Koncerti protesta

Inat i katarza

Prvi ratni koncert bio je r'n'r u svojoj su�tini: besan, kriti�an i sa jasnom dozom adrenalinskog prkosa. Onda je pink ideologija uzela koncerte pod svoje, na binu se mogao popeti svako, ne obra�aju�i mnogo pa�nju na ono �to se peva i pri�a

Kada su po�eli koncerti na Trgu Republike ili Slobode, kako vam drago, putem e-mail-a mi se javilo puno prijatelja i poznanika iz raznih delova sveta sa vrlo pozitivnim reakcijama. Novinar iz Sao Paola odmah je napravio intervju sa Mitrom Suboti�em, muzi�arom iz Novog Sada koji je kod nas delovao pod imenom Rex Ilusivi, a tamo ve� niz godina gradi sasvim zavidnu karijeru. Isti novinar zatra�io je podatke o klju�nim doma�im muzi�arima za svoj tekst. Drugi su slali poruke tipa - stvarno niste normalni ili to bombardovanje i nije tako opasno. Ne znam pouzdano, ali zaista ne verujem da se ikada dogodilo da neku zemlju bombarduju a da se kao jedan od odgovora, organizuju koncerti. Ali tako je bilo samo na po�etku. Vremenom su bombardovanja postala sve ozbiljnija i stra�nija, a korespodenti su prestali da komentari�u koncerte. Za�to, mogu samo da naga�am. A bojim se da sam, na�alost, u pravu.

Budimo ve� jednom realni. Za�to svaka dobra zamisao kod nas vrlo brzo mora da se pretvori u svoju suprotnost? Prvi ratni koncert odr�an je u nedelju 28. marta, i na njemu su svirali Elektri�ni orgazam, Dejan Cuki�, Rambo Amadeus, Deca lo�ih muzi�ara, Bajaga i Instruktori i YU grupa. Bra�a Jeli� iz YU grupe su u svom dobro poznatom udarni�kom stilu doneli li�ni razglas, na brzinu je napravljena bina i sa pravom koli�inom inata i besa napravljen je koncert za koji ve�ina u�esnika tvrdi da im je jedan od najva�nijih u ina�e vrlo bogatim karijerama. Bez �minke i foliranja svaki bend je napravio izbor svojih pesama koje su u ovo jadno ratno vreme dobile sasvim druga�ije �itanje. I to je bio rock'n'roll u svojoj su�tini. Besan, kriti�an i sa jasnom dozom adrenalinskog prkosa. A onda je pink ideologija uzela koncerte na trgu pod svoje. Svako ko je poslednjih godina dobacio do plo�e po�eo je da se penje na binu, malo njih pazi �ta peva, �ta pri�a i kako se pona�a.

Ne smem, me�utim, da zaobi�em apsolutno savr�eno odabran nastup Lepog Mi�e ili kako se be�e zove, dakle junaka filma "Ko to tamo peva", koji je nastupio zajedno sa Zabranjenim pu�enjem. Njegovo pevanje �uvene teme iz filma sa sve obnovljenim refrenom "za Beograd svi su �uli, Amerika i Evropa..." i uskovitlana publika koja gotovo da je pobesnela od uskovitlanog inata bili su �ista katarza. Taj snimak koji gledaoci �esto mogu da vide na TV Studio B treba da ostane za istoriju. To svet stvarno nije video.

Prva ratna premijera

Osloba�anje od ta�tine

"Jedino �to mogu da radim u najte�im momentima jeste da budem ono �to sam, pozori�ni radnik koji radi svoj posao, koji drugima poma�e da napravimo jedno delo", ka�e za "Vreme" reditelj predstave Ivana Vuji�

Prva pozori�na premijera u ovom ratu bio je Zvezdani de�ak, predstava i za odrasle i za decu, koja je odigrana 8. aprila u beogradskom Malom pozori�tu Du�ko Radovi�. Istoimenu bajku Oskara Vajlda adaptirala je i re�irala Ivana Vuji�, pretvaraju�i je u rasko�nu, baroknu predstavu. Igrom slu�aja, desilo se da pri�a ove predstave o mogu�nosti �ovekove promene, koju je pedesetak ljudi iz projekta namenilo mirnim danima, odgovara i dana�njem vremenu.

"Predstavu sam po�ela da radim sa �eljom da prodiskutujem o ta�tini", ka�e za "Vreme" Ivana Vuji�. "Oskar Vajld je u bajkama, a pisao ih je 1878. godine kad je Engleska bila podeljena, kad se ta�no znalo ko sa kim i u �ijem klubu pije �aj, pisao o ta�tini koja uni�tava svet. Osloba�anje od ta�tine je posmatrao kao osloba�anje �oveka i saznavanje njegove prave mere. Mislim da je kraj ovog veka vrhunac ta�tine. Svako, da bi opstao, mora da bude lep, uspe�an, mr�av i bogat po svaku cenu. Da li njemu odgovara da bude mr�av? Ovo �to nam se de�ava samo je rezultat ta�tine: jedni ne�e da prestanu ni po koju cenu samo zato �to su po�eli. Rezultati ta�tine su stravi�ni: ne samo �to pogine hiljade nevinih ljudi nego je i hiljade generacija onemogu�eno da se rodi. Te�ka vremena su vremena kada se �ovek osloba�a ta�tine. U Zvezdanom de�aku postoji i jedna od biblijskih pri�a o �oveku koji ispa�tanjem dolazi do prave mere. Me�utim, svaka nesre�a nas mo�e dalje produbiti i tako joj treba pri�i. Od straha koristi nema, samo razumevanje situacije. Pored ove Vajldove bajke, u predstavi je i njegova knjiga 'De profundis', pisao ju je u zatvoru, balada o �ivotu i smrti. Beskrajno uzbudljiva. Sve nas se to sada ti�e."

"VREME": Vi i ekipa Zvezdanog de�aka odlu�ili ste se da stvarate bez obzira na rat.

Uslovi su onakvi kakvim ih vi na�inite. Jedan saradnik u na�em projektu je i divni slikar Du�ko Stani�. On je Srbin iz Trsta, bio je glumac, pro�ao je patnje Mathauzena, ima 78 godina, ali je i dalje mladi�. U njemu nema gor�ine, samo lepote. Mislim da ga je, samo zato �to je takav, Bog nagradio tako lepim i �ivim �ivotom. Mislim da se �ivot mora �iveti u svim uslovima, mislim da se treba u�iti od prirode koja izdr�ava, i vi�a je i slojevitija od nas. Jedino �to mogu da radim u najte�im momentima jeste da budem ono �to sam, pozori�ni radnik koji radi svoj posao, koji drugima poma�e da napravimo jedno delo. Naravno da to nije lako. Svi smo ugro�eni i napeti, ali mislim da su ljudi rade�i shvatili da nam zajedni�tvo omogu�ava da budemo sna�niji i bolji. I, prihvatili su to. Nije bilo odsustva, de�avalo se da su dovodili decu i porodicu, ali to nam ne smeta, jer pozori�te radi sa �ovekom, pozori�te mu se mora radovati, i u pozori�tu mora biti mesta za svakog �oveka - zato �to je pozori�te katedrala susreta dve energije i uspostavljanje jedne nove, nesvakida�nje energije. Obaveza nam je bila da zavr�imo posao, da u�inimo taj napor. Mislim da je to u redu. Uradili smo predstavu onako kako smo je i zamislili, u �anru koji smo zamislili.

Bajka u ratu?

Da, zato �to je bajka ve�iti izvor arhetipskog prepoznavanja, zato �to govori pravim jezikom. U njoj nema la�i, bajka ne slu�i za tra�enje vremena, ne slu�i za zabavu. Mislim da sada, u ovo vreme, svako treba da se vrati u stanje �istog deteta. A to nudi bajka. Se�ate se da dete u bajci uzvikne: >Car je go!Po�eo je rat, samo mi recite kad je sutra proba<. Deca su direktna, deca �uvaju su�tinu.

Posle premijere putujete na me�unarodni festival u Peterburg.

Moja predstava Svakodnevno pozori�te pozvana je da u�estvuje 13. aprila na tom festivalu. Festival je takmi�arski - o�ekujem da �emo oti�i i da �e sve biti dobro. Mi �emo sve na�e pozive iskoristiti; slede�i poziv je za Sofiju. Ja sam i 1993. godine i�la u Edinburg sa Medejom, tako�e u stra�no vreme po nas, i bili smo na naslovnoj strani >Herald tribjuna<. Pozvana sam �ak i u London. Mislim da ljudi treba da nastave da grade kontakte i da svetu pokazuju svoje kvalitete.

Izlo�be

Tragika modernog doba

Radovi Marinele Ko�elj u galeriji ULUPUDS-a i Vide Joci� u Paviljonu Veljkovi�

Ta�no u podne 6. aprila, na dan koji je vi�e nego simbol stradanja ove zemlje i njene kulture, na dva kraja centra Beograda otvorene su dve izlo�be - veoma razli�ite i svaka na svoj na�in manifestacija raspolo�enja i nade da se otpor sada�njoj tragediji mo�e i mora pru�iti svim mudrim sredstvima. Izlo�ba u Maloj galeriji ULUPUDS-a u Uzun-Mirkovoj ulici pod nazivom "Mali oblikovani tepisi" predstavila je desetogodi�nji napor Marinele Ko�elj da u svakodnevni �ivot unese visoki stepen estetike, bazirane na ose�anju savremenosti kao kohezione snage razli�itih umetni�kih tendencija, pre svega minimalizma. U predgovoru prigodnog kataloga Ra�a Todosijevi� je napisao da Marinela "nema ni�eg zajedni�kog sa recikliranjem rustikalnih supstanci folklora gde se uski vidici i odsustvo dara kriju iza velikih re�i o navodnom nadahnu�u prisutnom tradicijom". Otvaranje ove izlo�be, usred bombardovanja Beograda i cele na�e zemlje, shvatila sam kao sna�an gest otpora, kao uzvi�eniji putokaz koji nas mora odvojiti od prizemne svakida�njice i nahraniti vizijom svetlije budu�nosti koja ne�e biti samo luda utopija, ve� na�a organska potreba i realnost. U istom �asu otvarala se i izlo�ba "Apel za mir" Vide Joci� u Paviljonu Veljkovi�. Izvanredno proporcionisanu za dati prostor, ovu instalaciju sa�injava trideset identi�nih �enskih figura u strogom logorskom poretku, sa dramati�nim svetlom �ime je nagla�ena ekspresivnost skulptura, i uz zvukovni fon �enskog (autorkinog) glasa koji je istovremeno i jauk i snovi�enje i matrica za pretakanje tona u volumen. "Katedrala bola, �to deluje razornim mukom, jekom stra�ne ti�ine, kretanjem u mestu, kovitlacem emocija u prostoru i vremenu", pi�e Jovan Despotovi�, autor izlo�be. Ovom monumentalnom kompozicijom u stvari je sa�et celokupan opus jedne od najmarkantnijih li�nosti na�e savremene skulpture: Vida Joci� (ro�ena u Skoplju 1921) svoje stvarala�tvo je po�ev od 1958. godine poistovetila sa borbom protiv holokausta, �ija je �rtva i sama bila, i tu je svoju poruku preto�ila u borbu protiv svake vrste nasilja, razaranja, straha, kolektivne smrti, u�asa novih katastrofa u koje smo danas i sami uvu�eni. Postavljena u ovom �asu, njena izlo�ba je velika opomena i veliki primer koji bi trebalo oslu�nuti sa malo vi�e pa�nje nego megafone sa pozivima na nova �rtvovanja. Kroz njenu li�nost i njeno delo sa�eti su sva tragika modernog doba i svi eti�ki principi �ove�anstva, u raskoraku sa svojim osnovnim na�elima. Zbog toga postavka "Apel za mir" u Paviljonu Veljkovi� predstavlja i u ovom istorijskom �asu pravovremenu, uzbudljivu, naj�istiju, neprekinutu nit umetni�kog, koliko esteti�kog toliko i humanisti�kog anga�ovanja, danas potrebnijeg nego ikada, jer su svi kriterijumu izme�teni, sve vrednosti poreme�ene, svi ideali sru�eni. A upravo na tim premisama Vida Joci� mo�e da bude kristalni, nepomu�eni uzor �ijoj nepresu�noj borbi izra�avam svoje najve�e po�tovanje.