1. januar 1999.
Rađanje eura
"To je veliki događaj za Evropu, a mi mu nismo napravili dovoljno veliku euforiju", žalio je jedan od očeva Evropske ekonomske i monetarne unije (EMU), bivši predsednik Evropske komisije Žak Delor, povodom novogodišnje promocije jedinstvene evropske valute. Iako se lansiranje zajedničke evropske monete koju je prihvatilo jedaneast od petnaest članica EU već smatra događajem stoleća, rođendan eura propraćen je sa puno skepse. Uz likovanje i slavlje, evropska štampa podseća na nedostatak političkog jedinstva unutar Unije i na činjenicu da je prihvatanjem jedinstvene valute stari kontinent koraknuo u neizvesnost i avanturu. Najsarkastičnije reakcije stižu iz Britanije, najvećeg euroskeptika, čiji je tiražni dnevnik "San" objavio da "11 nacija počinje da umire rođenjem Eurolenda".
Prvi euro, inače, potrošen je u novogodišnjoj noći u jednom frankfurtskom hotelu za skupi šampanjac. Vremena za slavlje, međutim, nije imalo na stotine činovnika finansijskih institucija i kompanija Evropske unije koji su Novu godinu "proslavili" trezne glave u svojim kancelarijama pretvarajući sve cene izražene u markama, lirama, francima, šilinzima u jedinstveni euro. Evropa, inače, već stolećima, od rimskog imperatora Dioklecijana, sanja o jedinstvenom novcu, što se vidi i iz prema "Njuzviku" sačinjenom kratkom istorijskom pregledu rađanja zajedničke valute.
Kratka istorija jedinstvenog novca
Još od cara Dioklecijana, Evropljani su tragali za jedinstvenom valutom. Nakon 17 vekova lutanja, to im je, možda, danas i pošlo za rukom.
268-301: Rimski imperator Dioklecijan izvršio je reformu kovanja novca u carstvu i uspostavio jedinstvenu valutu i prvobitni zlatni standard.
Oko 755: Pipin Mali, kralj Franaka, uvodi srebrni denier, novac koji će do kraja srednjeg veka služiti kao standardna novčana evropska jedinica.
Oko 775: Kralj Mersije u srednjoj Engleskoj kuje srebrne penije, koji će kasnije biti poznati kao sterlinzi.
1251-1252: Italijanski gradovi-države uspostavljaju trgovinu zlatom sa severnom Afrikom; Đenova, Firenca i Venecija kuju sopstvene zlatnike koji će se naći u širokoj upotrebi, a služiće drugima kao uzor
XIII vek: Italijanske bankarske porodice sve više koriste menice i na taj način stvaraju bankarsku mrežu koja se prostirala od Engleske do Kaspijskog mora.
Oko 1460: Venecija i Milano u upotrebu stavljaju teže srebrnjake na kojima su likovi bili realističnije predstavljeni, a slične kovanice se pojavljuju i u Švajcarskoj, Nemačkoj, Francuskoj i Engleskoj. Od jednog tipa ovakvog novca, srebrnog talira, nastaće kasnije reč "dolar".
XVII vek: Nadničarski rad uzima maha, pokretljivost ljudi je sve veća, tržišta se šire. Trgovinu u naturi sve više zamenjuje novčana razmena.
1661: Stokholmska banka prva uvodi papirnu novčanicu koja se našla u slobodnom prometu. Ali, odštampala ih je previše nakon čega vladina komisija osuđuje osnivača banke na smrt. Kazna je kasnije preinačena u izdržavanje zatvorske kazne.
1789-1796: Francuska vlada za vreme revolucije uvodi papirne obveznice koje su se koristile u povraćaju konfiskovanog crkvenog imanja ili zemljišta koje je pripadalo plemstvu. Ubrzo počinju da se koriste i kao platežno sredstvo dok njihova vrednost nije devalvirala za 97 odsto, jer je vlada odštampala 40 milijardi ovakvih obveznica.
1797-1821: Rat Engleske protiv Sjedinjenih Država i Napoleonove Francuske istrošio je zlatne rezerve što je nateralo Englesku banku da obustavi isplatu u zlatu u zamenu za papirni novac. Ovaj period poznat je kao "period restrikcije".
1865: Francuska, Belgija, Italija, Švajcarska, Grčka i Bugarska uspostavljaju Latinsku monetarnu uniju, standardizujući svoje nacionalne kovnice novca. Nemačka i Italija nakon ujedinjenja takođe usvajaju jedinstvenu valutu u svojim zemljama.
1872: Danska, Norveška i Švedska stvaraju Skandinavsku monetarnu uniju.
1873: Nemačka, Francuska i Sjedinjene Države usvajaju zlatni standard. (Engleska je to učinila jos 1821)
1914: Prvi svetski rat iscrpeo je zlatne rezerve Nemačke i Francuske i doveo do kraha zlatnog standarda.
1928: Evropa se vraća zlatnom standardu, koji nanovo krahira usled Velike depresije, do 1936, nijedna evropska valuta nije bila vezana za zlatne rezerve.
1944: Na konferenciji u Breton Vudsu u SAD 44 zemlje usvajaju dolarski zlatni standard i fiksni režim kurseva što je trajalo narednih 27 godina.
1958: Stvorena je Evropska ekonomska zajednica, tvorevina Žana Monea, sa krajnjim ciljem uspostavljanja monetarne unije.
1971-1873: Međunarodni monetarni sistem odbacuje fiksne kurseve. Članice Evropske zajednice stvaraju sistem poznat kao "zmija u tunelu" sa ciljem da stabilizuju valute.
1979: Na snagu stupa Evropski monetarni sistem. Od članica se zahteva da zaustave fluktuacije valuta. Uvodi se ECU (European currency unit) kao knjigovodstvena jedinica Evropske zajednice.
1989: Evropska komisija kojoj je predsedavao Žak Delor sastavlja dokument koji predviđa trostepeni proces nastanka ekonomske i monetarne unije.
1990: Prva faza Ekonomske i monetarne unije (EMU) stupa na snagu. Njome je ukinuta većina ograničenja u prometu kapitala između država članica, a raste usklađivanje nacionalnih ekonomskih i monetarnih politika.
1991: Mastrihtski evropski savet postiže dogovor o nacrtu Sporazuma o Evropskoj uniji, kojim su stvorene osnove za nastanak jedinstvene evropske valute do 1999.
1994: Osnovan je Evropski monetarni institut čime počinje druga faza uspostavljanja monetarne unije.
Mart 1998: Evropska komisija daje preporuku za usvajanje jedinstvene valute, zvane euro, koja će se zvanično pojaviti 1. januara 1999. u 11 zemalja: Nemačka, Francuska, Italija, Španija, Portugalija, Irska, Belgija, Holandija, Austrija, Finska i Luksemburg.
Priredila D. Anastasijević
