Kurdi u Baskiji

Gostuju�i parlament

Odluka baskijskog Parlamenta da u junu primi 65 �lanova Parlamenta Kurda u egzilu i pru�i im gostoprimstvo zao�trila je ionako zategnute odnose sa centralnom vladom u Madridu

Sedam dana pre nego �to je lider Kurda Abdulah Od�alan otet u gr�koj ambasadi u Najrobiju. �panija je imala, i jo� ima, svoj lokalni "kurdski slu�aj". Naime, jo� 9. februara su poslanici Baskijskog parlamenta, u kome tri nacionalne partije (Baskijska nacionalna partija-PNV, Eusko Alkartasuna-EA i Euskal Heritarok-EH, biv�a Eri Batasuna, zapravo politi�ko krilo ETA) imaju ve�inu, doneli odluku da se sedi�te Parlamenta u junu ustupi "Parlamentu Kurda" u egzilu za njegovo redovno zasedanje. Protiv odluke su bili poslanici (u �paniji vladaju�e) Narodne partije i glavne opozicione partije PSOE, ali su jednostavno bili preglasani: Kurdi su, u "ime solidarnosti i demokratije", pozvani da do�u u Vitoriju, gde je sedi�te Baskijskog parlamenta, i odr�e godi�nje zasedanje, kao �to su to ve� �inili u Rimu, Kopenhagenu, Be�u i Moskvi.

Kurdski parlament �ini 65 samoizabranih poslanika, postoji od 1995, a formiran je u Hagu kao odgovor na turske represije protiv poslanika kurdskih partija kojima ni poslani�ki imunitet nije pomogao da izbegnu hap�enja u Turskoj. Svi �lanovi samozvanog parlamenta �ive u zemljama zapadne Evrope, ve�ina sa politi�kim azilom. Nema�ka, Francuska, Holandija, Belgija i skandinavske zemlje pokazuju najvi�e interesovanja za "slu�aj Kurda", naroda koji �ivi rasut u �etiri zemlje (Turska, Iran, Irak, Sirija) i uglavnom je obespravljen u svakoj od njih.

PREMIJERA: �panija dosad nije imala mnogo dodirnih ta�aka sa problemom Kurda, ali je "premijera" stigla na velika vrata. Baskijski nacionalisti priredili su Madridu krajnje neprijatno iznena�enje, jer poziv Kurdima nikako nije samo pitanje odnosa Baska i Kurda ve� svakako i dve dr�ave, �panije i Turske, koje sara�uju prili�no uspe�no na svim poljima i koje su saveznici u okviru NATO-a. Huan Maria Atu�a, predsednik Baskijskog parlamenta, izjavio je da je odluka "plod ozbiljnog razmi�ljanja", dok je prva rekacija vlade u Madridu bila izra�avanje "dubokog �aljenja". Odmah je stiglo i upozorenje da �e se �panska vlada "striktno dr�ati zakona" i premijer Asnar je pozvao sve one koji su doneli tu odluku da je promene "u op�tem interesu". Ako se to ne dogodi, Asnar upozorava da �e dr�ava "koristiti sva ustavna sredstva koja su joj na raspolaganju da se skup ne odr�i i da niko ne bude o�te�en".

Me�utim, iz Vitorije nema znakova da �e odluka biti preispitana i promenjena. �tavi�e, jedna delegacija Kurda posetila je Vitoriju i upoznala se sa "uslovima za odr�avanje zasedanja Parlamenta". Savet ministara �panske vlade odlu�io je da uputi �albu ustavnom sudu zemlje kako bi se na�lo pravno pokri�e za spre�avanje dolaska Kurda u �paniju.

�ini se da dve najve�e �panske partije, vladaju�a PP i opoziciona PSOE, odavno nisu bile tako bliske oko nekog pitanja kao sada u "slu�aju Kurda". Obe partije osporavaju Baskijcima pravo da odlu�uju o pitanjima koja evidentno zadiru u domen spoljne politike (�to, uostalom, zabranjuje i �panski ustav), i smatraju da �e odluka naneti veliku ekonomsku �tetu zemlji jer je tursko tr�i�te sve interesantnije za �paniju. Turska je, uz Portugaliju, zemlja sa kojom �panija ima najve�i trgovinski suficit. Istovremeno, katalonski nacionalisti, koji daju stabilnost Asnarovoj vladi iako nisu zvani�ni koalicioni partneri, podr�ali su odluku Baskijskog parlamenta. �ordi Pu�ol, predsednik �eneralitata (autonomne katalonske vlade), nije se libio da Kurde uporedi sa Kataloncima pod Frankom: "Nepravedno je da jedan narod koji postoji, koji ima 25 miliona ljudi, nije priznat, nema pravo na svoje ime i jezik, kao mi u doba Franka", rekao je Pu�ol. Lider katalonskih nacionalista zatra�io je od vlade "pozitivno delovanje prema narodu Kurda", ali se usprotivio predlogu ekstremnih (separatisti�kih) katalonskih partija da i Barselona ugosti Kurdski parlament. Glasovima poslanika "Konvergencije i Unije" (KiU), katalonskih socijalista (PSK) i narodnjaka (PP) i formalno je spre�ena inicijativa koju su u katalonskom paralamentu pokrenuli Ujedinjena levica, Zeleni, Republikanska levica i Me�ovita grupa.

POSLEDICE: Habier Arsaljus, predsednik Baskijske nacionalne partije (PNV), �eleo je da podseti na one �pance koji su morali da pobegnu od Frankovog re�ima i potra�e uto�i�te u demokratskim zemljama." Narodna partija nema ovo istorijsko se�anje, jer je naslednik frankizma", rekao je Arsaljuz, dodaju�i da je "svaki pali diktator svojevremeno nalazio uto�i�te u �paniji".

Prva direktna posledica odluke Baskijskog parlamenta bila je preme�tanje mesta sastanka turskih i �panskih poslovnih ljudi. Umesto u Bilbau, kako je bilo predvi�eno, dve delegacije sastale su se 1. marta u Madridu. U �panskoj �tampi otvoreno se strahuje da slu�aj mo�e da ima negativne posledice na �pansko-turske ekonomske odnose. Za period od 1. do 6. juna u Istanbulu je predvi�ena izlo�ba pod nazivom "Expotencia" na kojoj oko 300 �panskih firmi, me�u kojima i 61 iz Baskije, treba da izlo�i visoku tehnologiju i ponudi je turskom tr�i�tu. Izlo�ba �e, ako se u novim okolnostima uop�te odr�i, biti samo nekoliko dana pre sednice Kurdskog parlamenta u Vitoriji, i mo�e se zamisliti u kakvom �e se ambijentu realizovati. Turska je u svim slu�ajevima podr�ke Kurdima o�tro reagovala ne prezaju�i ni od �tete po sopstvene ekonomske interese. Kada je u decembru italijanska vlada odbila da izru�i Od�alana Ankari, u Turskoj je "spontano" organizovana antiitalijanska kampanja koja je dovela do otkazivanja gotovo svih turisti�kih aran�mana, zaledila prodaju gotovo svih italijanskih proizvoda i �ak odlo�ila fudbalsku utakmicu Lige �ampiona Galatasaraj-Juventus, koja je odigrana sa sedam dana zaka�njenja i uz prisustvo 23.000 policajaca.

Brazil

Protiv nacionalne sramote

Vlada predsednika Kardosa usvojila nacrt novog zakona kojim se drasti�no poo�travaju kazne za sve koji u�estvuju u o�uvanju ostataka klasi�nog robovlasni�kog sistema na planta�ama u d�ungli

Brazil je najja�a i u mnogo �emu najmodernija ju�noameri�ka zemlja, ali ga karakteri�e i velika socijalna nejednakost koja ide i do ekstrema. Jedna od njih je postojanje klasi�nih robova na planta�ama u d�unglama Amazonije. Predsednik Brazila Fernando Enrike Kardoso upravo je potpisao nacrt novog zakona kojim se predvi�a znatno poo�travanje kazni za sve koji u�estvuju u ovom prljavom poslu, od "gazda" do �uvara i "isporu�ilaca" robova. Sam Kardoso, ina�e profesor sociologije, �okirao je javnost zemlje kada je 1995. rekao da u Brazilu jo� ima robova. Napisao je i jednu knjigu na tu temu.

Prema podacima vlade u poslednje �etiri godine oslobo�eno je 777 robova - 468 u drzavi Para, 241 u Mato Groso, 50 u Ju�nom Mato Groso i 18 u Maranjao. Nema ta�nih podataka, ali Ministarstvo rada procenjuje da se iza svakog oslobo�enog roba nalazi bar jo� nekoliko koji nisu imali tu sre�u.

Brazilska revija "Veja" objavila je ekskluzivne dokumente o ovoj, kako je napisano, "nacionalnoj sramoti". Dosijei su puni stravi�nih svedo�enja, mada mnogi robovi iz straha izbegavaju da optu�e svoje d�elate. Sociolog �oze de Souza Martins, profesor Univerziteta u Sao Paolu, pripremio je knjigu "Rad robova u savremenom Brazilu" u kojoj obja�njava da postoje dve grupe robova-jedna sa izvesnom dozom slobode da napusti posao i druga koja to ne mo�e u�initi ni pod kakvim uslovima. Jedan od na�ina za prisiljavanje robova da ostanu je ucena: tokom meseca oni se snabdevaju kod gazde, a kada do�e vreme pla�anja ispostavlja se da su potro�ili vi�e nego �to su zaradili i tako po�inje za�arani krug iz koga nema izlaza. Radi se i po 15 sati dnevno u uslovima koji su krajnje nehumani.

�to je farma ili planta�a dalje od civilizacije, kontrola robova je lak�a. Naoru�ani �uvari ne prezaju ni od �ega. Jedan od svedoka koji su se osmelili da ka�u istinu je 32-godi�nji Ednaldo Silva Santos. Jedne no�i je uspeo da pobegne ali se posle izvesnog vremena vratio da vidi �enu i dvoje dece. Uhvatili su ga i rekli mu: ako opet pobegne� nikad vi�e ne�e� videti tvoje. Druga poruka bila je jo� brutalnija:ubijen je njegov brat. Na sahrani mu je pri�ao jedan od �uvara i rekao"Slede�i put je red na tebe i tvoju porodicu". Nedavno je oslobo�en od strane vlasti zajedno sa jo� 20 robova.

Rut Vilela, koordinator grupe koja se pri Ministarstvu rada bori protiv ovog zla, imala je priliku da se sama uveri u stravi�nu istinu:

"U po�etku moje o�i nisu verovale onome �to vide. Posle je stigla indignacija, robovi se tretiraju gore nego �ivotinje".

Novi zakon je neophodan, jer su po sada�njem kazne gotovo sme�ne.

Jedan od najstro�e osu�enih je Silvio Kaetano Almeida koji je dobio "pune" dve godine zatvora, ali ih nikada nije izdr�ao... U toku je sudski proces protiv Luis Martins Piresa koji je imao �ak 220 robova, ali bez novog zakona pro�i �e kao i Almeida.

I to je Brazil.