Reporter Vremena na Kosovu

Jedan dan u Pri�tini

Pre dve nedelje jata kosova krstarila su nebom iznad grada, sad nema ni jedne ptice, ali ima ljudi koji nam svedo�e kako izgleda bombardovanje

U sredu oko podne pres centar Vojske Jugoslavije organizovao je odlazak grupe doma�ih i stranih izve�ta�a u Pri�tinu u kojoj je bio i reporter "Vremena". Za Pri�tinu se i�lo preko Prokuplja i zatim uobi�ajenim severnim prilazom, putem Podujevo - Pri�tina. Prolaze�i pored Aleksinca koji je ve�ina izve�ta�a posetila jedva dvadeset i �etiri sata ranije u autobusu je zavladao muk. Razmere preksino�nog razaranja bile su sasvim vidljive i sa autoputa, kako u samom centru koji je direktno pogo�en, tako i na objektima sa druge strane puta, udaljenih najmanje petsto metara od mesta eksplozije.

Usput, u Prokuplju koje je tako�e �estoko stradalo, malo je ljudi na ulicama, mnogo prodavnica koje ne rade, po neki izlog oblepljen lepljivom trakom i sve o�i uprte u neobi�ni prizor: dvospratni autobus prepun ljudi razli�itih nacija i rasa koji se kre�e prema Pri�tini.

Me�utim, dok se u Prokuplju i usputnim selima (Mero�ina, Tulare) mogla osetiti tek te�ka atmosfera neposredne blizine Kosova, ve� kod Kur�umlije su dejstva NATO avijacije postala o�iglednija i u�estalija. O�te�en most na magistralnom putu ka Podujevu (preko koga je autobus uz velike muke pre�ao) u neposrednoj je blizini pruge koja je prese�ena u du�ini od desetak metara pogotkom iz vazduha. U Merdarevu, neposredno pred ulazak na Kosovo, dobijamo i vojno policijsku pratnju, nakon kra�ih konsultacija vo�a puta i oficira nadle�nih u neposrednom rejonu. Sti�e i sasvim ozbiljno upozorenje - mogu�e je da se manje grupe terorista jo� kriju u neposrednoj okolini, tako da se novinari mole da ne pani�e u slu�aju napada.

Nekoliko momaka u oklopnom transporteru koji je predvodio autobus nervozno se osvr�u tokom celog puta ka Pri�tini, zagledani u daljinu odakle bi se eventualni napad mogao o�ekivati. Njihova nervoza prenosi se i na novinare koji su ve� nekoliko dana unazad �pekulisali da u severnom delu Kosova, naro�ito u rejonu Podujeva ve� odavno nema terorista.

Sela na putu ka Pri�tini su apsolutno prazna, a tragovi donedavnih borbi jasno su vidljivi na nekim ku�ama. Me�utim, uo�ljivo je da ku�e nisu sistematski spaljivane kako su neki izve�ta�i i navodni svedoci iz Makedonije i Albanije saop�tavali. Ono �to je posebno interesantno je da nijedna d�amija u mestima kroz koja je novinarski autobus pro�ao nije o�te�ena. Osim nekoliko natpisa "Srbija" i znaka sa ocilima na ku�ama koje su o�igledno bila tvrda upori�ta terorista, nema tragova onome �to zapadni propagandisti rata nazivaju "razulareno divljanje srspkih paravojski".

Op�ti utisak je da bi se, pod uslovom da rat sada stane, sve moglo obnoviti za samo nekoliko meseci jer nekih ve�ih razaranja nije ni bilo. Suprotno o�ekivanju stranih izve�ta�a, du� puta je prime�eno znatno manje vojske nego �to bi se moglo o�ekivati - tek nekoliko protivavionskih baterija razme�tenih na razli�itim lokacijama du� puta ka Pri�tini sa cevima uperenim ka nebu, jasno stavljaju�i do znanja odakle se neprijatelj o�ekuje.

Na nekih dvadeset kilometara od Pri�tine mogao se videti gust crni dim koji je dolazio iz pravca sela Devet Jugovi�a, gde je prethodne ve�eri bombardovano skladi�te goriva Beopetrola. Nakon desetak minuta prolazimo pored dva zapaljena rezervoara iz kojih se di�e dvadesetak metara visok plamen koji se potom pretvara u nestvarno gust crni dim. �injenica da niko i ne poku�ava da ga gasi govori o razmerama udara NATO-a po Kosovu. U odnosu na ono �to �emo uskoro ugledati u Pri�tini, skladi�ta Beopetrola nisu mogla biti prioritet.

Na samom ulasku u Pri�tinu mogu�e je videti jo� jedan stub dima, ovoga puta iz termoelektrane Obili�, �to je jasan znak da u gradu ima struje, barem u onim delovima koji nisu pogo�eni NATO bombama. Ulaze�i u uske ulice iznad Vranjevca suo�avamo se sa stra�nom sudbinom grada koji je najve�e �rtva dosada�njih akcija NATO avijacije. Na ulicama koje su nekada vrvile od ljudi na orijentalni na�in, sada nema �ive du�e. Pa�ljivo oko primeti�e da su ljudi odlazili u �urbi ne osvr�u�i se mnogo na imovinu. U predgra�u nema tragova borbi, �ak ni eventualnog �enlu�enja ili nasilnog isterivanja gra�ana Pri�tine iz njihovih ku�a. Nema spaljenih ku�a, ali ima dosta razbijenih izloga u kojima je, za�udo, ve�i deo robe na svom mestu. Kako se bli�imo centru, razbijeni izlozi su sve �e��i, jasna posledica sna�nih detonacija, dok u unutra�njosti kroja�kih, abad�ijskih, filigranskih radnji i �ajd�inica le�i razbacan inventar prekriven debelim slojem pra�ine i komadima cigle maltera i stakla. Po natpisima na radnjama, naro�ito po imenima vlasnika, jasno je da udari nisu bili etni�ki probirljivi. Jednako su stradale radnje i Srba i Albanaca, privatne i dr�avne.

Pred Pokrajinskim izvr�nim ve�em do�ekuju nas na�elnik Kosovskog okruga Veljko Odalovi�, predsednik Privremenog izvr�nog ve�a Zoran An�elkovi� i �lan ovog ve�a Ivica Mihajlovi�, zadu�en za informisanje. Zgrada Izvr�nog ve�a potpuno je demolirana kao i zgrada Kosovske banke u neposrednoj blizini. Od bombardovanja te�ko je stradala i Robna ku�a Grmija, a iza njih se vidi zgrada po�te koja je direktno pogo�ena i u kojoj je po�ar uga�en ne�to malo pre na�eg dolaska, tako da se u vazduhu jo� ose�a miris paljevine. Doma�ini su grupi novinara po�eleli dobrodo��icu i odmah nas vode u obilazak centra grada. Slike su stravi�ne. Pored zgrade po�te pogo�ena je i upravna zgrada u kojoj se, izme�u ostalih, nalazi i pokrajinski zavod penzionog fonda. Neposredno iza te zgrade je najstariji deo Pri�tine, sada potpuno uni�ten, a gospodin Mihajlovi� nam obja�njava da je u udaru bombi, u tih nekoliko ku�a, smrt na�lo najmanje deset ljudi, kojima spacioci nisu mogli da pri�u ni celih dvanaest sati nakon bombardovanja. Na pitanja stranih novinara gde su gra�ani Pri�tine, Veljko Odalovi� odgovara da ih se ve�ina krije u skloni�tima i stanovima, i da je veliku broj oti�ao iz Pri�tine kod rodbine u obli�nja sela, veruju�i da �e tamo biti bezbedniji nego u gradu.

Na ulicama sre�emo tek ponekog prolaznika koji nam potvr�uju da su u gradu uglavnom oni koji imaju radnu obavezu i da se iz ku�e izlazi samo po najneophodnije. Male grupe ljudi nastoje da koliko toliko po�iste cigle i staklo po ulicama, ali s obzirom na obim razaranja za to �e im biti potrebni dani. Tek poneko lice pojavi se na prozorima obli�njih stambenih zgrada da bi se odmah povuklo nazad u stan, be�e�i od kamera koje se kao po komandi usmeravaju na svaki novi prizor. U daljini, nad Pri�tinom, kao lajtmotiv, di�e se crni stub dima iz Beopetrologog skladi�ta koji �e nas pratiti tokom cele posete.

Doma�ini nas po�uruju kako bismo za predvi�ena dva sata videli �to vi�e. U osam sati vi�e nije bezbedno biti na ulicama Pri�tine, �ak ni u stanovima, i tada su apsolutno svi u skloni�tima. Iskusniji novinari osvr�u se po gradu tra�e�i poznate prizore iz ranijih poseta gradu. Svuda vide samo avetinjsku pusto�. Samo dve nedelje bombardovanja bilo je dovoljno da se iz grada istera du�a, zajedno sa njegovim stanovnicima. Ono �to nije uspelo teroristima, koji su koristili svaku priliku da istaknu da im se ne dopada to �to Albanci u Pri�tini �ive mirno sa svojim kom�ijama Srbima, uspelo je onima koji se zaklinju da su za demokratska re�enja i su�ivot. Taj su�ivot se sada pretvorio u mrtav grad.

Koristimo poslednje trenutke pred sumrak da obi�emo gradsko pravoslavno groblje koje je tako�e raketirano prethodne no�i. Iz kratera dubokog desetak metara vire kosti i delovi sanduka, spomenici na mestu udara su potpuno uni�teni, dok su oni u blizini izvaljeni iz svojih mesta.

"Za Srbe je groblje svetinja", potreseno govori direktor Pri�tinskog Medija centra Radovan Uro�evi�. "Udarili su nam u svetinju. Ja znam mnogo ljudi koji su u vreme komunizma gledali u Zapad, naro�ito u Ameriku kao u svetinje demokratije. Nakon ovoga �to nam se doga�a svi su oni duboko razo�arani i izgubili su iluzije. Nakon ovoga �to su nam uradili, poru�ujem im da ih mi Srbi �ekamo na zemlji. Neka do�u, ovo �e biti tri puta gore od Vijetnama."

U povratku Veljko Odalovi� nas vodi u svoju kancelariju koja je potpuno demolirana. Na sve strane su razbacane stvari i polupana stakla. Kancelarija izgleda pre kao mesto napu�teno pre nekoliko decenija nego kao prostor u kome je neko koliko do ju�e redovno radio. Veljko Odalovi� se obara�a novinarima, obja�njavaju�i da su kroz tu kancelariju pro�li svi vode�i svetski politi�ari i diplomate koji su bili uklju�eni u re�avanje kosovskog problema.

"Ovde mi je gospodin Ri�ard Majls obja�njavao koliko voli Srbe. Vidite �ta je ostalo od te ljubavi."

Na izlasku iz zgrade PIV-a preska�emo preko odvaljenih greda i delova tavanice, zaobilaze�i bare od vode koja curi iz pokidanih instalacija.

Sa prvim mrakom autobus kre�e, �ure�i da se sa Kosova izvu�e pre nego �to mrak potpuno zavlada.