Klinton pred impičmentom
Bez vajde od Sadama
Predsednik Klinton ušao je u istoriju kao prvi izabrani predsednik SAD i drugi predsednik uopšte kome će se suditi pred Senatom
Reči dubokog pokajanja, možda najdubljeg koje je američki predsednik ikada
javno izrekao povodom svog nedoličnog ponašanja u slučaju afere Luinski nisu
preokrenule rezultat glasanja Pravosudnog komiteta Kongresa. Klinton je, potom, posegnuo
za ubojitijim sredstvima u nadi da će izmeniti, ili makar odgoditi ishod glasanja u
Predstavničkom domu. Uzalud, jer se iznenadni napad na Irak, bar kad je u pitanju
dosadašnji tok borbe za očuvanje mandata, pokazao kao pucanj u prazno. Vanredna
situacija doprinela je da se sudbonosno glasanje odloži za samo 24 sata. Članovi
predstavničkog doma nisu se dali omesti i, ako se izuzme ostavka Boba Livingstona na
dužnost spikera Kongresa i prelivanje šačice glasova iz redova demokrata i
republikanaca u protivničke tabore, glasanje u Predstavničkom domu proteklo je, kako se
očekivalo, bez velikog obrta. Rezultat se gotovo u dlaku poklapa sa partijskim sastavom
ovog tela. Pri glasanju su odbačena dva člana optužbe koji se odnose na krivokletstvo u
građanskoj parnici Pole Džons i zloupotrebe službenog položaja, tako da će Senat
suditi Klintonu zbog krivokletstva pred Velikom porotom i zbog ometanja pravnog postupka.
"Zbog ovakvog ponašanja, opravdavamo opoziv i suđenje Vilijamu Džefersonu Klintonu, njegovo uklanjanje sa funkcije, što će ga onemogućiti da u Sjedinjenim Državama ikada bude na položaju koji podrazumeva čast i poverenje", ubojiti je zaključak zasedanja Predstavničkog doma. "Vilijam Džeferson Klinton osujetio je integritet svog položaja, naneo štetu ugledu predsedničke funkcije, kao predsednik izgubio poverenje, i delovao protiv zakona i pravde, čime je naneo štetu narodu Sjedinjenih Država." Republikanska većina ovog tela u potpunosti je odbacila predlog demokrata da se predstavnici izjasne o mogućnosti javnog ukora američkom predsedniku, a konačan sud o podobnosti Klintona za obavljanje predsedničke dužnosti doneće Senat.
PRVI PUT: Ustavnu proceduru za opoziv visokog državnog zvaničnika američki ustav je preuzeo iz engleske tradicije, pri čemu je Dom lordova imao funkciju američkog Senata, ali je poslednji ovakav postupak u Engleskoj vođen u XVIII veku, čak pre nastanka SAD. Od 1797, Predstavnički dom je naložio suđenje visokim funkcionerima petnaest puta, a sedmorica su bila osuđena pred Senatom.
Predsednik Klinton ušao je u istoriju kao prvi izabrani predsednik SAD i drugi predsednik uopšte kome će se suditi pred Senatom. Postupak je pokrenut i protiv predsednika Niksona, ali je ovaj podneo ostavku pre glasanja u Predstavničkom domu. Kako su ovakva suđenja američkim predsednicima retka i nisu utvrđena praksom, Senat će se u pravilima ponašanja i proceduri osloniti na izveštaj sa suđenja Klintonovom prethodniku Endrjuu Džonsonu (nasledio funkciju od Abrahama Linkolna), knjižici od stotinak strana.
U svim suđenjima u Senatu, izuzev kada se sudi šefu države, Senatom
predsedava potpredsednik. Danas bi to bio Al Gor, ali kako se smatra da bi potpredsednik
teško mogao biti neutralan i nezainteresovan za ishod, jer u slučaju opoziva on preuzima
vođstvo zemljom, suđenjem predsedava predsednik Vrhovnog suda. Prvi među jednakima
među sudijama Vrhovnog suda odlučuje i o tome da li će suđenje biti javno ili iza
zatvorenih vrata.
Ulogu porote preuzima čitav Senat, senatori će suđenje morati da prate u tišini, a sva pitanja će postavljati pismeno preko predsedavajućeg, sudije Renkvista. Ulogu tužioca imaće Henri Hajd, predsednik Pravosudnog komiteta. Kako procedura nalaže da Senat ne sme obavljati nikakve druge funkcije u toku suđenja, javnost je u strahu da će ova institucija biti blokirana. Tokom suđenja Džonsonu, pre 130 godina, Senat je bio blokiran cela tri meseca. Senat je zbog toga najavio da će suđenje biti kratko.
Dok se Senat priprema za istorijsko suđenje, republikanci apeluju na predsednika Klintona da naciju ne izlaže dodatnim nepijatnostima, i da se dostojanstveno povuče. Klinton je u više navrata odlučno negirao ikakve namere da ispusti kormilo jedine svetske supersile, ističući da mu ne pada na pamet da se sa funkcije povuče dobrovoljno. Njegova sudbina je, dakle, u rukama senatora, koji će morati dvotrećinskom većinom da donesu odluku o smeni. Klintonova tvrdoglavost utemeljena je, doduše, na prostoj računici. Iako u Senatu većinu imaju republikanci, njih je ukupno 55. To znači da bi dokazi na suđenju trebalo da budu toliko ubedljivi da čak 12 demokrata privole da donesu najstrožu presudu, ishod koji se čini najmanje verovatnim. Drugim rečima, od sto senatora, Klintonu je dovoljno da ga podrži njih 34.
NAGODBA: Pošto je odnos snaga takav, u Vašingtonu su sve glasnija
govorkanja o izvesnoj nagodbi. Iako ustav ne predviđa meru javnog ukora, sve je više
onih koji veruju da bi Senat mogao odlučiti da oštro osudi Klintonovo ponašanje i da mu
dosudi novčanu kaznu, koja sigurno ne bi bila beznačajna. Postupak bi kraće trajao, a
Senat bi na sebe preuzeo odgovornost da ovaj mučni proces okonča relativno
dostojanstveno i civilizovano, i tako spase obraz američkih institucija pred sve
umornijom nacijom. Naime, podrška Klintonu nije se ni za procenat promenila nakon odluke
Predstavničkog doma, čime je nacija po ko zna koji put u proteklih godinu dana, otkako
je afera Monikagejt zahvatila SAD, pokazala šta misli o skandalu i o načinu na koji se
on raspetljava.
Jedan od očeva nacije, Aleksandar Hamilton, u spisima Federalista isticao je da je proces impičmenta "najbolji lek u slučaju zloupotrebe poverenja javnosti". Klinton jeste lagao, ali poverenje nacije u njegove sposobnosti nije pomućeno, ako je suditi po barometrima javnog mnjenja.
Glasove podrške ovakvom raspletu, dakle javnom ukoru Klintonu, nedavno su pružila i dvojica bivših predsednika: nekadašnji takmaci Džimi Karter i Džerald Ford. U ličnom stavu, iznetom u "Njujork tajmsu", dvojica bivših predsednika apelovali su na Senat: "Ne činite grešku, sud istorije i te kako mnogo znači", aludirajući na to da će Klinton, i bez zvaničnog opoziva, u istoriju ući uprljanog ugleda. Dvojica bivših šefova države, demokrata i republikanac, napomenuli su u tekstu u američkom dnevniku da Klinton neće biti jedini kome će se suditi. "Sudiće se našem celokupnom političkom sistemu. Dovedene su u pitanje sve naše institucije. Poljuljano je poverenje nacije. Smatramo da je u opštem dobru da se proces okonča što pre i pravedno".
Iako je suđenje u Senatu lišeno krivične dimenzije, ako Klinton postane civil pre isteka mandata, ova odluka ne prejudicira pokretanje krivičnog postupka, sa svim posledicama koje takav postupak može da izrodi.
U ovo predbožićno vreme, predsednički par još više radi na tome da ostavi utisak složne porodice, ne odustajući ni trenutka od obaveza koje mu funkcije nameću. Hilari Klinton je aktivnija nego ikada. Kako je primetio jedan komentator: "Hilari je ušla kao Eleonora Ruzvelt, a otići će kao Madona", aludirajući na njene sve češće kontakte sa slavnim ličnostima Holivuda koji dobrotvornim akcijama daju novi ton. Ipak, najbliži prijatelji prvog para SAD tvrde da se nešto ipak promenilo: neprijatna tišina sve se češće spušta nad privatnim okupljanjima, a upućeni tvrde da je pri razmeni pogleda Hilari i Bila nestalo one topline i bliskosti, po kojoj su bili poznati još od studentskih dana.
Duška Anastasijević
