Kurdi u Baskiji

Gostujući parlament

Odluka baskijskog Parlamenta da u junu primi 65 članova Parlamenta Kurda u egzilu i pruži im gostoprimstvo zaoštrila je ionako zategnute odnose sa centralnom vladom u Madridu

Sedam dana pre nego što je lider Kurda Abdulah Odžalan otet u grčkoj ambasadi u Najrobiju. Španija je imala, i još ima, svoj lokalni "kurdski slučaj". Naime, još 9. februara su poslanici Baskijskog parlamenta, u kome tri nacionalne partije (Baskijska nacionalna partija-PNV, Eusko Alkartasuna-EA i Euskal Heritarok-EH, bivša Eri Batasuna, zapravo političko krilo ETA) imaju većinu, doneli odluku da se sedište Parlamenta u junu ustupi "Parlamentu Kurda" u egzilu za njegovo redovno zasedanje. Protiv odluke su bili poslanici (u Španiji vladajuće) Narodne partije i glavne opozicione partije PSOE, ali su jednostavno bili preglasani: Kurdi su, u "ime solidarnosti i demokratije", pozvani da dođu u Vitoriju, gde je sedište Baskijskog parlamenta, i održe godišnje zasedanje, kao što su to već činili u Rimu, Kopenhagenu, Beču i Moskvi.

Kurdski parlament čini 65 samoizabranih poslanika, postoji od 1995, a formiran je u Hagu kao odgovor na turske represije protiv poslanika kurdskih partija kojima ni poslanički imunitet nije pomogao da izbegnu hapšenja u Turskoj. Svi članovi samozvanog parlamenta žive u zemljama zapadne Evrope, većina sa političkim azilom. Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija i skandinavske zemlje pokazuju najviše interesovanja za "slučaj Kurda", naroda koji živi rasut u četiri zemlje (Turska, Iran, Irak, Sirija) i uglavnom je obespravljen u svakoj od njih.

PREMIJERA: Španija dosad nije imala mnogo dodirnih tačaka sa problemom Kurda, ali je "premijera" stigla na velika vrata. Baskijski nacionalisti priredili su Madridu krajnje neprijatno iznenađenje, jer poziv Kurdima nikako nije samo pitanje odnosa Baska i Kurda već svakako i dve države, Španije i Turske, koje sarađuju prilično uspešno na svim poljima i koje su saveznici u okviru NATO-a. Huan Maria Atuća, predsednik Baskijskog parlamenta, izjavio je da je odluka "plod ozbiljnog razmišljanja", dok je prva rekacija vlade u Madridu bila izražavanje "dubokog žaljenja". Odmah je stiglo i upozorenje da će se španska vlada "striktno držati zakona" i premijer Asnar je pozvao sve one koji su doneli tu odluku da je promene "u opštem interesu". Ako se to ne dogodi, Asnar upozorava da će država "koristiti sva ustavna sredstva koja su joj na raspolaganju da se skup ne održi i da niko ne bude oštećen".

Međutim, iz Vitorije nema znakova da će odluka biti preispitana i promenjena. Štaviše, jedna delegacija Kurda posetila je Vitoriju i upoznala se sa "uslovima za održavanje zasedanja Parlamenta". Savet ministara španske vlade odlučio je da uputi žalbu ustavnom sudu zemlje kako bi se našlo pravno pokriće za sprečavanje dolaska Kurda u Španiju.

Čini se da dve najveće španske partije, vladajuća PP i opoziciona PSOE, odavno nisu bile tako bliske oko nekog pitanja kao sada u "slučaju Kurda". Obe partije osporavaju Baskijcima pravo da odlučuju o pitanjima koja evidentno zadiru u domen spoljne politike (što, uostalom, zabranjuje i španski ustav), i smatraju da će odluka naneti veliku ekonomsku štetu zemlji jer je tursko tržište sve interesantnije za Španiju. Turska je, uz Portugaliju, zemlja sa kojom Španija ima najveći trgovinski suficit. Istovremeno, katalonski nacionalisti, koji daju stabilnost Asnarovoj vladi iako nisu zvanični koalicioni partneri, podržali su odluku Baskijskog parlamenta. Đordi Pužol, predsednik Đeneralitata (autonomne katalonske vlade), nije se libio da Kurde uporedi sa Kataloncima pod Frankom: "Nepravedno je da jedan narod koji postoji, koji ima 25 miliona ljudi, nije priznat, nema pravo na svoje ime i jezik, kao mi u doba Franka", rekao je Pužol. Lider katalonskih nacionalista zatražio je od vlade "pozitivno delovanje prema narodu Kurda", ali se usprotivio predlogu ekstremnih (separatističkih) katalonskih partija da i Barselona ugosti Kurdski parlament. Glasovima poslanika "Konvergencije i Unije" (KiU), katalonskih socijalista (PSK) i narodnjaka (PP) i formalno je sprečena inicijativa koju su u katalonskom paralamentu pokrenuli Ujedinjena levica, Zeleni, Republikanska levica i Mešovita grupa.

POSLEDICE: Habier Arsaljus, predsednik Baskijske nacionalne partije (PNV), želeo je da podseti na one Špance koji su morali da pobegnu od Frankovog režima i potraže utočište u demokratskim zemljama." Narodna partija nema ovo istorijsko sećanje, jer je naslednik frankizma", rekao je Arsaljuz, dodajući da je "svaki pali diktator svojevremeno nalazio utočište u Španiji".

Prva direktna posledica odluke Baskijskog parlamenta bila je premeštanje mesta sastanka turskih i španskih poslovnih ljudi. Umesto u Bilbau, kako je bilo predviđeno, dve delegacije sastale su se 1. marta u Madridu. U španskoj štampi otvoreno se strahuje da slučaj može da ima negativne posledice na špansko-turske ekonomske odnose. Za period od 1. do 6. juna u Istanbulu je predviđena izložba pod nazivom "Expotencia" na kojoj oko 300 španskih firmi, među kojima i 61 iz Baskije, treba da izloži visoku tehnologiju i ponudi je turskom tržištu. Izložba će, ako se u novim okolnostima uopšte održi, biti samo nekoliko dana pre sednice Kurdskog parlamenta u Vitoriji, i može se zamisliti u kakvom će se ambijentu realizovati. Turska je u svim slučajevima podrške Kurdima oštro reagovala ne prezajući ni od štete po sopstvene ekonomske interese. Kada je u decembru italijanska vlada odbila da izruči Odžalana Ankari, u Turskoj je "spontano" organizovana antiitalijanska kampanja koja je dovela do otkazivanja gotovo svih turističkih aranžmana, zaledila prodaju gotovo svih italijanskih proizvoda i čak odložila fudbalsku utakmicu Lige šampiona Galatasaraj-Juventus, koja je odigrana sa sedam dana zakašnjenja i uz prisustvo 23.000 policajaca.

Brazil

Protiv nacionalne sramote

Vlada predsednika Kardosa usvojila nacrt novog zakona kojim se drastično pooštravaju kazne za sve koji učestvuju u očuvanju ostataka klasičnog robovlasničkog sistema na plantažama u džungli

Brazil je najjača i u mnogo čemu najmodernija južnoamerička zemlja, ali ga karakteriše i velika socijalna nejednakost koja ide i do ekstrema. Jedna od njih je postojanje klasičnih robova na plantažama u džunglama Amazonije. Predsednik Brazila Fernando Enrike Kardoso upravo je potpisao nacrt novog zakona kojim se predviđa znatno pooštravanje kazni za sve koji učestvuju u ovom prljavom poslu, od "gazda" do čuvara i "isporučilaca" robova. Sam Kardoso, inače profesor sociologije, šokirao je javnost zemlje kada je 1995. rekao da u Brazilu još ima robova. Napisao je i jednu knjigu na tu temu.

Prema podacima vlade u poslednje četiri godine oslobođeno je 777 robova - 468 u drzavi Para, 241 u Mato Groso, 50 u Južnom Mato Groso i 18 u Maranjao. Nema tačnih podataka, ali Ministarstvo rada procenjuje da se iza svakog oslobođenog roba nalazi bar još nekoliko koji nisu imali tu sreću.

Brazilska revija "Veja" objavila je ekskluzivne dokumente o ovoj, kako je napisano, "nacionalnoj sramoti". Dosijei su puni stravičnih svedočenja, mada mnogi robovi iz straha izbegavaju da optuže svoje dželate. Sociolog Žoze de Souza Martins, profesor Univerziteta u Sao Paolu, pripremio je knjigu "Rad robova u savremenom Brazilu" u kojoj objašnjava da postoje dve grupe robova-jedna sa izvesnom dozom slobode da napusti posao i druga koja to ne može učiniti ni pod kakvim uslovima. Jedan od načina za prisiljavanje robova da ostanu je ucena: tokom meseca oni se snabdevaju kod gazde, a kada dođe vreme plaćanja ispostavlja se da su potrošili više nego što su zaradili i tako počinje začarani krug iz koga nema izlaza. Radi se i po 15 sati dnevno u uslovima koji su krajnje nehumani.

Što je farma ili plantaža dalje od civilizacije, kontrola robova je lakša. Naoružani čuvari ne prezaju ni od čega. Jedan od svedoka koji su se osmelili da kažu istinu je 32-godišnji Ednaldo Silva Santos. Jedne noći je uspeo da pobegne ali se posle izvesnog vremena vratio da vidi ženu i dvoje dece. Uhvatili su ga i rekli mu: ako opet pobegneš nikad više nećeš videti tvoje. Druga poruka bila je još brutalnija:ubijen je njegov brat. Na sahrani mu je prišao jedan od čuvara i rekao"Sledeći put je red na tebe i tvoju porodicu". Nedavno je oslobođen od strane vlasti zajedno sa još 20 robova.

Rut Vilela, koordinator grupe koja se pri Ministarstvu rada bori protiv ovog zla, imala je priliku da se sama uveri u stravičnu istinu:

"U početku moje oči nisu verovale onome što vide. Posle je stigla indignacija, robovi se tretiraju gore nego životinje".

Novi zakon je neophodan, jer su po sadašnjem kazne gotovo smešne.

Jedan od najstrože osuđenih je Silvio Kaetano Almeida koji je dobio "pune" dve godine zatvora, ali ih nikada nije izdržao... U toku je sudski proces protiv Luis Martins Piresa koji je imao čak 220 robova, ali bez novog zakona proći će kao i Almeida.

I to je Brazil.