Rat na Internetu
Televizija za čitanje
Kako stvari stoje, još uvek nije došlo vreme za virtuelnu "majku svih bitaka"
Verovatno najbolji klupski komičar svih vremena Bil Hiks imao je običaj da svoj set viceva o ratu u Zalivu započne pitanjem: "Rat? Kakav rat? Za rat su potrebne dve strane, a tamo je bila samo jedna". Na sličan način može se govoriti i o najnovijem sukobu, akciji, bombardovanju - kako vam drago - u Iraku, odnosno o tome kako je taj događaj praćen na Internetu.
I pored značajnog uloženog truda autor ovog teksta nije uspeo da pronađe nijednu zvaničnu prezentaciju iza koje stoji iračka država. Sajt iračke misije u Ujedinjenim nacijama (http://www.iraqi-mission.org) nije aktivan od početka najnovije krize, kao i još nekoliko prezentacija koje bi se mogle smatrati zvaničnim. Ljubitelji zavera i kritičari Novog svetskog poretka verovatno će u tome naći neki dublji smisao, iako je verovatnije da su Iračani privremeno batalili Internet propagandu ili, još trivijalnije, zaboravili da plate zakup prostora na Internetu. No, ovaj sajt ni u svojim boljim danima (kada je postojao) nije bio naročito atraktivan - radilo se o tipičnoj suvoparnoj državnoj propagandi koja je teško budila bilo kakva osećanja kod posetilaca.
Zbog činjenice da je pod sankcijama još od 1991. godine, Irak je ostao van
svih zbivanja vezanih za Internet. Prema zvaničnim izveštajima za 1997. godinu u Iraku
nije bilo računara povezanih na Internet (Internet host-ova) niti je Irak kao država
dobio svoj DNS akronim (to je ono .yu za Jugoslaviju). Nema nikakvih podataka ni o
univerzitetima odnosno o eventualnoj razmeni elektronske pošte između akademske mreže i
ostatka sveta. Ovakva izolacija nije tipična za Irak. Do Zalivskog rata i sankcija Irak
je imao najrazvijeniju i najobrazovaniju srednju klasu od svih arapskih zemalja, a kako
sada stvari stoje, teško je utvrditi. Zbog toga se iračka odbrana od
američko-britanskog udara na Internetu svela na nekoliko usamljenih glasova na
njuzgrupama i Internet četovima, odnosno na BBS debate u okviru kojih su Netizeni
raspravljali o tome koliko je bombardovanje Iraka moralno i svrsishodno. Kao i obično u
takvim prilikama, bilo je tu veoma lucidnih primedbi koje, naravno, nikoga ne obavezuju.
S druge strane, bombardovanje Iraka bila je prva ozbiljnija vojna akcija Amerike od kada Internet postoji kao masovni medij, te se shodno tome kao i sve što se prvi put događa na Internetu može smatrati istorijskim. Vesti o napadima na Irak objavljivane su paralelno sa realnim događajima, ali je nedostatak bilo kakvog odgovora sa iračke strane uskratio osnovnu odliku mreže - interaktivnost. Umesto bitke u virtuelnom svetu dobili smo satelitsku televiziju koja se čita, doduše, sa više mogućnosti za dublju analizu i sa većim izborom informacija.
Inače, kada je u četvrtak počeo napad na Irak, "sobe za diskusiju" na Internetu, naročito one koje održavaju velike medijske kuće, naprosto su uzavrele. Korisnici Interneta, uglavnom Amerikanci, naprosto su se utrkivali u pružanju podrške akciji komentarišući da im je "dosta tog Sadama". S druge strane, administratori ovih diskusija nisu imali previše razumevanja za drugačije mišljenje u tako "osetljivom trenutku". Kolega novinar iz Beograda, koji se uključio u diskusiju i sa izvesnom dozom cinizma komentarisao celu akciju i američku spoljnu politiku, doživeo je da bude izbačen iz diskusije na CNN-u. "Neprikladan rečnik" nije bio razlog za odstranjivanje, najpre zbog toga što su znatno teži izrazi na Sadamov račun glat "prolazili". Već sutradan stvari su došle na svoje mesto i moglo bi se čak reći da su kritički tonovi preovlađivali. A možda je razlog i to što je napad na Irak pao u senku "impičmenta" u američkom Kongresu, a o osmorkama rođenim u Teksasu da i ne govorimo. Umesto priče za naslovnu stranu, Irak je postao tek još jedna spoljno politička tema.
Nuspojava ovog događaja jeste nešto veće interesovanje za veb sajtove koji imaju neke veze sa Irakom. Ove prezentacije se mogu podeliti u dve grupe - arapske prezentacije u okviru kojih Irak ima svoje mesto i prezentacije koje prave Iračani koji žive na Zapadu, i koji se na Internetu pojavljuju kao grupe ili kao pojedinci. Ni na jednoj od pomenutih prezentacija ne podržava se režim Sadama Huseina, mada se na više mesta kritikuje politika Zapada prema Iraku, naročito sankcije Ujedinjenih nacija i posledice koje trpi irački narod. Neke od zanimljivijih adresa su www.iraq.com, www.aliraqi.com, iraq4u.com i, posebno, prezentacija Komunističke radničke pratije Iraka (www.wpiraq.org) - sa sedištem u Londonu, na čijim stranicama se Sadamov režim kritikuje sa pozicija marksizma-lenjinizma i pozivaju svi koji imaju da kažu neku lepu reč o Lenjinu da im se jave. Ovom prepoznatljivom miljeu možda nije loše dodati i optimistički intonirane tekstove o tome kako je tokom oktobra i novembra ove godine američka administracija u više navrata naglasila da je spremna da podrži sve pokrete, grupe i pojednice koji se bore za svrgavanje režima Sadama Huseina.
Zoran Stanojević
