Misterija Lokerbi pred raspletom

Škotski proces u Holandiji

Osumnjičeni Libijci u ponedeljak stigli avionom u Hag; Vašington i London tvrde da imaju dokaze da su osumnjičeni u jedan kofer, u PAN-AM-ovom avionu 747, stavili bombu koja je 21. decembra 1988. eksplodirala iznad škotskog grada Lokerbija

Dva Libijca, Abdel Baset Ali Mohamed al-Megrahi i Al-Amin Khalifa Fimah, osumnjičeni da su postavili bombu u PAN-AM-ov avion Boing 747 koji je pre 10 godina eksplodirao iznad škotskog grada Lokerbija, kada je život izgubilo 270 ljudi, konačno će se naći pred licem pravde: u ponedeljak su stigli avionom u Hag.

Al-Megrahi i Fimah optuženi su za ubistvo, ubistvo s predumišljajem i kršenje zakona o bezbednosti avionskog saobraćaja. Vašington i London tvrde da imaju dokaze da su osumnjičeni u jedan kofer, na PAN-AM-ovom avionu 747 (London-Vašington), stavili bombu koja je 21. decembra 1988. eksplodirala iznad škotskog grada Lokerbija.

Po dolasku na vojni aerodrom Valkenburg holandske vlasti su ih isporučile škotskoj policiji koja ih je odvela u bivšu američku vojnu bazu Camp Zeist, nedaleko od Haga, koja je, dok bude trajalo suđenje, proglašena za škotsku teritoriju. Osumnjičene Libijce pratili su po jedan brat i po jedan advokat; transferu je prisustvovao i glavni pravni savetnik UN-a Hans Korel.

SANKCIJE: Dvojici osumnjičenih Libijaca utočište je pružao režim pukovnika Muamera al-Gadafija, koji je godinama uporno odolevao svim političkim i pravnim pritiscima da osumnjičeni budu izvedeni pred sud. Ujedinjene nacije su zbog toga nametnule Libiji sankcije: presečene su sve vazdušne komunikacije, zabranjena trgovina oružjem, kao i nekim naftnim postrojenjima, finansijska sredstva Libije u inostranstvu su zamrznuta. Konačno je Gadafi odlučio da je cena koju Libija plaća previsoka: predajom al-Magrahija i Fimaha britanskim vlastima, automatski su suspendovane sankcije! U specijalnom saopštenju koje je ovim povodom obnarodovano na libijskoj TV odaje se priznanje ne samo pojedinim istaknutim svetskim državnicima, već i "međunarodnoj zajednici u celini, političkim i pravnim organizacijama koje su pokazale solidarnost sa Velikom Džamahirijom" (Libijom). Gadafijev režim izražava nadu da se ovim gestom (isporukom osumnjičenih) "okončava negativna faza u odnosima sa međunarodnom zajednicom". U izjavi je stavljen akcenat na međusobno uvažavanje i nemešanje u unutrašnje stvari, rešavanje nesporazuma putem dijaloga i razumevanja, osuđuje se svaka vrsta nasilja, agresije i terorizma.

Sankcije će zapravo sasvim biti skinute u roku od 90 dana: generalni sekretar UN-a Kofi Anan treba da napiše izveštaj kojim se potvrđuje da Libija više ne podržava terorizam. Savet bezbednosti, pored toga, očekuje dokaze koji potvrđuju da Libija izražava spremnost da obešteti porodice poginulih, ukoliko se utvrdi da su optuženi krivi.

Vašington još nije do kraja ubeđen da je Libija sasvim odustala od svoje politike podržavanja terorizma i ambicija da pravi oružje za masovno uništavanje, uključujući i nuklearno i hemijsko i biološko.

SUĐENJE: Po sporazumu u kome su posrednici bili i generalni sekretar UN-a Kofi Anan, a i osobito harizmatični Nelson Mandela, predsednik Južne Afrike, dogovoreno je da se osumnjičenima, koji će biti u holandskom zatvoru, sudi po zakonima Škotske. Britanija se obavezala da optužene neće ispitivati ni britanska, ni američka obaveštajna služba.

Pravni eksperti prognoziraju da će ovo biti najduže, a verovatno i najskuplje suđenje u istoriji škotskog zakonodavstva.

Do suđenja dolazi posle dugih 10 godina i konačnog specijalnog sporazuma koji su sklopile vlade Velike Britanije i Holandije. Kada je konačno došlo do potpisivanja ovog sporazuma i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je rezoluciju u vezi sa dokumentacijom koja će se koristiti u toku suđenja.

Holandija se obavezala da obezbedi smeštajne i bezbednosne kapacitete ovog jedinstvenog suda, ali troškove suđenja snosiće Velika Britanija. Britanska vlada se obavezala da optužene neće odvesti u Veliku Britaniju, ukoliko oni izrazito ne traže da im sudi škotski sud, ili, u slučaju da budu osuđeni, ne traže da kaznu izdržavaju u škotskom zatvoru.

Po škotskom zakonu za teška krivična dela osumnjičeni odgovaraju pred porotom: u ovom slučaju, međutim, neće biti porote. Lord Klark, jedan od najistaknutijih sudija Škotske, poveriće ovaj izuzetno težak slučaj trojici sudija. Biće imenovan i četvrti sudija, u slučaju da jedan od trojice umre ili bude odsutan duže vremena. Eksperti ukazuju da su zakoni Škotske u mnogome razlikuju od zakona koji su na snazi u Engleskoj i Velsu: 48 časova po dolasku u zatvor, optuženi će se naći "na ispitivanju", što je uvertira za istražni postupak. Oni će biti ispitivani iza zatvorenih vrata, bez prisustva javnosti, kamera, ali će stenograf zabeležiti svaku reč; optuženi imaju pravo da ne odgovaraju na pitanja. Ako optuženi želi specijalnu odbranu - da, na primer, optuži nekog drugog - sud mora da proveri njegove navode pre nego što počne zvanično suđenje. Po škotskim zakonima nema uvodne reči tužioca: suđenje počinje izjavama svedoka. Presuda može biti: krivi, nevini, ali i "nema dokaza", što znači, oslobađanje. Ako dođe do takve presude, oslobođena osoba ne može ponovo odgovarati za isto krivično delo.

REAKCIJE: Porodice nastradalih - 259 putnika i članova posade i 11 žitelja Lokerbija koji su nastradali od delova aviona koji je eksplodirao u oblacima iznad njihovog gradića - dočekale su vest sa izvesnim olakšanjem. Sveštenik Džon Mouzi, čija je ćerka Helga poginula u ovoj tragediji, izjavio je da će suđenje konačno ukloniti glavnu prepreku da bi se otvorila istraga koja će dati odgovor na pitanje kako je uopšte moglo da dođe do eksplozije PAN-AM-ovog aviona 747. Sveštenik Mouzi kaže da je konačno došao kraj bezuspešnom obijanju vrata državnih institucija koje su godinama tvrdile da su im "ruke vezane i da se ništa ne može učiniti". Mouzi smatra da se predsednik Bler i ministar inostranih poslova Kuk nisu oglušili o glas nesrećnih porodica: Bler je započeo proces koji, evo, posle deset godina, dovodi osumnjičene pred lice pravde.

Prema nekim mišljenjima, suđenje će konačno odgovoriti i na pitanje da li je država Libija bila saučesnik. Ako Libijci budu oslobođeni ponovo će vaskrsnuti teorije da su postavljanje eksploziva u letilicu naručili ili realizovali Iranci, Sirijci ili neke ekstremne palestinske grupe. Ako osumnjičeni budu osuđeni, prst pravde će neminovno ukazati i na učesnike u visokoj libijskoj hijerarhiji. Na vrhu je, naravno, pukovnik Gadafi. Neki članovi porodice ukazuju da, nažalost, suđenje neće dati odgovor na neke optužbe po kojima "britanska obaveštajna služba nije uradila apsolutno ništa da zaštiti živote naših najmilijih", kako je to formulisao doktor Džim Svajer, čija je je supruga Džejn poginula u ovoj nesreći.

I predsednik vlade Toni Bler se oglasio: po njegovim rečima, "sjajno je to što će se osumnjičeni konačno naći pred licem pravde", dok je rođacima žrtava odao priznanje da su "izuzetno strpljivi ljudi".

Mi smo nevini

Pre nego što su, kako tvrde, dobrovoljno krenuli u Hag, al-Megrahi, jedan od osumnjičenih, dao je zvaničnu izjavu na libijskoj televiziji:

"Želimo svima da poručimo još jednom da smo nas dvojica obični libijski nacionalisti; ne bavimo se politikom, izdržavamo žene i decu. Volimo svoje porodice, i to je naš život. Bili smo obični zaposleni ljudi dok se nismo našli umešani u ove optužbe. Naša uverenost u sopstvenu nevinost je beskonačna. Verujemo da će nas naši advokati odbraniti od optužbi. Činjenicama kojima raspolažu dokazaće svetu našu nevinost. Želimo da naglasimo da Libiju napuštamo slobodno i po sopstvenoj želji, bez ikakvih pritisaka, da bi smo se pojavili pred škotskim sudom u Holandiji."

Po odlasku iz Tripolija, dvojica osumnjičenih su izjavili da se nadaju da će se vratiti svojim familijama kada ih sud proglasi nevinim.

"Samouvereni smo: dani koji su pred nama potvrdiće da smo nevini i da je istina ono što govorimo", rekao je novinarima 46-godišnji al-Megrahi.