Imrali

Izvinjenje

Prvog dana su�enja za izdaju, vo�a Kurda Abdulah Od�alan glasom prepunim emocija izvinio se za po�injena nedela i izjavio da je spreman da obustavi gerilski rat protiv turskih vlasti ako mu vlada dozvoli da svoje snage pretvori u politi�ku partiju. Od�alan je u govoru koji je trajao oko �etrdeset minuta priznao da on i njegove snage stoje iza svih ubistava koja im se u tu�bi pripisuju ali je i dodao: "Mogao bih da nabrojim mnoge druge zlo�ine koje optu�ba nije ni spomenula. �elim da svoj �ivot posvetim zbli�avanju Turaka i Kurda. �elimo da obustavimo oru�ane sukobe i ostvarimo demokratiju, tako da PKK ravnopravno u�estvuje u politi�kom �ivotu Turske. �elim da sa Republikom Turskom radim na postizanju mira i ja�anju bratstva. Za pro�lost sam potpuno kriv. Ali, sada je potrebna spremnost obe strane da se zaustavi krvoproli�e. Znam da moje re�i mo�da dolaze prekasno, ali �ta da se radi? Za Kurde je demokratija najbolje uto�i�te." Od�alanove re�i podjednako su zapanjile i Turke i Kurde. Ve� vi�e od deset godina Od�alana turske vlasti opisuju kao hladnokrvnog i brutalnog ubicu, fanatika koji je spreman na sve samo da bi razorio republiku.

Su�enje Od�alanu odvija se pod jakim bezbednosnim merama na pustom ostrvu Imrali, na kome se neprijatelj turske dr�ave broj jedan nalazi od hap�enja u Keniji u oktobru pro�le godine. Nakon hap�enja Od�alan je bio nedostupan punih deset dana, nakon �ega su mu vlasti dozvolile povremene kontakte sa advokatima. Mnoge organizacije posve�ene borbi za ljudska prava izricale su �este kritike na tretman koji Od�alan u�iva kao zatvorenik. Sumnjalo se i da je izlo�en policijskoj torturi. Sve sli�ne optu�be vlasti su o�tro demantovale. "Od�alan ima pravo na advokate kao i svaki drugi optu�eni, i to mu pravo nije bilo uskra�ivano", izjavio je turski premijer Ed�evit. Ipak, zbunjeni Od�alanovim izlaganjem, dvojica branilaca napustila su sudnicu, o�igledno ne prihvataju�i promenu strategije odbrane, ako su uop�te i imali prilike da je sa optu�enim razrade. Optu�nica tereti Od�alana za osnivanje radni�ke partije Kurdistana (PKK) 1978, zapo�injanje oru�anih sukoba 1984. i organizovanje vojni�ke obuke za kurdsku gerilu na teritorijama Sirije, Libana i ostalih zemalja. Optu�nica tereti vo�u pobunjeni�kih Kurda za smrt velikog broja policajaca, vojnika, oficira i civila. I pre nego �to je su�enje po�elo, prevladavalo je uverenje da �e Od�alan sigurno biti osu�en, najverovatnije na smrtnu kaznu. Me�utim, nije izvesno da li bi se najstro�a kazna i izvr�ila, jer u Turskoj nije bilo pogubljenja jo� od 1984. U senci su�enja, na jugoistoku zemlje nastavljaju se borbe izme�u turskih vlasti i kurdskih pobunjenika, a tokom poslednjih sukoba �ivote je izgubilo vi�e od deset Kurda.

Su�enje Od�alanu predstavlja veliki test za tursku demokratiju, i od presude umnogome zavise odnosi izme�u turskih vlasti i kurdske manjine. Kurdi, koji osim u Turskoj �ive i u susednim dr�avama, u ratu su sa turskim vlastima ve� petnaest godina, tokom kojih je u sukobima �ivote izgubilo vi�e od trideset hiljada ljudi. Borba protiv kurdske gerile Tursku je ko�tala vi�e od 100 milijardi dolara.

Voro�denje

Virus

Moskovski nau�nici su se 1988. godine uputili na izazovnu misiju u Uzbekistan. U velikoj �urbi i najstro�oj tajnosti iz Sverdlovska su prebacili hiljade tona bakterija antraks (koje se koriste u izradi zabranjenog biolo�kog naoru�anja) u d�inovske �eli�ne kontejnere, zalili ih varikinom i prevezli vozom do hiljade kilometara dalekog Voro�denja, pustog ostrva u Aralskom moru. Koli�ina bakterija bila je dovoljna da uni�ti �itav svet, i to nekoliko puta. Vojska je zatrpala smrtonosni tovar, a Moskva se ponadala da je time sahranjena ogromna pretnja. No, dok je Gorba�ov ja�ao veze sa Zapadom, ameri�ka obave�tajna slu�ba otkrila je da SSSR proizvodi velike koli�ine smrtonosnih bakterija. Da bi pobili ove optu�be, Sovjeti su na brzinu obustavili programe za izradu bakteriolo�kog oru�ja. Ostrvo Voro�denje bio je prirodni izbor za skladi�tenje opasnog materijala. Pre nego �to su ga sovjetske trupe zauvek napustile 1992. godine, ostrvo je kori��eno kao jedna od najve�ih baza za ispitivanja na otvorenom. Ostrvo koje pripada Uzbekistanu i Kazahstanu danas predstavlja najve�e groblje bakterija antraks. Za obave�tajnu slu�bu SAD, me�utim, ono je rudnik zlata. Na poziv uzbekistanskih i kazahtsanskih nau�nika, ameri�ki vojni istra�iva�i tajno su pose�ivali Voro�denje u poslednjih nekoliko godina. Njihovi nalazi zapanjili su stru�njake. Uzorci zemlji�ta pokazali su da su mnoge spore, uprkos merama predostro�nosti i �injenici da su bakterije temeljno uni�tavane varikinom i da zatrpane le�e ve� preko decenije, pre�ivele. Ovi nalazi su uznemirili Kazahstance, a naro�ito Uzbekistance, koji na ostrvu istra�uju nalazi�ta nafte. Uz to, ostrvo se zbog lo�e politike navodnjavanja sovjetskih vlasti neprekidno smanjuje, i uskoro se mo�e o�ekivati da se pretvori u poluostrvo, jer se predvi�a da �e se spojiti sa kopnom. Uzbekistanski i kazahstanski stru�njaci strahuju da �e se spore "osloboditi" iz kontejnera, i po�eti da �ire zaraze. S druge strane, ameri�ki stru�njaci strahuju da �e nakon pripajanja kopnu, ostrvo biti lak�e dostupno raznim teroristi�kim grupama, koji �e pre�ivele spore pretvoriti u smrtonosno oru�je.

Kairo

Barbika