Cinema Rex
Podrška savremenoj kulturi
U leto 1994. godine Radio B92 započeo je jednu od veoma važnih inicijativa za reanimaciju posustale urbane kulture i od zapuštenog prostora u mirnoj dorćolskoj ulici napravio mali kulturni centar otvoren za kreativce svih generacija i profila, a sa ciljem da ohrabri savremenu umetničku scenu Beograda. Nakon gotovo pet godina, Cinema Rex je postao jedan od najživljih kulturnih centara ne samo u Beogradu već je uspeo da privuče pažnju sličnih kulturnih institucija u Evropi, te je prošle godine postao i član evropske mreže alternativnih kulturnih centara Trans Europien Hales.
Za
razliku od "bratskih" evropskih centara, koje dotiraju prvenstveno lokalne
gradske i državne vlasti, koji se pre svega bave novim, mladim autorima i eksperimentima,
Cinema Rex-a u Jugoslaviji tu je i da bi očuvao savremenu kulturu, kulturu druge polovine
XX veka, te odrednicu "alternativni" kulturni centar ljudi koji vode Rex često
primaju s negodovanjem.
"Prvenstveno se trudimo da podržimo savremenu kulturu, a to u našem slučaju znači da sa nama sarađuju i umetnici koji su se profesionalno dokazali i na takozvanoj oficijelnoj sceni, ali ta ista scena, koja je pre svega konzervativna, jednostavno nije imala sluha za promene te su autori bili prinuđeni da pronađu druge prostore, spremne da ih podrže. Upravo stoga što su to prevashodno savremeni projekti, u kontekstu onoga što se u zapadnim zemljama već decenijama naziva savremenom kulturom, mi izbegavamo reč 'alternativa'", kaže urednica programa, Darka Radosavljević.
Rex je otvoren svakodnevno od 9.00 do 21.00 ili 22.00, što zavisi od programa. Čak i kad nema javnih događaja u jedinom prostoru u kome se odvija sav program, u "velikoj sali", nešto se dešava - probe, radionice, pripreme za sutrašnji program... Svi programi, nažalost, moraju da se završe do 22.00 jer, bez obzira na potrebe autora ili publike, u zgradi u kojoj je smešten Rex ima i devet stanova, a kućni red mora da se poštuje.
Pored "velike sale", u kojoj se održava najraznovrsniji program - od pozorišnih predstava, preko koncerata, izložbi, predavanja, performansa, video projekcija do najrazličitijih akcija - od prošle jeseni u "maloj sali" radi i CybeRex, otvorena laboratorija za nove medije koja trenutno podrazumeva besplatno korišćenje interneta (uz obaveznu najavu) od 10.00 do 16.00 i specijalne popodnevne kurseve koje pohađaju prvenstveno umetnici. Otvaranjem CybeRexa Rex je proširio programske delatnosti i na web i video produkciju, za sada zbog tehničkih uslova veoma skromnu, ali sa velikim ambicijama da skrene pažnju i na ovu zanimljivu umetničku oblast.
Programi Rex-a su otvoreni za inicijative svih ljudi koji imaju nove, dobre ideje i žele da pokažu šta rade. U samoj kući radi desetak ljudi, koji se svi trude da programi budu što bolji i da se "gosti"osećaju prijatno.
"Želimo da svi koji sarađuju sa nama imaju utisak da je ovo i njihova kuća. Čak smo dobijali i sugestije da bar jednom godišnje organizujemo "veliko spremanje" u kome bi učestvovali svi naši saradnici", rekla je Darka Radosavljević. "U Rex-u trenutno radi pet pozorišnih trupa, sarađujemo sa preko pedeset likovnih umetnika ili umetničkih grupa, čini mi se da smo postali i kultno mesto za autore stripa, za ljubitelje low-fi i treš video i filmske produkcije započeli smo razmenu programa sa bliskim institucijama i pojedincima u gradovima Srbije, i nije nam dosta. Stalno razmišljamo kako da ne posustanemo, kako da animiramo nove autore i novu publiku."
Sudeći po programskim planovima i atmosferi, Rex nema velikih problema sa kreativnošću, ali problema uvek ima: "Iskreno mislim da je ovakav centar potreban Beogradu i našoj zemlji. Paradoksalno je da najviše pomoći i podrške dobijamo od onih koji sa strane posmatraju našu delatnost. Pre će da nas primeti Evropska zajednica ili pohvali kolege iz Sankt Peterburga nego naše gradsko ili, nekim čudom, republičko ministarstvo. Upravo bi oni mogli da nam pomognu oko trenutno ozbiljnog problema - tesno nam je."
B. Pejić
Zbornik FDU
Drugi "Zbornik radova Fakulteta dramskih umetnosti" Instituta Fakulteta dramskih umetnosti biće objavljen tokom januara. Dr Aleksandra Jovićević, direktor Instituta, najavljuje 45 tekstova, istraživanja u oblastima koja se izučavaju na Fakultetu, ali o čemu do sada nije pisano. Autori tekstova su Dejan Mijač, Milena Dragićević-Šešić, Ivan Medenica, Nenad Prokić, Vava Hristić... U "Zborniku" će prvi put biti objavljen tekst Slobodana Selenića o Brehtu.
Institut priprema i novo izdanje knjige Slobodana Selenića "Dramski pravci 20. veka" i monografiju o scenografu Miodragu Tabačkom.
S.Ć.
