Politi�ka scena kosovskih Albanaca

Konflikt frakcija i zastupni�tvo velikih sila

Nema sumnje da Ibrahim Rugova, kao i jo� neki albanski politi�ari koji su ostali na Kosovu, mogu ra�unati na podr�ku stanovni�tva, posebno onog u ve�im gradovima, kada se politika ponovo vrati u Pri�tinu

Dok pregovori o re�avanju krize na Kosovu ulaze u zavr�nu fazu, sve je upadljivije odsustvo politi�kih predstavnika kosovskih Albanaca u tom procesu. Jesu li lideri stranaka sa Kosova, kada je re� o me�unarodnom planu, pristali na svojevrsno zastupni�tvo zemalja koje u�estvuju u napadu na SRJ i neposredno u�e��e u politici, kada je re� o ovda�njoj sceni, ostavili za neka bolja vremena?

Iako se iz svakojakih razloga ni ranije nije odlikovala preteranom �ivahno��u, kosovska politi�ka scena je posle prvog bombardovanja do�ivela "totalan kolaps", kako to u jednoj nedavnoj analizi konstatuje �keljzen Mali�i. Talas izbeglica sa Kosova ka Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori poneo je sa sobom i neke kosovske politi�are, drugi su se zatekli u inostranstvu i tamo ostali, a neki su odlu�ili da "budu s narodom", poput lidera Demokratskog saveza Kosova (DSK), Ibrahima Rugove i politi�kog predstavnika ilegalnog U�K-a u ostavci Adema Dema�ija.

Po�etak bombardovanja ozna�io je i kona�an razlaz dve struje na dotada�njoj politi�koj sceni Kosova, one koju predvodi Ibrahim Rugova i one na �ijem je �elu Ha�im Ta�i. Lider DSK-a je ostao u Pri�tini i njegovo pojavljivanje na ovda�njoj televiziji, kao i susreti sa Slobodanom Milo�evi�em i njegovim najbli�im saradnicima iz Srbije i savezne vlade, tuma�eno je u svetu na razli�ite na�ine. Zapadni mediji dovodili su u sumnju dobrovoljnost njegovih istupa i zalaganje za obustavu bombardovanja, �pekuli�u�i o navodnom "ku�nom pritvoru" u kome ga dr�i policija, o tome da je bio "ucenjen" ili "drogiran", ve� u zavisnosti od toga o kom je mediju re�.

Upravo u tom periodu, lider U�K-a Ha�im Ta�i krenuo je u politi�ku inicijativu. Progla�ena je "vlada Kosova u egzilu" na �ijem je on �elu, a pridru�uju mu se i predstavnici frakcije DSK-a koja se i ranije protivila Rugovinoj politici, pre svega krilo okupljeno oko Edite Tahiri, koja je kod Rugove vodila spoljno-politi�ke poslove. Prema mi�ljenju nekih analiti�ara, re� je o "preuranjenom potezu", a taj zaklju�ak se bazira na �injenici da nova, samoproklamovana vlada nije dobila o�ekivanu (javnu) podr�ku klju�nih zemalja sveta. Ta�ijevu "vladu Kosova" priznala je samo zvani�na Tirana, a poznavaoci smatraju da nije sastavljena od imena koji u�ivaju ugled u me�unarodnim politi�kim krugovima.

Kao ilustracija Ta�ijevog trenutnog rejtinga mogu poslu�iti i formulacije u agencijskim izve�tajima o njegovom susretu sa ministrima Evropske unije pro�log ponedeljka u Briselu. Nagla�ava se da su sa Ta�ijem razgovarali kao sa "jednim od potpisnika sporazuma iz Rambujea i �iniocem u mogu�em raspletu kosovske krize", bez titulisanja.

Mo�da je na oprez me�unarodne zajednice uticala i �injenica da je Ibrahim Rugova 5. maja nesmetano napustio Pri�tinu i obreo se u Rimu. Po obilasku nekih evropskih prestonica i susreta sa tamo�njim dr�avnicima, Rugova se obreo u Bonu. O�ekivalo se da �e tu i ostati, posebno zbog, kako se smatra, ponovnog zbli�avanja sa Bujarom Buko�ijem, predsednikom njegove "vlade u egzilu". Problemi bezbednosti su ga ipak naterali da se vrati u Italiju. Premijer D'Alema rekao je tim povodom da "Rugova predstavlja svoj narod, koji ga je izabrao, i razvija�e svoju politi�ku inicijativu u inostranstvu sve dok ne bude mira. Zatim �e se vratiti u svoju zemlju". Uz pomenuto, nije zgorega konstatovati i �injenicu da je Ibrahim Rugova do�ekan ovacijama prilikom posete izbegli�kim logorima u Makedoniji.

Razlog da Rugova jo� "nije otpisan" od strane me�unarodne zajednice mo�da le�i i u stavu (njegove) vlade u egzilu, na �ijem je Bujar Buko�i �elu, da ne prizna novoformiranu vladu u egzilu Ha�ima Ta�ija. Ni Ta�ijeva vlada sa sedi�tem u Tirani ne priznaje vladu Kosova koja je u Bonu. Osim politi�kih neslaganja, smatra se da je uzrok sukoba Rugovine i Ta�ijeve vlade i u tome ko �e kontrolisati ogromnu koli�inu novca koju izdvajaju kosovski Albanci iz inostranstva. Objektivna nemogu�nost da se preciznije "izmeri" koja od dve struje ima ve�u podr�ku onih koji bi ubudu�e, kada se vrate na Kosovo, odlu�ivali o politi�koj budu�nosti dve strane, najverovatniji je razlog opreznog pristupa sveta i jednima i drugima.

Nema�ki ministar inostranih dela Jo�ka Fi�er rekao je posle razgovora sa Ha�imom Ta�ijem u Bonu "da je potrebno da kosovski Albanci u te pregovore u�u sa zajedni�kom pozicijom", a sam Rugova je, kako javljaju agencije, pretpro�le nedelje najavio da �e u Bonu "sazvati sastanak svih albanskih politi�kih i drugih grupacija, uklju�uju�i i U�K, da bi bila dogovorena dalja, zajedni�ka strategija", ali do tog skupa nije do�lo. Naprotiv, dve strane nastavile su da razmenjuju o�tre izjave, a izostanak reagovanja ostalih politi�kih faktora koji su postojali na Kosovu pre po�etka bombardovanja samo je naglasilo �injenicu da je jedino pitanje "za" ili "protiv" Rugove ili Ta�ija i politike koju oni reprezentuju.

Prema relativno pouzdanim informacijama Albanskog demokratskog pokreta (ADP), Red�epa �osje politi�ki vi�e ne postoji. Sam �osja je po po�etku bombardovanja zatra�io od svojih sunarodnika da "ostanu na Kosovu po svaku cenu". Kako je u jednom �lanku napisao �keljzen Mali�i: "On je bio me�u prvima koji je pre�ao granicu Makedonije, obrijane glave i poni�en. Od tada, �osja �uti." Generalni sekretar njegovog ADP-a Mehmet Hajrizi priklju�io se Ta�iju i u�ao u njegovu vladu, ba� kao i Bajram Kosumi, predsednik Parlamentarne partije Kosova, koja je bila �lanica ADP-a koji je u novoj vladi zadu�en za informisanje. Mahmut Bakali se u trenutku bombardovanja, kako se nezvani�no saznalo, zatekao u �vajcarskoj gde je i sada, Hidajet Hiseni je u Albaniji, negde u Zapadnoj Evropi su Ka�u�a Ja�ari i Ljuljeta Pulja-Be�iri, za Vetona Suroija se govori da je u �paniji, urednik lista "Zeri" Bljerim �alja je u Skoplju, za lidera studentskog pokreta Aljbina Kurtija pri�a se da je uhap�en... Razume se, sve ove nezvani�ne informacija valja primiti sa znatnom dozom rezerve.

Na kraju, da li se odlaskom Ibrahima Rugove i drugih prominentnih politi�ara sa Kosova i tamo�nja politi�ka scena preselila u inostranstvo? Sa takvim zaklju�kom ne treba �uriti, smatraju oprezni analiti�ari.

Politi�ar od ugleda koji je ostao na Kosovu je Adem Dema�i. Ta �injenica mo�e odigrati zna�ajnu ulogu u formiranju postratovske politi�ke scene na Kosovu. U Pri�tini je vi�en ovih dana i Idriz Ajeti, predsednik paralelne Akademije nauka Kosova, koji je bio u Rambujeu u delegaciji kosovskih Albanaca. Nema sumnje da oni, kao i jo� neki politi�ari za koje se ne govori da su napustili Kosovo, mogu ra�unati na simpatije onog dela stanovnika Kosova, uglavnom u ve�im gradovima, kada se politika vrati u Pokrajinu. Ba� kao �to �e i Ibrahimu Rugovi ostanak u Pri�tini doneti odre�ene poene u politi�kom delovanju kad se postigne sporazum o prekidu bombardovanja.

Ipak, bez obzira na rasplet kosovske krize, sva je prilika da �e odlu�uju�u re� o tome ko �e preuzeti primat na politi�koj sceni Kosova ipak imati me�unarodna zajednica. Ili, kako to u svojoj analizi ka�e �keljzen Mali�i: "Glavni posao povodom statusa Kosova preuzeo je NATO i diplomate velikih sila (...). Konflikt izme�u dve frakcije mo�e se smatrati samo kao zauzimanje strate�kih pozicija u borbi za kontrolu lokalne scene na Kosovu. Nad Pokrajinom �e ionako biti uspostavljen protektorat."