Ishrana i lična higijena u uslovima bez struje i vode

Šnicle u tegli

Sadržina zamrzivača ostaće neoštećena i ukoliko dva dana nema struje, ako se zamrzivač ne otvara. Ukoliko se zamrznute namirnice za to vreme odmrznu pa ponovo zamrznu - ne mari: izgubiće na kvaltetu, ali će ostati jestive. Namirnice u frižideru mogu bez struje desetak sati

U kosovskom gradiću Srbica, centru prošlogodišnjeg ustanka kosovskih Albanaca, više nema telefona. Kad je zbog napada NATO-a tokom vikenda u ovom mestu nestalo struje, lokalno, isključivo albansko stanovništvo je, prema tvrdnjama opštinskih vlasti, priključilo sijalice iz automobilskih farova na telefonsku mrežu, koja ima sopstveno napajanje energijom. Svetlelo je neko vreme, a onda je mreža pregorela.

U utorak ujutro NATO je gađao dalekovode u Boljevačkim šumama kod Obrenovca. Posle četvorodnevnog bombardovanja struje, van pogona su termoelektrane "Nikola Tesla A" u Obrenovcu, "Kolubara A" kod Lazarevca i "Drmno" kod Kostolca. Najveća jugoslovenska hidroelektrana Đerdap takođe ne radi, jer je posle napada na Drmno ispala iz sistema. NATO je tokom proteklog vikenda gađao i ključne trafo-stanice u Novom Sadu i Nišu. Sada struje ima samo za oko trećinu potrošača, a napon u mreži je oko 180 volti. U Kragujevcu, Novom Sadu i nekim delovima Beograda počele su havarijske restrikcije struje. U unutrašnjosti su potrošači podeljeni u četiri grupe. Svaka od njih dobije struju na dva sata, da bi potom šest sati bila u mraku. U Beogradu su havarijskim isključenjima podvrgnute opštine Novi Beograd, Zemun, Čukarica, Obrenovac i Mladenovac. Ovde su uključenja tročasovna, a pauza u snabdevanju električnom energijom traje takođe šest sati.

Kad struja dođe, kažu stručnjaci, moguće je da napon bude previsok (kod nas još nije zabeleženo), ili prenizak (redovna pojava, pogotovo kod potrošača udaljenijih od trafo-stanica). Kad je napon prenizak, struja je jača pa se elektromotori prekomerno greju. Zato je bolje da rashladni uređaji dolazak struje dočekaju isključeni. Televizori, muzički uređaji i kompjuteri su osetljivi na oscilacije u naponu, koje redovno prate dolazak struje. Njih zato treba uključivati tek posle nekoliko minuta. Iako su termički uređaji, poput šporeta i bojlera, otporni na varijacije napona, i njih treba isključiti kada nema struje, da pri njenom dolasku ne bi došlo do preopterećenja mreže.

Ovih dana u Srbiji zbog nestašice struje vlada i velika nestašica vode. U ovakvim uslovima dovoljno je pedeset litara vode po čoveku dnevno, kažu u Beogradskom vodovodu. Jedan od šefova Vodovoda, Nikola Pilipović, tvrdi da Beograđani ovih dana troše 250 litara vode po osobi. "Dovoljno je dva litra vode za piće, desetak za kupanje, dvadesetak za toalet i deset za ostale potrebe," kaže Pilipović. Kada vode uopšte nema, čovek se, kažu, može očistiti i alkoholom.

Voda za piće može da se održi u plastičnim sudovima tri-četiri dana, a u staklenim i duže, kaže se u Uputstvu o čuvanju namirnica i korišćenju vode, koje je u utorak izdao Gradski zavod za zaštitu zdravlja u Beograda. Posle tri-četiri dana treba je kuvati deset minuta, a zatim ostaviti neko vreme u otvorenom sudu ili prelivati iz suda u sud, da povrati gasove. Vodu u većim sudovima, od 20 ili 50 litara, nikako ne treba zatvarati hermetički.

Sadržina zamrzivača, kaže Uputstvo Gradskog zavoda, ostaće neoštećena i ukoliko dva dana nema struje, ako se zamrzivač ne otvara. Ukoliko se zamrznute namirnice za to vreme odmrznu pa ponovo zamrznu - ne mari: izgubiće na kvaltetu, ali će ostati jestive. Namirnice u frižideru mogu bez struje desetak sati. Posle ovih 48, odnosno deset sati, namirnice treba omirisati i pregledati da li su promenile boju ili postale lepljive. Ako nisu, meso i jela treba ispeći ili skuvati, a povrće i voće iz zamrzivača baciti.

Prema "Patinom kuvaru" i iskustvima starijih domaćica, meso se može sačuvati na nekoliko načina. Može se ispržiti, pa kad se ohladi poređati u teglu i dobro nabiti, da se ne uhvati buđ, pa onda naliti rastopljenom mašću. Na ovaj način se može čuvati i sirovo meso. U tom slučaju se svaki red posoli, i meso opet dobro nabije. Ako meso prilikom nabijanja ne otpusti vodu, a hoće ako je sveže, treba skuvati posoljenu vodu, pa nalivati dok meso ne ogrezne. Potom naliti mašću.

(Ako vam je mast užegla izručite je u šerpu i stavite na jaku vatru da proključa. Onda u mast spustite nekoliko očišćenih glavica crnog luka. Luk će pokupiti sav miris. Posle toga mast procedite.)

Meso se nekoliko dana može održati i ako se čista krpa u koju je uvijeno pospe (krupnom) solju i prašinom od ćumura, pa se sve stavi u zemljani sud. Sveže meso se od muva čuva tako što se uvije u čistu krpu natopljenu razblaženim sirćetom. Meso neće preuzeti kiseli miris, ali će on oterati muve.

Ambiciozniji i u gradskim uslovima mogu osušiti manje količine mesa. Većem drvenom buretu se skine dno i poklopac. Bure se postavi na cigle, dole se zapali vatra, ili još bolje, u nekom starom loncu, strugotina, a preko gornjeg otvora se postave letvice, o njih okači dobro posoljeno meso, pa se sve pokrije čistom vrećom i dimi osam dana. Posle se okači da se provetri na promaji.

Nenačeti suhomesnati proizvodi najbolje će se održati ako vise na hladnom mestu, gde ima promaje. Da načeta salama ne pocrni, kaže stari recept, treba površinu preostalog dela namazati mašću, pa pokriti komadom čistog papira.

Tvrd sir, kačkavalj, treba uviti u krpu nakvašenu slanom vodom. Beli sir treba preliti vodom kuvanom sa solju, presolcem. Mleko će se duže održati ako se u svaki litar pre kuvanja stavi kašičica šećera ili malo sode bikarbone.

Ni hleb se, opet zbog struje, u prodavnicama ne nalazi baš lako. Gradska pekara u Beogradu uspeva da, radeći danonoćno, ispeče tek oko dve trećine uobičajene količine, a tek privatni pekari kubure sa strujom. Da vam se hleb brzo ne osuši, pored njega treba držati parče jabuke ili rasečeni krompir. U toplim danima hleb ne treba uvijati u krpu, jer se tako neće sačuvati od buđi. Treba ga držati u kutiji sa poklopcem, ali takvoj da vazduh ipak stiže do hleba. Stvrdnuti hleb najbolje se razmekša kad se iseče na komade, stavi na tanjir, pa se drži iznad suda sa ključalom vodom.

I na kraju evo, iz "Patinog kuvara", jednog recepta za opuštanje: zatvorene flaše piva (ili kog drugog pića) stavite u kofu. Kofu napunite peskom, pa sve to pospite sa pola kilograma soli i nalijte vodom. Biće hladno za pola sata.

Ide leto, mislimo na zimu

Smederevac forever

U prospektu novih smederevaca koji ovih dana kruži kancelarijama savezne vlade kao obavezno štivo, piše da im garancija nije potrebna - "ne kvari se" - i da su prosto idealni - "kuva i peče uz malu pomoć domaćice"

Kada su nam po drugi put ukinuli struju, više nije bilo vremena za šok i nevericu - stalo se u red i za smederevce. Blago onima koji su te stare šporete sklonili u vikendice da na njima pred zimu spremaju zimnicu. Takvi će sada da istresu ulupane čunke, premažu plotnu bronzom (pa da založe da se ložište produva i bronza osuši, da ne smrdi ), da ga natovare na gepek i sa poslednjih par litara benzina doteraju do grada, a onda sa komšijama iznesu uz stepenište jer lift ne radi. Ti što su sačuvali smederevce obično imaju i zastakljene terase, koje će nakon dvadeset godina ponovo postati simbol prestiža. Pokazaće se još jedna njihova pogodnost, jer će u zimu što nam dolazi tamo biti smederevci, a one postati nove dnevne sobe, sa hoklicama.

U prospektu novih smederevaca koji ovih dana kruži kancelarijama savezne vlade kao obavezno štivo, piše da im garancija nije potrebna - "ne kvari se" - i da su prosto idealni - "kuva i peče uz malu pomoć domaćice". Poslovođa "Elektrometala" u Moše Pijade (gde je jedan smederevac ispred radnje već danima), pravi trgovac Rajko Anđelić otkrio je za čitaoce "Vremena" da su kupci "od svih vrsta i godina, da ima puno onih što nikada nisu ni videli vatru". Navala je krenula od petka, i do danas se u proseku dnevno prodaje po 20 komada, a Anđelić nam se hvali da toliko ide samo još u njihovoj radnji u Bulevaru revolucije. Dok razgovaramo, on naplaćuje račun gospodinu u lepom kariranom sakou (košulja i pantalone u dve nijanse oker boje) i novim cipelama od brušene kože, sa pačjim kljunom. U veliku papirnu kesu što je zaostala od kupovina po inostranstvu stalo je i koleno (122 din) i prav komad sulundara (155 din). Puna radnja sveta koji razgleda izložene šporete i poslovođa nije imao puno vremena za razgovor. A šta ima i da se kaže - može na četiri rate, 4800 dinara, a za keš 800 dinara jeftinije, podjednako idu oba. Veći i manji, princip je isti, a luksuzniji i skuplji su modeli ne što su lepši već što troše visokokalorična goriva, mogu čak i "banović kocku".

Nisu svi smederevci iz Smedereva. Šporeti na čvrsta goriva proizvode se još i u Valjevu i Vranju, a KPD iz Požarevca je stao u poslednje vreme jer nema materijala. "Alfa" iz Vranja je najskuplji model, 6690 dinara, i poslovođa Anđelić kaže da njih kupuju oni što ne znaju gde se stavljaju drva. U radnju su ušle dve gospođe i on objašnjava da tri rupe što ih ima taj model služe da se u njih stavi čunak, ali ne u sve tri zajedno, da se u donjoj pregradi ne peče, ona gornja je rerna, dole stoje drva. Dok one razgledaju, poslovođa kaže da direktori "Elektrometala" upravo pregovaraju sa nekim firmama o malim pećima na čvrsto gorivo, ali i sa "Preporodom" iz Kikinde oko ponovne proizvodnje i preuzimanja čuvenih "Kraljica", peći pogodnih za grejanje velikih prostorija, škola i kancelarija.

Iz preduzeća "Dimničar" stižu ohrabrujuće vesti - preko 95 odsto zgrada u Beogradu ima dimnjake. Zapravo je u posleratnoj izgradnji Beograda samo sedamdesetih, oko četiri godine, bio na snazi propis koji je omogućavao izgradnju zgrada bez rezervnog dimnjaka. "Mi nemamo baš kompletan uvid koje su to zgrade, jer one sa centralnim grejanjem ne plaćaju čišćenja dimnjaka, pa tamo ni ne odlazimo. Ali se sada sve promenilo i imamo enorman broj poziva", kaže za "Vreme" Ćetko Topalović, direktor "Dimničara". Javljaju se i pojedinci i kućni saveti, svi sa zahtevima da se dimnjaci na stambenim zgradama očiste od naslaga, da se povade džakovi, flaše, kese i novine kojih su puni. Dimnjak (ali i šporet) mora dobro da dihtuje, pa će se oni sada i popravljati; 140 dimničara koliko ih Beograd ima na raspolaganju ima pune ruke posla. Stanovi su projektovani tako da su otvori za dimnjake uglavnom u kuhinjama, i direktor Topalović kaže da je problem što je većina ljudi na te otvore ugradila ventilacije. Zato on preporučuje čitaocima "Vremena" da još pre nego ih pozovu uklone aspiratore, a u sobama da skinu tapete koje prekrivaju otvore gde bi trebalo da budu štucne, a onda i da rasčiste podrume gde će, pogotovo u zgradama sa kotlarnicama, morati da se skladišti gorivo. "Narod sada želi da se obezbedi za zimu, a svi žele popularne smederevce. Evo, pre neki dan, javio nam se poznati glumački par da dođemo da im očistimo dimnjak. I oni su kupili smederevac", priznaje Topalović.

Iz fabrike u Smederevu saznajemo da je sva roba prodata za mesec dana unapred, ali i da će je biti dovoljno do kraja leta. U stovarištima čvrstih goriva kažu da svega ima. Ništa se nije prodalo od prošle zime jer je bilo skupo.