Sadamov Irak
Otac i sin
Upravo su strah i nasilje doveli Sadamovu porodicu na vlast u Iraku. To bi mogao biti i razlog njihovog pada
Abras
al Džanabi bio je usred ugovaranja velikog šverca cigareta kad je shvatio da mora da
beži iz Iraka, i to brzo. Bilo je to prošlog januara, tek što se vratio iz Jordana i
otišao da referiše svom šefu Udaju Huseinu, starijem Sadamovom sinu. Sastanak nije
prošao kako treba: Udaj ga je optužio da se "ugrađuje" u cenu, odnosno da
uzima deo profita od šverca. Al Džanabi se kleo da to nije istina, ali je takođe bio
svestan da je došao njegov red. Kao Udajev lični sekretar u poslednjih petnaest godina
imao je prilike da vidi šta se događa sa onima koji dođu u sukob sa
tridesetčetvorogodišnjim verovatnim Sadamovim naslednikom. Oni najsrećniji budu neko
vreme u zatvoru. Mučenje i smrt su gotovo zagarantovani. "Udaj je monstrum,"
kaže pedesetogodišnji Al Džanabi u intervjuu za Njusvik datom u Londonu. "Morao
sam da pobegnem da bih spasio glavu, ali bilo mi je već dosta represije i bede."
Al Džanabi je imao sreće. On je znao put izlaska iz zemlje - podzemne prolaze i tome slično - i uspeo je da izvuče i ženu i petoro dece. Dobio je azil u jednoj evropskoj zemlji (ne želi da kaže u kojoj) i počeo je da govori javno, pružajući retku priliku da se zaviri u krug najbližih Sadamovih saradnika. To je mala grupa ljudi koncentrisana oko Sadamovih sinova Udaja i dve godine mlađeg Kisaja. Krug se sve više smanjuje, kaže Al Džanabi, zbog rivaliteta unutar porodice, paranoidnih progona i stalnih bekstava, tako da se broj ljudi na koje Sadam može da računa sveo na nekolicinu. "Čak i ministri žele da pobegnu odande", kaže on. "Mislim da odbrojavamo poslednje trenutke tamošnjem režimu."
ODLASCI: Ovo je možda preterivanje - Sadam je preživeo brojne najave o svom padu - ali se mora priznati da je u poslednjih godinu dana broj prebeglih visokih funkcionera naglo porastao. Nekoliko Udaju bliskih ljudi je otišlo - uključujući Haitara Ćidara, njegovog bliskog prijatelja koji je pobegao u Nemačku, kao i odgovornog urednika Udajevih novina "Al Babel" Salama Dohija, koji je pobegao u Siriju. Još jedan pomoćnik, Muhib Munib, pobegao je na Novi Zeland.
Ali najznačajnije i još uvek nerazjašnjeno jeste bekstvo Barzana al Tikritija, Sadamovog polubrata i Udajevog glavnog rivala. On je još u avgustu opozvan sa mesta ambasadora Iraka pri misiji Ujedinjenih nacija u Ženevi, gde je proveo deset godina, ali se još nije vratio u Bagdad. Javno, ovaj četrdesetšestogodišnjak se izgovara bolešću svoje supruge, inače Sadamove svastike, koja boluje od raka. Iako je njegova žena zaista ozbiljno bolesna, njegovo moguće bekstvo je vruća tema među svim ostalim emigrantima. "Ukoliko mu je stalo do života, on se neće vratiti u zemlju", kaže Al Džanabi.
RASTUĆA MOĆ: Razlog je Udaj. Odnedavno, Sadamov najstariji sin ima sve
značajniji položaj. On je na čelu Fedajena, specijalnih jedinica koje broje 25.000
ljudi. Takođe, on vodi brigu o veoma unosnom državnom švercu nafte, alkohola, cigareta
i veštačkih đubriva. Udajeva rastuća moć uzdrmala je krug oko Sadama, koji dobro
pamti njegovo dugogodišnje nasilno ponašanje: upucao je i osakatio sopstvenog ujaka
Vatbana 1995. i ubio je Sadamovog omiljenog telohranitelja 1989. Atentat izvršen na njega
1996. godine učinio ga je gotovo nepokretnim. "Sada je okrutan prema svima",
kaže Al Džanabi. "Zato svi i beže."
Upravo su strah i nasilje doveli Sadamovu porodicu na vlast u Iraku. To bi mogao biti i razlog njihovog pada. Kao što reče Gasan Atijah, irački naučnik nastanjen u Londonu: "Lepak koji drži taj režim jeste teror." Da li je lepak počeo da popušta.
("Njusvik")
Preveo Z. Stanojević
