Basra

Odmazde

Iračka opozicija optužila je vlasti da su u poslednjih mesec dana u Basri na jugu zemlje ubili više od 230 disidenata. Vrhovni Savet islamske revolucije tvrdi da je general Ali Hasan al Madžid, rođak Sadama Huseina i komandant snaga u južnom Iraku, naredio ubistva najpre 180 Iračana u predgrađu Basre, a zatim i 56 zatvorenika tajnog logora za disidente. Savet, koji se nalazi u Iranu, tvrdi da je serija političkih ubistava usledila nakon masovnih protesta opozicije u Basri, koja se režimu Sadama Huseina suprotstavlja još od rata u Zalivu. Vrhovni Savet tvrdi da je general Al Madžid naredio da se pedesetak kuća uništi. Iračka vlada nije se oglasila povodom optužbi, a nemoguće je i potvditi ove izveštaje. Prema izveštaju Saveta, neredi su počeli nakon što je grupa disidenata otvorila vatru na prostorije vladajuće stranke, kojom je prilikom ranjeno više ljudi. Portparol Stejt dipartmenta Džejms Foli izjavio je ovim povodom da je video izveštaje o ubistvima, ali da za njih nije dobio potvrdu. Foli je dodao da su vesti o ubistvima u skladu s porastom otpora režimu Sadama Huseina u južnom Iraku. Otpor je naročito pojačan nakon ubistva iračkog vođe šiitskih muslimana i njegova dva sina 19. februara. Iako šiitski muslimani čine većinu iračkog stanovništva, Sadam Husein i najviši zvaničnici su suniti.

Berlin

Rajhstag

Nakon što je pre osam godina odlučeno da se Berlin proglasi nemačkom prestonicom, Bundestag će sledeće nedelje prvi put zasedati u renoviranom Rajhstagu. To je isto onom zdanje koje je spaljeno 1933 godine, što je Hitler iskoristio kao povod da ukine Vajmarsku republiku, ali i sa koga se na kraju Drugog svetskog rata vijorila sovjetska zastava. Otvaranje Rajhstaga naziva se i vesnikom "Berlinske republike" koju će, po rečima kancelara Šredera, "pratiti samopouzdanje odrasle nacije koja ne mora da se oseća ni superiornom ni inferiornom, već koja je prihvatila svoju istoriju i svoju odgovornost". Urednik dnevnika "Velt" Matijas Dofner prvi je preselio sedište novinske kuće u novu prestonicu: "Najsrećniji sam na svetu. Ovde treba biti. U Berlinu živi gotovo četiri milona ljudi. Ovde se susreću Istok i Zapad. Berlin je podeljeni grad koji se ponovo spaja. Nije lep, ali fascinira." Ono što Berlin čini fascinantnim jeste njegova istorija, o koju se u tom gradu spotičete gotovo na svakom ćošku. Vodile su se žestoke rasprave da li Rajhstag treba da zadrži svoje staro ime, ali i kakav memorijalni centar u sećanje na holokaust glavni grad nemačke zaslužuje.

Nemci su svesni da će selidba prestonice u Berlin i takozvana Berlinska republika izazvati razna podozrenja u Evropi, i žele da prebrode sudar mračne prošlosti i "svetle budućnosti" u okviru ujedinjene Evrope.

Ono što je sigurno, međutim, jeste da nova nemačka prestonica neće naterati mnoge kompanije da slede put vladinih činovnika, i teško da će velike kompanije smeštene u Frankfurtu, Hamburgu i Minhenu preseliti svoja sedišta u Berlin. Živeti u Berlinu sve je skuplje, grad grca u dugovima i troškovima prouzrokovanim ujedinjenjem, a i stopa nezaposlenosti najveća je u Nemačkoj.

Njujork

Rekord