Slovačka

Korak ka Evropi

Na prvim neposrednim predsedničkim izborima u Slovačkoj pobedio kandidat sadašnje vladajuće koalicije Rudolf Šuster

Specijalno za "Vreme" iz Bratislave

Slovačka je odahnula. Posle dugih petnaest meseci otkako je prvom slovačkom predsedniku Mihalu Kovaču istekao petogodišnji predsednički mandat, izabran je novi šef države - Rudolf Šuster. Time je Slovačka u svojoj kratkoj istoriji prvi put dobila predsednika izabranog neposrednim glasanjem svih građana.

Posle prvog kruga predsedničkih izbora održanih pre dve nedelje, od deset kandidata koji su se nadmetali za najvišu ustavnu funkciju Slovačke najveći broj glasova dobili su predstavnik sadašnje vladajuće koalicije 64-godišnji Rudolf Šuster, gradonačelnik Košica, osnivač i predsednik Stranke građanskog razumevanja, i nekadašnji najjači čovek zemlje bivši premijer Vladimir Mečijar. U drugom krugu ubedljivo je pobedio Šuster sa 57,18 odsto glasova ispred Mečijara koji je osvojio 42,81 odsto biračkog tela. Zanimljivo je da je u drugom krugu predsedničkih izbora učestvovalo više glasača nego u prvom, te je svoje građansko pravo iskoristilo više od 75 odsto građana Slovačke Republike.

Ove izbore najveći broj domaćih analitičara ocenio je kao "istorijske" jer je prvi put dobijen šef države na direktnim predsedničkim izborima, a i porazom bivšeg premijera Mečijara završena jedna faza u razvoju zemlje; faza koja je bila oličena u njegovoj neprikosnovenoj vladavini i konfrontirajućoj politici koja je podelila zemlju i izolovala je od međunarodne zajednice. Mečijar je u krugovima sadašnje politički vrlo raznorodne vladajuće koalicije, ali i među zemljama Zapada, smatran glavnom preprekom za slovačko uključenje u Evropsku uniju i NATO. Njegovim izbornim porazom slovački birači su ne samo rekli "da" Rudolfu Šusteru već su se saglasili da rukovodstvo zemlje učini sve kako bi Slovačku uključilo u procese evropske i transatlantske integracije.

Slovački brod kroz ove procese sada zajednički treba da vode premijer Mikulaš Dzurinda, lider prodesne Slovačke demokratske koalicije, predsednik parlamenta Jozef Migaš iz Slovačke demokratske levice nastale transformacijom nekadašnje KP Slovačke i novoizabrani šef države Rudolf Šuster. Njegov osnovni politički moto, kao moto Stranke građanskog razumevanja, jesu tolerancija i sporazumevanje. Nakon izbora je izjavio: "Želim da budem predsednik svih Slovaka, i onih koji nisu glasali za mene, a glavni princip mog rada biće podrška interesima građana." Svojim prvim gestom nakon izbora to je i pokazao: na Mečijarov telegram u kome mu je čestitao pobedu na izborima Šuster je odmah odgovorio telegramom sa izrazima zahvalnosti i spremnosti za dijalog. "Veoma cenim korektni predizborni politički boj među nama", izjavio je novi predsednik države, "koji je otvorio mogućnost naše uzajamne saradnje u korist svih građana Slovačke".

Međutim, nisu svi bili mišljenja da je u predizbornom nadmetanju bilo korektno: posebno se zamera premijeru Dzurindi koji je na dan uoči izbora, dakle u vreme predizborne ćutnje, svojom izjavom u najgledanijoj informativnoj emisiji indirektno, ali ipak vrlo jasno, pozvao građane da podrže koalicionog kandidata Šustera.

Lična i politička biografija novog slovačkog predsednika ide u prilog njegovim stavovima da je za politiku konsenzusa Rudolf Šuster je poreklom pripadnik malobrojne nemačke manjine i rukovodilac je sa karijerom građenom u bivšem komunističkom čehoslovačkom režimu; kasnih 80-ih bio je i član Centralnog komiteta KP Slovačke. Nakon sloma komunizma kratko je bio čehoslovački ambasador u Kanadi (govori nemački, mađarski, engleski i ruski), a od 1994. uspešni je gradonačelnik Košica, na funkciji koja se, takođe, osvaja direktnim glasanjem.

Njegova komunistička prošlost, međutim, nije bila smetnja da ima otvorenu podršku Zapada i susednih zemalja koje su u prvom krugu prošle u izborima za NATO: Češke, Poljske i Mađarske. Kako je nakon izbora napisala uticajna bratislavska "Pravda": "U biografiji Rudolfa Šustera za međunarodnu zajednicu mnogo je značajnije što je on bez ostatka za ulazak Slovačke u NATO i EU nego njegova komunistička prošlost, ili nedostatak harizme koju ima Mečijar".

Izbori za predsednika su završeni, ali ostaje pitanje - šta dalje. Nagomilani ekonomski problemi su toliki da je aktuelna vlada samo dva dana nakon izbora donela niz ekonomskih mera usmerenih ka ozdravljenju privrede i popunjavanje prazne državne kase, koji će u prvom talasu pogoditi svakog građanina: od poskupljenja struje, grejanja i stanarine do 70 odsto, do povećanja uvoznih poreza sa tri na deset odsto. Međutim, nezavisno od toga, ovde je u javnosti stvorena klima da je ipak izabran bolji put.