Pakt o stabilnosti Balkana

Biće obnove, ali bez keša

Takozvanim razvijenim demokratijama na Balkanu, Evropska unija je spremna da ponudi da se, takoreći preko reda, uključe u Uniju, dok će sa ostalima odmah početi razgovore o pridruženom članstvu

U momentu kada je sve izglednije da je prestanak bombardovanja blizu i da je diplomatska inicijativa urodila plodom, stanovništvo ove zemlje sve više sa zebnjom razmišlja o idućoj zimi, verovatno bez struje i grejanja, a zbog uništene privrede i infrastrukture - za mnoge i bez posla.

Posle prvog meseca NATO intervencije protiv Jugoslavije, stručnjaci Saveznog zavoda za statistiku procenili su ratnu štetu na oko sto milijardi dolara. Javnost nije upoznata s novijim procenama, ali se može pretpostaviti da je šteta udvostručena, jer su privredni i infrastrukturni objekti najteža razaranja doživeli poslednjih nedelja rata. Ne treba biti ekonomista pa shvatiti da ova zemlja nema para da ponovo izgradi porušeno, tako da se ne treba čuditi tome što građani Srbije prosto gutaju svaku vest o mogućoj obnovi ratom razorene Jugoslavije - parama Zapada, razume se.

Ideju o posleratnoj obnovi, u vidu Maršalovog plana za Balkan, lansirala je Medlin Olbrajt, američki državni sekretar, krajem aprila na proslavi pedesetogodišnjice NATO-a, a neku vrstu razrade ove inicijative napravio je nemački ministar spoljnih poslova Joška Fišer, u dokumentu "Pakt o stabilnosti na Balkanu". Fišeru, međutim, nije promakla činjenica da su balkanski političari počeli da do neukusa eksploatišu ideju o ekonomskoj pomoći jugoistočnoj Evropi, i nije se libio da na to upozori, na nedavno održanoj konferenciji (27. maja u Bonu) upravo na ovu temu.

"Mi moramo da prekinemo ovaj apsurd - da lakše obezbeđujemo pare za vojnu intervenciju nego za mir, ali moramo Balkanu da stavimo do znanja da ne očekuje previše" rekao je Fišer, prenosi agencija Rojters. Sve u svemu, Zapad je spreman da "odreši kesu", ali nema nameru da obezbedi pare za šoping liste vlada balkanskih zemalja, niti da po prestanku NATO bombardovanja, krene da "bombarduje" ovaj region deviznim kešom.

"Balkan je iz Bona dobio jasnu poruku. Evropa je razočarana načinom na koji su potrošene njene pare za pomoć Rusiji i obnovu Bosne, tako da se ekonomska pomoć Jugoslaviji i ostalim zemljama regiona neće realizovati preko vlada tih zemalja. To ne može da očekuje ni Crna Gora, iako u Evropi ima tretman zemlje sa demokratskim režimom", kaže za "Vreme" Nebojša Medojević, član Grupe 17 iz Podgorice, koji je učestvovao na pomenutoj konferenciji.

Prema njegovim rečima, Nemačka ozbiljno namerava da Jugoslaviju i njene susede pomogne sa deset do dvanaest milijardi dolara, kao i da do kraja juna organizuje donatorsku konferenciju za Balkan, ali to neće učiniti bezuslovno i pokušaće da pare na Balkan stižu ne preplićući se sa zvaničnim kanalima. Od donatorske konferencije se očekuje dosta, s obzirom na to da procene Evropske banke za obnovu i razvoj kažu da je za obnovu jugoslovenske infrastrukture i naknadu štete susednim zemljama, potrebno obezbediti oko 30 milijardi dolara.

Suština Pakta o stabilnosti za Balkan jeste da se zemljama regiona, umesto diplomatskog štapa, napokon ponudi šargarepa. Ideja je da se jugoistočna Evropa uključi u takozvane evropske integracije, ali da se pre toga, po političkom i ekonomskom uređenju, u najvećoj mogućoj meri približi zemljama Evropske unije. Prema predlozima koje su izradile ekspertske komisije nemačke vlade i parlamenta, principi koje je Balkan često tumačio kao floskule - demokratija, poštovanje ljudskih prava i tržišna ekonomija - moraće da se sprovedu u delo, ukoliko region računa na novčanu podršku Zapada. Fišerova procena je da se uz dobru volju, barem na zakonodavnom nivou, to može učiniti u roku od nekoliko meseci, što će reći da bi ubrzo po okončanju NATO intervencije mogla da usledi i revitalizacija balkanskih država.

Takozvanim razvijenim demokratijama na Balkanu, Evropska unija je spremna da ponudi da se, takoreći preko reda, uključe u Uniju, dok će sa ostalima odmah početi razgovore o pridruženom članstvu. "Na približavanje EU-u može da računa čak i SRJ", rekao je Fišer na pomenutoj konferenciji, "ali tek pošto ispuni uslove međunarodne zajednice", što će reći da povuče snage bezbednosti s Kosova, dozvoli raspoređivanje međunarodnih mirovnih trupa i obezbedi siguran povratak izbeglica. Sve balkanske zemlje morale bi da se odreknu kvantitativnih ograničenja i dozvola za uvoz i izvoz, a EU će im odobriti trgovinske povlastice i nadoknaditi gubitak prihoda od carina.

Nemački plan podrazumeva da se novac ne upućuje direktno balkanskim vladama, već da se nemačke privatne kompanije stimulišu da ulažu u Jugoslaviju i Balkan uopšte. Štaviše, u stranoj štampi već su se pojavile procene o bumu evropskog građevinskog sektora i mašinogradnje, pošto se očekuje gro poslova prilikom izgradnje porušenog. Cinici bi rekli da će plan o obnovi, ukoliko uopšte bude realizovan, biti sproveden zato što će pogodovati ekonomijama evropskih zemalja.

Prema najnovijoj analizi "Oksford analitike", Jugoslavija je zbog rata do sada pretprela štetu od 200 milijardi dolara. Isti izvor navodi procenu Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (ECE), u kojoj se kaže da je za obnovu porušenog u Srbiji potrebno obezbediti najmanje 25 milijardi dolara, dok Svetska banka i EU procenjuju kako je samo za obnovu Kosova potrebno izdvojiti tri milijarde dolara. "S obzirom na to da rekonstrukcija Bosne ni sa više od pet milijardi dolara, koliko se u tu zemlju slilo prethodnih pet godina, nije završena, može se pretpostaviti da je cena obnove južne srpske pokrajine procenjena manjom od realne", navodi "Oksford analitika". Kako je procenio Romano Prodi, predsednik Evropske komisije, ukoliko međunarodna zajednica startuje s Maršalovim planom za Balkan, moraće godišnje da obezbedi 5,3 milijardi dolara. On je upozorio da nije siguran hoće li se članice EU-a saglasiti s takvim programom, budući da je mnogo zapadnih ekonomija suočeno s nezaposlenošću i usporavanjem privrednog rasta. Po ekonomskoj teoriji, to ostavlja manji prostor za investicije.

Iako priča o Maršalovom planu za Balkan ne prestaje još od kada je Olbrajtova pomenula takvu mogućnost, u Bonu se, a i ranije, pokazalo da je mesto Jugoslavije, odnosno Srbije, u takvom paketu prilično nesigurno. Doduše, treba imati u vidu da jugoslovenski susedi insistiraju na tome da i Srbija i Crna Gora uđu u eventualni Maršalov plan za Balkan. SRJ samostalno ne može da obnovi infrastrukturu, što znači da će Makedonija, Bugarska i ostale zemlje trpeti velike štete zbog otežanog i svakako skupljeg transporta.