Ekološka opasnost

Bez panike

U oštrom demaršu koji je zbog napada na jugoslovensku hemijsku industriju uputio kanadskim ministarstvima inostranih poslova, pravde, životne sredine, zdravlja i odbrane, ambasador SRJ u Kanadi dr Pavle Todorović nazvao je ova razaranja ekološkim genocidom

Stanovnici Zemun polja tek su, onako izmoreni i nervozni zbog učestalih noćnih eksplozija iz pravca obližnje Batajnice, u subotu veče odlučili da izađu iz skloništa i pokušaju da uhvate bar par sati sna, kada ih je oko četiri izjutra probudio strašan smrad. "Sigurno su gađali Pančevo, pa vetar nosi ovamo", bio je opšti zaključak koji se kasnije pokazao kao tačan. Te noći bombardovane su Rafinerija, Azotara i Petrohemija u Pančevu, a ono što se osetilo u Zemun polju, bio je amonijak iz Azotare. Kako je u dnevnoj štampi izjavio direktor Azotare Miralem Džindo, 15 dana pre agresije počela je intenzivna prerada amonijaka kojeg u normalnim uslovima u fabrici ima oko 20.000 tona. Niko, doduše, nije verovao da će na udaru bombardera da se nađe fabrika koja služi isključivo u civilne svrhe, ali se rezon u stilu "ne daj bože" pokazao ispravnim. Pogođeno skladište amonijaka, srećom, bilo je gotovo ispražnjeno. Da nije bilo tako, Beograd i Pančevo videli bi trista jada.

U istom napadu pogođeno je i jedno od dva skladišta vinil hlorid monomera, sirovine od koje se u pančevačkoj Petrohemiji pravi polietilen. Jedno skladište blagovremeno je ispražnjeno, u drugom, pogođenom, ostalo je stotinak tona vinil hlorid monomera, supstance za koju stručnjaci tvrde da ima izrazito kancerogena svojstva. Rukovodstvo Petrohemije isprva je odlučilo da se nastali požar ne gasi, jer je procenilo da će najmanja šteta biti ako ovo opasno jedinjenje izgori. Pošto su se meteorološke prilike promenile, požar je ipak pred zoru morao da se ugasi.

Republički inspektor za zaštitu životne sredine Šimon Bančov saopštio je podatak da je, pet sati posle vazdušnog napada, koncentracija vinil hlorid monomera u vazduhu, izmerena na lokaciji kilometar i po udaljenoj od pogođenog skladišta, bila čak 7200 puta veća od normalne. Vremenom se koncentracija smanjivala, da bi u nedelju popodne spala na prihvatljiv maksimum. U prvim TV vestima o ovom udaru na Pančevo, gledaocima je objašnjeno da nema razloga za paniku, ali su ipak upozoreni da, u slučaju da osete peckanje u očima i u nosu, natope maramicu rastvorom sode bikarbone u vodi i njome prekriju lice.

Razmere ekološke nevolje koja nas je snašla mogu da se naslute iz apela koji je ministrima za zaštitu životne sredine širom sveta u ponedeljak uputio savezni ministar za razvoj, nauku i životnu sredinu profesor dr Jagoš Zelenović. On je izneo podatak da je tokom ratnih dejstava na naftno-hemijski kompleks u Pančevu život izgubilo više ljudi, a da je teške povrede usled opekotina i trovanja zadobilo još 60. Samo evakuacija stanovništva iz obližnjih naselja sprečila je veću tragediju. Ministar Zelenović upozorio je na "zagađeni oblak" ogromnih razmera kojeg je vetar nosio prema pograničnom području. Oblak je, kako je navedeno u apelu, nosio produkte sagorevanja vinil hlorid monomera, hlora, hlornih oksida, amonijaka, azotnih oksida, produkte sagorevanja nafte i druge produkte sekundarnih i nekontrolisanih hemijskih reakcija. Osim toga, posle nastanka "zagađenog oblaka" pala je kiša koja je unela štetne materije u površinske i podzemne vode. Efekti ovog zagađenja su ne samo prekograničnog konteksta, već i dugotrajni, budući da se radi o materijama koje su kancerogene, mutagene i keratogene, stoji u apelu koji se završava upozorenjem da bi dalja ratna razaranja naftno-hemijskog kompleksa dovela do još težih posledica.

U svom obraćanju javnosti istim povodom, direktor Centra za proučavanja alternativa Milan Nikolić podsetio je i na veliku naftnu mrlju na Dunavu nastalu usled razaranja novosadske Rafinerije. "Ova mrlja je nedavno otišla nizvodno uništavajući prirodnu sredinu duž vodotoka Dunava u našoj i u susednim zemljama. Sigurno je da će posledice ovog bombardovanja osetiti i flora i fauna Crnog mora takođe."

Vest da je u noći između nedelje i ponedeljka bombardovana i industrija "Prva iskra" iz Bariča izazvala je uznemirenje među građanima. Zna se da ovaj hemijski kompleks, između ostalog, proizvodi deterdžente, sunđere, lepkove, ukratko da je prepun materija koje bi u slučaju požara mogle da budu veoma opasne, pogotovo što se desetak kilometara niz Savu nalaze postrojenja u Makišu iz kojih se Beograd snabdeva pijaćom vodom. "Prva iskra" izazivala je i u mirnim i srećnijim vremenima glavobolju kod meštana Bariča, jer se po posivelim cvetovima šljive golim okom iz autobusa mogla uočiti blizina kompleksa. Istini za volju, poslednjih godina Barič je ozeleneo, uglavnom zbog smanjene proizvodnje usled sankcija, ali je u skladištima ostalo dosta otrovnih materija.

Crne slutnje, srećom, nisu se obistinile. "Odmah posle prve eksplozije, nestala nam je struja", kaže za "Vreme" jedan meštanin Bariča. "Kada su detonacije prestale, izašao sam napolje i video samo dim, ali požara nije bilo. Razume se da smo očekivali napad na `Prvu iskru`, pa su dežurne ekipe uvek u blizini i brzo reaguju. Laknulo nam je kad smo saznali da nije pogođena bazna hemija, već postrojenje za proizvodnju takozvanih armatura, odnosno ventila za cevi."

Potpredsednik gradske Skupštine Beograda Milan Božić izjavio je da dva napada na postrojenja "Prve iskre" nisu izazvala štetu po okolinu, a to je potvrdio i gradski sekretar za zdravstvo i ekologiju Radmilo Rončević. Božić je, međutim, upozorio da bi novi napadi mogli da izazovu ekološku katastrofu međunarodnih razmera. On je potvrdio da je deo opasnih hemikalija izmešten iz fabrike, ali da je ostala velika količina fluorovodonične kiseline koju je teško transportovati. U svom saopštenju, Milan Nikolić pretpostavlja da se i fozgen, "najopasniji agens koji ova industrija koristi...verovatno još nalazi tamo, jer ga je teško i opasno transportovati i u mirnodopskim uslovima."