Šta Rusiju čeka ove godine
Primakov kao Božić Bata
Stupanjem u još jednu godinu "tržišne orijentacije, stabilizacije i demokratizacije" Rusija počinje dvogodišnji period permanentnih izbora u kojem se, naizgled, sve menja - osim krize
Specijalno za VREME iz Moskve
Prvog
januara u podne, dok se tradicionalna novogodišnja povorka sastavljena uglavnom od mladih
(parova) spuštala Tverskom ulicom, koja je za Moskvu ono što su Terazije za Beograd,
nedaleko u četvorouglu Kremlj-Lubjanka-Boljšoj teatr-Državna duma eksplodirao je jedan
"aleko". Dok je slavlje, koje po pravilu počinje kod spomenika Puškinu - čija
će se 200-godišnjica rođenja slaviti cele ove godine - izraz duboke, vekovima
ukorenjivane vere da nikakve nevolje nisu večite, čudovišni plamen koji je progutao
automobil protumačen je kao znak da je prošla godina ostavila u nasleđe sve svoje
nesreće svake vrste. Pogotovo što se ni posle nedelju dana ne zna da li je u pitanju
nečija gruba šala, glup slučaj ili - teroristički akt. Ali, ne znači da je to
ozbiljno uzeto kao loše znamenje.
Jer, sve što se s Rusijom zbivalo, ne samo u 1998. godini već i u svim prethodnim, od raspada Sovjetskog Saveza, mogla je da izdrži samo jedna takva zemlja. Nije malo analitičara koji povodom ulaska Rusije u pretposlednju godinu XX veka ocenjuju da je dosadašnji kurs, kojim je ova zemlja išla od ulaska u postsovjetsku eru, mogao da uništi svaku zemlju - izuzev nje same.
Nažalost, oni predviđaju da će i ova, 1999, biti samo nastavak prethodne. Predsednik Boris Jeljcin je, međutim, optimista. U novogodišnjoj poruci naciji, istina veoma uopštenoj, on je izrazio uverenje da će s Rusijom sve biti dobro. Pri tome, ispada da se više oslanja na sposobnost njenih građana da odole svim teškim iskušenjima nego što obećava da će im sama država obezbediti makar boljitak, ako ne blagostanje.
GODINA IZBORA: Godina 1999. će u Rusiji biti godina izbora - za novu Državnu dumu, ali i za šefove "država" u mnogim gubernijama. I to je jedna od karakteristika Rusije, koja će ove godine biti još izraženija nego ranije - da se gubernatori, i uopšte lideri njenih federalnih jedinica (republika, pokrajina i oblasti) sve više osamostaljuju od centra.
S dolaskom nove godine, Rusija je, u stvari, stupila u dvogodišnji period permanentnih izbora, koji će se završiti u poslednjoj godini veka, 2000, izborom naslednika Borisa Jeljcina. Građani Rusije, koji su prošle godine egzistirali pretežno kao žrtve krize i svekolikih promašaja državne politike, pretvoriće se - kako su novinari uobičajili da pišu - u "elektorat", novine i televizija - u izborne liste, a političari - u kandidate.
Igra je, u stvari, već počela samo će se 1999. još više zaoštriti, da bi vrhunac spektakla dostigla u decembru, kad će se glasati za poslanike donjeg doma parlamenta. Tada će se i znati ko je koga nadigrao - levi, desni ili centristi, koji su već uveliko počeli da biju bitku za buduće glasove.
Ta podela - klasična za svaku političku scenu - u Rusiji je znatno raznolikija, pošto će se unutar svake grupacije po nekoliko partija boriti svaka za svoj račun: Černomirdinov "Naš dom Rusija" nasuprot "Otečestvu" moskovskog gradonačelnika Jurija Luškova, Zjuganovljeva KP odvojeno od Svesavezne KP ili radničko-boljševičke KPSS, a "Jabloko" Javlinskog protiv nekoliko stranaka desne formacije. Glavna karakteristika tih izbora, međutim, jeste to što će oni biti generalna proba odnosa snaga izbornih blokova za predsedničke izbore u junu 2000. godine.
SAVEZ RADA I KAPITALA: Ova godina će biti i godina nade da će, prvi put od početka 90-ih, biti ostvaren i rast industrijske proizvodnje. Sličnih prognoza je bilo i ranije, pa se povodom te najnovije niko previše ne uzda u veliki privredni skok, pogotovo što jako stegnuta državna kesa dopušta da se pokrije najneophodnije - tek toliko da zemlja opstane, do boljih dana.
Uoči prošle Nove godine, tadašnji šef predsednikove administracije,
svekolikog Jeljcinovog tima u Kremlju, Anatolij Čubajs je prognozirao da je Rusija
"na pragu ekonomskog uzlaza", a takođe tadašnji ministar privrede Jevgenij
Jasin je izračunao da će biti ostvaren rast od dva odsto. Čubajs je potom, kad već
nije bio u Kremlju, priznao da je pogrešno prognozirao.
Iako stari kurs nije opravdao očekivanja već naprotiv - razočarao, a vlada premijera Jevgenija Primakova faktički uvodi novi kurs, formalno ostaju na snazi sva dosadašnja strateška opredeljenja, pod zajedničkom kapom zvanom tržišna orijentacija. Kao da su uvereni da je to stvarno samo forma, građani veruju da će Primakov naći recept da spoji dobro iz starog sistema i ublaži strašne posledice delovanja novog, tako da većina onih koji su izgubili nadu u njemu vidi Božić Batu kome će ove godine poći za rukom ono što nije nijednom od njegovih prethodnika na položaju predsednika vlade.
Da za Rusiju ipak ima nade veruju i oni eksperti koji daju za pravo novoj vladi u nameri da se u većoj meri oslanja na domaće resurse i oživljavanje kapaciteta nacionalne privrede. Akademik Dmitrij Ljvov je uveren da će nova vlada uspeti - ako uspe da smanji troškove i cene. Uslovi postoje, tvrdi on, jer su čitavi sektori industrije u stanju da izdrže konkurenciju (na domaćem tržištu) uvoza - jer mogu da odgovaraju džepu većine stanovnika, svejedno što će i kvalitet biti nešto slabiji.
SVE SE MENJA - KRIZA OSTAJE: Glavna (Jeljcinova) parola, međutim, glasi da "za Rusiju nema povratka", iako ove godine ništa neće biti kao bilo koje od sedam-osam prethodnih godina, a pogotovo decenija. Dovoljno je reći da se predviđa da federalni budžet raspolaže sa samo 215 milijardi rubalja (što je oko 20 milijardi dolara!), koliko i jedna Danska, na primer. Pri tome je samo za otplatu stranih zajmova potrebno 17,5 milijardi dolara.
Neko rešenje će se ipak naći. Treba izdržati prva dva meseca, a već krajem februara ili početkom marta oživeće međunarodne finansijske veze: MMF-u je potrebno da se uveri da će Primakovljeva vlada uspeti da izdrži sa prihvaćenim restriktivnim merama, da bi koliko-toliko odrešio kesu. S obzirom na to da je svaki dolar dragocen, Rusiji će svaka finansijska pomoć dobro doći, iako ono što će MMF i drugi kreditori biti spremi da daju ni izdaleka neće biti ne samo dovoljno nego ni blizu sumi koja je pre prošlogodišnjeg avgustovskog kraha, bila najavljivana.
Nada se polaže u - građane, za koje se veruje da "pod dušecima, u čarapama ili teglama" imaju mnogo više nego što bi Rusiji dao najizdašniji zajmodavac. Podatak da su građani tokom prošle godine kupili dolare za više od 200 milijardi rubalja (tačno onoliko koliko će ove godine iznositi planirani državni budžet) služi kao argument onim ekonomskim stručnjacima koji se zalažu za "otkriće" - kako privoleti stanovništvo da investira u svoju privredu: mnogi, međutim, sumnjaju da je to u ruskim uslovima (kada je nacija izgubila poverenje ne samo u banke nego i u državu kao takvu) uopšte moguće, odnosno, realno je isto koliko i recept za pretvaranje olova u zlato.
Naizgled, ove godine su u Rusiji na ekonomskom planu - sve menja, izuzev - krize. Kriza ostaje.
Branko Stošić
