�ta je NATO prona�ao

Novi prilozi istoriji gluposti

Od po�etka me�unarodne birokratije kao �to su UN, EU i NATO i velike sile pokazale su nepogre�iv talenat za dono�enje pogre�nih odluka u pogre�no vreme. Takvo pona�anje, na�alost, svojstveno je prirodi ljudskih ustanova svih vrsta i nije privilegija velikih. U nadahnutoj i dobro dokumentovanoj knjizi pod naslovom "Istorija vojni�ke gluposti", jedan ameri�ki psihijatar navodi zastra�uju�u seriju poraza, besmislenih pogibija i nepotrebnih razaranja za koje nema drugog obja�njenja od obi�ne, jednostavne, ljudske gluposti.

Manifestacije gluposti su i arogancija, samouverenost i neuni�tiva sklonost da se gre�ke predstavljaju kao vrline, pa se onda na njima insistira. To �to svuda ima pametnih ljudi koji razumeju da je ono �to se radi budala�tina - ne vredi ni�ta: iz nekog razloga pametni ljudi ili ne zauzimaju visoke polo�aje, ili na njima podle�u isku�enjima sujete i samoobmanama. Svakoga dana od 24. marta svet ima priliku da vidi barem dve velike pres-konferencije - jednu u NATO-u, drugu u Pentagonu - koje se prenose u�ivo i bave se agresijom na Jugoslaviju. Dva povezana trenda postala su uo�ljiva poslednjih desetak dana: predstavnici za �tampu sve su tu�niji i mrzovoljniji, dok novinari postavljaju sve nezgodnija pitanja. Ve� je i sasvim neobave�tenom gledaocu jasno da tu ne�to nije u redu; razni visoki oficiri poku�avaju da opsene javnost prikazuju�i slike i snimke njihove ratne ma�ine, ali sve to izgleda kao kompjuterska igrica. Kad se kona�no pojave prave slike s lica mesta i kad se sve to logi�ki uporedi i analizira, javlja se pitanje: �ta se postiglo od onoga �to se htelo posti�i?

NATO je u ovu nepromi�ljenu avanturu krenuo na brzinu i njenu dinamiku isplanirao u kabinetima i na kompjuterima. Po prvobitnim najavama, za dve nedelje sve je trebalo da bude gotovo, posle tri-�etiri faze napada; do dana dana�njeg, me�utim, nije zavr�ena ni prva faza, uni�tenje jugoslovenske protivvazdu�ne odbrane, a ostale faze su i dalje u po�etnim koracima. Samo jedna faza, ona najlak�a i bez ikakvog rizika, odvija se po planu - uni�tavanje iz daleka mostova, infrastrukturnih objekata i ostalih civilnih ciljeva, uz svakodnevno uveravanje svetske javnosti kako, eto, napreduju. Civilne �rtve i materijalna �teta za to vreme rastu, ali politi�kih posledica koje su cilj napada nema.

NATO je krenuo u ovu avanturu sa tri proklamovana politi�ka cilja: naterati SR Jugoslaviju da potpi�e sporazum iz Rambujea, spre�iti eventualnu humanitarnu katastrofu na Kosovu, i potvrditi novu ulogu NATO-a u Evropi i svetu. �ta se do sada postiglo?

Kao prvo, Srbija je sasvim logi�no sabijena u monolitnu celinu kojoj na pamet ne pada da pristane na bilo kakav diktat pod bombama s neba. Sporazum iz Rambujea smatra se sada za mrtav papir, a njegova prvobitna svrha izgubila je smisao. Jugoslavija je opravdano ljuta, jer se nikome, pa ni Jugoslovenima, ne mo�e objasniti kako se to bombardovanjem iz vazduha u ovako �irokim zamasima mo�e posti�i mir. To je bilo predvidivo i velike su sile bile vi�e puta upozoravane na taj neizbe�ni ishod.

Kao drugo, bombardovanje po Kosovu i ostatku Jugoslavije dovelo je do o�ekivanih posledica po tamo�nje stanovni�tvo i to je najve�i politi�ki poraz NATO-a na terenu. Stotine hiljada izbeglica u pokretu glavna su posledica cele ove budala�tine, a ta je posledica bila predvidiva svakome ko ne�to zna o Kosovu.

Kao tre�e, iz gornja dva razloga NATO i Amerikanci sada su ispali glupi nasilnici.

Kontakt grupa

Povratak diplomatije

Iako sastanak Kontakt-grupe formalno nije doneo ni�ta novo, brojne indicije ukazuju da Zapad tra�i na�in da se elegantno ispetlja iz kosovske krize

U sredu je u Briselu odr�an dugo o�ekivani sastanak �esto�lane Kontakt-grupe, sazvan na inicijativu ruskog predsednika Borisa Jeljcina. Naizgled, na sastanku se nije dogodilo ni�ta novo: zapadne zemlje su potvrdile svoju nameru da bombarduju Jugoslaviju dok na�a zemlja ne pristane na njihove poni�avaju�e zahteve - potpuno povla�enje snaga Vojske Jugoslavije i MUP Srbije i poziv stranim trupama da okupiraju Kosovo. Rusija je, kao i obi�no, ostala usamljena dokazuju�i da je NATO agresija bez opravdanja, te da se pod hitno mora obnoviti mirovni proces. Ovakav odnos snaga unutar Kontakt-grupe postojao je i pre agresije, pa je to mnoge navelo na zaklju�ak da se ni�ta nije promenilo.

Kad se malo bolje pogleda, izlazi da utisak vara. Pre svega, samo "vaskrsavanje" Kontakt-grupe - u koju osim Rusije i Sjedinjenih Dr�ava ulaze i Nema�ka, Italija, Francuska i Britanija - mo�e se smatrati diplomatskim porazom Va�ingtona. Amerikanci su, u sadejstvu sa Britancima, najpre poku�ali da spre�e da se sastanak odr�i, insistiraju�i da stvar ostane u rukama NATO-a, sve dok SRJ ne pristane na sve �to su tra�ili. Kada se ispostavilo da se sve ostale �lanice Kontakt-grupe zala�u da se sastanak ipak odr�i, SAD i Velika Britanija su morali da popuste, ali su snizili nivo predstavnika sa ministarskog do nivoa politi�kih direktora, �ime su unapred osujetili zaokret koji su Rusi �eleli da isposluju.

I pored toga, Kontakt-grupa je, sastav�i se, podsetila Amerikance da se kontrola nad re�avanjem problema kao �to je Kosovo ne mo�e prepustiti generalima i politi�kim jastrebovima u Va�ingtonu. S obzirom da su ostala me�unarodna tela poput Saveta bezbednosti i OEBS-a trenutno zatvorena za sve projugoslovenske stavove zahvaljuju�i pravu veta, povratak Kontakt-grupe u diplomatsku igru mogao bi se na du�i rok pokazati koristan.

Drugi pozitivan znak je �to se na sastanku u Briselu sa ameri�ke strane poslat Strob Talbot, podsekretar u Stejt Dipartmentu. Za razliku od Roberta Gelbarda ili Kristofera Hila, koji su pot�injeni ratobornoj politici Medlin Olbrajt, Talbot ima sopstvene politi�ke ambicije i li�ni je prijatelj potpredsednika SAD Al Gora, �to mu obezbe�uje direktan pristup Beloj Ku�i. Gor, koji odmerava svoje �anse da nasledi Klintona, do sada se nije preterano eksponirao povodom kosovske krize, ra�unaju�i da �e se Olbrajtova i bez njegovog uplitanja okliznuti na Kosovu. Tihi ulazak Stroba Talbota se stoga mo�e shvatiti kao pripremanje terena za preuzimanje kormila nakon kraha sada�njeg kursa.

Sem toga, zanimljivo je da je Talbot pre sastanka Kontakt-grupe imao dugi privatni susret sa ruskim predstavnikom Aleksandrom Avgejevom, o �ijim detaljima ni�ta nije saop�teno.

Najjasniji signal da se Medlin Olbrajt zaista klima, upu�en je iz "Va�ington Posta", lista koji najpa�ljivije prati puls ameri�ke politike. U tekstu koji je objavljen istog dana kada se Kontakt-grupa sastala, sva odgovornost za posledice agresije NATO-a na Jugoslaviju svaljuje se na Medlin Olbrajt i njenu li�nu optere�enost problemima srednje i ju�ne Evrope. "Aveti pro�losti naveli su Olbrajtovu na niz pogre�nih procena", konstatuje se u "Postu", uz napomenu da su posledice eskalacije ameri�kog uplitanja u kosovsko pitanje u ovom trenutku potpuno nepredvidljive. Sve ovo li�i na pripremu za zaokret, samo �to �emo na sam zaokret morati da pri�ekamo bar jo� nedelju-dve.