Misterija Lokerbi pred raspletom

�kotski proces u Holandiji

Osumnji�eni Libijci u ponedeljak stigli avionom u Hag; Va�ington i London tvrde da imaju dokaze da su osumnji�eni u jedan kofer, u PAN-AM-ovom avionu 747, stavili bombu koja je 21. decembra 1988. eksplodirala iznad �kotskog grada Lokerbija

Dva Libijca, Abdel Baset Ali Mohamed al-Megrahi i Al-Amin Khalifa Fimah, osumnji�eni da su postavili bombu u PAN-AM-ov avion Boing 747 koji je pre 10 godina eksplodirao iznad �kotskog grada Lokerbija, kada je �ivot izgubilo 270 ljudi, kona�no �e se na�i pred licem pravde: u ponedeljak su stigli avionom u Hag.

Al-Megrahi i Fimah optu�eni su za ubistvo, ubistvo s predumi�ljajem i kr�enje zakona o bezbednosti avionskog saobra�aja. Va�ington i London tvrde da imaju dokaze da su osumnji�eni u jedan kofer, na PAN-AM-ovom avionu 747 (London-Va�ington), stavili bombu koja je 21. decembra 1988. eksplodirala iznad �kotskog grada Lokerbija.

Po dolasku na vojni aerodrom Valkenburg holandske vlasti su ih isporu�ile �kotskoj policiji koja ih je odvela u biv�u ameri�ku vojnu bazu Camp Zeist, nedaleko od Haga, koja je, dok bude trajalo su�enje, progla�ena za �kotsku teritoriju. Osumnji�ene Libijce pratili su po jedan brat i po jedan advokat; transferu je prisustvovao i glavni pravni savetnik UN-a Hans Korel.

SANKCIJE: Dvojici osumnji�enih Libijaca uto�i�te je pru�ao re�im pukovnika Muamera al-Gadafija, koji je godinama uporno odolevao svim politi�kim i pravnim pritiscima da osumnji�eni budu izvedeni pred sud. Ujedinjene nacije su zbog toga nametnule Libiji sankcije: prese�ene su sve vazdu�ne komunikacije, zabranjena trgovina oru�jem, kao i nekim naftnim postrojenjima, finansijska sredstva Libije u inostranstvu su zamrznuta. Kona�no je Gadafi odlu�io da je cena koju Libija pla�a previsoka: predajom al-Magrahija i Fimaha britanskim vlastima, automatski su suspendovane sankcije! U specijalnom saop�tenju koje je ovim povodom obnarodovano na libijskoj TV odaje se priznanje ne samo pojedinim istaknutim svetskim dr�avnicima, ve� i "me�unarodnoj zajednici u celini, politi�kim i pravnim organizacijama koje su pokazale solidarnost sa Velikom D�amahirijom" (Libijom). Gadafijev re�im izra�ava nadu da se ovim gestom (isporukom osumnji�enih) "okon�ava negativna faza u odnosima sa me�unarodnom zajednicom". U izjavi je stavljen akcenat na me�usobno uva�avanje i neme�anje u unutra�nje stvari, re�avanje nesporazuma putem dijaloga i razumevanja, osu�uje se svaka vrsta nasilja, agresije i terorizma.

Sankcije �e zapravo sasvim biti skinute u roku od 90 dana: generalni sekretar UN-a Kofi Anan treba da napi�e izve�taj kojim se potvr�uje da Libija vi�e ne podr�ava terorizam. Savet bezbednosti, pored toga, o�ekuje dokaze koji potvr�uju da Libija izra�ava spremnost da obe�teti porodice poginulih, ukoliko se utvrdi da su optu�eni krivi.

Va�ington jo� nije do kraja ube�en da je Libija sasvim odustala od svoje politike podr�avanja terorizma i ambicija da pravi oru�je za masovno uni�tavanje, uklju�uju�i i nuklearno i hemijsko i biolo�ko.

SU�ENJE: Po sporazumu u kome su posrednici bili i generalni sekretar UN-a Kofi Anan, a i osobito harizmati�ni Nelson Mandela, predsednik Ju�ne Afrike, dogovoreno je da se osumnji�enima, koji �e biti u holandskom zatvoru, sudi po zakonima �kotske. Britanija se obavezala da optu�ene ne�e ispitivati ni britanska, ni ameri�ka obave�tajna slu�ba.

Pravni eksperti prognoziraju da �e ovo biti najdu�e, a verovatno i najskuplje su�enje u istoriji �kotskog zakonodavstva.

Do su�enja dolazi posle dugih 10 godina i kona�nog specijalnog sporazuma koji su sklopile vlade Velike Britanije i Holandije. Kada je kona�no do�lo do potpisivanja ovog sporazuma i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je rezoluciju u vezi sa dokumentacijom koja �e se koristiti u toku su�enja.

Holandija se obavezala da obezbedi sme�tajne i bezbednosne kapacitete ovog jedinstvenog suda, ali tro�kove su�enja snosi�e Velika Britanija. Britanska vlada se obavezala da optu�ene ne�e odvesti u Veliku Britaniju, ukoliko oni izrazito ne tra�e da im sudi �kotski sud, ili, u slu�aju da budu osu�eni, ne tra�e da kaznu izdr�avaju u �kotskom zatvoru.

Po �kotskom zakonu za te�ka krivi�na dela osumnji�eni odgovaraju pred porotom: u ovom slu�aju, me�utim, ne�e biti porote. Lord Klark, jedan od najistaknutijih sudija �kotske, poveri�e ovaj izuzetno te�ak slu�aj trojici sudija. Bi�e imenovan i �etvrti sudija, u slu�aju da jedan od trojice umre ili bude odsutan du�e vremena. Eksperti ukazuju da su zakoni �kotske u mnogome razlikuju od zakona koji su na snazi u Engleskoj i Velsu: 48 �asova po dolasku u zatvor, optu�eni �e se na�i "na ispitivanju", �to je uvertira za istra�ni postupak. Oni �e biti ispitivani iza zatvorenih vrata, bez prisustva javnosti, kamera, ali �e stenograf zabele�iti svaku re�; optu�eni imaju pravo da ne odgovaraju na pitanja. Ako optu�eni �eli specijalnu odbranu - da, na primer, optu�i nekog drugog - sud mora da proveri njegove navode pre nego �to po�ne zvani�no su�enje. Po �kotskim zakonima nema uvodne re�i tu�ioca: su�enje po�inje izjavama svedoka. Presuda mo�e biti: krivi, nevini, ali i "nema dokaza", �to zna�i, osloba�anje. Ako do�e do takve presude, oslobo�ena osoba ne mo�e ponovo odgovarati za isto krivi�no delo.

REAKCIJE: Porodice nastradalih - 259 putnika i �lanova posade i 11 �itelja Lokerbija koji su nastradali od delova aviona koji je eksplodirao u oblacima iznad njihovog gradi�a - do�ekale su vest sa izvesnim olak�anjem. Sve�tenik D�on Mouzi, �ija je �erka Helga poginula u ovoj tragediji, izjavio je da �e su�enje kona�no ukloniti glavnu prepreku da bi se otvorila istraga koja �e dati odgovor na pitanje kako je uop�te moglo da do�e do eksplozije PAN-AM-ovog aviona 747. Sve�tenik Mouzi ka�e da je kona�no do�ao kraj bezuspe�nom obijanju vrata dr�avnih institucija koje su godinama tvrdile da su im "ruke vezane i da se ni�ta ne mo�e u�initi". Mouzi smatra da se predsednik Bler i ministar inostranih poslova Kuk nisu oglu�ili o glas nesre�nih porodica: Bler je zapo�eo proces koji, evo, posle deset godina, dovodi osumnji�ene pred lice pravde.

Prema nekim mi�ljenjima, su�enje �e kona�no odgovoriti i na pitanje da li je dr�ava Libija bila sau�esnik. Ako Libijci budu oslobo�eni ponovo �e vaskrsnuti teorije da su postavljanje eksploziva u letilicu naru�ili ili realizovali Iranci, Sirijci ili neke ekstremne palestinske grupe. Ako osumnji�eni budu osu�eni, prst pravde �e neminovno ukazati i na u�esnike u visokoj libijskoj hijerarhiji. Na vrhu je, naravno, pukovnik Gadafi. Neki �lanovi porodice ukazuju da, na�alost, su�enje ne�e dati odgovor na neke optu�be po kojima "britanska obave�tajna slu�ba nije uradila apsolutno ni�ta da za�titi �ivote na�ih najmilijih", kako je to formulisao doktor D�im Svajer, �ija je je supruga D�ejn poginula u ovoj nesre�i.

I predsednik vlade Toni Bler se oglasio: po njegovim re�ima, "sjajno je to �to �e se osumnji�eni kona�no na�i pred licem pravde", dok je ro�acima �rtava odao priznanje da su "izuzetno strpljivi ljudi".

Mi smo nevini

Pre nego �to su, kako tvrde, dobrovoljno krenuli u Hag, al-Megrahi, jedan od osumnji�enih, dao je zvani�nu izjavu na libijskoj televiziji:

"�elimo svima da poru�imo jo� jednom da smo nas dvojica obi�ni libijski nacionalisti; ne bavimo se politikom, izdr�avamo �ene i decu. Volimo svoje porodice, i to je na� �ivot. Bili smo obi�ni zaposleni ljudi dok se nismo na�li ume�ani u ove optu�be. Na�a uverenost u sopstvenu nevinost je beskona�na. Verujemo da �e nas na�i advokati odbraniti od optu�bi. �injenicama kojima raspola�u dokaza�e svetu na�u nevinost. �elimo da naglasimo da Libiju napu�tamo slobodno i po sopstvenoj �elji, bez ikakvih pritisaka, da bi smo se pojavili pred �kotskim sudom u Holandiji."

Po odlasku iz Tripolija, dvojica osumnji�enih su izjavili da se nadaju da �e se vratiti svojim familijama kada ih sud proglasi nevinim.

"Samouvereni smo: dani koji su pred nama potvrdi�e da smo nevini i da je istina ono �to govorimo", rekao je novinarima 46-godi�nji al-Megrahi.