�an Bodrijar:

Potpuna dvoli�nost ovog rata

Nacionalne manjine su na putu da nestanu svuda u Evropi. Sve dr�ave kao takve nisu ni�ta drugo do Milo�evi�evi sau�esnici

Ipak bi trebalo izdvojiti cini�ne razloge za ovaj "rat", nepriznate razloge za ovu intervenciju za koju ka�u da je proma�aj, za koju ka�u da je katastrofalna na svim planovima. A zapravo odatle nam se i javlja neugodna sumnja u �itavu tu re�iju. Toliko nagomilanih gre�aka, toliko okoli�anja i stvari koje nisu ura�ene moraju imati neki smisao, a i ta istrajnost u takti�koj konfuziji u ovom ratu prohteva, koji kao da namerno proma�uje svoj cilj (govorim o zapadnjacima, Milo�evi� svoj cilj nije proma�io), tera nas da posumnjamo u samu definiciju rata: nastavljanje politike drugim sredstvima. Ako ta definicija jo� uvek va�i, onda su svi na�i stratezi i svi na�i zapadni politi�ari idioti, �to nije isklju�eno, ali pre nego �to u svemu ovome do�emo do tog ekstrema, zapitajmo se da oni ipak nisu na putu uspeha u vo�enju jedne savr�eno isprogramirane operacije, koja se u svakom slu�aju odvija kao takva.

Ka�u: NATO samo pravi gre�ke. Evropa je potpuno nesposobna za bilo kakvu politiku dogovora. Ali NE, upravo je suprotno. �ta radi Milo�evi�? On elimini�e svoje manjine, naro�ito muslimansku manjinu, naravno, u �emu �itava "bela" Jugoslavija, bilo katoli�ka bilo pravoslavna, stoji iza njega. Ali ne samo Jugoslavija. �itava Evropa stoji iza njega. Sve evropske nacionalne dr�ave imaju problema sa svojim manjinama, autohtonim ili imigrantskim, koji ne�e nestati. Nacionalne i jezi�ke manjine i sve �to se razlikuje na putu je da nestane ili bude eliminisano. Milo�evi� je barjaktar �i��enja, ali iz politi�ke perspektive, ono se odvija svuda, s onu stranu svih hvalisanja o autonomiji i ljudskim pravima, a sve evropske dr�ave kao takve (ne govorim o narodima, ali �ta su oni ako nisu ideolo�ka i humanitarna rezonantna kutija informacija) nisu ni�ta drugo do Milo�evi�evi sau�esnici - �eljne da ga izbljuju kao svoju ne�istu savest i da se pretvaraju da ga ka�njavaju zato �to previ�e dobro (tj. lo�e, previ�e brutalno) obavlja prljav posao. Ali ostavi�e mu se vremena da ga obavi. Za�to neumorno �alimo �to nismo intervenisali pre godinu, dve, tri (a sve to traje ve� 15 godina), i za�to, zbog kakvog zapanjuju�eg nepoznavanja situacije je NATO zapo�eo vazdu�ne udare a da nije naslutio posledice na tlu (iako su toliki eksperti morali o tome razmi�ljati mesecima), i za�to ne paralisati odmah srpske snage na zemlji, na Kosovu, umesto razvijanja vazdu�ne logistike koja je manje ili vi�e beskorisna? Pa dobro, to bode o�i - sve postaje jasno ako zamislimo da su vazdu�ni udari tu da se ne bi intervenisalo na zemlji ili da bi se ta intervencija �to je mogu�e vi�e odlo�ila - dok sve ne bude zavr�eno. Solana je to lepo rekao (a da nije naslutio da okrutno odaje politi�ku istinu ovog rata): "Ne�emo ponovo po�eti pregovore sa Milo�evi�em (gle: vi�e ne �elimo da ga se otarasimo?) dok ne stavi ta�ku na etni�ko �i��enje" - �to treba razumeti kao "dok ono ne bude obavljeno". A �i��enje se neumoljivo odvija. U tom smislu ovaj rat - ili bar operacija koja slu�i kao osnova za ovaj rat koji nam daju da vidimo - odvija se optimalno, na neki na�in programski. Zato �to je Milo�evi� izvr�ilac evropske politike, istinske, jedine, politike bele, �iste Evrope, o�i��ene od svih manjina - negativne politike, isklju�ive i integristi�ke politike, ali za�to se zavaravati, Evropa nema nikakvu ideju pozitivnu samu po sebi, Evropu samo progoni sablast Evrope - iz svih tih razloga sa pretvaramo da se protiv nje borimo, ali uvek prekasno i na lo� na�in. Bili kako bilo, to nije zavr�eno: posle Kosova je tu Crna Gora, kao i Kurdistan, Palestina itd. (tragikomedija "mirovnog procesa" na Srednjem istoku ta�no otkriva ovo beskrajno i prora�unato "zaka�njenje").Ali, stvari su jo� komplikovanije. Jer ako Evropa ima utvr�enu, ako ne promi�ljenu politiku, politiku budu�e koalicije nacionalnih entiteta koji �e sami voditi ku�u (kako se ina�e u�vrstiti na svetskom planu nasuprot Americi), a ne multikulturnu i multirasnu politiku, sama Amerika isto tako ima, preko NATO-a, utvr�enu strategiju. Po�to se izborila sa komunizmom posle tre�eg svetskog rata, hladnog i odmrznutog, po�to je neutralisala i drugu neposrednu pretnju, Japan, zahvaljuju�i dobro prora�unatoj destabilizaciji azijskih finansijskih polo�aja, Evropa je sada njena meta, a njen cilj da nanosi poraze �to je du�e mogu�e prohtevima koherentne evropske multinacionalne zajednice koja bi mogla postati pretnja. Najbolji na�in za to je razjediniti Evropu, hvataju�i je u zamku rata koji ova ne �eli i koji uni�tava njene poslednje prilike, eventualno priska�u�i u pomo� manjinama (Bosna, Kosovo, Kurdi itd.), sa kojima sama Amerika nema ni�ta i kojih �itav svet potajno �eli da se otarasi - po�to je svetski neprijatelj broj 1 svakako Islam i islamski front, jer se jedini duboko opire mondijalizaciji koja je u toku - tu je istinski front �etvrtog svetskog rata. Dakle, neizbe�no �e pregovarati sa Milo�evi�em, pusti�e ga da pre�ivi (kao i Sadama Huseina), delom da bi se osiguralo �i��enje, delom da bi se pokvarile karte u Evropi. �ak ni prisustvo me�unarodnih trupa na tlu (�iju smo dvoli�nost upoznali s nastavljanjem masakra u Bosni) ne�e ni�ta promeniti. Amerika, dakle, savr�eno zna �ta ho�e - �to navodi da poverujemo da su eksperti iz Pentagona geniji (pogledajmo �ak i politiku prema Izraelu: svuda odr�avati �ireve fiksacije i destabilizacije, zavoditi red prave�i od sebe u isti mah �rtvu i sau�esnika d�elata). Ali to nije ni�ta: neumitni tok novog svetskog poretka to �eli, a oni su samo izvr�itelji. �to se ti�e Evropljana, po�to su ume�ani (a videli smo s kakvim zadnjim mislima) u akciju NATO-a, koja radi na njihovoj propasti, oni upadaju u konfuznu i nerazre�ivu situaciju. Svaka dr�ava se danas na�la izme�u dva su�tinska neprijatelja: svojih sopstvenih manjina i Amerike. Upravljati istovremeno novim svetskim poretkom na lokalnom nivou (eliminisati sve heterogene elemente i elemente otpora) i pretrpeti uticaje mondijalizacije visokog stupnja, �ija je Evropa, takva kakva se prikazuje, istovremeno i relej i �rtva. Sve je to manje ili vi�e beznade�no. Preostaje uto�i�te humanitarne koalicije, u nedostatku suvisle politike - �to je jo� jedna pateti�na protivre�nost, jer priskakati u pomo� �rtvama kao �rtvama samo daje blagoslov za uspeh operacije �i��enja. Ali Beneton �e tu mo�i da na�e temu svoje reklamne kampanje, a svako �e "ako prestane da pu�i i tako u�te�en novac po�alje Kosovarima mo�i da spase dva �ivota u isto vreme." Dakle postoji fundamentalna dvoli�nost u ovom ratu, �iji cilj nije da nas svrsta ZA ili PROTIV. Nemogu�e je zauzeti stranu u ratu koji je obmana, koji se odvija zbog drugih stvari i �iji su ciljevi zamaskirani, nepriznati i mo�da �ak nejasni u svesti i jednih i drugih. Savr�eno smo nasamareni u smislu cini�nih i tajnih razloga za vo�enje ovog rata, koje su ideolo�ki, intelektualni i humanitarni komentari maskirali obilno i sa svih strana. Uni�titi Milo�evi�a? To zna�i ne videti da smo mu mi sau�esnici. Prekinuti sve ili i�i do kraja �ega? To zna�i ne videti podopredeljenje ovog rata koji nije nikada zaista po�eo, budu�i da nikada nismo zaista �eleli da ga zavr�imo, i koji je samo jedna od brojnih epizoda koje �e tek proiza�i iz jednog sukoba koji to ovog puta zaista i jeste. Odatle dolazi paradoksalna te�ko�a da se stavi ta�ka na jedan rat koji nije pravi, �ija je dvoli�nost potpuna i �iji ciljevi �ak ne�e ni biti ostvareni - ali koji se u stvari odvija, iza te dvoli�nosti i pogre�nog rukovo�enja, upravo onako kako mora da se odvija. Dakle, apsurdno je, jer nam je podvaljeno i pogre�no smo informisani - �to je, isto tako, deo "humanitarne katastrofe" (kakav lapsus! ili je ta katastrofa humana ili je humanitarno ve�, samo po sebi, deo katastrofe), biti ZA ili PROTIV. Ono �to treba obznaniti i izneti na svetlost dana jeste iluzija ovog rata. Realnoj politici (Realpolitik) treba suprotstaviti realnu analizu (Realanalyse) - �to ne spre�ava navalu reakcija i ose�anja koju mo�e izazvati ova hegemonska mondijalizacija. Ali, da bi se protiv nje borili, treba da znamo, iza ideolo�kih peripetija �iji su deo rat i mediji, ko je zaista na dobroj ili lo�oj strani svetskih doga�anja... Mi zapadnjaci smo na dobroj strani. Odajem po�ast onima koji su pali sa lo�e strane. Po�ast, a ne sau�e��e. Nema sau�e��a za �rtve, ali nema ni milosti za one druge.

Nevladine organizacije u ratu

Neposredna pomo� gra�anima i o�uvanje jezgra civilnog dru�tva

Do sada je 900 NVO iz 15 zemalja EU ustalo protiv intervencije. Svim evropskim pokretima i NVO poslata je detaljna evidencija �tete koju je u Jugoslaviji od po�etka agresije do 19. aprila napravio NATO

"Duboko potreseni NATO razaranjem i golgotom kosovskih Albanaca, energi�no tra�imo od svih koji podsti�u ovu tragediju da odmah preduzmu sve �to je neophodno, ako bi se stvorili uslovi za obnovu mirovnog procesa", ka�e se u jednom od prvih u nizu apela grupe od 18 jugoslovenskih nevladinih organizacija (NVO) svetskoj javnosti. Ove organizacije, me�u kojima su sindikat "Nezavisnost", Studentska unija, "�ene u crnom", Forum za etni�ke odnose, Fondacija za mir i re�avanje kriza i Beogradski krug zajedno deluju od po�etka rata.

"Bavimo se, prvo, neposrednom pomo�i gra�anima da iza�u na kraj s posledicama NATO intervencije", ka�e za "Vreme" Jelica Mini� generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji, obja�njavaju�i da NVO sa svojim partnerima po svetu, sakupljaju humanitarnu pomo�.

Drugo polje na kojem ova udru�enja sara�uju jeste kako sa�uvati ovda�nje zametke civilnog dru�tva, u �ijoj su izgradnji u�estvovala poslednjih deset godina.

"U na�oj zemlji je ratno stanje i u toj situaciji je svako anga�ovanje koje se smatra politi�kim zna�ajno redukovano. To je normalno u zemljama koje su vitalno ugro�ene", ka�e Jelica Mini�. "NVO nastoje da do javnosti u svetu prodre informacija da ovde postoje elementi civilnog dru�tva, koje NATO intervencija te�ko ugro�ava, i svest da je potrebno da NVO u svetu pomognu da se odr�i vera u mogu�nost postojanja gra�anskog dru�tva u Jugoslaviji."

Nevladine organizacije se trude da sa�uvaju ili obnove veze sa svojim partnerima u Evropi.

"Ovde dolaze mnoge mirovne, ekolo�ke, sindikalne organizacije, koje su vrlo aktivne u protestima protiv agresije u svojim zemljama. Mi imamo vrlo raznorodne NVO: sindikalne, profesionalne, humanitarne, ekolo�ke. Ta raznolikost nam je olak�ala da mobili�emo neke delove stranog javnog mnjenja da dignu glas protiv intervencije. Taj glas sigurno nije najja�i u zemljama Evrope i Amerike, ali nije ni bezna�ajan," nastavlja Jelica Mini�.

Mnoge akcije u inostranstvu su pokrenute na osnovu inicijativa ove grupe organizacija. Organizovane su javne demonstracije u �vedskoj, hiljadu nau�nika iz Evrope i Amerike potpisalo je peticiju protiv intervencije, i razne grupe su potpisivale niz peticija. Do sada je 900 NVO iz 15 zemalja EU ustalo protiv intervencije. Svim evropskim pokretima i NVO poslata je detaljna evidencija �tete koju je u Jugoslaviji od po�etka agresije do 19. aprila napravio NATO. "Na taj pora�avaju�i spisak oni su strahovito reagovali," ka�e Jelica Mini�.

NVO upozoravaju da su najugro�eniji veliki industrijski centri, gde mno�tvo radnika ni pre ovoga nije imalo odgovaraju�i posao. Zato je va�no da se sindikalne organizacije iz sveta obrate na�im radnicima i poku�aju da na�u na�in da im pomognu. Ekolo�ke organizacije ve� uveliko poku�avaju da obezbede da se sredstva u okviru FARE programa usmere za ekolo�ku obnovu u isto�noevropskih zemalja, jer su ekolo�ke posledice ovog rata katastrofalne. NVO nastoje da, kako ka�e gospo�a Mini�, gra�ani znaju da i u ovim uslovima gra�ani imaju kome da se obrate, da se NVO trude da koliko-toliko o�uvaju nekakav nivo aktivnosti da bi omogu�ile gra�anima da bar u izvesnoj meri budu za�ti�eni od svega �to preti da im ugrozi individualna i ljudska prava.

Ipak kao svoj najva�niji zadatak ove organizacije vide stvaranje koncepcije pomo�i jugoslovenskom dru�tvu po prestanku ratnih razaranja. "Sad nastupa period nesta�ica, gladi, bede kad �e gra�ani morati sami da osmisle �ta �e u svom gradu �initi", upozorava gospo�a Mini�. "NVO mogu da odigraju va�nu ulogu da se ta struktura javnog, gra�anskog poretka obnovi ili sa�uva. Tada �e biti neophodna saradnja sa organizacijama kao �to je Crveni krst da se gra�anstvu obezbedi neposredna pomo�, zatim osmi�ljavanje raznih vidova pomo�i tamo gde zvani�ne organizacije te�e mogu da neposredno reaguju. To je pre svega pomo� deci. Razni oblici le�enja ratnih trauma, zatim razvijanje atmosfere solidarnosti i tolerancije, �to �e biti neophodno u narednom periodu, pokretanje aktivnosti drugih organizacija, kao �to su sindikati, lokalne organizacije, koje su imale va�nu ulogu u �ivotu pojedinih zajednica, to je jako veliki prostor za NVO."