Naftni i trgovinski embargo

Seljacima najte�e

Naftni embargo bi ovoga puta bio te�i za Jugoslaviju, o �emu ve� svedo�i �injenica da se �ak i rezervoari automobila na granicama sa Rumunijom i Ma�arskom kontroli�u nekakvim �icama

Na podsticaj iz Va�ingtona, na ministarskoj konferenciji Evropske unije u Luksemburgu (26. aprila) uveden je embargo na isporuke nafte i naftnih derivata SR Jugoslaviji, koji je stupio na snagu 30. aprila ove godine. Ovoj odluci bilo je gotovo primorano da se pridru�i jo� 14 evropskih zemalja, to jest sve one koje su bli�e ili dalje proceduri pristupa evropskoj integraciji, a me�u njima su i sve susedne zemlje. U nastavku ovog pritiska nazire se i eventualni trgovinski embargo, koji je prema na�oj zemlji ve� uvela Klintonova administracija 1. maja, i koji sadr�i zabranu isporuka sve robe osim lekova i nekih vidova humanitarne pomo�i. Dakle, sankcije ponovo.

Valja odmah ista�i da su predstavnici Rusije odmah naglasili da taj embargo obavezuje samo one dr�ave koje su ga prihvatile i nedvosmileno su rekli da �e oni nastaviti da izvr�avaju svoje dugoro�ne aran�mane koje su upravo povodom nafte ugovorene sa SR Jugoslavijom. Izjava ruskog ministra inostranih poslova Igora Ivanova da politi�ka pretnja NATO-a - da �e blokadom barske luke spre�iti i ruske brodove da isporu�uju naftu - "nije svsishodna" protuma�ena je kao odmerena reakcija na hipoteti�nu situaciju. Jer, protokol o blokadi luke u Baru radi spre�avanja isporuka nafte SRJ nije izgleda jo� usvojen (ili bar nije na�iroko objavljen), i pitanje da li �e on i biti normiran jer je francuski predsednik �ak �irak ve� na Va�ingtonskom samitu NATO-a izneo rezerve o pravnoj osnovanosti embarga i njegovog mehanizma realizacije. Italijanski ministar inostranih poslova Lamberto Dini je, me�utim, replicirao da bi blokada luke Bar bila racionalnija od bombardovanja komunikacija kojima bi se naftni derivati od Bara kroz Crnu Goru doturali Srbiji.

Naftni embargo se ve� na po�etku zapleo oko pitanja kako da Zapad eventualno izuzme Podgoricu iz te blokade a da istovremeno spre�i Vojsku Jugoslavije da izuzete isporuke nafte jednostavno ne rekvirira na samoj teritoriji Crne Gore, po ve� donetim saveznim uredbama Bulatovi�eve vlade. Crnogorska vlada je, ina�e, u fazi uvo�enja embarga gr�evito poku�avala da isposluje izuze�e, pa je potpredsednik te vlade Vojin �ukanovi�, pred kamerama TV Podgorice, izjavio da bi crnogorska privreda bez mese�nog dotoka oko 40.000 tona naftnih derivata zapala u katastrofalne te�ko�e. Pri�a o izuze�u ima vi�e politi�ki nego ekonomski karakter, jer ako NATO flotila bude propu�tala naftu za Crnu Goru, te�ko da �e tu naftu propu�tati Mornarica Vojske Jugoslavije, koja je ve� ukotvljena u luci u Baru i koja je ve� nedvosmileno pokazala da u njoj kotroli�e uplovljavanje i isplovljavanje brodova. Da se u neko zasebno snabdevanje Crne Gore u NATO alijansi mo�da ipak veruje mo�e se zaklju�iti jedino indirektno, po okolnosti da rezervoari s naftnim derivatima u barskoj luci jo� nisu ga�ani i da se sada �estoko bombarduju sve komunikacije izme�u Srbije i Crne Gore, pa je i pruga Beograd-Bar prekinuta na vi�e mesta.

Kad je re� o ruskim isporukama derivata, ima vi�e vrsta problema. Kao prvi se javlja problem transporta. Se�amo se da su svetske sankcije 1992-93 godine probijene zahvalju�i �injenici da su i Bugarska, i Rumunija, i Ma�arska, i Makedonija, i Albanija smatrale da je legitimno da kr�enjem tog embarga izvade ne�to �tete koje su im nanele svetske sankcije, �tete koje nikad zapravo nisu kompenzovane preko mehanizma Ujedinjenih nacija, mada je to bilo obe�ano. Sada te zemlje opet imaju �tete i ima�e ih jo� vi�e, ali je njihova pozicija u politi�kom smislu druga�ija. Ma�arska je ve� �lanica NATO-a, Rumunija je blizu partnerstva sa Alijansom, Bugarska je uklje�tena MMF programom pra�enja (kontrolom) ekonomske politike, vojne snage Alijanse ve� su ulogorene u Makedoniji, Albaniji i BiH.

Problemi �isto ekonomske naravi, oko daljih nabavki naftnih derivata u Rusiji ili Libiji (oko pla�anja, kontraisporuka, kreditiranja, itd.), verovatno bi se mogli savladati aktiviranjem nekih starih potra�ivanja Jugoslavije, produbljavanjem nekih koncesija stranim isporu�iocima, odobravanjem povoljnih kamata ili povoljne osnovne cene. Jedan deo "doma�e nafte" koji se proizvodi na stranim nalazi�tima, na kojima koncesiju dr�i Naftna industrija Srbije, sigurno se mo�e zameniti za derivate, ali je ve�i problem sa doma�om proizvodnjom nafte, od blizu milion tona godi�nje, koju je trenutno, zbog razaranja rafinerijskih kapaciteta u Pan�evu i Novom Sadu, nemogu�e preraditi u zemlji, a i dosta te�ko izvesti na preradu. Hrvatska bi u tom smeru bila najzgodniji partner, a i druge zemlje nizvodno na Dunavu. No, ostaju politi�ke prepreke.

Da li �e naftni embargo degradirati manevarsku i borbenu snagu Vojske Jugoslavije i blokirati jugoslovensku ekonomiju. On, dakako, nije dobrodo�ao, ali su izjave Veslija Klarka, glavnokomanduju�eg NATO trupa u Evropi, da je ta sposobnost na�ih snaga ve� veoma naru�ena bez dokaza sa terena. Za vojsku �e goriva verovatno biti dovoljno, ali �e se privreda sigurno suo�iti sa za nju ve� poznatim problemima. Ako pogledamo pro�logodi�nji jugoslovenski naftni bilans, koji je objavljen u mnogim na�im novinama, on se grubo mo�e podeliti na 1,2 miliona tona doma�e nafte, oko 2 miliona tona uvozne sirove nafte i blizu milion tona uvezenih derivata. Pri pogledu na ove podatke odmah treba imati na umu da je pan�eva�ka Petrohemija, koja je sada tako�e van pogona, koristila �etvrtinu uvoznog dela na�eg naftnog bilansa i da je niz pogona bazne hemije isto tako van pogona iz drugih razloga, a ne zbog nesta�ice naftnih sirovina. U jednom �tedljivom re�imu javnog i privatnog auto-saobra�aja naftni embargo bi svoje negativne efekte mogao najvi�e da sru�i na poljoprivredu, pa i elektroprivredu. Vlada Srbije je u prva tri meseca ove godine, a najvi�e u aprilu, uspela seljacima da podeli oko 80.000 tona dizela za prole�nu setvu, a ne�to su uspeli da obezbede i oni sami iz Crne Gore i Republike Srpske. To je dovoljno za zavr�etak setve i jo� neke radove, ali se za letnje poljoprivredne poslove, ako se rat otegne, ovoj sada klju�noj privrednoj grani moraju obezbediti nove znatne koli�ine goriva. Sli�no je i sa elektroprivredom, koja uz ugalj mora da koristi i dodatne koli�ine mazuta i gasa.

Bombardovanje konkurencije

Po�to su postrojenja Naftne industrije Srbije najvi�e na udaru NATO bombardera, u nafta�kim krugovima neformalno je povedena hipoteti�ka rasprava da li bi udari bili isti i da je ova vitalna privredna bran�a privatizovana u korist neke od velikih svetskih kompanija, me�u kojima ve� sto godina kolo vode uglavnom one ameri�ke. Manje od argumenata koji su ovde isticani za jednu ili drugu tezu zanimljivo je svedo�enje na tu temu koje Vladimir Dedijer navodi u svojoj knjizi "Pariska konferencija" (odr�ana u leto 1946. godine).

Dedijer ka�e da mu je dopisnik "Aso�iejted presa" D�on Morton u Bariju po�etkom 1944. godine pokazao izve�taj koji je ameri�ka vojna cenzura zabranila. U tom izve�taju on je naveo da je ameri�ko vazduhoplovstvo, bombarduju�i petrolejska nalazi�ta i postrojenja u Rumuniji, najve�u �tetu nanosilo imovini koju je tamo imao britansko-holandski "Rojal Da� �el" (koji je tamo bio suvlasnik kompanije "Astra Romana"), dok je imovina Rokfelerovog "Standard ojla" (koji je dr�ao paket akcija firme "Romano-Amerikana") uglavnom bila po�te�ena. Tek na ponovljene britanske proteste sa visokog nivoa, formirana je eskadrila od 70 ameri�kih lovaca-bombardera "lajtning" koja je "izbalansirala" �tetu.