Pakt o stabilnosti Balkana

Bi�e obnove, ali bez ke�a

Takozvanim razvijenim demokratijama na Balkanu, Evropska unija je spremna da ponudi da se, takore�i preko reda, uklju�e u Uniju, dok �e sa ostalima odmah po�eti razgovore o pridru�enom �lanstvu

U momentu kada je sve izglednije da je prestanak bombardovanja blizu i da je diplomatska inicijativa urodila plodom, stanovni�tvo ove zemlje sve vi�e sa zebnjom razmi�lja o idu�oj zimi, verovatno bez struje i grejanja, a zbog uni�tene privrede i infrastrukture - za mnoge i bez posla.

Posle prvog meseca NATO intervencije protiv Jugoslavije, stru�njaci Saveznog zavoda za statistiku procenili su ratnu �tetu na oko sto milijardi dolara. Javnost nije upoznata s novijim procenama, ali se mo�e pretpostaviti da je �teta udvostru�ena, jer su privredni i infrastrukturni objekti najte�a razaranja do�iveli poslednjih nedelja rata. Ne treba biti ekonomista pa shvatiti da ova zemlja nema para da ponovo izgradi poru�eno, tako da se ne treba �uditi tome �to gra�ani Srbije prosto gutaju svaku vest o mogu�oj obnovi ratom razorene Jugoslavije - parama Zapada, razume se.

Ideju o posleratnoj obnovi, u vidu Mar�alovog plana za Balkan, lansirala je Medlin Olbrajt, ameri�ki dr�avni sekretar, krajem aprila na proslavi pedesetogodi�njice NATO-a, a neku vrstu razrade ove inicijative napravio je nema�ki ministar spoljnih poslova Jo�ka Fi�er, u dokumentu "Pakt o stabilnosti na Balkanu". Fi�eru, me�utim, nije promakla �injenica da su balkanski politi�ari po�eli da do neukusa eksploati�u ideju o ekonomskoj pomo�i jugoisto�noj Evropi, i nije se libio da na to upozori, na nedavno odr�anoj konferenciji (27. maja u Bonu) upravo na ovu temu.

"Mi moramo da prekinemo ovaj apsurd - da lak�e obezbe�ujemo pare za vojnu intervenciju nego za mir, ali moramo Balkanu da stavimo do znanja da ne o�ekuje previ�e" rekao je Fi�er, prenosi agencija Rojters. Sve u svemu, Zapad je spreman da "odre�i kesu", ali nema nameru da obezbedi pare za �oping liste vlada balkanskih zemalja, niti da po prestanku NATO bombardovanja, krene da "bombarduje" ovaj region deviznim ke�om.

"Balkan je iz Bona dobio jasnu poruku. Evropa je razo�arana na�inom na koji su potro�ene njene pare za pomo� Rusiji i obnovu Bosne, tako da se ekonomska pomo� Jugoslaviji i ostalim zemljama regiona ne�e realizovati preko vlada tih zemalja. To ne mo�e da o�ekuje ni Crna Gora, iako u Evropi ima tretman zemlje sa demokratskim re�imom", ka�e za "Vreme" Neboj�a Medojevi�, �lan Grupe 17 iz Podgorice, koji je u�estvovao na pomenutoj konferenciji.

Prema njegovim re�ima, Nema�ka ozbiljno namerava da Jugoslaviju i njene susede pomogne sa deset do dvanaest milijardi dolara, kao i da do kraja juna organizuje donatorsku konferenciju za Balkan, ali to ne�e u�initi bezuslovno i poku�a�e da pare na Balkan sti�u ne prepli�u�i se sa zvani�nim kanalima. Od donatorske konferencije se o�ekuje dosta, s obzirom na to da procene Evropske banke za obnovu i razvoj ka�u da je za obnovu jugoslovenske infrastrukture i naknadu �tete susednim zemljama, potrebno obezbediti oko 30 milijardi dolara.

Su�tina Pakta o stabilnosti za Balkan jeste da se zemljama regiona, umesto diplomatskog �tapa, napokon ponudi �argarepa. Ideja je da se jugoisto�na Evropa uklju�i u takozvane evropske integracije, ali da se pre toga, po politi�kom i ekonomskom ure�enju, u najve�oj mogu�oj meri pribli�i zemljama Evropske unije. Prema predlozima koje su izradile ekspertske komisije nema�ke vlade i parlamenta, principi koje je Balkan �esto tuma�io kao floskule - demokratija, po�tovanje ljudskih prava i tr�i�na ekonomija - mora�e da se sprovedu u delo, ukoliko region ra�una na nov�anu podr�ku Zapada. Fi�erova procena je da se uz dobru volju, barem na zakonodavnom nivou, to mo�e u�initi u roku od nekoliko meseci, �to �e re�i da bi ubrzo po okon�anju NATO intervencije mogla da usledi i revitalizacija balkanskih dr�ava.

Takozvanim razvijenim demokratijama na Balkanu, Evropska unija je spremna da ponudi da se, takore�i preko reda, uklju�e u Uniju, dok �e sa ostalima odmah po�eti razgovore o pridru�enom �lanstvu. "Na pribli�avanje EU-u mo�e da ra�una �ak i SRJ", rekao je Fi�er na pomenutoj konferenciji, "ali tek po�to ispuni uslove me�unarodne zajednice", �to �e re�i da povu�e snage bezbednosti s Kosova, dozvoli raspore�ivanje me�unarodnih mirovnih trupa i obezbedi siguran povratak izbeglica. Sve balkanske zemlje morale bi da se odreknu kvantitativnih ograni�enja i dozvola za uvoz i izvoz, a EU �e im odobriti trgovinske povlastice i nadoknaditi gubitak prihoda od carina.

Nema�ki plan podrazumeva da se novac ne upu�uje direktno balkanskim vladama, ve� da se nema�ke privatne kompanije stimuli�u da ula�u u Jugoslaviju i Balkan uop�te. �tavi�e, u stranoj �tampi ve� su se pojavile procene o bumu evropskog gra�evinskog sektora i ma�inogradnje, po�to se o�ekuje gro poslova prilikom izgradnje poru�enog. Cinici bi rekli da �e plan o obnovi, ukoliko uop�te bude realizovan, biti sproveden zato �to �e pogodovati ekonomijama evropskih zemalja.

Prema najnovijoj analizi "Oksford analitike", Jugoslavija je zbog rata do sada pretprela �tetu od 200 milijardi dolara. Isti izvor navodi procenu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (ECE), u kojoj se ka�e da je za obnovu poru�enog u Srbiji potrebno obezbediti najmanje 25 milijardi dolara, dok Svetska banka i EU procenjuju kako je samo za obnovu Kosova potrebno izdvojiti tri milijarde dolara. "S obzirom na to da rekonstrukcija Bosne ni sa vi�e od pet milijardi dolara, koliko se u tu zemlju slilo prethodnih pet godina, nije zavr�ena, mo�e se pretpostaviti da je cena obnove ju�ne srpske pokrajine procenjena manjom od realne", navodi "Oksford analitika". Kako je procenio Romano Prodi, predsednik Evropske komisije, ukoliko me�unarodna zajednica startuje s Mar�alovim planom za Balkan, mora�e godi�nje da obezbedi 5,3 milijardi dolara. On je upozorio da nije siguran ho�e li se �lanice EU-a saglasiti s takvim programom, budu�i da je mnogo zapadnih ekonomija suo�eno s nezaposleno��u i usporavanjem privrednog rasta. Po ekonomskoj teoriji, to ostavlja manji prostor za investicije.

Iako pri�a o Mar�alovom planu za Balkan ne prestaje jo� od kada je Olbrajtova pomenula takvu mogu�nost, u Bonu se, a i ranije, pokazalo da je mesto Jugoslavije, odnosno Srbije, u takvom paketu prili�no nesigurno. Dodu�e, treba imati u vidu da jugoslovenski susedi insistiraju na tome da i Srbija i Crna Gora u�u u eventualni Mar�alov plan za Balkan. SRJ samostalno ne mo�e da obnovi infrastrukturu, �to zna�i da �e Makedonija, Bugarska i ostale zemlje trpeti velike �tete zbog ote�anog i svakako skupljeg transporta.