Tjenanmenska tragedija je iz mnogih razloga u Kini poslednjih deset godina ostala tabuom. Broj poginulih nikada nije pouzdano utvr�en. Tako�e, duboka politi�ka pozadina studentskog entuzijazma koji se sedam sedmica valjao po povr�ini nikada nije do kraja rasvetljena

Spontano-organizovane antiameri�ke demonstracije u Pekingu (i jo� nekim kineskim gradovima) povodom bombardovanja kineske ambasade u Beogradu po�etkom maja brzo su utihnule. Iako je povod bio izuzetno ozbiljan, demonstranti, me�u kojima su prednja�ili studenti, koji su se okupljali uglavnom u diplomatskim kvartovima kineske prestonice, �u�no i bu�no su protestovali samo nekoliko dana, a onda se vratili svojim u�ionicama i ispitima. I da je imala �elju da antiameri�ko raspolo�enje malo pospe�i, kineskoj vlasti nije bilo do rizika: sa studentima se nije �aliti, pogotovo ne u trenutku kada se neke asocijacije name�u same od sebe.

Upravo ove sedmice, u petak 4. juna, ta�no je deset godina od brutalnog oru�anog slamanja masovnog studentskog bunta koji je onda�nje kinesko rukovodstvo dr�ao "u �ahu" gotovo dva puna prethodna meseca. Studenti su tih dana "vladali" pekin�kim ulicama i, naro�ito, centralnim gradskim trgom Tjenanmenom, koji u redovnim prilikama - sa zgradom kineskog parlamenta, Spomenikom narodnim herojima i mauzolejom Mao Cetunga - predstavlja simbol moderne kineske dr�avnosti.

Onima koji su u to vreme bili neposredni posmatra�i i svedoci burnog pekin�kog prole�a - a potpisnik ovih redova spada me�u njih - �uvaju u trajnom se�anju neponovljivost �armantnog karnevalskog raspolo�enja koje se u jednoj jedinoj no�i preobratilo u dugotrajnu mu�ninu. Vedri, nenasilni, dobro organizovani i me�usobno izuzetno solidarni, studenti pekin�kih univerziteta privukli su na svoju stranu desetmilionski grad koji im je ne samo oprostio vi�enedeljno reme�enje svakodnevnog prestoni�kog �ivota ve� je i masovno i bez zadr�ke stao uz "njihovu stvar": u znak podr�ke studentskoj "centrali", na Tjenanmenu se okupljalo po vi�e stotina hiljada ljudi svakoga dana, ponekad i po milion. Paralelni tok svakodnevnog studentskog "hepeninga" - uporni �trajk gla�u studentskih lidera i njihovih sledbenika, insistiranje na ispunjavanju njihovih zahteva, uvo�enje vanrednog stanja u osam gradskih �etvrti (dve nedelje pre intervencije) - nosio je u sebi naboj potencijalne tragedije, ali pitanje opravdanosti krvavog raspleta koji je usledio u njo�i izme�u 3. i 4. juna kao da je ostalo otvoreno sve do danas.

KAKO JE PO�ELO: Povod studentskom protestu koji je u ciglih nedelju dana narastao do neslu�enih razmera bila je smrt istaknutog kineskog revolucionara Hua Jaobanga, koji je podlegao sr�anom udaru 15. aprila 1989. godine. Dve godine pre toga (po�etkom januara 1987. godine) Hu je, nakon studentskih demonstracija u kineskom gradu Anhuiju, na sebe preuzeo odgovornost za prodor "bur�oaskog liberalizma" u partiju i me�u studente i povukao se sa mesta generalnog sekretara kineske partije. Iako je, odaju�i mu du�ne po�asti, kinesko rukovodstvo posmrtno poku�alo da ga u potpunosti rehabilituje, studentima pekin�kog univerziteta "Beida" se to u�inilo nedovoljnim. Uz emotivne poruke koje su se ve� na dan Huove smrti pojavile po zidovima najve�eg pekin�kog studentskog naselja, na�le su se i one koje su sadr�avale direktne politi�ke aluzije, poput one - "prerano su umrli oni koji nisu trebali, a oni koji su trebali..." Dan - dva kasnije na Spomenik narodnim herojima (na Tjenanmenu) neko je polo�io prvi ven�i� sa belim trakama (belo je u Kini boja �alosti), pa je neko doneo portret Hua Jaobanga, pa su stigli i drugi venci i... tako je po�elo.

Studenti su najpre svakog dana pe�a�ili od svog, dvadesetak kilometara udaljenog naselja do Tjenanmena, da bi se kasnije podi�u�i improvizovane, raznobojne �atore, ulogorili na centralnom gradskom trgu. U me�uvremenu je konstituisano i rukovodstvo pokreta i formulisani su konkretni zahtevi: osim pune politi�ke rehabilitacije Hua Jaobanga, tra�eno je opozivanje dveju partijskih kampanja ("borbe protiv zaga�ivanja duha" i "borbe protiv bur�oaskog liberalizma"), pove�anje sredstava za obrazovanje i bolji polo�aj intelektualaca uop�te, javno objavljivanje prihoda najvi�ih rukovodilaca i �lanova njihovih porodica, naro�ito, puna sloboda �tampe i generalno br�a demokratizacija i politi�ke reforme. Podr�ka doma�e i svetske javnosti ohrabrivala je studente da istraju. U zanosu i neiskustvu prevideli su i neke poteze koji su u kineskom vrhu zasigurno primljeni kao neoprostiva uvreda i poni�enje, �to je naknadno skupno napla�eno. Me�u njih svakako spada ne samo klicanje sovjetskom lideru Mihailu Gorba�ovu (koji je ba� tih dana dolazio u istorijsku posetu pomirenja sa kineskim vo�om Deng Hsijaopingom) nego i to �to je sve�ani do�ek sovjetskom dr�avniku, umesto na Tjenanmenu, gde se po kineskom protokolu obavezno do�ekuju strani lideri, morao da bude preme�ten na aerodrom.

Kona�no, kap koja je prelila �a�u (ne)strpljenja dr�avno-partijskog vrha bilo je postavljanje na Tjenanmenu skulpture "boginje demokratije", koja je vizuelno podse�ala na Kip slobode u Njujorku. Vojska, koja je danima pre toga dr�ala Peking u okru�enju, 3. juna uve�e dobila je naredbu da u�e u grad, slomi "kontrarevolucionarnu pobunu" i "o�isti" Tjenanmen.

POZADINA: Tjenanmenska tragedija je iz mnogih razloga u Kini poslednjih deset godina ostala tabuom. Broj poginulih nikada nije pouzdano utvr�en (sama je vlast priznala vi�e stotina, a neslu�bene procene idu do hiljadu i vi�e). Tako�e, duboka politi�ka pozadina studentskog entuzijazma koji se sedam sedmica valjao po povr�ini nikada nije do kraja rasvetljena. Ipak, sa dosta se izvesnosti mo�e govoriti o velikim razmiricama u kineskom vrhu izme�u dve struje, uslovno nazvanih "liberalnom" i "konzervativnom", koje su, svaka sa svoje strane, pritiskale Denga Hsijaopinga. Na njemu je, kao i obi�no, bilo da, kao nesporni autoritet, donese presudnu odluku. U to vreme Kina je ve� ubirala bogate plodove politike ekonomskih reformi i otvaranja prema svetu, koju je krajem sedamdesetih proklamovao Deng Hsijaoping. U tom uzletu, kojim je Kina i tada impresionirala svet, bilo je zagovornika upu�tanja u radikalnije politi�ke reforme, uslovno re�eno "zapadnog tipa". O tome su, prema svim znacima, vo�ene duge unutra�nje debate u vrhu izme�u onih koji su tvrdili da bi to ubrzalo napredak zemlje i onih koji su smatrali da, zbog potencijalne opasnosti destabilizacije zemlje, sa takvim riskantnim zaokretom ne treba �uriti. Deng Hsijaoping je na kraju dao za pravo potonjima i na svoja stara�ka ple�a (1989. imao je 85 godina) preuzeo istorijsku odgovornost za brutalno slamanje studentske pobune. Osim ve� pokojnog Hua Jaobanga, sa kineske politi�ke scene je u burnim junskim danima si�ao i njegov naslednik na mestu generalnog sekretara partije D�ao Cijang, kao i Hu, smatran zagovornikom "liberala" u kineskom vrhu i jo� neki rukovodioci.

Osim Kineza, krvavo gu�enje mirnih demonstracija �okiralo je ceo svet, izazivaju�i buru protesta �irom planete. Kina je stavljena pod ekonomske i politi�ke sankcije, a nije bilo malo onih koji su joj predvi�ali sumornu perspektivu ("vlada koja puca u svoju omladinu nema budu�nosti" - izjavio je, na primer, francuski predsednik Fransoa Miteran).

Deng Hsijaoping je, zajedno sa rukovodstvom na koje se u tom trenutku oslonio, sve to o�utao i - pre�iveo (biolo�ki i politi�ki). �to je jo� va�nije, po�iveo je jo� dovoljno dugo da za�titi svoju politi�ku ba�tinu, ekonomsko reformisanje kapitalisti�kog stila i dalje otvaranje prema svetu, �to je Kini, postepeno ali sigurno, vratilo rejting zemlje u usponu koja �e, tvrde mnogi, obele�iti dolaze�e stole�e. A tjenanmenski demokratski tutanj, obele�en krvavim znakom, u istorijskom je vrednovanju 1989. godine - kao jedne od prelomnih u ovom veku - ostao tek kao tragi�ni kontrapunkt potonjeg sloma evropskog socijalizma i pada Berlinskog zida, koji su usledili samo nekoliko meseci kasnije. Naravno, i kao i nasilno prekinuti i nedosanjani san cele jedne generacije Kineza, u ono vreme dvadesetogodi�njaka.

No� obra�una ..

"Centralni pekin�ki trg, koji je u nedelju ujutro bio odse�en neprobojnim zidom vojske sa svojim privremenim stanovnicima, studentima kojima je pod improvizovanim �atorima pru�ao uto�i�te, ostao je usamljen poput nestvarnog ostrva. U nekoliko sati masakra nad golorukim Pekin�anima, pretvorio se u kolektivno gubili�te na kome je kazna izvr�ena bez presude...

...Stanovnik Pekinga, 30-godi�njak koji je ovu no� strave proveo na Tjenanmenu, dospeo je tamo pre pono�i i nekako uspeo da pobegne oko 6 ujutro: "Svojim sam o�ima gledao kako vojnici pucaju po nenaoru�anim ljudima, kako ljudi padaju i umiru oko mene", ispri�ao je potresen...

...U nedelju, dok se Peking po ki�ovitom i tmurnom danu nastojao uspraviti na noge nakon u�asne no�i, du� njegovih ulica jo� su le�ali le�evi. Na aveniji �angan ostale su sravnjene sa zemljom barikade napravljene od �eli�ne ograde koja naj�iru pekin�ku aveniju deli na dve vozne trake. Pre nego �to su "o�istili" Tjenanmen, vojnici su prethodno temeljno ra��i��avali prilaz. Na zapadnom delu avenije, kao svedoci poku�aja otpora, stoje kosturi spaljenih gradskih autobusa i trolejbusa; pale�i ih, gra�ani su se nadali da �e zaustaviti tenkove..." (delovi novinskog izve�taja koji sam u nedelju 4. juna 1989. godine poslala iz kineskog glavnog grada) ...

Sudbine tjenanmenskih likova

Najve�i broj studenata koji su u prole�e pre deset godina rukovodili prodemokratskim pokretom sada je u inostranstvu. Neposredno nakon slamanja "kontrarevolucionarne pobune" za 21 od njih raspisane su policijske poternice. Me�utim, ruka kineske pravde dosegla je samo tada 24-godi�njeg studenta, istorije Vang Dana (uhap�en istog leta u Pekingu), koji je svoje "odslu�io", a od pro�le godine �ivi u Americi. Godinama pre njega tamo je stigao i "broj 1" sa poternice, student ujgurske nacionalnosti Vuerkai�i, dok je devojka �ai Ling, tako�e jo� 1989. godine, nakon vi�emese�nog tajnovitog putovanja po Kini izbegla u Francusku.