�ekaju�i novi doma�i film

�ta zna�i "objektivno"

Ipak, trag�nost �ivota, ma kako fotogeni�na bila, te�ka je za filmsko uobli�avanje, jer svi smo ipak i svedoci, ali i u�esnici, sa zalogom sopstvenih �ivota i �ivota na�ih najbli�ih

Od TV revolucije u Rumuniji, globalni i oni drugi sukobi do�li su u novu fazu, pa tako i na� rat - agresija, osim politi�kog i ideolo�kog aspekta, lagano dobija i kulturolo�ki zamajac. Teza da je u Bosni izgubljen medijski rat trgla je preostale intelektualce, pa smo svedoci gotovo nesagledivih akcija u sferi kulture, koje variraju od lucidnosti do ordinarnog ki�a. Ni "druga strana u sukobu" ne gubi vreme, pa je, na primer po�etkom juna u Rimu organizovan koncert Pavarotija i prijatelja (Lajonel Ri�i, Riki Martin...) koji je re�irao Spajk Li (!), �ijih se dometa ne bi postideo ni Nedeljko Baji� Baja, a sve u korist dece Kosova i Gvatemale.

Ipak rat postaje rat kada ga se prihvati filmska industrija. Za sada nema najave velikih holivudskih projekata (mo�da nemaju informacije o kraju?), ali su se doma�i sineasti latili kamera, za filmove u kojima �e kore�iju i scenografiju potpisati zainteresovane strane u sukobu, pre svega NATO. U ovoj sezoni snimljeni su "No�", "To�kovi" i "Belo odelo" i restaurisan �ehov/�or�evi� projekat "Od svakog koga sam volela", dakle �etiri od uobi�ajene (ratne) produkcije od osam filmova u sezoni. Zato je iznena�uju�a bila informacija kako nekoliko doma�ih ku�a i autora sa pedigreom sprema "ratne projekte". Iznena�uju�a utoliko �to je gotovo nemogu�e ra�unati na makar i simboli�nu pomo� dr�ave ili novac iz inostranstva, tako da se producentske ku�e prvenstveno moraju uzdati u sopstvene potencijele i entuzijazam. Stare rasprave o tome da li je neophodna distanca odlo�ena je za neka druga vremena.

Bo�idar Nikoli� u okolini Cetinja nastavio je da snima �ivotopis junaka svog poslednjeg autorskog poduhvata Tri karte za Holivud, �ija se premijera o�ekuje u geografski bliskom Herceg Novom. Da li da podsetimo na sadr�aj prvog dela u kojem, �ekaju�i Tita (Godoa) koji ne dolazi, svoje ideolo�ke sukobe fizi�kim sredstvima re�avaju pristalice IB Rezolucije i "strani pla�enici sa Zapada"? Moje nebo potpisuju scenarista Gordan Mihi� i producent Ivana Mihi� sa odabranom grupom popularnih glumaca mla�e generacije. Magic Line Darka Baji�a i Cobra bra�e Bjelogrli� tako�e su spremni da se upuste u ratno filmsku avanturu, kao i najtira�niji doma�i nezavisni producent Ljubi�a Samard�i� i njegova ku�a Cinema Design, koja je me�u prvima reagovala (filmski) i na prethodne ratove u na�em okru�ju. Osim ovih hi-fi projekata, uveliko se ose�a rad studenata filmskih �kola (deo ovih ostvarenja je prezentovan na I Me�unarodnom festivalu studentskog filma), a vidljivi su i entuzijasti sa low-fi opremom (amateri) �iji �e materijali svakom budu�em istra�iva�u fenomena zasad poznatom kao "NATO agresija" jednog dana biti dragoceni isto koliko i snimci oficijelnih medijskih ku�a.

Ipak, tragi�nost �ivota, ma kako fotogeni�na bila, te�ka je i mu�na za filmsko uobli�avanje, jer svi smo ipak i svedoci, ali i u�esnici, sa zalogom sopstvenih �ivota i �ivota na�ih najbli�ih. Da li je mogu�a objektivnost, pita�e neko? A �ta je to objektivnost? �ta je to istina ili Istina, i ko na nju ima monopol u ovom trenutku? Najbolje je slediti postulate "DOGME 95" paranoi�nog genija Danca Larsa fon Trira - �to manje menjati �ivot, a �to vi�e se prepu�tati njegovom izazovu. Hi�kokov postulat da "film mora biti ve�i od �ivota" pada pred �ivotom i �ivotima koji su pali, kao film krvaviji i ve�i od filma. Ipak, sudija svima nama, pa i filmovima koji �e biti snimljeni, bi�e vreme. Zato su se sineasti dohvatili kamera jer, kako neko re�e, "domovina se i pesmom brani", �to �e zazvu�ati kao parafraza Kjerkegora da se "pekar Bogu najbolje moli kada pe�e hleb". Ili to mo�da nema veze. "Rane su otpale, ostale su kraste", rekao je Ra�a Andri�, �ije su Tri palme za dve bitange i ribicu bile pravi melem u predratnim danima; a da li je mogu�e snimiti i komediju o ovom �to nam se sada i ovde de�ava, to je sasvim druga tema. Beninji je pokazao kako i holokaust ima svoju manje neveselu stranu - a da smeh le�i znamo jo� iz anti�kih vremena. Mo�da �e neki od srpskih filmad�ija, koji ne�e kao Marko iz juna�kih pesama da zakasni na Kosovo, imati i nasmejano lice.

Ameri�ki sineasta D�on Milijus nikada nije snimio sopstveni scenario o Vikinzima koji godine 999, pre jednog milenijuma, �ekaju smak sveta koji su najavili astrolozi, koji ina�e nikada ne gre�e. Nikada ga nisu do�ekali. Mo�da i mi budemo te sre�e.