Hram

"Da li si bila u Hramu", bilo je pitanje momka iz kraja meni poznatog, posle koga mi vi�e nije bilo krivo �to sam se sa Dor�ola preselila na �uburu.

Bilo je to u leto pred prvi gimnazije. Po ceo dan sam sedela na telefonu ne bih li ubedila sebe da nisam sama, da su svi moji mili i dragi i dalje sa mnom, ali ne mogu da ih vidim u�ivo zato �to je vru�ina i niko nije lud da se zbog mene dodatno znoji u GSB-u. Za�to nisam i�la kod njih? Ne se�am se. Dru�tvo iz mog novog kraja je, naravno, bilo odmah tu, nekoliko koraka od moje zgrade. Bilo ih je desetak, prete�no mu�kih. Skupljali su se ispred ku�e u Tamnavskoj zato �to je ona jedina imala stepenik pogodan za sedenje, zato �to se odatle videla cela Sokolska, a i ko prolazi Ma�vanskom i Mutapovom.

Dolazili su tu gotovo istovremeno, �im po�ne sumrak, nekako sa zvukom otvaranja do tada zbog vreline zablindiranih prozora. Odmah bi po�injali razgovor - gotovo istovremeno. Za moj ukus bili su preglasni i nezanimljivi. Uglavnom prazni. Da me je neko pitao o �emu pri�aju, ne bih znala da odredim. Po�injali bi o ovome, a nastavljali o onome kao da i dalje pri�aju o ovome. Nikad da izgovore naslov neke knjige ili filma, makar glumca iz TV serije, nemogu�e da ih ni to ne interesuje. Ukratko, badavad�isali su.

Dru�tvu iz kraja bilo je jasno �ta mislim o njima i po�tovali su moje stanovi�te nedvosmisleno iskazano ignorisanjem njihovog prisustva. Nastavili su tako i nakon mojih, u jednom momentu �ak u�estalih, signala popu�tanja. A onda sam odjednom, usred podneva, usred pustijacke ulice, �ula pitanje s po�etka teksta.

Svetosavski hram je tada bio ru�evina od cigala, ostaci zapo�ete pa tokom i nakon Drugog svetskog rata razru�ene gra�evine. Zarastao, nepristupa�an. Malo se se�am �ta sam tog dana tamo videla. Mogu�e zato �to me je fascinirala, �to bi bio ta�an opis moje tada�nje emocije, �injenica da sam ulaskom u Hram u stvari u�la u Dru�tvo iz kraja - do kojeg mi je, iako nije zadovoljavalo moje standarde i iako bi mi kontakt sa njima ugrozio ugled, ipak bilo stalo.

Posle toga sam, i samo tog leta, jo� nekoliko puta odlazila u Hram. Uvek sama. I bez neke pripreme niti svesnog razloga. Ni�ta tamo nisam radila. Mogu�e da sam sedela na nekom kamenu. Mo�da kratko, mo�da dugo. Oslobo�ena misli. Sva samo od postojanja. I bezbedna. Ni zvuk da prodre. I, koliko god to nekome zazvu�alo pateti�no, izlazila druga�ija. Zbog neke tajne, �arolije, neke blagosti u vazduhu unutar tih mrkih kamenih blokova. Mogu�e da je Hram bio jedini detalj iz mog �ivota o kome moja najbolja drugarica nije bila obave�tena.

Ne znam da li su i drugi odlazili u Hram, o tome se nije pri�alo. I uop�te, Hram se retko pominjao, eventualno u vidu neke aluzije u �ije je zna�enje jedino Dru�tvo bilo upu�eno. Na primer, ako bi se poredila ova marka automobilskih guma sa onom markom, diskusiju o toj nepreglednoj i dubokoj temi prekinuo bi Stanko svojom ocenom i svi bi znali za�to je ba� njegov sud najmerodavniji: zato �to je jedini on uspeo da ustanovi da su ostaci guma od kamiona u Hramu ostaci ba� �vapskog kamiona, jer samo njihove gume, a Stanko to pouzdano zna, imaju ba� �are kao one gume u Hramu. Ili: kad bi se pojavila Mala Milica, bar nekoliko njih bi ustajalo da joj ustupi mesto. I svi bi znali da je to zbog pri�e, u koju bi se naravno svi odmah zakleli, da Male Milice ne bi bilo da nije bilo �estih tajnih sastanaka njenih roditelja u Hramu.

Malo ko je u gradu obra�ao pa�nju na Hram do kad nije objavljeno da �e biti obnovljen. Posle te vesti, na� se kraj vi�e nije mogao nazvati tihim i mirnim. Nema ko nije do�ao da vidi i pipne Hram. Dolazili su �ak i kad su gra�evinari oko njega postavili ogradu. Mi smo u to vreme prerasli skupljanje na �o�ku. Samo smo i dalje pratili �ta �e i kakav �e Hram biti, a i mi sa njim. Naro�ito nam se dopala odluka Gradske vlade da ga osvetli reflektorima, kao da je time celom kraju dato na zna�aju.

Pre neku no� sam sa prozora videla na oblaku odsjaj krsta i kupole Hrama. Mo�an biblijski prizor. Nemogu�e je, �ak i da nisu ova vremena, ne pomisliti na Bo�ji znak.

"Ne�e smeti da bombarduju Hram. Zato �to je prelep", rekla je kad je po�eo rat moja Mina. Neposredno pre toga, u�ivala je u �urkici svog petog ro�endana.