Tre�a nedelja rata

Smrt, la�i i video trake

Kuda �e suza nego na oko. Rudarski grad Aleksinac u utorak 6. aprila 1999. ujutru nekima li�i na Gerniku 26. aprila 1937. u pet popodne. Prethodne ve�eri u 21.35 sati na ovaj grad i njegovu okolinu palo je, prema Tanjugu, sedam bombi velike razorne mo�i. Ono �to je palo u centar ove varo�ice, do temelja je sru�ilo16 privatnih ku�a, a za stanovanje je onesposobljeno vi�e od 400 stanova, me�u kojima su i tri vi�espratnice sa 80 stambenih jedinica.

Bombe su u centru Aleksinca demolirale Dom zdravlja, stanicu Hitne pomo�i, stomatolo�ku ambulantu, Zavod za zdravstvenu za�titu, "Jugobanku"... Jedna bomba pala je izme�u Trgovinskog preduze�a "Agrokolonijal" i Industrije elektro proizvoda i rasvete "Empa", a �tete od bombi pretrpela je i Fabrika betonskih elektrostubova i trafostanica, dok je jedna bomba pala kraj autoputa Beograd-Ni�...

�ta je uop�te ostalo od te sirotinje, koju svakih deset godina stigne neka tragedija? Mo�da ono paviljonsko rudarsko naselje po kojem hroni�ar "Vremena" pamti tu varo�icu iz dana rudarske nesre�e 1988. kada je stra�na eksplozija ugljene pra�ine odnela sto �ivota i ne zaboravlja, va� hroni�ar, kako su u tom udaru nesre�e u obli�njoj rudarskoj koloniji rudarske udovice milovale crnpuraste de�ake po kosi i kako je u onoj atmosferi jauka izgledalo da je sve u raspadu a samo je radila mala fontana pred rudarskim domom. Rudnik je posle zatvoren, bilo je poku�aja da se na�e novi posao, te radi�e ovo, te radi�e ono, re�ju, Aleksinac se borio s du�om, a tokom rata u Bosni u rudarskom sama�kom hotelu bile su sme�tene izbeglice iz Bosne. Mora da su rudari i pre �uli za to mesto, u tom "hotelu" bilo je kamarata iz Tuzle.

Air Commodore u Brislu rutinski ka�e da je raketa pala "kratko", 600 metara od cilja (600 metres short of the military post targeted), da je do toga do�lo "zbog tehni�kog kvara ili dejstva protivvazdu�ne odbrane" i da je "jedan projektil, mo�da, pogodio stambeno naselje; u sredu na ponovljeno pitanje ponavlja odgovor i hladno ka�e kako se oni trude, �to se vidi na dva slajda na kojima �tapi�em ponosno pokazuje kako poga�aju neku policijsku gara�u, ali - "neko nije imao sre�e". Taj fenomen se zove "amoralnost pilota" i ozna�ava fenomen da se atomska bomba iz daljine vidi samo kao pe�urka. "Neko" to je dvanaest poginulih i tridesetak povre�enih.

Aleksina�ki lekar, dr Gaja Miladinovi�, bio je na de�urstvu u ambulanti u trenutku kada je bomba pogodila njegovu porodi�nu ku�u. U podrumu kao skloni�tu je bilo �estoro uku�ana. Otac, sedamdesetogodi�nji Dragomir i sestra Sne�ana (40) poginuli su i sahranjeni su u sredu 7. aprila. Majka Dragica je u te�kom stanju u ni�kom Klini�kom centru, ali ipak pri�a kako se u trenu sve sru�ilo na njih, kako su njena �erka i suprug poginuli na licu mesta ("bez re�i zbogom oti�li") i kako je njena snaha Vukica, u�iteljica u Ni�u, kroz kr� izvukla dvoje svoje dece, Dragi�ine unu�adi ("samo da su oni �ivi"). U�iteljica Brana Stevanovi�, koja je u trenutku eksplozije bila na terasi, pri�a kako se se se�a da je kad su je izvukli iz ru�evina samo videla zvezde na nebu i nije mogla da se pomakne.

Hjuman rajts vo� otvorio je "slu�aj Aleksinac", ali se nare�alo i mnogo drugih, istih slu�ajeva.

U Lu�anima, gradi�u od 4000 stanovnika te no�i oko 20.35 palo je osam projektila koji su pogodili i razorili tri pogona hemijske industrije "Milan Blagojevi�" i, "kolateralno", sve ku�e u tom malom mestu. Dopisnik "Politike" iz ovog mesta javlja da su vatrogasci uspeli da lokalizuju po�ar i da spre�e ekolo�ku katastrofu. U �etvrtak ujutru vratili su se avioni da mafija�ki "overe" tu razlupanu ekolo�ki veoma rizi�nu fabriku.

U napadu na Ni� sru�eno je mnogo civilnih objekata, naneta je �teta zgradama Pravnog i Ekonomskog fakulteta, Tehni�ke �kole "Neimar", Istorijskog instituta, odletelo je u vazduh skladi�te hrane "Fidelinka", o�te�ena je Ma�inska industrija, saobra�ajnica koja povezuje centar Ni�a sa njegovim severozapadnim krajem, na autobuskoj stanici je popucalo 150 prozora, na skladi�te duvanske sirovine vra�ali su se dva puta... Na Novi Sad su se ba� ostrvili. Ono �to su svi Novosa�ani sa zebnjom i besom o�ekivali dogodilo se u utorak uve�e, ne�to posle 22 �asa. NATO avijacija je napala i tre�i, poslednji gradski most na Dunavu (�e�eljev most) i Naftagasovu rafineriju nafte u njegovoj neposrednoj blizini. Napad je nastavljen i tokom no�i izme�u srede i �etvrtka, ne�to pre 3 �asa ujutro, kada se pored rezervoara Naftagas prometa, na udaru na�ao i Temerinski most na delu kanala Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav koji prolazi kroz stare gradske �etvrti - Vidovdansko naselje, Podbaru, Salajku, staro paorsko predgra�e, sada ve� �iri centar Novog Sada. Tamo �ivi UNICEF-ov ambasador dobre volje, peva� �or�e Bala�evi�, tamo je njegova Ulica Jovana Cviji�a ("A u ulici Jovana Cviji�a sad rastu neka druga deca - neki novi klinci..." �e�eljev most je prili�no o�te�en. Novosa�ani sada poku�avaju da no�nim okupljanjem kao "�ivi �tit" za�tite ovu poslednju vitalnu gradsku vezu sa sremskom obalom. Istina, preko Dunava je (posle blizu 50 godina) ponovo uspostavljen i brodski prevoz paralelno sa poru�enim mostovima. Stariji Novosa�ani se�aju se da je posle svetskog rata brodi� "Silni" razdaljinu izme�u Novog Sada i Sremske Kamenice, od oko 4 kilometra, prelazio uzvodno za ne�to preko sat vremena uz dva pristajanja, kod Be�arca i Ribnjaka. Kasnije su ve�i i silniji "Rijeka" i "Cetinje" i�li ne�to br�e, a kori��eni su na kraju samo prilikom velikog "Majalosa" (za 1. maj) kada se ceo Novi Sad selio u Kameni�ki park.

Napadi na rafinerijska postrojenja i rezervoare izazvali su spektakularnu vatru koja se po Vojvodini videla u krugu �irem od 50 kilometara, ali je dobro organizovana i dobro sklonjena profesionalna protivpo�arna slu�ba prilikom oba napada prili�no brzo lokalizovala po�are na postrojenjima i skladi�tima (uglavnom) bitumena i ulja.

Udari su bili veoma jaki pa je "Jugo", s kojim se rukovodilac za�tite tokom napada prebacivao s jednog na drugi kraj Rafinerije, od tla odskakao u visinu ve�u od jednog metra.

Neverovatna hladnokrvnost i hrabrost Novosa�ana ispoljava se i u tome �to vlasnici vinograda i vikendica pe�a�e i satima da bi orezali i prskali vo�e i lozu na obroncima Fru�ke Gore, koja je tako�e stalna meta napada i na kojoj su NATO avioni onesposobili predajnik RTS-a na Crvenom �otu. Obraditi svoje par�e zemlje, to je va�nije od svega i nema te opasnosti kojoj se zbog toga Lala ne bi izlo�io. To se sada politi�ki zove - pitanje mentaliteta.

Centar Pri�tine je u ru�evinama, naro�ito onaj deo iza stare po�te koji je nekad malo li�io na Kosan�i�ev venac, ostaci predratne �ar�ije, sa drvoredima. Ta slika je prikazana na televiziji SKY u �etvrtak ujutru kao "pakao od NATO bombardovanja", izve�ta� javlja da mu je neki �ovek rekao da "ako je ovo demokratija ja nemam tu re� u re�niku", a da mu je neka �ena je vikala "Vi ste zveri!" Potom je nastupio vojni analiti�ar koji pri�a kako se, eto, i to de�ava i taj izve�taj se nekako na kratko povukao. Posle izvesnog vremena po�inju da se lansiraju verzije kako su to Srbi sami uradili (pravili svoje Markale) da bi na�tetili NATO-u.

Vilbi, Er komodore Njenog Kraljevskog Veli�anstva u Brislu izjavljuje kako oni nisu ga�ali centar Pri�tine, "pretpostavlja da je to inscenacija". Kao dokaz pominje da su oni snimali �ta su radili i da "to" nemaju na snimku. Stvar pomalo podse�a na onaj deo u "Odiseji 2001" kada kompjuter Hal poludi (poludeo iz sentimentalnih razloga zato �to je pamtio babu koja ga je programirala). Tim Mar�al, dopisnik SKY-a koji je bio na licu mesta, javlja se potom u program i ka�e da je nesumnjivo da su sve bombe do�le odozgo, a da bi bilo mogu�e da su Srbi to sebi uradili samo ako su stajali na krovu i ne�im velikim pucali sebi u nogu.

�uju se racionalna obja�njenja da Srbi, ovako prite�njeni nikako nisu imali interes da razaraju vladine zgrade i komunikacioni centar u trenutku kada poku�avaju da ba� tu infrastrukturu odbrane od razaranja.

Vilbijeva pretpostavka onda zna�i da su Srbi isto to uradili i sa Gra�anicom, i sa �uprijom ("Kuprija") i ubili su sedamdesetogodi�nju staricu na raskrsnici puta �a�ak-Po�ega, koja je kriva zato �to se probudila i iza�la da vidi odakle grmi.

Vlade SR Jugoslavije i Srbije proglasile su u utorak jednostrani prekid svih vojnih i policijskih dejstava na Kosovu i Metohiji od 6. aprila u 20.00 sati i po�ele seriju sastanaka na kojima su razra�ivani principi dogovora Milo�evi�-Rugova: "Savezna vlada i Vlada Republike Srbije, ocenjuju�i da treba da se bez oklevanja pristupi realizaciji ovih opredeljenja i prvo re�e akutni problemi, jedinstveno su zaklju�ili slede�e:

1. Da se, povodom najve�eg hri��anskog praznika Uskrsa, prekinu sva dejstva Vojske i policije na Kosovu i Metohiji protiv teroristi�ke organizacije "OVK" jednostrano, po�ev od 06. aprila 1999. godine u 20.00 �asova, i u o�ekivanju da �e takva odluka biti shva�ena kao gest dobre volje i �elje za podr�ku mirnom re�enju, koje predstavlja nesumnjivo opredeljenje ve�ine stanovnika Kosova i Metohije, bez obzira na nacionalnu ili versku pripadnost. U o�ekivanju, tako�e, da �e se ekstremni elementi, po�tuju�i volju ve�ine stanovni�tva, tako�e uzdr�ati od ponavljanja teroristi�kih akcija protiv civila i predstavnika vlasti.

2. Da predstavnici vlada odmah pristupe, u saradnji sa predstavnicima onih Albanaca koje predstavlja dr Ibrahim Rugova, pripremi politi�kog dogovora, u smislu kao pod a) u �elji da se prvo postigne jednostavan privremeni sporazum, koji bi omogu�io rad zajedni�kih organa samouprave na Kosovu i Metohiji albanske i srpske nacionalne zajednice, i drugih nacionalnih zajednica. Taj sporazum bi posle odre�enog vremenskog perioda bio osnova za trajno ure�ivanje su�tinske autonomije Kosova i Metohije u okviru Srbije i Jugoslavije.

3. Da zajedno sa predstavnicima Albanaca, koje predstavlja dr Rugova, pripreme program povratka izbeglica, uz adekvatno u�e��e i pomo� UNHCR i MKCK.

Savezna vlada i Vlada Republike Srbije smatraju da se na ovaj na�in re�avaju sva akutna pitanja na Kosovu i Metohiji, stabilizovanje mira, povratak izbeglica i uspostavljanje samouprave, koja afirmi�e ravnopravnost gra�ana i nacionalnih zajednica i uspostavlja bazu za trajno re�enje".

NATO je odgovorio kako to nije dovoljno, Klinton je odgovorio kako to nikako nije dovoljno, Bler je rekao da nije dovoljno - i bombe su pale na centar Pri�tine. Te ve�eri grani�ni prelaz u �eneral Jankovi�u je posle bio ve� zatvoren, a ve�e pre napada na centar Pri�tine RTS je snimila prazan prelaz, kolonu automobila koji se upu�uju ka Pri�tini...

"Ne ide ba� po planu?", pitao je ovih dana novinar Dejvid �ukman (David Shukman). "Nismo ra�unali da �emo avionima voditi kopneni rat", odgovorio je Klark, naglasiv�i da NATO "ima jasnu inicijativu u vazduhu". Nije, me�utim, tako jednostavno, ka�u britanski piloti zadu�eni da projektilima iz "harijera" uni�tavaju oklopna vozila na terenu, odnosno ispune deklarisani osnovni cilj intervencije. Zapadne agencije su javile da je Pentagon priznao da je u sredu izgubio jednu dvomotornu letelicu...

Vojska Jugoslavije je krajem pro�le nedelje najavljivala da �e ve� do kraja pro�le nedelje uspeti da neutrali�e poslednje ve�e upori�te U�K-a u oblasti Jablanice kod Pe�i, a u ponedeljak je do�la vest da je ta grupacija razbijena i da su ostale samo usamljene bande koje lutaju u o�aju.

U �etvrtak popodne, 8. aprila, Savezna vlada je proglasila da je na Kosovu zavladao mir po�to su obustavljene sve ofanzivne akcije protiv terorista koji su potpuno pora�eni. U istom saop�tenju Savezne vlade isti�e se da su mir na Kosovu i inicijative pokrenute prilikom susreta Slobodana Milo�evi�a i Ibrahima Rugove otvorile put za povratak izbeglica u njihove domove. Visoki ruski deputat, predsednik ruske Dume Genadij Seleznjov, posle povratka iz Beograda tvrdi u jednoj izjavi da su beogradske vlasti voljne da sa Rugovom formiraju neku vrstu privremene vlade.

Portparol u Briselu Dejvid Vilbi nije krio razo�arenje �to "uprkos povoljnom vremenu (NATO) ima problema da locira mete na terenu". Vilbi ima ve�e probleme, pokazivao je skicu neke krivine na kojoj je navodno pogo�eno nekoliko na�ih tenkova. Pitaju ga gde se to desilo. On ka�e da je to tamo gde je on pokazao na karti. "Neprijatelj je lukav", rekao je on novinarima. Tu, u centrali NATO-a izra�en je scenario borbe, ali doga�aji na terenu prema�ili su plan, pi�e u izve�taju. �ef francuske diplomatije Iber Vedrin izjavio je da Zapad ve� sada radi na adaptaciji nacrta sporazuma iz Rambujea, koji bi mogao da poslu�i kao osnova za budu�e diplomatsko re�enje za Kosovo. Ameri�ki ministar odbrane Vilijam Koen izjavio je da ne�e biti popu�tanja u vazdu�nim udarima NATO-a na Jugoslaviju. "Ovo nije vreme za pravljenje pauze. Ciljevi NATO-a su jasni i na�a odlu�nost je nesmanjena. Prelazimo na mnogo agresivniju vazdu�nu kampanju", rekao je Koen, koji je posle razgovora sa generalnim sekretarom NATO-a Havijerom Solanom i vrhovnim komandantom NATO-a Veslijem Klarkom rekao da ne postoje planovi za upu�ivanje kopnenih snaga Alijanse na Kosovo u okru�enje, koje je prema njegovim re�ima - negostoljubivo.

Portparoli NATO-a poslednjih dana poku�avaju da doka�u da njihova strana na terenu "pobe�uje" i da se unutar Kosova borbe jo� vode. Novinarka Zera�ina Tuhina, koja je napustila Pri�tinu pre bombardovanja, vi�ena u Beogradu dok se ratna ma�ina zagrevala, dolazi u jedan od londonskih TV studija da bi obnovila pri�u kako je Rugova u svojoj ku�i sa troje dece uhap�en, kako izgleda U�K jo� pru�a otpor u Drenici, ali da je zabrinuta za civile koji se tamo nalaze. Vilbi potom na brifingu ka�e kako je U�K "preduzeo kontraofanzivu" i kako se srpska vojska "krije u sru�enim ku�ama".

U �etvrtak u toku prepodneva medijska pri�a sa zapadne strane se sa izbeglica, dan pre toga "nestalih" sa makedonske granice, fokusirala na nepotkrepljenu sumnju da postoje masovne grobnice u Drenici u Mali�evu i drugde. Dan pre toga, "misterija" oko izbeglica trajala je �itav dan, reporteri su se javljali sa ve� uhodanog lica mesta, na kome su do ju�e slikane izbeglice na "ni�ijoj zemlji" i makedonski grani�ari kako s maskama prolaze kraj njih. Slika je pokazivala razbacane stvari, kutije, improvizovane �atore, jedan je imao znak Crvenog krsta, ostavljene zave�ljaje, �ak i porodi�ne slike. Onda je javljeno da su oni zapravo sme�teni u NATO bazi na skopskom aerodromu; onda su po�ele optu�be na ra�un makedonske vlade da ih je autobusima evakuisala u Albaniju. Onda je makedonska vlada napadana, kao i nekoliko dana ranije jugoslovenska, da evakui�e ljude bez njihove volje, da razdvaja mu�karce od �ena, �ene od dece. Iz Stejt dipartmenta dolazi opomena na obavezu Makedonije da zadr�i izbeglice, dok su na nekoliko velikih televizija stru�njaci za Balkan po�eli da seciraju Makedoniju, njen nacionalni sastav, etni�ke odnose, a njihove analize su zlokobno prizivale asocijaciju kako bi ovi i Makedoncima rado po�eli da poma�u.

Portparoli NATO-a nisu mogli da se odlu�e, ili su civili masovno izbegli u susedne zemlje u operaciji etni�kog �i��enja (portparol NATO-a pominje 412.000 novih izbeglica i da se njihov ukupan broj sada popeo na 912.000) ili su oni pod srpskom artiljerijskom vatrom. G. �ej dan pre toga pri�a jo� jednu prili�no fantasti�nu stvar - ku�e Srba su netaknute jer su obele�ene �irili�nim slovom "S", �to je u prili�no velikoj kontradiktornosti sa o�iglednim faktom da su Srbi prili�no masovno napustili me�ovita seoska naselja jo� u vreme kada je tamo harao U�K, da su se smestili u etni�ki �ista naselja, da su ta naselja, a naro�ito Klina i Gra�anica sistematski bombardovani i da se po procenama jugoslovenskih zvani�nika prili�no veliki broj Srba sklonio severnije, u Srbiji.

U sredu je jednog trenutka izgledalo da su separatisti�ki Albanci preuzeli vo�enje engleskog ministarstva inostranih poslova. Robin Kuk se u sredu na brifingu pojavio sa nekoliko albanskih politi�ara s Kosova (Bljerim �alja, urednik "Bujku"-a, �lan pregovara�kog tima, Baton Had�iju, glavni urednik lista "Koha ditore" (koji je vaskrsnuo, po�to je desetak dana ranije bio progla�en mrtvim), Bilji Bukurije, prevodilac beogradske britanske ambasade iz Pri�tine (koju su neki zvali "na�a Mata Hari") a oni su pri�ali kako je to �to se na Kosovu doga�a "�indlerova lista", ali da me�u Srbima nije bilo �indlera da ih spase, a na kajronu je ponavljan deo ne�ije re�enice kako je za njih NATO-bombardovanje "pesma an�ela".

U sredu uve�e Beograd je jo� pulsirao jer se ne�to kao prkosno ignorisanje vazdu�ne opasnosti u Beogradu produ�ilo i na no�. Onda je u 23.30 pala bomba u centar Beograda. Pogodila je zgradu u Nemanjinoj 9. Prva vest je u Beogradu prostrujala kao "General�tab" (Rojters, u op�toj konfuziji, ulicu zove "Nemanjina Devet street"), a zgrada je nekada bila sedi�te Ministarstva gra�evina, stari Beogra�ani su je pominjali kao topografsku ta�ku kada nekog upu�uju ka �elezni�koj stanici - "dole, pored Ministarstva gra�evina", govorili su. To zdanje je 40-ih godina ovog veka projektovao arhitekta Gojko Todi�, izgra�eno je u neoklasi�nom stilu, sa replikama korintskih stubova koji nagla�avaju zna�aj te gra�evine.

Na zgradi u Nemanjinoj 9 popucala su bukvalno sva stakla, uklju�uju�i i ulazna vrata. Dvori�te iza zgrade, prema parku, puno je sr�e. Krhotina stakla ima i na betonskim stazama parka. "Ulazna rana" se opet nigde ne vidi, jer je bomba ka�u do�la odozgo, ga�aju�i srce ove zgrade, u kojoj po svedo�enju jedne Beogra�anke koja je bila unutra - nema vi�e nijednog sprata. �uvar u obli�njoj Zajednici jugoslovenskih �eleznica ka�e da se pre eksplozije �uo avion i da je sa neba profijukala raketa, a on se spa�avaju�i glavu bacio na ulicu.

Ta zgrada je ina�e bila u rekonstrukciji, i trebalo je da primi Ministarstvo pravde (ono �to obi�no ga�amo jajima kad neko pokrade izbore) a doskora je imala vojnu namenu - korisnici vojnih invalidnina tu su dolazili da bi im se overili �ekovi za penziju. Sin jednog preminulog prvoborca, ina�e �tedljivi i veoma razlo�ni Piro�anac, kao znak da se ne predaje, ka�e crnohumorno: "Udari�e me u �lju�ku (stomak), e s'd �e se teramo do kraj... !"

Najve�a o�te�enja vidljiva su sa zadnje strane zgrade, u visini tre�eg sprata. Tu je opao deo fasade, a kroz polupane prozore se vidi sru�en plafon. Stradali su i prozori na okolnim javnim zgradama: Saobra�ajnom institutu CIP (prekoputa), Vladi Srbije (Nemanjina 11), Saveznom zavodu za statistiku (u Ulici kneza Milo�a, iza pogo�ene zgrade). U obli�njoj bolnici "Sveti Sava", u kojoj se le�e te�ki cerebralno-vaskularni slu�ajevi po re�ima de�urnog lekara Dragana Marjanovi�a bilo je uznemirenja me�u nepokretnim bolesnicima koji se tu le�e od �loga. Mora da su na ecefalografima, ili kako se ve� zovu te ma�ine za onu najte�u borbu za �ivot, one zelene linije li�ile na linije seizmografske igle za vreme zemljotresa. Na suprotnoj strani, stotinak metara od mesta eksplozije u poznatom beogradskom porodili�tu u Ulici Narodnog fronta jo� jedna grupa dece se ve� prve nedelje i prve no�i svog �ivota upisala u ratne veterane.

Slika ili, ta�nije, zvuk no�nog Beograda li�i na Orvelovu sliku Londona iz "1984": eksplozije na jednom, pa na drugom, tre�em kraju grada... Tu negativnu utopiju prebrzo smo, izgleda, shvatili kao "�istu literaturu". Kao i Grejema Grina, odnosno roman "Na� �ovek u Havani": uzastopno, razorno bombardovanje fabrike usisiva�a "Sloboda" u �a�ku kao da je naru�io �pijun-amater napla�uju�i od londonske centrale MI5 honorare za crte�e uve�anih delova usisiva�a. Najzad, u pro�li ponedeljak su se i skeptici uverili da literatura ne mo�e nadma�iti stvarnost. Bombama razrovano groblje u Pri�tini kao da je slika "skinuta" iz zavr�nih poglavlja Remarkovog slavnog romana "Na zapadu ni�ta novo". Zaista ni�ta, osim �to je ono bio Prvi, a za ovaj jo� ne znamo koji je rat. Svetski jeste, jer 19 dr�ava, uklju�uju�i i "najja�e" na svetu, ratuje protiv jedne, male i same.

Mo�da vi�e i ne tako same. Na londoskom radiju BBC britanski dramski pisac Harold Pinter ocenjuje da su SAD postale nekontrolisana i opasna sila, �ija se politika svodi na devizu: "Poljubi me u stra�njicu ili �u ti razbiti glavu". Kako, Pinter, u tekstu koji danas objavljuje londonski list "Gardijan", isti�e da predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� ne ispunjava taj zahtev, ali da ga zato ispunjava britanski premijer Toni Bler. "Akcija NATO-a je ne samo nepromi�ljena i katastrofalna ve� i nelegalna i verovatno predstavlja poslednji ekser u kov�egu Ujedinjenih nacija", upozorava britanski dramaturg. Pinter je, iznev�i nekoliko grubih opaski na ra�un vlasti u Beogradu (rekao za predsednika Milo�evi�a da je "beskrupulozni divljak") ali je zaklju�io da je predsednik SAD Bil Klinton tako�e "divljak", koji uz "srame�ljiv osmeh nastavlja opaku tradiciju" svojih prethodnika Ronalda Regana i D�ord�a Bu�a. Ma�arski pisac D�ozef Konrad, prijatelj beogradskih mirotvoraca dao je jednu osu�uju�u izjavu bombardovanja.

Biv�i poljski predsednik, legendarni vo�a "Solidarnosti" i dobitnik Nobelove nagrade za mir Leh Valensa, za nedeljnik "Vprost" ka�e kako mu se �ini "da bombe NATO-a nisu najbolja ideja", i dodao da solidarnost Poljske sa saveznicima u tom savezu ne bi smela nikoga da oslobodi od kritike niti da zamra�i zdravi razum. On agresiju NATO-a ne odobrava iz tri razloga - kao prvo, iz moralnih razloga, jer ga bombardovanje u ime odbrane prava �oveka podse�a na "isterivanje �avola Satanom", �to, kako ocenjuje, "ne mo�e da bude ni dostojno �oveka, a ni efikasno". "Kao drugo, akcija NATO-a budi rezerve pravne prirode" i sa gledi�ta me�unarodnog prava, ona bi mogla da ima prirodu agresije, pa bi na osnovu �uvenog �lana 5. Va�ingtonskog ugovora (NATO), to zna�ilo da smo "i mi, zahvaljuju�i njemu, u ratnom stanju sa Srbima", ocenio je Valensa. "Princip jedan za sve, svi za jednog" mo�e da se poka�e kao "ma� sa dve o�trice", jer ako je on na snazi i kada je re� o spoljnjim akcijama NATO-a, "onda smo svi u ratu", konstatuje Valensa i postavlja pitanje, "zanimljivo je ko je u Poljskoj preuzeo na sebe takvu odgovornost..." Valensa je ocenio da su napadi F-117 "tehni�ki nepogre�ivi, ali nisu uvek politi�ki efikasni" i izra�ava bojazan da �e i u Jugoslaviji do�i do "kopnene invazije". Za Jugoslovene ka�e da oni "kao da poru�uju protivnicima - mo�ete nas osvojiti, ali ne�ete mo�i da nas okupirate", te da �e "takva intervencija biti te�ka, a mo�e da se poka�e i kao beznade�na". Prema oceni Leha Valense, "nemoralnost, nezakonitost i neefikasnost" razlozi su zbog kojih mu se sve to ne svi�a, a kao �etvrti razlog, on navodi da, a "to je dovoljno da mi se ne svi�a nikakav rat".

Jo� pro�le nedelje bombardovanje Jugoslavije su mnogi analiti�ari progla�avali za neuspeh, a kopnena intervencija za fikciju, po�to NATO-u za koncentraciju trupa, dovoz i siguran sme�taj municije, itd. francuski ministar inostranih poslova ne�to u�urbano izra�ava podr�ku Francuske kandidaturi Bugarske za prijem u Evropsku uniju (EU) i NATO. Kanadska vlada je u sredu 7. aprila saop�tila da razmatra mogu�nost slanja kopnenih snaga NATO-a na Kosovo, a kanadski ministar odbrane Art Eglton izjavljuje da je malo verovatno da �e jugoslovenske vlasti prihvatiti raspore�ivanje snaga na Kosovu kao deo mirovnog sporazuma, tako da vojni stratezi "razmatraju druge opcije za eventualno anga�ovanje kopnenih snaga". Po nekim vestima Hrvatska je svoju vojsku stavila u stanje pripravnosti, a u hrvatskim medijima koji se hvataju na tlu Vojvodine sa dosta u�ivljavanja vojni analiti�ari govore o kopnenoj intervenciji i desantima.

U �etvrtak je dolazak kiparskog zvani�nika u Beograd u misiju osloba�anja tri ameri�ka vojnika izgleda doveden u pitanje zbog obnovljenih vazdu�nih napada NATO-a na srpske ciljeve, javljaju danas kiparski izvori. Isti izvor navodi da se vr�ilac du�nosti kiparskog predsednika, predsednik parlamenta Spiros Kiprijanu i dalje nada da �e mo�i da otputuje u Beograd iz Atine, ali su intenzivna bombardovanja NATO-a stvorili "negativnu klimu" za tu misiju.

U �etvrtak popodne do�la je vest da je Kiprijanu doputovao u Beograd. Agencija Beta prenosi izjavu specijalnog izaslanika UN-a za ljudska prava na prostoru biv�e Jugoslavije Jir�ija Dinstbira koji je ocenio da "bombardovanje Jugoslavije ne vodi ni�emu". "Sve ovo mora hitno da se okon�a, sa obe strane." Jeljcin je rekao da Rusija zato nastoji da se odr�i sastanak ministra spoljnih poslova zemalja G-8. On je bombardovanje gradova, uklju�uju�i i Beograd, ocenio kao "varvarstvo".