O njima se govori

Viktor Černomirdin

Dobre veze i upornost

Pre samo godinu dana smenjen je sa položaja premijera na "jeljcinovski" način - šef države ga je istovremeno odlikovao i njega i njegovu vladu optužio za "nedostatak dinamičnosti i inicijative." Ali, kako je taj isti premijer na tom položaju bio više od pet godina, mnogi su pravo objašnjenje za smenjivanje Černomirdina tražili u Jeljcinovom uverenju da je predsednik vlade postao suviše moćan u vreme dok je on kuburio sa bolešću.

Pet meseci kasnije, Jeljcin je Černomirdina, pošto je smenio njegovog naslednika, mlađanog Kirijenka, ponovo kandidovao za predsednika vlade, objašnjavajući kako je za rešavanje teške ekonomske situacije u zemlji neophodan iskusan političar. "Sada nam je potreban 'teškaš'", rekao je šef države, koji će ujedno obezbediti kontinuitet vlade u 2000. godini. "Viktorove glavne prednosti su pristojnost, poštenje i temeljitost", obasipao je Jeljcin komplimentima svog starog prijatelja.

Većina poslanika u ruskoj Dumi, međutim, nije bila tog mišljenja. Ruski predsednik je bio uporan, ali Černomirdin je, čak u dva glasanja, doživeo ponižavajući poraz. Jeljcin je na kraju morao da odustane od svog kandidata i za premijera je, umesto Černomirdina, izabran Primakov.

Dva teška poraza za tako kratko vreme, pogotovo za čoveka koji je navikao samo na uspone i uspehe, trebalo bi da znače i političku smrt. Ne i za Viktora Černomirdina. Prošle nedelje, njega je predsednik Jeljcin imenovao za svog specijalnog izaslanika za Jugoslaviju. Za neke je to možda bilo neočekivano. Za Černomirdina i one koji ga bolje poznaju - samo još jedna potvrda velike upornosti političara i dobrih veza koje je u vreme dok je bio predsednik vlade stvorio - u Kremlju, u Dumi i u zapadnim političkim i finansijskim krugovima.

"Černomirdin je izuzetno autoritativna ličnost u svetu, on ima mnogo veza i uživa poštovanje međunarodne zajednice", izjavio je povodom njegovog naimenovanja Jeljcinov saradnik Susujev. Da to nisu samo prazne reči potvrđuje i podatak da je Černomirdin prošlog meseca boravio u Vašingtonu da bi uticao na Međunarodni monetarni fond da odobri novi zajam Rusiji.

Verovatno su i te dobre međunarodne veze bivšeg premijera uticale na to da mu Jeljcin poveri nimalo zahvalnu ulogu specijalnog poslanika za Jugoslaviju. Zna se da Černomirdin poznaje predsednika Miloševića, da je posebno tesne veze imao s američkim potpredsednikom Gorom, da se sretao i sa predsednikom Klintonom. Černomirdin je, posle sastanka s ruskim političkim vrhom u Kremlju i uputstva koja je dobio od predsednika Jeljcina, započeo svoju dosad verovatno najtežu misiju. Krenuo je u obilazak država nekadašnjeg Sovjetskog Saveza da bi za svoju misiju dobio njihovu podršku. Najavljeni su već i mnogi drugi susreti. Angažovanje Černomirdina je, sasvim izvesno, i posledica očigledne želje Kremlja da ima mnogo aktivniju ulogu u traženju mirnog rešenja za Kosovo.

I bez ove nove, teške, nezahvalne ali i spektakularne misije, Černomirdin nije bio bez posla. Posle neuspelog pokušaja da drugi put postane ruski premijer, on se vratio svom feudu - Gaspromu, kojim je rukovodio pre nego što je 1992. ušao u Jeljcinovu vladu. Ovaj gigant za proizvodnju i promet prirodnog gasa zapošljava 370.000 radnika i pokriva čak četvrtinu ruskog budžeta.

Jedan Černomirdinov biograf duhovito je primetio da bi na njegovom porodičnom grbu mogla da bude samo buktinja - zapaljenog prirodnog gasa. Jer, upravo je ta dragocena sirovina opredelila u potpunosti njegov životni put i političku karijeru. Rođen je 1938. u selu Černij Ostrog na južnom Uralu, blizu granice sa Kazahstanom, u oblasti poznatoj po plodnoj stepi i ogromnim rezervama prirodnog gasa. Odmah po završetku srednje škole zaposlio se u rafineriji u Orsku, da bi kasnije završio tehnički fakultet u Kujbiševu. Sa diplomom u džepu karijeru je počeo u Gradskom komitetu partije u Orsku, ali ubrzo, kao inženjer, postaje drugi čovek u orenburškom preduzeću za gas, zatim i direktor pogona.

Prirodni gas je oduvek bio dragocena sirovina, ali ogromne rezerve u nekadašnjem Sovjetskom Savezu dobile su još veći značaj sredinom sedamdesetih godina, u vreme velike svetske energetske krize. Uprkos hladnom ratu, povećana eksploatacija gasa i novoizgrađeni gasovod prema Istočnoj, i dalje Zapadnoj Evropi bio je ogroman posao koji je donosio i velike pare. Černomirdin, kao vrsni stručnjak, uspešan organizator i rukovodilac, postao je poznato ime.

U Moskvi, gde se obreo 1978, opet u svojoj struci, u partijskim i državnim strukturama Černomirdin se nezaustavljivo penje lestvicama uspeha. Zamenik ministra za gas postaje 1982, tri godine kasnije, u vreme Gorbačova, bio je i ministar. Privreda zemlje je, međutim, u velikoj krizi i Černomirdin 1989. osniva državno preduzeće, svojevrsni koncern "Gasprom", prvo donekle samostalno preduzeće u zemlji. On postaje predsednik upravnog odbora. Od 1985. je deputat Vrhovnog sovjeta SSSR, poslanik u ruskom parlamentu, uporedo s tim je i član Centralnog komiteta partije. O kasnijoj političkoj karijeri pod Jeljcinom, posle raspada Sovjetskog Saveza, već je bilo reči.

Na početku premijerske karijere često su ga opisivali kao "veoma opreznog reformatora", da bi kasnije postao sledbenik tržišne privrede. Uspešnoj karijeri je, po ocenama mnogih, ponajviše doprinela njegova nesumnjiva kompetentnost u poslovima koje je obavljao. Dodatne poene ovaj kršni, ne posebno harizmatični političar stekao je 1996. kada je u Čečeniji uspeo da oslobodi stotinak ruskih talaca. Da li će mu i to iskustvo pomoći?