Vra�anje knjiga Ginteru Grasu

Gra�anin i pisac

Nijedan �ovek, institucija ili "situacija" ne mogu dokinuti pravo na neome�enu proizvodnju i konzumaciju tekstualnosti: svako drugo re�enje vodi u totalitarizam

Nezahvalno je, ako ne i posve neukusno, prigovarati bombardovanim ljudima zbog "nesuptilnog" pona�anja. Utoliko i tekst koji sledi ne treba shvatiti kao dokono �antranje nekog "ljepoduha" nego kao dobronamernu opomenu da ni u sada�njim okolnostima, koje su svetlosnim godinama daleko od normalnih, nema nijednog razloga da se pristane na odoma�ivanje prakse "osvetni�kog" urbanog vandalizma ili "pravedni�kog" �i��enja srpskih biblioteka od dela "nepo�udnih" pisaca. Negativne emocije su, uostalom, lo� saveznik u stvarima politike i kulture, ma koliko "mi" te emocije mogli dr�ati opravdanim.

Jedan prestoni�ki dnevni list i jedna knji�ara ve� danima vode kampanju protestnog vra�anja primeraka knjiga Gintera Grasa njihovom autoru, �uvenom nema�kom knji�evniku. Razlog: Gras je, blago re�eno, "imao razumevanja" za vojnu intervenciju NATO-a u Srbiji i Crnoj Gori. Ovo je, razumljivo, "ujelo za srce" mnoge ovda�nje ljude, kojima je te�ko objasniti kako se to demokratija i ljudska prava uteruju bombama; zato je pokrenuta - �ini se, uspe�na - kampanja za "masovni povra�aj" primeraka srpsk(ohrvatsk)ih prevoda Ginteru Grasu li�no, tek toliko da slavni nema�ki levi�ar vidi �ta "mi" mislimo o njegovom novom "anga�manu". Ta stvar je u na�elu sasvim legitimna, i vra�anje knjiga autoru odavno postoji kao specifi�na forma �estokog neslaganja i protesta. To se, me�utim, mo�e odnositi samo na vra�anje knjiga iz li�nih biblioteka, jer je, uostalom, neotu�ivo pravo svakog gra�anina da sa li�nom imovinom �ini ono �to �eli; kada se, me�utim, javne biblioteke li�avaju nekih - ili �ak svih, kao biblioteka u Ljuboviji - primeraka Grasovih knjiga, onda ljude koji donose takve odluke treba dobrohotno ali odlu�no priupitati: a jel' vam to babo ostavio u amanet, pa da sad to tako kr�mite?! Danas je, naime, i polaznicima "pa�ije �kole" mi�ljenja o knji�evnosti odavno poznato i jasno da pisac kao "gra�ansko lice" i njegovo delo nisu tako doslovno me�uzavisni: koliko je hulja koje su napisale sjajne stranice i koliko je svetaca koji su bili bez talenta?! I nikom ni�ta. Svet i dalje �ita dobre knjige, a sve ostalo je ephemeris jednog vremena i njegovih strasti.

Orvelovsko brisanje pro�losti - iliti njena nadriideolo�ka, "domoljubna" "reinterpretacija" - ve� je skoro jednu deceniju normalna stvar u Hrvatskoj: iz javnih biblioteka "isterane" su knjige srpskih pisaca i izdava�a, naro�ito one �irili�ne. Protiv ove totalitarne, �ovinisti�ke i ksenofobne prakse protestovao je svako ko u savremenoj hrvatskoj kulturi zaista ne�to zna�i. Me�utim, nacionalisti�ki um, pijan od narcizma i naduven od banalnosti, branio je svoju rabotu zavodljivim argumentom za opsenjivanje prostote: "Srbi su agresori". Ali, �ta god neko o tome mislio, "agresorska kultura" ne postoji, to je contradictio in adjecto. Knjige, filmovi ili muzika ne ubijaju, naprotiv: najgore ubice uvek su me�u onima koji zabranjuju filmove, spaljuju knjige, u�utkuju muziku. Bizaran slu�aj s nezakonitim otu�ivanjem Grasovih knjiga iz (nekih) srpskih javnih biblioteka - a sve iz "otad�binoljubivih razloga" na koje se Ve�iti Malogra�anin uvek rado "prima" -preti da i u Srbiji promovi�e nemogu�, mutantni pojam "agresorske kulture": Gras je "protiv nas", dakle on je neprijatelj, ergo njegove knjige nam ne trebaju; �tavi�e, izbrisa�emo iz se�anja samo postojanje i pisca i njegovih knjiga. Ako je neko i �itao "Limeni dobo�", bolje mu je da to zaboravi, ina�e je sumnjivi patriota; nove generacije svakako ne�e imati mogu�nosti da ga �itaju, jer �emo knjige sve�ano vratiti njihovom piscu koji onda s njima mo�e lepo da se slika, �to se nas ti�e. Me�utim, niko nema i ne mo�e imati tu vrstu ovla��enja za upravljanje pro�lo��u, sada�njo��u i budu�no��u: biblioteke su, naime, predragocene i u najboljem smislu te re�i "neselektivne" riznice vaskolike tekstualnosti (od Biblije do Mein Kampfa!), a ne posve�ena mesta za promociju Na�ih Ljudi, onih koji Ispravno Misle. Nijedan �ovek, institucija ili "situacija" ne mogu dokinuti pravo na neome�enu proizvodnju i konzumaciju tekstualnosti: svako drugo re�enje vodi u totalitarizam. A za legitimisanje totalitarnih ideja i prakse uvek �e se na�i neko ki�asto, sentimentalno i petpara�ko opravdanje, po mogu�stvu bazirano na samoodbrambenom instinktu grupe.

Cela pri�a oko ovog suvi�nog slu�aja mo�e se �itati i na jednom "banalnijem" nivou, onom koji se ti�e prava, zakona i principa vlasni�tva, a o faktoru "dru�tvenog dobra" da i ne govorimo: postavlja se, naime, pitanje, da li je tamo neki Upravnik Biblioteke - dakle: sitni dr�avni �inovnik koji je zadu�en da �uva i umno�ava, a ne da tra�i i kr�mi, specifi�na kulturna dobra u javnom vlasni�tvu - neko ko ima pravo da poklanja nare�ena kulturna dobra (koja smo "svi mi" platili kroz kojekakve poreze i doprinose, oba�ka i kroz �lanarinu u bibliotekama) strancima, pa makar oni bili i istaknuti nema�ki pisci?! Ako nisam bio dovoljno jasan: Ginter Gras je odli�an pisac, a takvi se odlikuju time da su uvek "gori" od svojih knjiga. Zato je mi�ljenje gra�anina Gintera G. o bilo �emu na ovom svetu - pa tako i o destruktivnoj vojnoj intervenciji u SRJ - sasvim irelevantno za procenu vrednosti njegovog knji�evnog dela. A njegove knjige dostupne na ovom jeziku jesu, utoliko, kulturno blago ovog, a ne nema�kog naroda, jo� manje samog pisca, i svako ko ih kr�mi, otu�uje ili uni�tava �ini �tetu srpskoj kulturi, a ne nema�koj dr�avi ili gra�aninu G. G.

Sli�na je stvar sa eufori�no pozdravljenim "urbanim vandalizmom" koji je onomad u prah i pepeo pretvorio funduse nekoliko stranih kulturnih centara u Beogradu: kulturni centri nisu isto �to i ambasade, oni ne predstavljaju dr�avu nego kulturu. Ova razlika nije ni cepidla�ka ni neva�na, ona je su�tinska. I 1941, uostalom, Beogra�ani su znali da ih bombarduje Hitler, a ne Betoven ili Gete. Iako formalno "strana imovina", knjige i ostala "infrastruktura" tih centara korisniji su i potrebniji nama nego njihovim "distributerima". U mnogim od tih knjiga, uostalom, odavno su ispisani svi razlozi protiv rata, nasilja i bombardovanja bilo koga i �ega, u ime bilo kakvih "svetih ciljeva".

Vi�egodi�nja apoteoza svekolike destrukcije i kreativnog nasilja ovih dana i nedelja uvrhunjuje u kovitlacu ludila kojem se "superiorno" pridru�io i "veliki svet" kroz beslovesno bombardovanje i unaza�ivanje jedne duboko nesre�ne zemlje. Svako uni�tavanje i tra�enje vlastitih kulturnih kapaciteta i potencijala - u koje, dakako, spada sve vredno �to je �ovek stvorio - a �to nam je (i) ovde dostupno - nije nikakva "osveta mrskom neprijatelju" nego neodgovorno uve�avanje vlastitog civilizacijskog gubitka. Utoliko su i ove nadobudne "patriotske akcije" tek novi prilozi za staru srpsku pri�u o "pastiru koji se naljutio na selo, pa sebi odsekao onu stvar". A dok kona�no shvati �ta je u�inio, drugi naveliko rade radnju.