Dostava iz Rima

Traktat o (mi�joj) rupi

Kako je notorni Drago� Kalaji� prona�ao nove-stare "neprijatelje naroda" u troje istaknutih srpskih intelektualaca, i za�to samo u troje

Re�i �u vam prvo dobru, pa onda lo�u vest: dobra vest je da se rat, izgleda, polako privodi kraju - osim ako ne ispadne da se kraju ipak ne privodi; lo�a vest je u tome �to se najbolja potkrepa za prethodno izre�enu tvrdnju dade izvu�i iz fakta da se, �ini se, ponovo zahuktava mehanizam javne prozivke iliti denuncijacije onih koji bi, bo�emeprosti, mogli da priupitaju za smisao skupe avanture kroz koju prolazimo, pa �ak i za - uh! - nekakvu i ne�iju odgovornost u vezi s tom neprijatnom stvari... Da nije u pitanju ni opsena ni �ala govori nam i to da se u (para)ideolo�ku odbranu Otad�bine od mi�ljenja ponovo gromko uklju�io poslednjih meseci ina�e opravdano odsutni Drago� Kalaji�, odnedavno Na� �ovek U Rimu, tj. Tanjugov dopisnik iz sun�ane, prijateljske i ne�izelirane Italije. Mudro skloniv�i svoju mo�nu patriotsku intelektualnu laboratoriju daleko od razuzdane srpske gomile - koja je poslednjih nedelja prili�no nervozna, ko zna za�to - Drago� nam je Kalaji� iz bla�ene apeninske hladovine ponovo podelio pregr�t otad�binoljubivih pedago�kih packi. U povelikom tekstu pisanom specijalno za kad-ka�em-novine-mislim-na "Politiku", ovaj javni i strasni ljubitelj Du�ea i spartanskih vrlina - mada mu ni dionizijske nisu strane, pa ljudi smo, �ak i kad smo zapravo Nadljudi... - okomio se ovih dana na nove-stare "izdajnike i petokolona�e" me�u srpskim intelektualcima: ovaj put, �rtvama njegovog pronicljivog, takoreku� skenerskog domoljubnog (urokljivog?) oka pali su "beogradski pisac poslovi�ne neobdarenosti i skribomanske upornosti" (ovako Kalaji� pravo iz svoje obdarenosti!) te "beznade�an slu�aj (antisrpske, op. T. P.) mr�nje" Filip David, zatim jedan od "beogradskih siro�i�a Zapada" Biljana Srbljanovi�, te "stari potkaziva�" (ovako Kalaji�, bez kolegijalne surevnjivosti!) Vojin Dimitrijevi�.

�ta su Kalaji�u, a samim tim i vaskolikom Srpstvu, zgre�ile pomenute javne li�nosti? Izgleda da su se usudile da se s upadljivim odsustvom superlativa izjasne o politi�koj i dr�avni�koj delatnosti predsednika SRJ (iako nigde ne pi�e da su ti superlativi bilo �ija gra�anska du�nost i obaveza, osim mo�da za one koji dr�avotvorni patriotizam upra�njavaju devizno-dnevni�no, iz apeninske perspektive?!), ili su se nepovoljno izrazili o autorskim dometima njegove - predsednikove, ne Kalaji�eve - supruge, ili su, prosto, imali izvesnih kriti�kih primedbi na prilike u srpskom dru�tvu. Prilike su, naime, zapravo poprili�ne neprilike, �to ova bombardovana trojka valjda ipak bolje zna od nebombardovanog Na�eg �oveka U Rimu koji je umeo da na vreme za�di iz opasnog Beograda u bezopasnu Italiju, valjda zato �to je njegova delikatna egzistencija isuvi�e dragocena za sve nas da bi se neodgovorno izlagala konsekvencama svog anga�mana. A one, konsekvence, svake se no�i isporu�uju Beogra�anima sa nebeskih visina, pa pravo na ruse glave. Ma nema veze, samo nek' je nama Tevtonac na sigurnom, a za banalni i potro�ni ljudski materijal �emo lako! Za nas i nije neka �teta! Jo� da je moglo nekako da se uredi da ga "Tanjug", osim kroz prostor, transportuje i kroz vreme, pa da se, i na njegovo i na sveop�te zadovoljstvo, stvarno obrete u ljubljeno mu Doba Ricinusa, li�noj i sveop�toj sre�i ne bi bilo kraja.

Na ovu ekspres-preporu�enu dostavu iz Rima do sada je reagovao samo Srpski PEN-centar, jednim po�tenim, mada blago bezubim saop�tenjem; svi ostali mudro �ute, valjda presre�ni �to nisu oni ti koji su zaslu�ili da se na�u u sredi�tu Kalaji�eve pa�nje. Hja, ho�e li se shvatiti kao otrovni sarkazam ako ka�em da je ionako srazmerno malo onih koji bi se, ovih vedrih, a tako sumornih dana, mogli kvalifikovati za to? Ovde se, naime, u nedoba, tako spektakularno odustalo od kriti�kog diskursa (kojem je, jelte, intelektualac po prirodi stvari zavetovan) i bekrijski prepustilo neodgovornom, narcisti�kom torokanju prefinjenog mitar-miri�evskog "ne mo�e nam niko ni�ta, ja�i smo od sudbine" nivoa, da za razne drago�e kalaji�e i nije bilo mnogo posla. �to, ovaj put, vi�e govori o potuljenoj bedi potencijalnih prozvanih - koji su se, �im je ozbiljnije prigustilo, detinje dra�esno iskakili u nogavice i zatim pokunjeno nestali u svojeru�no iskopanoj mi�joj rupi! - nego o odavno besramno razgoli�enoj mizeriji Javnih Proziva�a nivoa grotesknog srpskog Tevtonca.

I mo�da je ba� u tome problem, a ne u Kalaji�u, o kojem odavno "sve znamo". Filipu Davidu, Biljani Srbljanovi�, Vojinu Dimitrijevi�u i ostalima koji dr�e bistru glavu iznad vode mo�e da slu�i na �ast �to su svojim neodustajanjem od kriti�ke opservacije zaslu�ili bes Gromovnika i njihovih pa�eva. Pravo pitanje glasi: kud se dede ostatak famoznog "misle�eg sveta", sada kad nam je najpotrebniji?! Ne ka�em da je mi�ja rupa najgore mesto na svetu, ni da u njoj ima ne�eg nedostojanstvenog, ali samo pod jednim uslovom: ako si mi�. A ako nisi, ti onda vidi �ta si i �ime �e� svoje mi�ljenje o sebi potkrepiti.