Udar po elektroenergetskom sistemu Srbije

Visokom tehnologijom protiv civilizacijskih osnova

Hvalisanja iz krugova NATO-a kako je re� o "mekom" i "humanom" oru�ju neukusna su: isklju�iti struju jednoj civilizovanoj zemlji koja je zaboravila �ta su �poret na drva, petrolejska lampa i radio-detektor koji radi bez baterija nipo�to nije humano; pogotovo nije uz uni�tenje zaliha te�nih goriva kojim su bolnice, vodovodi i druge klju�ne slu�be ostavljene �ak i bez najnu�nijih agregata za struju

Svaki napredak nauke i tehnike na kraju izrodi neko oru�je ili sredstvo za maltretiranje ljudi. Uz sve to, Hrvatska je ju�e - posle konsultacija sa SAD - odbila hitnu molbu Jugoslavije da joj dva dana isporu�uje najnu�niju struju.

Grafitne bombe kojima je NATO pro�le nedelje gotovo izazvao raspad elektroenergetskog sistema Srbije spadaju u jedan veoma zanimljiv program istra�ivanja i razvoja sistema naoru�anja iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Filozofija koja stoji iza toga poti�e iz nezadovoljstva preteranim razaranjem pri upotrebi konvencionalnih oru�ja; tra�ila se neka vrsta "funkcionalne" diferencijacije: kako istovremeno uni�titi ili onesposobiti jedno, a sa�uvati drugo. Najpoznatiji primer bila je neutronska bomba, nuklearno eksplozivno sredstvo koje bi trebalo da ubija ljude, a da po�tedi stvari. Naziv "�ista" bomba bio je uveliko preteran, uostalom; po�to je re� o nuklearnom oru�ju, neutronska bomba ostala je - Bogu hvala - neiskori��ena.

Isti pristup i zahtevi stvorili su, me�utim, niz sistema naoru�anja koji su ve�inom i dalje u razli�itim fazama eksperimentisanja i usavr�avanja. Sve ih, navodno, odlikuje selektivnost. Klasi�ni i - sre�om! - teorijski primer selektivnosti bila bi upotreba biolo�kih agensa (bakterija) protiv neprijateljskih snaga, a da sopstvene snage budu vakcinisane. Po�to se do�lo do zaklju�ka da selektivan pristup �ivoj sili nije mogu� bez kr�enja niza me�unarodnih ugovora i paktova (�to ne zna�i da se na tome ne radi; naprotiv), pre�lo se na poku�aje funkcionalnog diferenciranja. Razvijeni su, recimo, sojevi bakterija koje jedu ili razla�u prirodnu i sinteti�ku gumu, odre�ene plasti�ne mase i - �to je veoma va�no - te�na goriva, derivate nafte. Ideja bi bila da se rasipanjem takvih sojeva bakterija napadaju neprijateljska vozila i elektronika: prizor guma na vozilima i avionima koje se odjednom tope, goriva koje se pretvara u neku vrstu lepljivog katrana i elektronike kojoj su bakterije pojele izolaciju zaista je primamljiv. Do upotrebe tih sredstava, me�utim, nije do�lo; pretpostavlja se da nije prona�en na�in da se ti biolo�ki agensi ograni�e ili elimini�u po�to se upotrebe.

Drugi pristup bio je hemijske prirode: eksperimenti�e se godinama sa jedinjenjima koja bi na�kodila gorivu, izolacionim materijalima itd, ali i tu se nai�lo na sli�ne probleme. Razvijana su sredstva koja bi puteve i piste pretvorila u stakleno-glatke povr�ine; razmatrala se mogu�a upotreba tih sredstava za borbu protiv demonstracija; izgleda da je cena te zabave bila ipak preterana.

Jedino sredstvo iz te oblasti koje je u ratu isprobano i u�lo u upotrebu su takozvane "meke" bombe za napad na elektri�ne mre�e i instalacije. Razvijene su i isprobane dve vrste: grafitne i sa ugljeni�nim vlaknima. Ideja je slede�a: zasititi odre�enu "prostoriju" kako vojska zove povr�inu, na kojoj se nalaze trafo-stanice, dalekovodski prekida�i i dalekovodi, dakle elektro-energetske �vorove, materijalom visoke provodljivosti koji pri upotrebi zadr�ava konzistentnost. Elektro-energetski �vorovi po svojoj prirodi su na otvorenom, jer nije bilo nikakve potrebe da ih se za�titi od tako perverzne ideje; o ceni za�tite dalekovoda i da ne govorimo... �ta se, dakle doga�a? Zasipanje grafitnim prahom ili "pau�inom" ugljeni�nih vlakana dovodi do serije kratkih spojeva, zapravo do sveop�teg "kurc�lusa" u sistemu, jer ti materijali premo��uju sve izolatore; svi osigura�i, naravno, ispadaju i elektri�na mre�a se parali�e. Prva upotreba takvih sistema bila je 1991. pri napadu na Irak i pokazalo se da je re� o efikasnom sredstvu. Odre�ena i zna�ajna mera selektivnosti postignuta je: elektro-energetska mre�a paralisana je na izvesno vreme, ali bez uni�tavanja skupih i te�ko zamenljivih elektrana, trafo-stanica i dalekovoda.

Na licu mesta: Mionica

Posle �est meseci opet zemljotres

Mionica i okolina su 30. aprila u pola �est ujutru do�iveli najja�i potres. Seizmolozi su saop�tili: 7 stepeni Merkalijeve skale. Sre�a u nesre�i, epicentar na 25 km dubine. Najkra�e re�eno, kao �to ka�e potpredsednik SO Mionica, Miroslav Gavrilovi�, poslednji zemljotres je samo "razdrmao postoje�e stanje", �to zna�i da su ku�e koje su bile predvi�ene za sanaciju sad dokraj�ene, mora da se ru�e

Centar Mionice, Crkva i zgrada op�tine jedna naspram druge. Na tornju crkve ukrstile se pukotine. Oko op�tine �uta traka, znak da je sklona padu. Iako je na snazi znak za vazdu�nu opasnost, potpredsednik Gavrilovi� nas prima u svojoj kancelariji. Zidovi goli, do cigle, potresi svukli malter. Sve se, ka�e, podnosi stoje�ki. Mionica nema javna skloni�ta, narod je i danju i no�u na ulicama, navija, kritikuje, od prilike do prilike... Poslednji potres najvi�e pogodio vi�e predele op�tine - Berkovac, Struganik, Ose�inu, Planinicu, Kr�mar... Pre poslednjeg zemljotresa, saop�tava nam Gavrilovi�, ku�e su gra�ene po sistemu "pokriveno - zatvoreno", �to zna�i da se o tro�ku dr�ave ku�a ukrovi, uvede struja, stavi stolarija, ostalo o tro�ku vlasnika. Izdato je 278 re�enja za izgradnju ku�a, od toga je oko 150 pred zavr�etkom. Iako su te�ki, ratni uslovi, nastavlja se sa gradnjom, do kraja nedelje treba da se odredi 30 posto prioriteta od 2100 ku�a koje imaju re�enja za ru�enje. Seljaci nisu o�ekivali da �e se i u ovom vremenu graditi, "pa su prijatno iznena�eni".

Sredstva i dalje pristi�u u Direkciju za izgradnju zemljotresom ugro�enog podru�ja (0,15 posto od svih finansijskih transakcija). To je iznena�enje, ka�e potpredsednik, ali je to li�no predsednik Milo�evi� tra�io. Nije u planiranom tempu, ali para sti�e. Veruje da �e biti ispo�tovan program "1000 ku�a u ovoj godini". Zavr�en i javni konkurs za ure�enje centra Mionice, treba da usvoje najbolji projekat.

Maljevi� je jedno od sela koja su i ovaj put naj�e��e prodrmana. Odlazimo u doma�instvo Ostoji�a, koje smo nekoliko puta obilazili. Kod njih svra�ao i predsednik Milo�evi�, onomad kad je obilazio krajeve pogo�ene zemljotresom. Ostoji�e nalazimo u novoj ku�i koja je izgra�ena na mestu gara�e, stara ku�a sru�ena, druga, od 200 kvadrata, �eka bolja vremena za ru�enje. Svi �lanovi porodice na broju, jedino najmla�i Ostoji� u vojsci, nije se javljao 17 dana. Sedamdesetogodi�nji Milomir ka�e da se poslednji zemljotres osetio jako, ja�e nego onaj iz septembra. Opasno bilo, �teta velika, zidovi poispadali i na velikoj ku�i, sve �to je bilo na�eto, leglo, �ta da ka�e, "kad je u novoj ku�i 'vako treslo, znaj kako je bilo, a ku�a niska"...

Sin Milan nas uvodi u veliku ku�u, pokazuje, sve se svalilo. Kad je zatreslo, iza�li napolje, nisu pani�ili, naviklo se, to ih prati, ne vredi stalno izlaziti, ne zna� gde da bega�. A ovo stanje nezgodno. Dete u armiji. Mora da se trpi, �ta �e�. I oni su ugro�eni, vojska bar ima �ime da se brani. �ta �e, nije prijatno. Lepo je bilo kad je oti�'o u vojsku, ba� pre prvog zemljotresa, lepo je bilo da odslu�i to u miru, do�e ku�i da se o�eni, sad, zadesilo se vako, pa �ta �e�. Moramo se boriti da izdr�imo. Dalje nam nema.

Uklju�uje se i Milomir. Pro�o Drugi rat, bez noge. �ta sve nije pre�lo preko njega. Sad starost pritisla, sve te�ko podnosi, ne spava po celu no�. Nije �to ne�e, nego �ivci ne daju. Da je jednom da stane, da �ovek radi, pa i da se odmori. Vako danju radi�, no�u ne spava�. �ta ovo rade. Biju narod nenaoru�an. To nije video za �ivota. Ako si junak iza�i na bojno polje da se pogledamo, lako je tu�i s avionom".