Mo�e li se posle agresije tra�iti ratna od�teta

Tu�ba bilo kom sudu

Iako je ovaj svet bio i ostao prili�no nepravedno ure�en, postoje me�unarodni instituti i institucije koje bi mogle da u na�u korist donesu presude o naknadi �tete - kako dr�avi tako i pojedincima

Ogromna razaranja i �tete koje NATO avijacija sistemati�no svake no�i izaziva svojim vazdu�nim napadima na SRJ, suprotno �lanovima 39 i 42 Povelje UN, ve� otvara i pitanje da li na�a dr�ava i njeni gra�ani mogu kad-tad o�ekivati neki oblik ratnih reparacija, kojima bi se nakon rata ljudi i privreda obe�tetili. Iako je ovaj svet bio i ostao prili�no nepravedno ure�en, postoje me�unarodni instituti i institucije koje bi mogle da u na�u korist donesu presude o naknadi �tete - kako dr�avi tako i pojedincima.

Prema saop�tenju Advokatske komore Vojvodine (od 2. aprila), "postoji solidarna gra�anska odgovornost za naknadu �tete svih zemalja koje su neposredno ili posredno u�estvovale ili u�estvuju u aktu agresije na SRJ" po�to je NATO agresija povredila ne samo povelju UN-a ve� i pravila o vazdu�nom ratu iz 1922. godine, �enevsku konvenciju o za�titi gra�anskih lica za vreme rata iz 1949, Konvenciju o za�titi kulturnih dobara iz 1954, Konvenciju o genocidu iz 1948. itd. Tu�bu za od�tetu svaki pojedinac mo�e podneti bilo kojem sudu u zemljama �lanicama Alijanse ili bilo kom drugom sudu, a SRJ, kao dr�ava-tu�ilac, sa zahtevom za reparacije mora se obratiti Me�unarodnom sudu u Hagu (koji treba razlikovati od skora�njeg Ha�kog tribunala za ratne zlo�ine na tlu biv�e Jugoslavije).

Sa ovim sudom Jugoslavija nema dobra iskustva jo� od procesa izme�u dva svetska rata, u kojem je Kraljevinu SHS, kao sukcesora Kraljevine Srbije, tu�ila Francuska, to jest francuski porteri srpskih obligacija za obaveze po starim dr�avnim zajmovima koji su tra�ili isplatu svojih bonova u "zlatnim francima", po�to je Beograd nudio isplatu u francima, kako je i pisalo u svim spornim generalnim ugovorima (a franak je u me�uvremenu veoma devalvirao). Sud je u na�elu stao na stranu Francuske, ali su te obaveze povoljno reprogramirane i pokrivene novim zajmovima - �ak sa vi�kom "sve�eg kapitala". Sada je problem sa istim sudom u tome �to je Republika BiH tamo ve� polo�ila tu�bu protiv Srbije i Crne Gore sa zahtevom za naknadu �tete koju su ove dr�ave navodno na�inile tokom skora�njeg bosanskog rata (sporno je i da li je to pitanje re�eno Dejtonskim sporazumom).

Uprkos tome �to su ratne �tete Srbiji tokom Prvog svetskog rata bile prakti�no nenadoknadive (naro�ito fizi�ki gubitak 23 odsto stanovni�tva) i uprkos nezgodnoj �injenici da su u novostvorenoj ju�noslovenskoj dr�avi bili i delovi austrougarske imperije (�to je politi�ki i pravno ote�avalo adresovanje od�tetnog zahteva), Kraljevina SHS uspela je da dobije reparacije koje su bile od velikog zna�aja za privrednu obnovu, naro�ito za pokri�e spoljnog platnog deficita. O reparacijama se tada odlu�ivalo ne pred sudom nego u Komisiji Versajske konferencije. Ta komisija je imala dve potkomisije, jednu za utvr�ivanje od�tetnih zahteva, a drugu za procenu ekonomskog kapaciteta neprijateljskih sila za pla�anje �tete.

Srbija je ve� posle vojne pobede u vidu "armistisa" (vojna samopomo�) od Bugara i Ma�ara preuzela dosta stoke i ne�to �elezni�kih vagona, ali se brzo suo�ila sa problemom otezanja pregovora o naknadi celokupne ratne �tete. Jugoslovenski predstavnik u versajskoj potkomisiji za utrvr�ivanje �tete Kosta Stojanovi� globalno je odmah izneo zahtev za �est milijardi franaka od�tete po osnovu ratnog duga Srbije, neprijateljskih banknota u Srbiji i invalidskih nadoknada - te jo� osam milijardi franaka po osnovu raznih drugih �teta. On je smatrao da se armistisom brzo mo�e uzeti oko �etiri milijarde franaka, a ostalih deset milijardi bi se o�ekivalo naknadno, u godi�njim anuitetima. Stojanovi� se tokom kasnije rasprave suo�io sa klasi�nim srpskim problemom - nedostatkom uredne dokumentacije (stvorene po propisanoj proceduri) s kojom se �teta mo�e dokazati. Zao�trilo se i pitanje da li Slovenija i Hrvatska treba da u�estvuju u pla�anju reparacija koje bi uga�ena K und K imperija trebalo da plati tre�im zemljama. Tada�nji predsednik Vlade Kraljevine SHS Stojan Proti� nije bio protiv neke vrste unakrsnog prebijanja raznih obaveza, s tim da pozitivan saldo bude 4-5 milijardi franaka. U stra�noj besparici kasnije, Stojanovi� je zahtev snizio na dve milijarde franaka avansa onoga �to bi Srbiji pripalo po formuli - deset odsto onoga �to bi se dalo Francuskoj (to je bio poku�aj da se iza francuskih le�a obezbede �to bolji uslovi).

U komisiji je, me�utim, uzet drugi pravac, pa se nije i�lo u precizno odmeravanje �tete nego se krenulo od ukupnih reparacija koje bi mogle da isplate Nema�ka i njene saveznice, te je za Srbiju predvi�eno 7,5 odsto tih reparacija (Srbija bi po ovom predlogu dobijala �est franaka na svakih 80 koje bi se ispla�ivale Francuskoj ili Engleskoj). Potom se po�elo govoriti o pet odsto svih reparacija za Srbiju. Posle daljeg natezanja na kraju je uglavljeno da Kraljevina SHS od 1929, pa u narednih 59 godina, treba od Nema�ke ukupno da primi 3,6 milijardi rajhs maraka ratnih reparacija (3,9 milijardi po potonjem Jangovom planu). Sve je to stornirano ve� 1932. godine posle Lozanske konferencije i Huverovog trogodi�njeg moratorijuma koji je odobren Nema�koj.

Sve do pomenutog moratorijuma reparacije su pomogle obnovi Srbije i drugih delova Kraljevine SHS. Do 1924. godine, na primer, na ime reparacija je primljeno oko 250 miliona zlatnih nema�kih maraka (pet milijardi dinara), ali tek tre�ina u novcu (824.600 zlatnih maraka), a ostalo u hrani i raznovrsnoj opremi, pre svega saobra�ajnoj. Srbija je obnavljana i nekom vrstom unutra�njih kvazireparacija preko ratnog poreza na teritorijama Vojvodine, Hrvatske i Slovenije.

Posle Drugog svetskog rata Jugoslaviji je prvu veliku humanitarnu pomo� dala agencija Ujedinjenih nacija za obnovu razvoja UNNRA, od koje je u prve dve godine primljeno hrane, stoke, kamiona, gra�evinskih ma�ina, lokomotiva, traktora, industrijskih postrojenja, terenskih bolnica i drugog - u vrednosti od preko 400 miliona onda�njih ameri�kih dolara ili u visini petine tada�njeg dru�tvenog proizvoda (�to bi odgovaralo dana�njoj sumi od preko dve milijarde dolara). Kada je Titu 1947. godine ponu�eno u�e��e u Mar�alovom planu (ameri�ke investicije u Evropu od tada�njih 12 milijardi dolara - zna�i dana�njih 60 milijardi), on je to po Staljinovom nalogu odbio. Kasnije, posle Informbiroa, ipak je pristigla besplatna (uglavnom ameri�ka) ekonomska pomo� (do 1954. godine oko 400 miliona dolara).

Kad je re� o reparacijama i restitucijama, Me�unarodna savezni�ka reparaciona agencija za procene �tete (od ukupno 9,1 miljarde dolara) nastale tokom Drugog svetskog rata na�oj zemlji prvo je bila odredila da prima 9,6 odsto reparacija koje bi se skupljale na zapadnim okupacionim zonama u Nema�koj. Potom je taj procenat pove�en na 10,2 odsto, a primila je prakti�no 14,9 odsto. Mirovnim sporazumom sa Italijom odre�ene su reparacije u visini od 125 miliona dolara. Bugarskoj su reparacije opro�tene, a Ma�arska je do 1948. godine isplatila 21,4 miliona dolara reparacija (u naturi) od ukupno odre�enih 70 miliona.

Prema zvani�nim jugoslovenskim podacima, me�utim, Jugoslavija je u razdoblju izme�u 1949. i 1955. godine primila 58 miliona dolara. No, to knjigovodstvo je prili�no, ruku na srce, potcenilo reparacioni materijal. Na takvu procenu upu�uju slede�i podaci: od ukupno 667 nema�kih fabrika koje su tokom rata demontirane i predate saveznicima, Jugoslaviji je dato 66 dosta zna�ajnih celokupnih fabrika ili pogona, 43 manja postrojenja ili ure�aja (te�ine 300.000 tona). Oko stvarne vrednosti ovih reparacija i njenog zna�aja za ekonomski polet Jugoslavije izme�u 1953. i 1965. godine vodila se dugo, sve doskora, kod nas polemika izme�u Koste Mihajlovi�a i Nikole �obelji�a, na jednoj, i Ljubomira Mad�ara i nekih mla�ih ekonomista, na drugoj strani. Prva dvojica su ocenjivala da reparacije nisu imale velikog udela u tom poletu, dok je dr Mad�ar bio suprotnog mi�ljenja. Prilog ovom potonjem stanovi�tu pre nekoliko godina dao je dr Bo�ko Mijatovi� (iz �ijeg rada u "Ekonomistu" broj 3-4, godina XLVII, vadimo ove podatke).

Me�u postrojenjima i fabrikama koje je Jugoslavija dobila po osnovu reparacija su, na primer, ona za proizvodnju aviona i avionskih motora (preko hiljadu raznih ma�ina), za produkciju koksa, elektri�ne energije i hemijsku robu (izme�u ostalog, petnaest kotlova, devet turbina), �etiri visoke pe�i, nekoliko topionica, valjaonica, livnica, postrojenja za opremu brodogradnje, automobila, velikih topova, granata, municije itd. Poznatije firme nastale na fabrikama dobijenim reparacijama su "Ivo Lola Ribar" u Beogradu, RMK Zenica (Ilija�), "Belinka" i "Litostroj" u Ljubljani, "14. oktobar" u Kru�evcu, "Munja" u Zagrebu i tako dalje.

Dalje zao�travanje finansijske discipline

Dinari za otklanjanje ratne �tete

Federacija emitovala dve serije obveznica vredne 200 miliona dinara kojima popunjava bud�et iz kojeg �e se finansirati i saniranje �teta od agresije NATO-a

Dve nedelje od po�etka NATO bombardovanja Jugoslavije, Srbija i Crna Gora pretrpele su direktnu �tetu od gotovo stotinak milijardi dolara, ka�u prve procene privrednih komora i Komisije za procenu ratnih razaranja. �tetu trpe i okolne zemlje, ali �e se kona�ne cifre pojaviti tek po zavr�etku rata. One treba da uklju�e i gubitke nastale be�anjem investitora, ne samo iz Jugoslavije nego i iz ostalih zemalja regiona. Jeste da ona �uvena "ko reskira - profitira" na investicionim tr�i�tima va�i i dalje, ali rat predstavlja preveliki rizik. U to su se uverile Amerika i Velika Britanija, koje na berzama bele�e znatan porast investicija, pre svega zbog �injenice da slobodan kapital be�i iz jugoisto�ne Evrope. Rezultat - dolar i funta iz dana u dan u ja�aju.

• O ja�anju dinara je, �ini se, nerealno govoriti i zato ne treba da �udi to �to savezna vlada i Narodna banka Jugoslavije (NBJ) svakodnevno dopunjuju uredbe kojima je regulisano finansijsko poslovanje u ratnim uslovima. Posle Uredbe o platnom prometu s inostranstvom, �iji je cilj bio da se devize koje se nalaze u zemlji sliju na jedno mesto - u trezor NBJ - savezna vlada je odlu�ila da sva gotovinska pla�anja preduze�a, kao i radnji koje nisu registrovane kao pravno lice, stavi pod kontrolu centralnih monetarnih vlasti. Na osnovu potpune dokumentacije koju su pri gotovinskim isplatama pravna lica du�na da dostave Zavodu za obra�un i pla�anja (ZOP) NBJ, ZOP ima pravo da od prvih uplata na ra�une nelikvidnih preduze�a naplati ratni porez na promet, uveden s prvim NATO bombama. Slede�i u nizu prioriteta jeste izmirenje obaveza za odbranu zemlje i sanaciju ratnih razaranja, a onda na red dolaze plate zaposlenih. To se apsolutno sla�e s nedavnim saop�tenjem Du�ana Vlatkovi�a, guvernera NBJ, koji je poru�io da �e prioritet centralne banke biti sanacija �tete, dok se pomalo kosi sa zahtevima sindikata da u ratnim uslovima prioritet bude zbrinjavanje onih koji su zbog ratnih razaranja ostali bez posla, kao i obezbe�ivanje redovnih zarada za one koji rade. �ini se da �e gro bud�etskih sredstava biti utro�en za ovakve potrebe, pa je Federacija, radi popune prihoda i obezbe�ivanja sredstava za bud�etsku potro�nju, po�etkom nedelje emitovala dve serije obveznica, u vrednosti od 200 miliona dinara.
• Ekonomski patriotizam, koji je jo� pre samo dve nedelje zvu�ao kao neobi�na najava, sada ne �udi. Na taj na�in treba tuma�iti apel komercijalnih banaka vlasnicima teku�ih ra�una da izmire minuse nastale pre progla�enja ratnog stanja, te da u budu�nosti ne ra�unaju na ovu vrstu kreditiranja. �injenica je, naime, da je veliki broj vlasnika teku�ih ra�una, smatraju�i da �e rat sigurno doneti inflaciju, prvih dana rata napisao pove�i �tos nepokrivenih �ekova radi stvaranja ratnih zaliha hrane i drugih potrep�tina.
• Ho�e li ove obaveze zaista biti izmirene te�ko je prognozirati, ali se sa sigurno��u mo�e re�i da, za sada, nema potrebe za stvaranjem zaliha. Dr�avne robne rezerve su na tr�i�te pustile ve�e koli�ine osnovnih �ivotnih namirnica, tako da snabdevanje te�e solidno. Potro�a�ka groznica je prestala, osim u slu�aju cigareta, koje na tr�i�te sti�u neredovno, pa su razumljivi redovi pred retkim trafikama koje prodaju proizvod. U vreme nastanka ovog teksta (�etvrtak), na tr�i�tu se na�lo ne�to vi�e cigareta nego obi�no, �to uliva nadu da �e se i ovaj segment tr�i�ta stabilizovati.
• Za sada nema nagove�taja o uvo�enju ograni�enja u kupovini osnovnih �ivotnih namirnica, mada tu mogu�nost ne treba isklju�iti. �tampa je prenela da u nekim op�tinama Crne Gore ograni�enja ve� postoje i da se gra�ani pojedinih op�tina snabdevaju na osnovu kvota koje mesne zajednice odre�uju za svako doma�instvo na njenom podru�ju. U Srbiji su bonovi uvedeni jedino za benzin. Prvih dana podele ovih papira vladala je prava groznica - redovi pred mesnim zajednicama bili su dugi i po nekoliko stotina metara. Oni su sada manji, ali gra�ani prijavljuju da se u pojedinim mesnim zajednicama podela bonova povremeno prekida.