�etrdeset dana rata

Kad je padala Avala

Neobjavljeni rat NATO-a prerastao je u golu idolatriju mo�i i aroganciju vlasti i prve nedelje maja poga�ao je ljude u njihovim domovima, u predgra�ima, u radni�kim kolonijama, na prugama, na mostovima, u autobusima, ru�io je simbole i graditeljske podvige koji su obele�avali modernizacijski poku�aj ove zemlje u drugoj polovini XX veka.

Kad je puklo 30. aprila oko 22.40 Petar Jovanovi� iz Belog Potoka ispod Avale bio je u svojoj ku�i, eksplozija ga je odbacila nekoliko metara: "Nismo �uli kada je toranj pao, ve� tek kada je svanulo videli smo da ga vi�e nema".

To "vi�e ga nema" odnosilo se na telekomunikacioni toranj na Avali, sagra�en 1965. godine, na onu iglu na nebu po kojoj smo godinama vra�aju�i se s juga u "na� Beograd" s kojim smo se identifikovali kao u mladala�kim ljubavima, brzo i strasno, po kome smo ve� od Malog Po�arevca ili od Ralje ili od Zuca znali da sti�emo ku�i, dok su nas deca na to podse�ala radosno vi�u�i: "Alava, Alava."

Njegov betonski stub, koji su projektovali Uro� Bogunovi� i Slobodan Janji�, a �iju je konstrukciju prora�unao akademik Milan Krsti�, prosto je srastao s okolinom i bio jedna od onih Isidorinih kula preko kojih Beograd stremi navi�e. Avala, koja se u Beogradu vidi tek sa nekoliko ta�aka bila je nekako spoljni znak prepoznavanja i identifikacije iz plave daljine.

�itave generacije su pro�le pored te nove znamenitosti prosperiteta koja je sa obli�njim spomenikom Neznanom junaku od crnog jablani�kog granita, delo Ivana Me�trovi�a, koji je izgra�en 1938. godine, �inila vrh Avale mnogo vi�im od njenih 511 metara. Toranj je bio napravljen na mestu gde se nekada nalazila srednjovekovna tvr�ava. Taj toranj iz 1965. godine, svrstan je u sto najzna�ajnijih dela gra�evinarstva Srbije, �ime su se ponosili in�enjeri, kao i tesari, betonirci, armirci i fizikalci, GP "Rad" i "Janko Lisjak". Neki su njegove diimenzije ponavljali kao �to se ponavljaju podaci o visini i obimu grudi neke lepotice - betonska konstrukcija tornja bila je visoka 136,65 metara, nosa� ferala 6,20, a ukupna visina tornja je bila 202,87 metara na koti 102,75, noge tornja bile su ukopane u stenu u dubini od 1,4 metara, sedmospratna gondola imala �etri otvorene terase pri vrhu tornja sa koje se videlo pola �umadije. Avalski toranj je bio jedinstven u svetu po tome �to je za osnovu imao ravnostrani trougao.

Stavljanje tog simboili�nog tornja na Avali u metu (Target) u agencijskim vestima je pominjano uz ostale repetitore u Srbiji koji su sistematski ru�eni u kampanji razaranja RTS i telekomunikacionog sistema. NATO avijacija je od po�etka agresije 23. marta u vi�e navrata poku�avala da sru�i avalski toranj, a zatim su se jake detonacije �ule na podru�ju Avale i 26. i 27. marta, kao i 23. aprila. Dva dana kasnije, 25. aprila, pogo�ena je trafo-stanica u blizini avalskog restorana "Panorama". Program RTS-a je tada bio u prekidu punih 12 sati. Ga�an je u nose�e stubove sa dva projektila, a pao je celom du�inom preko prilaza kojim se ulazilo u toranj, kao neki pose�eni jablan. Vrh antene je pao u letnju ba�tu jednog od restorana na vrhu Avale, punog nesta�nih uspomena.

Jutro posle toga, ne�to je palo na �uburu. Preciznije poznavanje topografije o koju se u Beogradu ne valja gre�iti ni u najte�a vremena, ka�e da je to ipak bilo na Neimarskoj padini, u naselju koje s malim ku�icama od �atmare �uva duh nekada�njeg predgra�a, opkoljenog betonskim Beogradom, zgradama od betona sa velikim prozorima, koje onako unakrst izlepljene selotejpom deca zovu: "Windows 99".

Tu odmah ispod �ubure sru�en je jedan mali restoran koji se zvao "Zlatni ovan" vlasni�tvo Dragana i Zorice �or�evi�, ka�u da su tu �aci i�li na giros (hrabriji i na pivo), na uglu Maksima Gorkog i Maruli�eve. Pedesetak metara dalje u Vardarskoj ulici 7, jednoj od onih slatkih malih sirotinjskih-ali-po�teno ulica, strmoj, po kojoj se zimi sankaju deca, uni�tena je prizemna ku�a Svetlane �eri� u kojoj je podstanarski �iveo bra�ni par �uri�a (�or�e i Dragana). U toj sirotinji na Neimarskoj padini te�ko su povre�ene Sofija (23) - operacija tankog i debelog creva i krvnih sudova - umrla je u bolnici u sredu 5. maja...

Sutradan se onaj fino specifi�ni vra�arski svet skupljao da vidi tu nesre�u u kom�iluku, koja je imala oblik kr�a, iz koga se videlo kako krpe� ku�u dr�i, vide se grede i stara cigla i ostaci novih malih investicija koje je dopu�tao sirotinjski d�ep, jednog prole�a dozidano kupatilo, druge udarena metalna ograda, na �ijoj je kapiji pri�vr��eno ime ulice. Sude�i po tome �to su gotovo sva stakla na susednim ku�ama �itava, ovde nije bilo detonacije. �tagod da je palo na ugao Maruli�eve i Vardarske, napravilo je nekoliko metara duboku rupu u kolovozu i preseklo magistralnu vodovodnu cev iz koje je do jutra �ikljala voda. Sa sredine ulice ispod ka�ike velikog bagera kuljao je veliki mlaz vode iz o�te�ene vodovodne cevi, dok su znati�eljnici, ne udaljavaju�i se, opominjali: "Pazi, majstore, eksplodira�e, eksplodira�e..." U Vardarskoj i Ju�nom bulevaru raznosio se tanak sloj blata. U ku�i na uglu je, u trenutku kad je pogo�ena, spavalo nekoliko ljudi, me�u njima i ona trudnica, ali su ih kom�ije odmah izvukle iz ru�evina. I druga zgrada potpuno je sru�ena, ali ni tamo niko nije poginuo niti ozbiljno povre�en. Jutros su tu na sred ulice, na dva kau�a sedeli stanari ovog ku�erka i razgovarali sa novinarima. Oko njih fri�ider, bojler, ne�to knjiga i ode�e.

Tik uz ru�evine u ba�tici nekim �udom neo�te�enoj ljudi su sedeli u belim plasti�nim stolicama pod kro�njom kajsije ne�nozelenih listova. U Maruli�evoj, na sred ulice iznete stvari iz zgrade broj 1. Ljudi sede na kau�ima, na sred ulice. Jedan mladi� je Britancu koji ga je intervjuisao rekao: "Poru�ite Bleru da Bog �uva Srbe". Jedan strani dopisnik prime�uje me�u stvarima spasenim iz ru�evina paket karata za tabli� i neke knjige - Fokner, Hemingvejevo "Zbogom oru�je" i poster Vuka Dra�kovi�a (and the inevitable Vuk Draskovic). �ena izvla�i ostatke garderobe i ka�e nekom novinaru kako ne bi �elela da se to ikome desi.

Dvojica kom�ija se sa zga�eno��u pitaju kakva je pamet onoga ko je ovo na�ao da ru�i. Onaj vi�i izgovara jedno: "Zna �ta!" koje Beogra�ani upotrebe kad nemaju re�i da opi�u ose�aj prezira i posle kra�e pauze dodaje zasoljeno besom: "A'jmo na pivo!"

Sme�ite se, ali kroz suze. Sedam ljudi je povre�eno, od toga dvoje te�ko, a dve osobe se vode kao nestale nakon bombardovanja 3. maja civilnih objekata koji se nalaze uz fabriku "Kru�ik" u Valjevu. Komandant �ete za spasavanje valjevskog �taba civilne za�tite Dragan Batini� i predsednik op�tinske komisije za utvr�ivanje ratne �tete Sne�ana Toma�evi� rekla je novinarima da je na Koloniju "Milorada Pavlovi�a" palo 16 projektila koji su potpuno uni�tili sedam zgrada sa po 12 stanova. Prema njenim re�ima, u celom naselju, koje se nalazi uz fabriku "Kru�ik", ima 400 stanova sa oko 2000 stanara. Svi stanari �e morati da se isele, jer su zgrade toliko o�te�ene da nisu bezbedne za stanovanje.

Kolonija "Milorada Pavlovi�a" je tipi�no naselje koje se gradi uz fabrike u Jugoslaviji, sa zgradama koje imaju najvi�e dva sprata. Stanari Kolonije su rekli da je na naselje te ve�eri u 21.12 sati palo najmanje osam projektila, dok je susedni "Kru�ik" bombardovan sa najmanje 16 projektila. U naselju se mo�e videti nekoliko velikih kratera, pre�nika po desetak metara, koji su, udaljeni nekoliko metara jedan od drugog, prakti�no razrovali celu Koloniju. Jednu od zgrada direktno je pogodio projektil, prepoloviv�i je na dva dela. U toj zgradi su �ivela dva stanara, za koje se ne zna gde su bili u vreme napada i "niko ne zna gde su jutros". Susednu zgradu pogodio je projektil koji nije eksplodirao, ali je probio ceo objekat i zabio se u podrum. Ekipe �taba civilne za�tite rade na ra��i��avanju ru�evina, dok stanari Kolonije iz razru�enih ku�a iznose preostale �itave delove name�taja, slike, li�ne stvari i dokumenta. Stanar naselja Despot Novakovi� (75) rekao je novinarima da ve� 50 godina �ivi u Koloniji, ali da "takvu katastrofu do sada nije pre�iveo". Njegovu suprugu Veru je, nakon detonacija zatrpao �ut, ali, kako je rekao, ona nije ozbiljnije povre�ena. Ljilja Karadarevi� (73) rekla je da to �to je "Kru�ik" vojni cilj, ne zna�i da "treba (NATO) da ga�aju decu i narod pored fabrike". Skoro sve drve�e u naselju izvaljeno je nakon bombardovanja tog dela Valjeva.

Na� reporter iz Valjeva opisuje Koloniju scenama iz ratnih filmova. Crep sa krovova odnet, umesto prozora rupe, na zgradi pola spratova nedostaje... Stanari iseljavaju preostalo poku�stvo, u traktorsku prikolicu sla�u �ekije drva, plasti�nu burad za kupus... Omer Karadarevi� sedi na trono�cu pred onim �to mu je bila ku�a. Drugu polovinu zgrade odnela bomba. Sedi, gleda, �uti. U rupi od prozora jedne od zgrada jedna �ena sa �erkom. �uvaju regal koji jo� nije iznet. Pri�a, kad su udarili u podne, naselje bilo puno ljudi, nije bila ozna�ena vazdu�na opasnost, pola ih palo u nesvest. Sre�emo radnika Ministarstva odbrane, sle�e ramenima, ka�e "�ta �e�, sve udara na sirotinju".

S njim je i novinar i fotoreporter lista "Vojska". Jedan od stanara daje izjavu, bele�im je: "Po�to je o�igledno da ne va�e me�unarodne konvencije i dogovori, nego zakon ja�eg, na� predsednik treba da se pona�a u skladu sa situacijom - zna�i onako kako se mo�e, da ne bi bila prevelika cena. Ne vredi nama ni od �ega ni�ta ako Srbija bude totalno razru�ena. Prilagodi se ja�em, jer ne mo�e� glavom kroz zid..."

Sa druge strane naselja nalazi se kompleks valjevske bolnice, tako da su na zgradi tog objekta popucala prozorska stakla. Naspram Kolonije je nekoliko solitera na kojima su tako�e popucali prozori, a razvaljeno je i nekoliko krovova. Generalni direktor valjevske bolnice Miroslav Sre�kovi� izjavio je 3. maja da je tokom no�i i jutra u tu bolnicu primljeno 14 osoba povre�enih u sino�njem napadu NATO na grad i dodao da su neki zadr�ani na le�enju. "Oko na�e bolnice, koja je sa sve �etiri strane vidno obele�ena znacima Crvenog krsta, padali su projektili a nekoliko desetina gelera palo je u bolesni�ke sobe", rekao je Sre�kovi� novinarima koji su u organizaciji pres centra Vojske Jugoslavije posetili grad. "No�as je bio pakao u valjevskoj bolnici. Grad je pogo�en desetinama projektila", dodao je Sre�kovi�. Stakla su polupana na odeljenju za hirurgiju i u operacionoj sali. Vrata su izvaljena, a u nekim delovima zgrade su popadale plafonjerke. Stakla ima u i oko bolnice. U trenutku napada NATO-a, u bolnici se pora�ala jedna �ena, kada su po�eli da otpadaju delovi plafona, ali su lekari uspeli da dovr�e poro�aj.

Sledece reportersko svedocanstvo pocinje u stanu na uglu Kneza Milo�a i Bircaninove, 30. aprila oko pola tri po ponoci kada su se nad centrom Beograda culi avioni u niskom letu. To je bio pocetak serije napada na centar prestonice u kojima su razoreni General�tab VJ i RMUP i SMUP. Nova zgrada General�taba spada u va�nu noviju aritektonsku ba�tinu. To je delo znamenitog arhitekte Nikole Dobrovica, clan SANU, jednog od priznatih istra�ivaca novih oblika kome je podignuta bista u auli Arhitektonskog fakulteta. Verovatno po �elji investitora zgrada je, ka�u hronike, bila inspirisana bitkom na Sutjesci (otuda, valjda i te kaskade koje opona�aju planinske klance). Prilikom podizanja zgrade vodena je javna polemika zbog prethodne ideje da jedna pasarela izmedu dve zgrade premosti Nemanjinu ulicu i zatvori pogled prema Savi, odozgo sa Slavije. Projekat je korigovan i Beogradani su se navikli na tu zgradu i prihvatili je kao jedan od gradskih simbola. Na�a vojska je razaranje te zgrade ispra�njene vec na pocetku rata objasnila nepostojanjem vojnicke casti kod neprijatelja i njegovim poku�ajem da na�u vojsku uni�ti barem "simbolicki".

Zacula se i protivavionska artiljerija, zatim sna�no �i�tanje, pa dve jake detonacije, od kojih su se zatresle zgrade. Od General�taba �irio se gust oblak pra�ine, u mraku je izgledala crna. Potpuno je ispunila dvori�te.

Na� reporter posle nekoliko minuta silazi na lice mesta, da bi se, kao �to �emo videti prosto igrao skrivalica s raketama. Na uglu se ve� skupilo tridesetak ljudi. Uzbrdo u Milo�evoj, kod General�taba, stajalo je desetak vatrogasnih i nekoliko kola hitne pomo�i. Jedna vatrogasna kola upravo su stizala iz pravca Gazele. Samo �to su pro�la, opet je po�elo da �i�ti, vrlo jako. Ljudi koji su upravo dolazili odmah su po�eli da tr�e unazad, a vatrogasac je neverovatnom brzinom ubacio u rikverc. Kad je na� reporter stigao do stotinak metara udaljene poljske ambasade �ule su se jo� dve eksplozije.

Na zgradu General�taba (to je sad s druge strane Nemanjine) pala su dva projektila. Jedan je ogolio konstrukciju nekoliko spratova dvadesetak metara iznad ulaza, a drugi je pao na dvori�ni deo zgrade.

Zgradu Ministarstva odbrane, onu preko puta Bir�aninove, pogodila su dva projektila sa podmuklim zaka�njenjem. Tog jutra u toj zoni povre�en je Ratko Bulatovi�, gradski sekretar za inspekcijske poslove kome su amputirane obe noge, Neboj�a Star�evi�, sekretar za privredu i jo� tridesetak ljudi, oni koji su povre�eni u u prvoj seriji i oni koji su do�li da njih spasavaju.

Od isturenog hodnika glavnog ulaza ostala je gomila �uta. S jedne strane te gomile stajao je na vrhu stepenica trem sa stubovima i ulazna vrata, staklena, polomljena. Sa druge strane u zgradi je napravljena rupa visine nekoliko spratova. Drugi pogodak je bio pri vrhu zgrade na krilu izba�enom prema Nemanjinoj ulici. Tu je od nekoliko spratova ostala samo armatura.

U krugu od 60-70 metara ulice su bile pune sr�e i kamenja. Trolejbuske i tramvajske �ice le�ale, pokidane, neke le�e i na kolovozu. U ovom delu grada je posle napada nestalo struje. Nekoliko metara ispred policijske ku�ice kod Ministarstva inostranih poslova lokva krvi sa komadi�ima tkiva unutra.

Tri trafike na uglu Nemanjine zgu�vane. Kraj jedne od njih gr�ki sanduk za sladoled, na njemu, ili preciznije, u njemu kamen�ina pre�nika pola metra. Na jednom saobra�ajnom znaku rupa pre�nika pet santimetara. Narod skuplja gelere - tamnosive komade metala kvadratnog oblika, nepravilnih, o�trih stranica duga�kih ba� tih pet santimetara. U Nemanjinoj oborena dva drveta. U Kneza Milo�a jedno o�erupano. Stakla su popucala i na okolnim stambenim zgradama, na obli�njoj zgradi Vlade Srbije i visokim spratovima palate Beogra�anka. U foajeu vladine zgrade vidi se neka zimzelena biljka u celoj posudi. Sutradan je prikazan kabinet potpredsednika vlade Vojislava �e�elja, pun �uta.

Kasnije su doma�i i strani novinari obi�li zgradu Ministarstva spoljnih poslova (SMIP), koja je tako�e o�te�ena u napadu NATO-a na centar Beograda u �etvrtak. U napadu je o�te�en kabinet �efa jugoslovenske diplomatije, u kojem su vidljiva �etiri o�te�enja na plafonu, trag gelera na zidu i vratima. Na diplomatskom izlazu odvaljen je drveni ram, a vrata koja su pet metara od tog ulaza potpuno su razvaljena i ostale su samo �arke. Stakla na prozorima su popucala, izbijeni su �tokovi od prozora, pocepane zavese, a name�taj je polomljen. Na podu je razbacano li��e od biljaka koje je ukra�avalo kabinet. O�te�en je i kabinet zamenika ministra gde su popucala stakla, a ima i dosta �uta. Fotografija predsednika SRJ, koja stoji na zidu, je naprsla.

Perverzija tog napada na centar grada je �to su bombe dolazile u seriji u razmacima koji kao da su poga�ali kad �e na ru�evine iza�i hitna pomo� i vatrogasci. To sumorno jutro se zavr�ilo tako �to je Beogra�ane jo� jednom uznemirio, u 5,30, zemljotres na Maljenu, ali to je bila samo jedna u seriji tragedija.

U napadu na most kod Lu�ana, 20 kilometara severno od Pri�tine na putu Pri�tina-Podujevo, 1. maja je poginulo 40 ljudi. Napali su u 13 sati, a autobus "Ni�-ekspresa", koji je dolazio iz Ni�a i koji se zadesio u tom trenutku na mostu direktno je pogodila raketa tako da je ostao prese�en na dva dela - deo autobusa je ostao na mostu, dok je drugi pao ispod mosta. Prema tvr�enju o�evidaca, tela 40 poginulih su "izmasakrirana i ugljenisana". Autobus "Ni�-ekspresa" trebalo je da krene iz Ni�a u pravcu Pri�tine jutros u 9 sati, ali je u polasku kasnio oko 40 minuta. U 13.50 sati avioni NATO-a jo� jednom su ga�ali most u mestu Lu�ani i tom prilikom je stradalo vozilo hitne pomo�i koje se nalazilo na licu mesta da uka�e pomo� unesre�enima iz autobusa. U tom drugom napadu jedan medicinski tehni�ar ekipe hitne pomo�i je zadobio povrede glave. U izve�taju RTS-a se navodi da je samo �etvoro ljudi pre�ivelo napad.

Autobus "Ni� ekspresa" jarko crvene boje saobra�ao je na redovnoj liniji Ni�-Pri�tina, bio je pun putnika i u trenutku napada nalazio se na sredini mosta. Eksplozija je prepolovila autobus, jedna polovina je ostala na mostu, dok je druga polovina pala sa mosta. Polovina na mostu je potpuno izgorela i u njoj se nalaze tri ili �etiri ugljenisana le�a. U drugoj polovini autobusa, koja je pala sa mosta, vidi se sedam ili osam raskomadanih tela. Pored autobusa le�i nekoliko tela bez glave, dok se na nekih 20 metara od autobusa nalazi ruka malog deteta. Pored puta le�i kompletan ljudski mozak, dok se iznad celog mesta �iri zadah nagorelih ljudskih tela. Deo autobusa koji je koji je ostao na mostu potpuno je ugljenisan i jedino �to odudara je crvena boja ljudske utrobe. Sam most je lak�e o�te�en, a kada su na mesto tragedije do�li novinari ostaci autobusa su jo� uvek tinjali. Me�tani su odmah nakon eksplozije poku�ali da uka�u pomo� unesre�enima, ali, kako je rekao jedan policajac, "stra�no je gledati ljude kako gore i zapoma�u, a ne mo�e� da im pomogne�". Ovaj policajac je rekao da je do sada imao lo�a iskustva sa novinarima i naveo da su njegovi snaja i njeno dete pre izvesnog vremena ranjeni u selu Merdari, a da su novinari koji su ih intervjuisali napisali da je re� o Albancima. Jedan od me�tana, Rajko Maksi�, koji se u trenutku napada zatekao u svojoj ba�ti, na nekih 100 metara od mesta tragedije, izjavio je da je video avion kako ponire i kako izbacuje bombu, nakon �ega se �ula strahovita eksplozija i tresak autobusa koji je pao dole. Maksi� je naveo da je krenuo da pomogne, ali da je jedino mogao da pru�i pomo� jednom �oveku koji je ispao iz autobusa i koga je stavio u kola i odvezao u pri�tinsku bolnicu. Putnik kome je Maksi� pomogao ima te�ke opekotine i veliku posekotinu na glavi. Nekih pola sata nakon napada pet ekipa hitne pomo�i je odvezlo pet povre�enih ka Pri�tini, s tim �to je drugo vozilo hitne pomo�i pogo�eno na drugom mostu, desetak kilometara od mesta nesre�e kod mesta Prugovac i u njemu je povre�en doktor. Me�u petoro povre�enih koji su preba�eni u Pri�tinu je i jedno dete koje se nalazi u te�kom stanju. Istra�ni sudija Okru�nog suda u Prokuplju Mijat Bajevi� rekao je novinarima da za 30 godina koliko radi svoj posao nije video ne�to tako stra�no. On je naveo da je me�u poginulima i najmanje dvoje dece koje je on video, ali je naglasio da ispod autobusa ima jo� tela i da strahuje da je broj poginulih ve�i. Bajevi� je rekao da se autobus "Ni� ekspres" kretao sam, bez ikakvih vozila u pratnji i naglasio da je tehni�ka ekipa koja vr�i uvi�aj prona�la i delove projektila, �to nedvosmisleno ukazuje da je re� o napadu NATO avijacije. Dok je istra�na ekipa vr�ila uvi�aj zonu su u niskom letu nadletali avioni NATO-a, nedaleko odatle �ula se i veoma jaka detonacija, dok su policajci upozorili novinare da sa okolnih brda konstantno deluje snajperisti separatisti�ke Oslobodila�ke vojske Kosova (OVK). Za vreme boravka novinara na mestu tragedije iz pravca Pri�tine �ulo se 15-ak jakih eksplozija. Neke zapadne agencije su se kasnije u NATO-ovskom poku�aju izvrdavanja odgovornosti pozivale na "izve�taje U�K" koji su kao videli "uniformisane le�eve".

NATO je 2. maja ipak priznao odgovornost za napad na autobus "Ni� ekspresa", ali je izneo tvrdnju da je autobus "slu�ajno pogo�en", a da je na meti bio most koji se smatra klju�nom rutom sever-jug za snabdevanje jugoslovenske vojske i specijalne policije koje operi�u izme�u Pri�tine i Podujeva na Kosovu, te da je do nesre�e do�lo uprkos, kako se navodi, "maksimalnim naporima NATO-a da se tokom vazdu�ne kampanje izbegne nano�enje �tete civilima koji su se na�li usred sukoba na Kosovu".

Serija kasapljenja svedo�i sama za sebe i karakteru tih "maksimalnih napora".

Petoro ljudi povre�eno je 2. maja, kada je NATO oko 23.15 bombardovao Mari�e, zaselak sela Vitanovac kod Kraljeva. Te�ko povre�eni nalazili su se u autobusu kraljeva�kog "Autotransporta" koji se u trenutku bombardovanja na�ao u blizini mesta na koje su pali projektili.

Devoj�ica Miroslava Kne�evi� (13) peta je �rtva prekju�era�njeg bombardovanja varo�ice Murino, mesta sa oko 1.000 stanovnika, izme�u Andrijevice i Plava, na severu Crne Gore. Kako javljaju crnogorski mediji, telo devoj�ice je prona�eno u ru�evinama jedne prodavnice.

Na putu Pe�-Kula-Ro�aje kod mesta Savine Vode 3. maja oko podne raketiran je autobus. Pri�tinski Media centar izvestio je da je autobus pogo�en jednom raketom, ali se dodaje da avijacija NATO-a i dalje, bez prekida, raketira to podru�je, tako da spasila�ke ekipe ne mogu da stignu do mesta tragedije. Prema informacijama koje je Media centar dobio od op�tinskih vlasti u Pe�i, pogo�eni autobus je bio pun putnika, me�u kojima je bilo mnogo �ena i deca. Kasnije je saop�teno da je najmanje 17 osoba poginulo, dok je vi�e od 40 ranjeno u tom napadu NATO-a. Pozivaju�i se na Radio Crne Gore, kasnije je izve�teno da je poginulo 20 osoba, dok je najmanje 10 te�ko ranjeno. Do napada u blizini mesta Savine vode je do�lo oko 12.00 sati, a kako su u pri�tinskom Media centru rekli agenciji Beta, u trenutku napada, pored autobusa "�akovica prevoza", na putu u blizini, bila su i tri civilna automobila koji su tako�e pogo�eni. Me�u stradalima ima i onih koji su poku�avali da pomognu ranjenima, navodi se u saop�tenju Media centra. Avijacija NATO-a "zasipala" je to podru�je kasetnim bombama vi�e od dva sata, navodi se u saop�tenju pri�tinskog Media centra. Isti izvor dodaje da je na mestu napada ostao veliki broj neeksplodiranih kasetnih bombi, koje su onemogu�avale spasila�kim ekipama da evakui�u ranjenike. U bolnicu u Pe�i sme�tene su 43 osobe, javljaju beogradski mediji. U tom napadu poginulo je najmanje 17 ljudi. Ve�ina ranjenih zadobila je povrede od gelera, rekao je de�urni lekar u pe�koj bolnici. On je dodao da su ve�ina ranjenih Srbi, ali da ima i Albanaca i Roma. Predstavnici NATO-a najpre (3. maja) "nisu mogli da komentari�u izve�taje", a zatim (4.) da jo� nisu u mogu�nosti da potvrde odgovornost za napad na autobus: "Nismo u mogu�nosti da to potvrdimo. Mi to (napad) ne isklju�ujemo, nastavljamo da radimo na tome", izjavio je portparol Alijanse. Onda je NATO saop�tio da "nema nikakav dokaz" da su avioni Alijanse pogodili autobus. (D�ejmi �ej na konferenciji za novinare, kao neki kadija koji tu�i i sudi: "We can find no evidence, no evidence, of any NATO involvement in this incident'', ali priznaje da su imali nekoliko aviona u tom podru�ju). Onda je jedan zvani�nik Alijanse, koji je zahtevao anonimnost, izjavio da je zona u kojoj je izvr�en napad "borbena zona", pa je "autobus. mo�da upao u zasedu", po�to su poslednjih dana na tom podru�ju registrovane borbe izme�u srpskih snaga i U�K-a, ali NATO opet nema potvrdu da je autobus upao u zasedu ali im se to obja�njenje �ini mogu�im.

"Indipendent" koji navodi da britanski premijer "ume lepo da govori ali suvi�e �esto u ovom ratu po pitanju izbeglica, tro�kova i verovatno�e kopnenog rata koristi re�i ne da bi pojasnio namere nego da prikrije razlike izme�u stvarnosti i ose�anja", navodi tako�e da su vojni istra�ni organi NATO-a 3. maja poku�avali da utvrde da li bi Alijansa trebalo da prizna odgovornost "za drugo nenamerno bombardovanje civilnog autobusa za samo tri dana". "Taj incident dodatno podr�ava mi�ljenje da avioni NATO-a koji namerno lete na velikim visinama da bi izbegli jugoslovensku protivvazdu�nu odbranu, u svojim dejstvima izazivaju veliki broj civilnih �rtava. Vojni izvori priznaju da je sa visina sa kojih se sprovodi ve�ina akcija nemogu�e izbe�i gre�ke u identifikovanju ciljeva", dodaje list.

Gre�ke u identifikovanju ciljeva ili proma�aji zbog toga �to je "cilj nestao" dobijaju i tragikomi�ne dimenzije kao ono kad je raketa proma�ila dr�avu i onako "nevo�ena" dospela do predgra�a Sofije, gde je valjda na�la neki stari upaljen televizor.

Malo je re�i da je Novi Sad, osim Pri�tine najbombardovaniji grad - Neoplanta i njena okolina bili su na meti 36 puta.

Sru�ena su sva tri mosta, a Temerinski, na Kanalu DTD, je te�ko o�te�en. Razvaljen jer niz objekata na padinama Fru�ke Gore uklju�uju�i tu predajnike na Crvenom �otu i Vencu.

Grad je na rubu ekolo�ke katastrofe izme�u ostalog i zato �to je posle deset uzastopnih brzo ga�enih po�ara ponestalo specijalne pene kojom se gase zapaljeni rezervoari nafte. Do�lo je i do izlivanja u zemlju znatne koli�ine nafte �to mo�e da dovede do zaga�enja podzemnih voda i arterskih bunara.

Posle no�nog bombardovanja Rafinerije, kada je sude�i po izjavi pomo�nika direktora Rafinerije Vladimira Dopu�e, "te�ka avijacija NATO-a, koja je sa oko �etrdeset bombi zasula postrojenja", i kada je gorelo "30 i ne�to rezervoara u kojima ima nafte i naftnih derivata". Te�ki dim, pun �a�i, ugljen-monoksida i dioksida mogao se videti iznad celog Novog Sada i, verovatno, celog ju�noba�kog okruga. "Dizao se dim i do dvesta trista metara, kako je koji rezervoar pogo�en", rekao je Dopu�a. Prema njegovim re�ima, u bombardovanju nije bilo povre�enih, ali je tokom ga�enje po�ara povre�eno nekoliko vatrogasaca.

Crn, gust dim iz novosadske rafinerije vio se ve� tre�i dan nad gradom. Na ulicama se mogao primetiti tek po koji prolaznik koji kao za�titu nosi maramicu preko usta. Ispred pekara, koje su radile uz pomo� agregata, bili su veliki redovi za hleb. U gradu su veliki redovi za sve�e i za baterije za tranzistore. Novosa�ani kupuju i velike koli�ine mineralne vode. Snabdevanje vodom je nekako bilo normalizovano nakon havarije na vodovodu izazvane ru�enjem poslednjeg novosadskog mosta preko Dunava. Onda je, zbog nestanka elektri�ne energije, Novi Sad opet ostao i bez vode, a kako je saop�tio vodovod, u delovima grada gde je stigla struja radi se na normalizaciji snabdevanja.

Onda, 3. maja, iz pravca sremske strane Novog Sada vidi se plamen. Avijacija NATO-a ga�ala je zgradu Televizije Novi Sad. Ispaljena su dva projektila. Grad je u dimu i mraku - osvetljen po�arom. Vedar duh ipak nije napustio glavno lalinsko mesto. Novosa�ani su svom gradu nadenuli novo ime: "Garavi sokak". Deci sme�tenoj u Zavodu za napu�tenu i decu ometenu u razvoju u Veterniku, humanitarnu pomoc donela je Enelore Lamhe, dugogodi�nji prijatelj Novosadana, koja je do�la da se upozna sa stanjem u ovom gradu i da prenese prave informacije svim gradanima Dortmunda...

NATO je 3. maja u napadu na elektroenergetski sistem Srbije upotrebio takozvane "meke bombe", koje eksplodiraju iznad mete i raspr�avaju grafitnu pra�inu, koja provodi struju i izaziva kratak spoj u prekida�ima, ali ne i ekstenzivna materijalna o�te�enja, navodi se u izve�taju.

Bez struje su ostali Beograd, Ni�, Kragujevac, Novi Sad, Kikinda, Smederevo, Ku�evo, Po�arevac, Velika Plana, Loznica, Lazarevac, Kru�evac, �abac, Valjevo, Kostolac.

Pao je sistem. Pogasile su se i radio-stanice, sem nekoliko njih koje su imale agregate, mogli smo na FM-talasima da slu�amo �ak i neke Bugare. Za�udo, ratna no� u gradu puna je mese�ine i dugo se �uje �agor pred zgradama.

�ivot u Beogradu se uz geganje i malo posrtanja, uz povremene gu�ve za hleb normalizuje posle privremenog raspada elektroenergetskog sistema. Snabdevanje vodom do kraja dana se kako tako normalizuje zahvaljuju�i izuzetnom i efikasnom radu zaposlenih u Javnom komunalnom preduze�u "Beogradski vodovod". Proizvodni pogoni vodovoda ostali su pro�le no�i bez struje, ali su u rezervoarima sa�uvane neophodne koli�ine vode tako da su pojedini delovi grada sve vreme imali vodu, a od ranog jutra delovi Beograda ponovo su priklju�eni na vodovodni sistem.

O snabdevanju elektri�nom energijom Beograda i cele Srbije stara se Elektroprivreda Srbije (EPS), koja ula�e velike napore da svi potro�a�i �to pre dobiju struju, navodi se u saop�tenju beogradske vlade. Vlada je apelovala na Beogra�ane da u sada�njoj te�koj situaciji �tede vodu i struju, "i time poka�u punu solidarnost sa svojim sugra�anima u �ije domove struja i voda treba da stignu". "Od gra�ana o�ekujemo da i u ovoj prilici, kao �to su �inili i u proteklih 40 dana agresorskog bombardovanja, ispolje sabranost". Autobuski i trolejbuski saobra�aj u Beogradu funkcioni�e prema novom planu Gradskog saobra�ajnog preduze�a za ratne prilike koji se primenjuje od 1. maja. Tramvaji tako�e saobra�aju, osim na linijama prema Vo�dovcu, Banovom Brdu i Rakovici, gde do zastoja tramvajskog saobra�aja dolazi usled privremenog nestanka struje. Posle prekida rada prethodne no�i, pokrenuti su svi proizvodni pogoni u Beogradskoj pekarskoj industriji. "Beograd je pre�iveo veoma te�ku no�. Po prvi put posle Drugog svetskog rata, jedna evropska prestonica i najve�i deo Srbije, ostali su u potpunom mraku. Bez struje, a �esto i bez vode, bile su i bolnice i porodili�ta, tako da su �ivoti tek ro�enih beba i bolesnika koji �ekaju hitne operacije ili zavise od dijalize vi�e sati bili u opasnosti", navodi se u saop�tenju beogradske vlade. Zdravstvene ustanove prve su dobile vodu i struju, tako da je najgore, sre�om, izbegnuto. U saop�tenju se izra�ava zahvalnost Beogra�anima "na pribranom i hrabrom dr�anju u protekloj no�i, jednoj od najte�ih koje je grad ikad pre�iveo, nadaju�i se da �e NATO agresija uskoro prestati i da �emo se vratiti obavljanju svojih redovnih poslova i obaveza".

Portparol NATO-a D�ejmi �ej saop�tava u Briselu da su avioni NATO-a bombardovali termoelektrane i transformatorske stanice u Srbiji zato �to su to "vojni ciljevi", po�to se "koriste za potrebe vojnih i policijskih snaga, za njihove komunikacije, funkcionisanje �tabova, kompjuterske sisteme, te da je cilj napada da se "parali�e" delovanje jugoslovenske vojske i policije, naro�ito na Kosovu..." Bez stida je kazao da se "nastojalo da posledica budu po�te�eni civilni objekti, naro�ito bolnice".

Istog dana NATO je saop�tio da �e "sistematski nastaviti" sa, "posebnim bombama koje su prvi put upotrebljene", a vojni portparol NATO-a, nema�ki general Valter Jerc je izjavio da ne mo�e dati nikakve pojedinosti, osim da je u pitanju "bomba koja dosad nije kori��ena". Na pitanje novinara kakva je korist od takve operacije, ako je isporuka struje obnovljena za nekoliko sati, general Jerc je uzvratio da se ne �eli uni�tenje, ve� onesposobljavanje rada elektrosistema i to tako da "civili ne budu ugro�eni".

Civilni portparol NATO-a D�ejmi �ej rekao je da je 70 odsto teritorije Srbije bilo ostalo u mraku, seire�i nad tim da eto "NATO sad u svojim rukama ima prekida� za struju u Srbiji i da mo�e da je pali i gasi kad ho�e"

Demokratska stranka Srbije ocenila je 3. maja da je "smi�ljeno izazivanje havarije elektro-energetskog sistema Srbije samo najnoviji vid zlo�ina koji NATO �ini nad Srbijom, SR Jugoslavijom i Republikom Srpskom". "Agresor je sebi o�igledno stavio u zadatak da one civile koje ne stigne da pobije, psihi�ki do te mere iznuri, da ih dovede u stanje bezna�a i panike, i da im onemogu�i normalno �ivotno funkcionisanje", navodi se u saop�tenju DSS. Ta partija je podsetila na dopunski protokol �etvrte �enevske konvencije iz 1949. godine kojim se izri�ito zabranjuju akti �iji je glavni cilj zastra�ivanje civilnog stanovni�tva. Kako se navodi u saop�tenju, tim me�unarodno usvojenim pravnim propisima striktno se nala�e i za�tita objekata neophodnih za opstanak civilnog stanovni�tva. "Nikakvim voluntaristi�kim kvazipravnim tuma�enjima cinici iz Brisela ne�e mo�i da opravdaju ovaj zlo�in. Oni su, uostalom, celom svojom akcijom protiv SRJ ve� odavno pogazili sve pravne i ljudske norme. Jedino �to priznaju i poznaju jeste gola sila", navodi se u saop�tenju DSS-a.

Predsednik SRJ Slobodan Milo�evic saslu�ao je u utorak 4. maja izve�taj komandanta Trece armije general-pukovnika Neboj�e Pavkovica i komandanta �taba Ministarstva unutra�nih poslova Srbije za Kosovo i Metohiju general-majora Sretena Lukica. U saop�tenju se ka�e da je "te�i�ni zadatak u narednom periodu i dalje uporna odbrana od spoljne agresije i istovremeno ocuvanje potpune bezbednosti, zakonitosti javnog reda i mira i slobode kretanja na celom prostoru Kosova i Metohije..." Na sastanku je ocenjeno da su "potpuno uni�tene jedinice, �tabovi i infrastruktura teroristicke organizacije koja sebe naziva Oslobodilackom vojskom Kosova i da na citavoj teritoriji Kosova i Metohije funkcioni�e civilna vlast i socijalne funkcije dr�ave". Konstatovano je da se "zdravstvena za�tita, hrana i lekovi dostavljaju stanovni�tvu koje je zbog bombardovanja i teroristickih akcija napustilo svoje domove". Konstatovano je da su "zadaci ostvareni u veoma slo�enim uslovima s obzirom da je vec prvog dana agresije rukovodstvo teroristicke organizacije OVK, uz otvorenu podr�ku najvi�ih funkcionera zemalja agresora, bilo pozvano u op�ti napad na sve dr�avne organe i objekte", da je "njihov cilj bio da stvore utisak o tobo�njem op�tem ustanku na Kosovu i Methoiji", da je to "u uslovima bombardovanja, dovelo do te�kih sukoba u gradovima, selima, na komunikacijama �irom teritorije Kosova i Metohije", da je "posebno bio te�ak sukob organa bezbednosti sa gradskim terorizmom", i da su "uporedo sa ostvarivanjem ovih slo�enih zadataka, organi bezbednosti istovremeno eliminisali i brojne pojave nasilja, ubistva, pljacke i drugih kriminalnih dela i pri tome uhapsili nekoliko stotina izvr�ilaca cija su kriminalna dela predstavljala veliku opasnost za civilno stanovnisstvo", da su "takve pojave onemogucene" i da su "vojni sudovi, u skladu sa postupkom predvidenim za ratne uslove, vec izrekli veci broj kazni u trajanju od pet do 20 godina zatvora za navedena dela".

Te vesti mo�da govore o izvesnom, hajde da ka�emo "sazrevanju rata", mo�da i nekom nagove�taju da se njegov kraj primice.

U naredbi vrhovnog komandanta (Slobodana Milo�evi�a) o osloba�anju ratnih zarobljenika govori se smiruju�im tonom: "Ne gledamo u njima neprijatelje, ve� tako�e �rtve rata i militarizma" (op�irnije strana 7).

Pri�a sa zarobljenim ameri�kim vojnicima otkrila je ne�to na �ta nekoliko na�ih politi�ara, a naj�e��e Vuk Dra�kovi�, dugo ukazuju kako je �ojstvo i ljudski gest u ovakvim okolnostima od neprocenjive va�nosti. Neki na� stra�ar je zarobljenim "Jenkijima" davao cigare i uop�te bio korektan s njima. Jedan od njih, onaj malo vi�i, napisao je poruku na engleskom i na kraju, na srpskom, dodao: "Bog vam pomogao" i "Hvala lepo, vrlo ste ljubazni". Potpisao se kao Kris Stoun "Slobodan", sa velikim "S". To "Slobodan" na�i spikeri, me�utim, ne akcentuju onako kako se akcentuje ime nego re� koja opisuje da je neko iza�ao na slobodu.

Upitan da li trojica vojnika pate od takozvanog "stokholmskog sindroma" koji se manifestuje psiholo�kom identifikacijom zarobljenih sa onima koji ih su ih zarobili, ameri�ki general-major Dejvid Grend� je kazao da �e se to tek ispitati. "Njujork Tajms" pi�u�i kako je briga o �ivotima civila veoma skupa, kako svaka krstare�a raketa "tomahavk" ko�ta oko milion dolara, dok su krstare�e rakete koje se ispaljuju sa bombardera B-52 duplo skuplje, prenosi i izjavu glavnokomanduju�eg NATO-a u Evropi Veslija Klarka koji je, reaguju�i na primedbu da nije ba� jeftino projektilima od milion dolara ga�ati 10.000 ciljeva kao �to su mostovi na re�icama ili usamljeni vojni kamioni, istakao da "NATO ne ratuje sa ograni�enim bud�etom, mi ratujemo da bismo bili efikasni".

Taj ratni larpurlartizam jednog vijetnamskog veterana zapravo definitivno osvetljava karakter ove agresije. Jedan ameri�ki pilot, stacioniran u bazi Avijano u Italiji, izjavio je kako je "najve�a opasnost u akcijama nad Balkanom preti od sudaranja sa savezni�kim avionima". "Ovde je otprilike kao na njujor�kim ulicama", na�alio sa pilot lovca F-16. Gu�va jeste, ali ipak nije ba� tako sme�no. U sredu u 13.35 zabele�ena je prva NATO-NATO kolateralna gre�ka: ovda�nji mediji su javili da je NATO bombarder pogodio vidno obele�en gr�ki konvoj humanitarne pomo�i - tri �lepera i jeda d�ip u pratnji. Na sre�u nema �rtava. Gr�ka ambasada ula�e protest - u Brislu "ne znaju �ta se desilo".

Vojska je po�ela da slikama dokumentuje ono �to tvrdi i objavljena je slika ameri�kog aviona "F-16" oborenog nad Ma�vom, u blizini �apca. Severnoatlantska alijansa je saop�tila da se jedan avion AV8B Harijer, iz sastava ameri�kog ratnog vazduhoplovstva, tokom trena�nog leta sru�io u Jadransko more. Iz okoline Pri�tine objavljena je slika razorenog motora aviona, ko zna kako se zva�e.

"Njujork tajms" registruje rastu�u nervozu posle �est nedelja "Nintendo" rata iz vazduha. "Nervozi doprinosi intenzivirano bombardovanje uz u�estale gre�ke, poga�anje ku�a i autobusa i civilne �rtve", pi�e "Njujork tajms" i nabraja incidente sa velikim civilnim �rtvama u Lu�anima i Surdulici, kao i pad rakete na Sofiju, u Bugarskoj, tamo gde je parlament za sat vremena ratifikovao ugovor o koridorima za bombardere, a vlada zaustavila rusku pomo�.

�lan francuske Akademije Elen Karer Denkoz izjavila je 4. maja da dosada�nji bilans vazdu�nih napada NATO-a na Jugoslaviju dokazuje da je ta operacija "pripremana suprotno zdravom razumu". "Lakomisleno smo dozvolili da budemo uvu�eni u beznade�ni konflikt na izuzetno te�kom mestu, pri �emu ni sami ne znamo do �ega �elimo do�i", rekla je Elen Karer Dankoz, autorka zapa�enih studija o savremenoj istoriji. "Potcenili smo uticaj bombardovanja na psihologiju Srba. �ak i oni, koji su bili u opoziciji prema Milo�evi�u, danas su ujedinjeni u patriotskoj euforiji. Tome treba dodati da je od po�etka lansirana koncepcija rata sa 'nultim gubicima', �to je potpuni apsurd i isklju�uje mogu�nost kopnenog rata", ka�e poznata francuska istori�arka. Prema njeni re�ima, operacija NATO-a opravdava se prividnom odbranom prava �oveka, ali iza nje zapravo stoje geopoliti�ki interesi Va�ingtona. "�udila bih se kada bi bilo druk�ije, kada bi ameri�ka supersila dozvolila da se uvu�e u tako skupi i rizi�an �vor protivre�nosti, na mestu dalekom od interesovanja njenih gra�ana, a da se pri tom ne rukovodi prvenstveno strate�kim interesom", ka�e ona.

"Va�ington post" je objavio i analizu Tomasa Hatsona, koji je kao �inovnik ameri�kog ministarstva spoljnih poslova osam godina slu�bovao u Jugoslaviji, BiH i Hrvatskoj, u kojoj on tvrdi da oru�anim akcijama protiv SR Jugoslavije nije mogu�e izdejstvovati znatnije politi�ke promene u Beogradu, niti re�iti kosovski problem. On ukazuje na karakternu osobinu kojom se Srbi ponose - inat, a koju je jedan kanadski diplomata eufemisti�no nazvao "nedostatkom pragmatizma". "Tu definiciju je (glavnokomanduju�i NATO-a za Evropu) Vesli Klark pribele�io. S obzirom na Klarkove brilijantne sposobnosti i njegove dosada�nje intimne kontakte sa srpskim liderom, te�ko mi je da poverujem da on misli da bombardovanjem mo�e pot�initi Srbe", ocenio je Hatson. On je istakao da mu je veoma te�ko da prihvati da je ameri�ki dr�avni sekretar, Medlin Olbrajt ("Madeleine, izvini ipak ne", grafit na Ameri�koj �itaonici), kao osoba koja poti�e iz jedne slovenske zemlje, mogla da napravi lo�u procenu o�ekuju�i "ru�enje" predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a. "Jo� vi�e sam uznemiren mogu�no��u da moja zemlja, �iji Ustav daje pravo Kongresu da odlu�uje o ratu, povede NATO u neobjavljen rat, ako ni zbog �eg drugog, onda da bi sa�uvao kredibilitet Olbrajtove", poru�io je analiti�ar "Va�ington posta".

Neki taj rat opisuju kao idolatriju mo�i i aroganciju vlasti, kao na primer senator iz Ohaja D�ord� Voinovi� koji je rekao da ne vidi potrebu za podizanjem jo� jednog kosovskog memorijala pored onog podignutog vijetnamskim veteranima (Kosovo memorial in Washington like those honoring soldiers who died in Korea and Vietnam).

Na� reporter javlja da je 4. maja na Cetinju obele�ena 19-ta godi�njica Titove smrti. A sirene nam stalno sviraju...