Rat i ekonomija

Evropa plaća većinu troškova

Od početka NATO agresije na Jugoslaviju profitirale samo firme američke vojne industrije, dok vrednost državnih obveznica evropskih zemalja konstantno pada

Četvoronedeljno NATO bombardovanje Jugoslavije još jednom je pokazalo da rat nije pakao za sve. U to se ovih dana uveravaju i najsitniji akcionari američkih i britanskih proizvođača oružja i vojne opreme, veći investitori, finansijski špekulanti preko Atlantika. Prema svim prognozama, kada se ovaj rat okonča, pobednika na terenu neće biti, a ispostaviće se da je američko finansijsko tržište imalo najveću korist.

Od početka bombardovanja, 24. marta, američka vojna industrija doživljava pravi procvat. Akcije američkog giganta za proizvodnju bombi sa laserskim navođenjem (Rajtion) porasle su za osam odsto. Berze su reagovale bukvalno minut posle prvih najava da će američki "apači" biti upućeni na Kosovo, te da nije isključena mogućnost ubacivanja kopnenih NATO trupa u južnu srpsku pokrajinu. Kompanija Boing ovih dana pokušava da u pogon vrati proizvodnju krstarećih raketa, za kojima je sada porasla tražnja. Ova kompanija ušla je u akciju prikupljanja potpisa kojima namerava da "pritisne" Pentagon i dobije odobrenje za obnavljanje proizvodnje ovih raketa. Time se rasplamsala oštra borba između Boinga i Rajtiona, koji je od Stejt Dipartmenta i Pentagona pre napada na Jugoslaviju dobio odobrenje za proizvodnju raketa, po ugovoru vrednom 800 miliona dolara. Značajan rast akcija zabeležila je i britanska kompanija GKN, jedna od najvećih proizvođača oklopnih vozila i helikoptera u svetu.

Rat u Jugoslaviji doneo je profit i proizvođačima nafte i njenih derivata, pogotovo kerozina. Cena kerozina na evropskim berzama dostigla je najviši nivo u poslednjih godinu dana. Košta 20 dolara po barelu, a cena budućih transakcija već se zaračunava na nivou od 28 dolara.

U knjizi "Politička ekonomija rata", američki univerzitetski profesor Gar Alperovič piše da se prilikom analize privrednih ciklusa u SAD uočava zapanjujuće jasna korelacija između ratova i privredne stabilnosti. U tom smislu, piše isti autor, velika je zagonetka da je do danas ovaj fenomen ostao u potpunosti zanemaren. Na osnovu podataka koje je za "Vreme" analizirala dr Dana Popović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ova teza se u potpunosti potvrđuje. Počeci ratova u Koreji, Vijetnamu, Zalivu, poklapaju se s usporavanjem rasta američke privrede. Prema podacima američke statistike (videti tabele, autor dr Popović), američka ekonomija nije prevazišla privrednu ekspanziju ostvarenu tokom vijetnamskog rata. Privreda je u vreme tog rata bila u ekspanziji čitava 103 meseca. Rat u Jugoslaviji, sa aspekta američkog biznisa, došao je u pravom momentu. Naime, u decembru prošle godine Univerzitet Severne Karoline objavio je izveštaj o najvećoj "ne-ratnoj" ekspanziji koju američka privreda beleži u poslednja 93 meseca, ozbiljno preteći da ugrozi "vijetnamsku privrednu idilu". U izveštaju se, međutim, konstatuje da izvori sadašnjeg rasta američke privrede nisu dugoročni. Ključni razlog rasta jeste kupovina starih i prodaja potom renoviranih kuća, što je znatno smanjilo cenu hipotekarnih kredita i milijarde dolara "pustilo" u potrošnju. Zlobnici bi rekli da ovaj rat dolazi u pravom momentu jer će povećati uposlenost, produktivnost skupe vojne industrije, te promet tom strateškom proizvodnjom.

Finansijski stručnjaci specijalizovani za vojnu industriju tvrde, međutim, da je rano za zaključke. Nik Kaningan, analitičar na Londonskoj berzi, tvrdi da je NATO akcija u Jugoslaviji jeftina - mesečno košta tri milijarde dolara. Ovaj rat, ocenjuje on u "Australijan fajnenšel rivju", neće značajno uvećati potrošnju jer se u njemu koristi oružje još iz ere hladnog rata. Po oceni uglednog "Džejns informejšn grup", NATO je dosad za vojne operacije u Jugoslaviji potrošio nešto više od milijardu i po dolara. Do kraja akcije, uključujući humanitarne troškove, NATO će potrošiti oko 15 milijardi dolara. To je upola manje od cene Zalivskog rata, a kako u šali kaže Kaningan, košta kao minut trajanja hladnog rata.

Realan skok akcija, po mišljenju finansijskih stručnjaka, može se očekivati tek pošto vlade zemalja NATO-a, zbog troškova rata u Jugoslaviji, od svojih vlada zatraže rebalans budžeta. Kosovski konflikt, kaže Kaningan, samo je usmerio pažnju investitora na vojnu industriju. Ta oblast, navodi on, bila je gotovo zaboravljena jer se verovalo da "pravi rat" više nije moguć, a pogotovo ne u Evropi. S obzirom na takvo mišljenje, većina evropskih vlada smanjivala je budžetske deficite manjim nabavkama oružja.

Američko ministarstvo odbrane već je dalo zeleno svetlo Kongresu da predsedniku Bilu Klintonu odobri dodatni budžet od šest milijardi dolara za pokrivanje troškova rata u SRJ. Soni Kolahan, republikanski senator i predsednik Komiteta za spoljne intervencije, ocenio je da ta suma ne predstavlja problem, ali da Kongres želi čvrsto obećanje da se Klinton sa istim zahtevom neće pojavljivati svakog meseca.

Nasuprot Americi i njenoj valuti stoji Evropa koja plaća većinu troškova NATO operacije i pokušava da uspori pad eura. Od početka NATO napada na Jugoslaviju vrednost evropskih državnih obveznica konstantno pada, a značajan pad zabeležen je prilikom najave da bi NATO mogao da uđe na Kosovo s kopnenim trupama. Razlog za nervozu na berzama, komentarišu analitičari, jeste strah da bi sa ulaskom NATO trupa rat mogao da se proširi još i na Albaniju. Evropske berze pozitivno su reagovale na odluku Evropske centralne banke da obori kamatne stope u zoni eura, ali ih je razočarala izjava Kristijana Nojera, viceguvernera, da do kraja godine neće biti dodatnog sniženja kamata.

Zbog pada vrednosti obveznica, investitori su sav slobodan kapital okrenuli ka dolaru koji nezaustavljivo raste. Posle nezvaničnih prošlonedeljenih informacija da je Vojska Jugoslavije upala na teritoriju Albanije, što je tržište protumačilo kao širenje rata, euro je pao na ispod 1,08 u odnosu na dolar, a nakon NATO napada na izbegličku kolonu kosovskih Albanaca, pao je na 1,07.

Erik Čejni, ekonomista u banci Morgan Stenli, upozorava da će, ukoliko se ostvari najcrnji scenario rata u SRJ, privredni rast u zemljama euro zone biti manji od planiranog i da će iznositi 1,7 procenata. Najgori scenario, prema njegovim rečima, podrazumeva upućivanje 300.000 NATO vojnika na Kosovo. Po analogiji s ratom u Iraku, takva operacija koštala bi 60 do 90 milijardi dolara godišnje, a 75 odsto troškova morale bi da pokriju zemlje članice Evropske unije. Ukoliko bi se stvari kretale po optimističnijem scenariju, koji podrazumeva početak pregovora i upućivanje 100.000 NATO vojnika na Kosovo, troškovi bi iznosili 0,1 odsto bruto domaćeg proizvoda Evropske unije. Opšti rat te troškove penje na 0,8 odsto.

Poseban ekonomski aspekt rata između NATO i Jugoslavije predstavlja mogućnost uključivanja Rusije u ovaj sukob. Kolin Šarman, stručnjak međunarodne oditorske kuće KPMG, u skorašnjem intervjuu AP, upozorava da bi to izazvalo nestabilnost globalnog bankarskog sistema. Do potresa na finansijskom i bankarskom planu, tvrdi on, dovela bi i realizacija planova o uključivanju Jugoslavije u Savez Rusije i Belorusije. "To bi značilo da ruska vlada skreće ulevo, što bi bilo opasno po zapadne investicije u Rusiji, a potom bi došlo do njihovog odliva", objašnjava ovaj stručnjak. Zapadna Evropa i Amerika već su pretprele štetu od kolapsa finansijskog tržišta u Rusiji, koja se meri milijardama dolara.

Ako se za Ameriku i Zapad može reći da profitiraju od ovog rata, to svakako ne važi za Balkanske zemlje, uključujući Grčku kao članicu NATO-a, kao ni za nove članice Severnoatlantskog saveza.

Zemlje s kojima se Jugoslavija graniči nalaze se u kritičnoj fazi tranzicije i računaju na veći priliv stranih investicija, što će se, zbog rata u SRJ, izjaloviti. Ako su tačne prognoze da će NATO intervencija trajati mesecima, okolne zemlje će, samo na osnovu rasta investicionog rizika, pretrpeti ogromnu štetu, čemu treba dodati i poskupljenje inostranih kredita za te države, kao i pad cena kompanija koje nameravaju da prodaju.

Rumunska vlada zvanično je saopštila da gubici njene privrede, zbog NATO napada na Jugoslaviju, iznose oko 100.000 dolara dnevno i samo će se uvećavati. Zamenik bugarskog premijera Aleksandar Božkov upozorio je na konferenciji balkanskih zemalja u Londonu, da njegova zemlja, samo zbog pada izvoza, dnevno gubi 165 miliona dolara. Ukoliko se operacije NATO nastave još mesec dana, prema proračunima Evropske banke za obnovu i razvoj, bugarski deficit će, ove godine, dostići 300 miliona dolara. Bugarska vlada već je revidirala procenu o ovogodišnjem rastu domaćeg proizvoda od pet na 3,7 odsto. Posebno je pogođena Albanija, kojoj će do kraja kvartala biti potrebna međunarodna pomoć od najmanje 800 milona dolara, procenjuje isti izvor, prenosi agencija Rojters. Prema procenama Međunarodnog monetarnog fonda, Makedonija će pretrpeti štetu od dve milijarde dolara. Makedonska vlada morala je zvanično da saopšti da je bila prinuđena da prekine pregovore sa MMF-om i Svetskom bankom o zajmovima, kao i da joj rastu budžetski troškovi i deficit, zbog mobilizacije vojske i pojačanih akcija policije. Hrvatska se već pomirila s tim da su zvanične prognoze o prihodima od turizma pale u vodu i pitanje je koliko će to ugroziti budžetsku stabilnost ove države. Rast slovenačke privrede biće najmanje ugrožen - pašće za 0,5 do 0,7 odsto, ali slovenačku vladu zabrinjava šta će se dešavati s privredama Austrije i Nemačke, njenim najvećim spoljnotrgovinskim partnerima. Prema podacima EBRD-a, privredni rast u zemljama istočne i centralne Evrope trebalo je, u ovoj godini, da iznosi 2,3 odsto. Kada se u proračun uključi rat u SRJ, proizilazi da će ove zemlje, uključujući bivši SSSR, imati pad domaćeg proizvoda od po jedan odsto u proseku.

Ljudske žrtve:

Više od 500 poginulih, više od 4000 ranjenih.

Mostovi:

"Petrovaradinski", "Most slobode", "Žeželjev" (Novi Sad), "Most mladosti" (Bačka Palanka), "Beška" (Bogojevo-Erdut), Magura-Belaćevac (Priština), Biljanovac (Raška), Vrbačka reka (Jezgrović), "Lozno", Brvenik (Ušće), Niš-Priština, Kosanica, Toplica, Kostajnica (Kuršumlija), Zubin potok, Grdelica (Leskovac), Rasina (Kruševac), Jasika (Kruševac-Pojate), Lim (Priboj-Prijepolje), Biljanovac (Raška), Smederevo-Kovin, Kosanica (s. Visoko), "Raskrsnica" (Priboj-Prijepolje-Nova Varoš).

Železničke stanice i pruge:

Bogutovac, Kosovo Polje, Biljanovac, Jošanička Banja, Kraljevo-Kosovo Polje (Ibarska Slatina), Beograd-Bar (Štrpci), Kuršumlija-Prokuplje, Niš-Priština (Kuršumlija), tunel "Šarpelj" (Raška), Beograd-Solun (Grdelica)

Kuršumlija-Podujevo.

Putevi:

Ibarska magistrala (Biljanovac), Beograd-Zagreb (Stari Banovci), Kosovska Mitrovica-Ribarići, Kraljevo-Raška, Kruševac-Pojate, Niš-Priština (Kuršumlija).

Autobuske stanice:

Vranje, Gnjilane, Priština, Donja Bistirca

Aerodromi:

Slatina (Priština), Surčin (Beograd), Niš, Golubovac (Podgorica), Lađevci (Kraljevo), Ponikve (Užice), Sombor.

Industrija:

Pančevo - Lola Utva, Jugostroj, Frigostroj; Beograd - Galenika, 21. Maj, IM Rakovica; Leskovac - Zdravlje; Čačak - Sloboda; Niš - Duvanska industrija, Elektronska industrija, Jastrebac, ŽP Beograd, Ogrev invest, Kopaonik; Vranje - Duvanska industrija, Štamparija "Nova Jugoslavija"; Uroševac - Fabrika cevi; Lučani - "Milan Blagojević"; Priština - Fabrika plastičnih proizvoda, Fabrika pamučne odeće; Gnjilane - "Binačka Morava"; Đakovica - oko 250 privatnih radnji; Sremska Mitrovica - Dijana; Kragujevac - Zastava; Kruševac - 14. Oktobar; Valjevo - Krušik; Novi Sad - Ciklonizacija, Tehnogas, Novograp, Gumins, Albus, "Petar Drapšin", Motins, Izolacija, Novkabel; Kula - Istra; Kuršumlija - Metalac.

Luka Bogojevo, rudnik Belaćevac, rafinerije i skladišta goriva u Pančevu, Smederevu, Somboru (2), Beogradu (2), Prištini (2), Novom Sadu (3), HIP i Azotara u Pančevu, "Prva iskra" (Barič).

Poljoprivreda:

PIK Kopaonik (Kuršumlija), PIK Mladost (Gnjilane), Malizgan (Dolac), "Đuro Strugar" (Kula). Izgorelo je preko 250 ha šume, a zagađeno nekoliko hiljada ha obradivog zemljišta, jezera i podzemnih voda.

Bolnice i zdravstveni centri u Leskovcu (3), Nišu (2), Đakovici, Novom Sadu, Beogradu (6), Kraljevu, na Zlatiboru, Valjevu (2), Novom Pazaru i Kuršumliji.

Oštećeno je više od 190 osnovnih i srednjih škola i fakulteta. Uništene su javne i vladine zgrade i izbeglički centri u Beogradu, Prištini, Aranđelovcu, na Zlatiboru, Kopaoniku, Divčibarama, Kruševcu, Paraćinu, Novom Sadu, Bogutovačkoj banji, Kuršumliji, i nekoliko hiljada privatnih preduzeća, radnji i kuća. Uništeno je ili oštećeno 17 repetitora i satelitska stanica u Ivanjici. Oštećene su crkve i manastiri Gračanica, Rakovica, Pećka patrijaršija, Jelašnica (Surdulica), Sv. Juraj (Petrovaradin), Sv. Bogorodica (Kuršumlija), Sv. Arhanđel Gavrilo (Zemun), Sv. Antun (Đakovica), Vojlovica (Pančevo), Hopovo i pravoslavna groblja u Gnjilanu i Prištini. Među uništenim i oštećenim kulturno-istorijskim spomenicima su Petrovaradinska tvrđava, Tabački most i Stara čaršija u Đakovici.