Orchestra br. 12
Prvi deo najnovije "Orchestre" obeležava naslov "Na početku
beše 'Srce'". Reč je o tekstu iz hronološkog triptiha Ksenije
Šukuljević-Marković, Milice Zajcev i Jelene Šantić, kojim "Orchestra"
obeležava 75 godina Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu. Počev od našeg prvog
nacionalnog baleta "Licitarsko srce", pa sve do danas, ovaj tematski blok ima za
cilj da podseti, tj. sačuva zaboravljeni i zapostavljeni arsenal naše baletske
zaostavštine.
Bogato ilustrovan i informativan, ovaj broj slavi i druge svetske jubileje: 50 godina trupe Hozea Limona, 225 godina Švedskog kraljevskog baleta, sto godina Ninet de Valoa...
Na nedavno održanom baletskom takmičenju u Parizu "Orchestra" je ostvarila i definitivan prodor u svet. Nisu li sve pohvale i priznanja elitnih baletskih poslenika dovoljne da "omekšaju" ovdašnju rezervisanost onih koji bi morali da pomognu ovaj časopis i onih kojima je on neophodan?
I. M.
Mali striponoša
Domaći strip je tokom nekoliko poslednjih godina ipak uspeo da opstane, uprkos nimalo lagodnim okolnostima u ovdašnjem izdavaštvu koje su doprinele gašenju mnogih strip časopisa. Nekoliko generacija strip autora nastavilo je sa svojim aktivnostima, u zemlji i u inostranstvu, a njihov rad nije bilo uvek lako pratiti - s obzirom na to da su radovi objavljivani u inostranstvu tek retko bili predstavljeni ovdašnjoj publici.
S druge strane, zbog nedostatka časopisa ili albuma koji bi temeljnije pokrivali domaću produkciju, ljubitelj stripa je recentne radove mogao da vidi gotovo isključivo na galerijskim izložbama, ponekad u književnim časopisima ili u fanzinima i manjim časopisima do kojih nije bilo uvek lako doći. Čak i pojava strip albuma često je promicala nezapaženo, usled opšte neobaveštenosti i otežane distribucije.
Kao pokušaj da se izađe na kraj sa nekim od ovih problema, nedavno je pokrenut
njusleter nazvan Mali striponoša - publikacija koja donosi informacije o svim
zbivanjima na domaćoj strip sceni, kako u Beogradu, tako i u ostalim gradovima (da ne
kažem provinciji). Nulti broj ovog lista je štampan u tiražu od 5000 primeraka, i
sadrži listing na kojem su pobrojane sve aktivnosti vezane za strip tokom proteklih par
meseci - od izdavanja albuma u tvrdim koricama do pojave novih fanzina. Prema rečima
priređivača, Mali striponoša beležiće gotovo sva trenutna dešavanja u svim
vrstama stripa, ali će takođe obraćati pažnju na tradiciju stripa sa ovog područja -
na zaglavlju lista našao se lik iz stripa Milorada Dobrića, Slavuj Gliša - kojeg je
redizajnirao Bojan Redžić. Nulti broj objavljuje i reprint stripa Konstantina
Kuznjecova, objavljenog 1944. u okupiranom Beogradu. U pitanju je interesantan dokument -
propagandna strip alegorija u kojoj je Tito prikazan kao vođa razbojnika. Zanimljivo je i
da je pozdravnu reč povodom pojave Malog striponoše uputio američki teoretičar
savremenih medija - Džon Lent (John Lent). U svakom slučaju, ovaj njusleter popunjava
prazninu koja je i te kako bilo uočljiva
kada je širenje informacija o zbivanjima na srpskoj strip sceni u pitanju.
S. Rakezić
LOW-FI u Puli
U sklopu akcije obeležavanja 50. godišnjice deklaracije UN-a o ljudskim pravima, u Puli je, između ostalih gostujućih programa iz Beograda, 8. decembra održana i prezentacija LOW-FI VIDEO projekta. Mladoj pulskoj publici u Istarskom narodnom kazalištu prikazan je izbor 24 od ukupno 247 filmova, koliko ih je dosad prikazano na low-fi video saborima u Cinema Rexu. Reakcije su potvrdile da nema nikakve razlike između hrvatske i srpske publike u percepciji veselih kratkometražnih low-fi subverzija. Tako je u Puli, bar na kratko, oživeo duh nekadašnjeg pulskog MAFAF-a (Međuklupski i autorski festival amaterskog filma), koji je pre rata bio mesto razmene ideja autora iz cele bivše Jugoslavije.
A. G.
Centar za konzervaciju
Tokom leta 1997. na Kartašu kod Kladova nastao je Centar za konzervaciju arheološkog materijala i njihovu zaštitu: za sada je jedinstven u ovom delu sveta i nalazi se u neposrednoj blizini starog Rimskog logora Dijana, te je po njemu i dobio ime.
Sam smisao ove ideje njeni autori su videli u okupljanju istaknutih konzervatora, kako iz naše tako i iz drugih zemalja, koji bi teorijski, i naravno, praktično zainteresovali i preneli svoja znanja mladim talentovanim učenicima i konzervatorima. Tako bi osnovni cilj ovako organizovanog centra bio edukativan i višestruko koristan jer bi se arheološki materijal konzervirao kroz praktičan rad. Svoje ciljeve Centar Dijana realizovaće kroz aktivna predavanja i praktičan rad koji će pružiti polaznicima kursa specijalističku obuku i stručno istraživačku delatnost. Ovaj centar namenjen je mladim, talentovanim ljudima koji imaju interesovanja da se posvete konzervaciji, ali i samim konzervatorima koji bi ovim putem usavršili svoja znanja iz oblasti konzervacije. U vremenu i godinama koje slede centar će organizovati kurseve za sve raspoložene i zainteresovane. Da spomenemo da je reč o konzervaciji keramike, a uskoro se može očekivati i rad na koži, metalu, kostima itd.
Centar je, zajedno sa njegovim školskim programom, osmislila Mila Popović-Živančević.
B.Pejić
