Hajka na medije
U�utkivanje u tri lekcije
"Srbija je zemlja velike slobode. Ko god je
protiv vo�e, u zatvor ga vode"; "Srbijo, majko, pla�i".
Boban Mileti� Bapsi (trenutno u zatvoru)
| Ako se stari aforizam Vlade Bulatovi�a Viba, "Kad �izma po�ne da misli, mozgu ostaje da mar�ira", primeni na aktuelnu hajku na nezavisne medije, poja�anu posle falsifikata kojim je srpski potpredsedni�ki trio onoliko mahao pred kamerama, dolazi se do zaklju�ka da su se ovde namno�ili mozgovi koji ne idu u korak i kvare stroj, pa ih shodno tome valja dovesti u red. Proteklog vikenda, u tri razli�ita mesta u Srbiji, te�ka ruka zakona spustila se na jednu radio-stanicu, jedan mese�nik i na jednoga pesnika-aforisti�ara. Zapa�a se da je te�ina kazni obrnuto proporcionalna veli�ini gradova u kojima zlomisle�i �ive i rade. Po�imo tim redom. |
Slu�aj prvi
Ni�, "City" radio
Op�tinski sud u Ni�u osudio je, u ponedeljak 18. januara, vlasnika "City" radija iz Ni�a Nikolu �uri�a na dva meseca zatvora, uslovno na godinu dana, zbog krivi�nog dela neovla��enog posedovanja i kori��enja radio-stanice u periodu od kraja 1997. godine do 18. avgusta 1998. godine. Uslovna kazna izre�ena je uz olak�avaju�u okolnost da je re� o neosu�ivanom, porodi�nom �oveku koji je u�estvovao na konkursu za dodelu frekvencija, dok mu je ote�avaju�a okolnost bila to �to je "izvr�enjem tog krivi�nog dela stvorena dru�tvena opasnost". Svoj prvi komentar da je presudu primio s olak�anjem, ali da sud nije uva�io deo argumenata odbrane, �uri� za "Vreme" ovako obrazla�e:
"Laknulo mi je zbog toga �to je za ovo delo predvi�ena kazna od godinu dana zatvora. Sud je, na�alost, ignorisao primedbu odbrane da je problem stvorila savezna administracija svojom nea�urno��u. Na�a stanica je u�estvovala na pro�logodi�njem konkursu za dodelu dozvola za rad, i odbijena je 15. maja 1998. godine sa obrazlo�enjem da treba da dopuni dokumentaciju. Mesecima smo �ekali da vidimo �ta nam je jo� od dokumentacije potrebno. Dopis Saveznog ministarstva za telekomunikacije, u kome nam tra�e gra�evinsku dozvolu za antenski stub, stigao je tek 20. avgusta, sa datumom od 18. avgusta, istog dana kada su do�li inspektori, oduzeli nam delove predajnika i onemogu�ili emitovanje programa! Mi smo gra�evinsku dozvolu dobili u op�tinskom Sekretarijatu za urbanizam i komunalne delatnosti uz �estitke da smo prvi i jedini ni�ki radio koji ju je uop�te dobio. Dozvolu smo poslali ministarstvu u predvi�enom roku od mesec dana, ali nam je umesto dozvole za rad stigla tu�ba, a sada i presuda. (Dodu�e, 2. decembra nam je ministarstvo poslalo kratak dopis da je postupak za izdavanje dozvole u toku.) Naime, kada ministarstvo zatvara radio-stanicu, po automatizmu podnosi i tu�bu. Bilo je nekoliko sli�nih slu�ajeva u drugim gradovima da se takav proces zavr�avao tokom istra�nog postupka, ali se ni�ko tu�ila�tvo pokazalo vi�e nego revnosnim i tako smo do�li do presude."
Sagovornik "Vremena" dodaje da je "City" radio po�eo sa emitovanjem programa krajem 1997. godine, uzdaju�i se u predizborna obe�anja da elektronski mediji bez dozvola mogu da rade do okon�anja predizborne kampanje i formiranja nove vlade:
"Posle izbora i konkursa raspisanog u februaru, taj rok je produ�en do objavljivanja rezultata konkursa. Ne zaboravimo da je oko 300 elektronskih medija do konkursa radilo bez dozvole, opet krivicom nea�urne administracije koja godinama nije raspisivala konkurs. Stav Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), �iji smo mi �lan, jeste da, ako administracija na zahtev za dobijanje dozvole, propra�en dopunom dokumentacije, ne odgovori za mesec dana, smatra�emo da je dozvola dobijena. I umesto da ponovo po�nemo sa emitovanjem, meni krivi�no presu�uju, mada sam uredno podneo dokumentaciju i dopunio je. Zanimljivo je da smo mi najmla�i ni�ki radio, poslednji smo po�eli sa emitovanjem, a prvi smo zabranjeni. Za�to? Valjda zato �to smo pu�tali inostranu muziku i imali sopstveni informativni program. �injenica da su u trenutku kada mi je izricana presuda �etiri ni�ke radio-stanice radile bez dozvole (bar one gra�evinske) relativizuje ovaj krivi�ni postupak protiv mene. Ne govorim ovo zbog toga �to mislim da bi i njima trebalo suditi, ve� zato �to sam uveren da su dvostruki ar�ini ru�ni i da svima treba dozvoliti da rade."
Predsednik ANEM-a Veran Mati� izjavio je ovim povodom da je presuda vlasniku "City" radija opasan presedan �iji je cilj uterivanje straha ljudima koji �ele da u�estvuju u proizvodnji istinitih informacija, dodav�i da je pa�nja sveta bila usmerena na ovaj slu�aj posle kojeg bi mogao da krene talas sli�nih presuda.
Slu�aj drugi
Leskovac, "Prava �oveka"
Leskova�ki slu�aj po posledicama je znatno te�i od ni�kog. Mese�nik "Prava �oveka", �iji je izdava� Odbor za ljudska prava iz Leskovca, ka�njen je prekr�ajno po republi�kom Zakonu o informisanju na 100.000 dinara kazne, dok je Bojanu Ton�i�u, glavnom uredniku i autoru spornog teksta "Pisati kao sav normalan svet", objavljenog u decembarskom broju lista, nalo�eno da se "isprsi" sa 50.000 dinara. Presuda je izre�ena 15. januara, na osnovu zahteva za pokretanje prekr�ajnog postupka koji je dan ranije podneo �ivko Ljubisavljevi�, direktor i glavni i odgovorni urednik JP Radio Leskovac. Direktor Radio Leskovca na�ao se "iznenadjen i uvredjen" zbog sporne re�enice u Ton�i�evom tekstu koja "opli�e" Radio Leskovac za pre�utkivanje, zamagljivanje i jo� koje�ta. Prekr�ajni sudac je ocenio da je time "naru�en ugled i interes javnog preduze�a Radio-Leskovac", te odmerio po zakonu.
"Pravi razlozi su na drugoj strani, pre svega, u mom uvodniku u istom broju pod naslovom 'Apokalipsa sada' u kome sam pisao o epidemiji dizenterije u leskova�kim obdani�tima, zbog koje niko nije odgovarao, kao i moje pisanje za 'Blic', 'Danas', 'Nezavisnost'...", ka�e za "Vreme" Bojan Ton�i�. "Odbor za ljudska prava, jedina nevladina organizacija ju�no od Ni�a i list 'Prava �oveka' na�li su se na meti na�elnika Jablani�kog okruga i �efa leskova�kih socijalista �ivojina Stefanovi�a, koji je, u svojoj izjavi za Radio Leskovac, list ocenio kao '�ist pamflet', a meni pripisao 'psihi�ke probleme', valjda zato �to sam zbog �ikaniranja na poslu - radim u op�tinskoj upravi - neko vreme proveo na bolovanju. Dalje je sve bilo stvar rutine, a podnosilac prijave je direktor Radio Leskovca, stanice o kojoj sam pisao ba� u 'Vremenu' januara 1995. godine i to afirmativno!"
"Ma kako ovo nazvali", nastavlja Ton�i�, "re� je o verbalnom deliktu, a i u samoj presudi bilo je mnogo nepravilnosti: po Zakonu o informisanju ne ka�njava se glavni nego odgovorni urednik; ne ka�njava se ni autor; u obrazlo�enju presude, pored mojeg imena ne stoji nikakva funkcija, a kazna od 100.000 dinara izre�ena je listu koji ne postoji kao pravno lice, po�to je re� o glasilu Odbora za ljudska prava! Da ne nabrajam dalje. Po�to novac nisam uplatio u predvi�enom roku, po presudi mi preti zatvorska kazna od 30 dana (dok se ne namiri 1800 dinara, 60 dinara po danu), a ostatak bi trebalo da naplate prinudnim putem, mada od imovine imam samo svoje prijatelje. �alili smo se, ali �alba ne odla�e izvr�enje."
Presuda je, ina�e, izazvala poprili�nu pa�nju lokalnih i nacionalnih medija, ali i me�unarodnih organizacija. Su�enju u prostoriji premaloj da primi sve zainteresovane prisustvovali su predstavnici Misije visokog komesarijata za ljudska prava UN-a u Jugoslaviji Nikola Barovi� i Jadranka Koceji�, a optu�ene je branio advokat iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Slobodan Stoji�. Lokalna TV "Panorama" imala je op�iran izve�taj o su�enju, a oglasio se i specijalni izvestilac za ljudska prava Jir�i Dinstbir ocenom da je sudija za prekr�aje jednostavno izmislio novu kategoriju lica koja su po zakonu odgovorna i da je po prvi put zapre�en zatvor kao sredstvo za sprovo�enje ovog zakona. "Dr�anje ljudi u strahu ne vodi ka unapre�enju demokratije i ljudskih prava i okon�anju nasilja", rekao je jo� Dinstbir, a apel za osloba�anje Ton�i�a i "Prava �oveka" uputili su i Helsin�ki odbori iz istoimenog grada i iz Stokholma.
Posle mirnog vikenda, Ton�i� i predsednik leskova�kog Odbora za ljudska prava Dobroslav Ne�i�, pozvani su, u ponedeljek 18. januara, na razgovor kod prekr�ajnog sudije Dragana Stankovi�a koji im je odrezao kaznu. Razgovor je bio odlo�en, jer je sudijina kancelarija tokom prethodne no�i obijena?! Odbor je (uz, verovatno jedva prigu�en smeh), odmah reagovao izjavom da nema nikakve veze sa provalom. Ne�i�a su kasnije u prostorijama Odbora posetila dvojica, po sopstvenim re�ima, inspektora Slu�be dr�avne bezbednosti, pitala ga da li je on taj i taj, a posle potvrdnog odgovora naprosto od�etala. Ni�ta novo: "Ve� dugo nam prete, pozivaju na informativne razgovore, provaljuju u prostorije, �ire neistine o nama... Mi nastavljamo da radimo i verujemo da �e i januarski broj 'Prava �oveka' na�i put do �italaca", izjavio je Ne�i� za dnevnik "Danas", a Ton�i� za "Vreme" potvr�uje da je i ranije �ikaniran na poslu, da je pre�eno njegovim prijateljima, da je dobijao pozive za mobilizaciju i da su na njega primenjene "sve smicalice karakteristi�ne za milje kasabe na 300 kilometara od Beograda".
Slu�aj tre�i
Knja�evac, Boban Mileti� Bapsi
Dok u Ni�u uslovno ka�njavaju, a u Leskovcu za sada samo prete zatvorom, u Knja�evcu, bogami, 'apse! Ma�inski tehni�ar iz Knja�evca, u slobodno vreme pesnik i aforisti�ar, Boban Mileti� Bapsi trenutno le�i svojih 30 dana u zatvoru zato �to se protiv njega vodi istraga. Sudija Okru�nog suda u Zaje�aru "u krivi�nom predmetu okrivljenog Bobana Mileti�a..." doneo je 13. januara re�enje da se sprovede istraga zato �to postoji osnovana sumnja da je okrivljeni "tokom decembra 1998. godine u Knja�evcu javno izlo�io poruzi Slobodana Milo�evi�a, predsednika Savezne Republike Jugoslavije u vezi sa vr�enjem njegove predsedni�ke funkcije". �ta to u�ini nesre�nik? Pa, to �to je "u svojstvu autora knjige aforizama, epigrama i pesama", istu "�tampao u �tampariji 'Zlato tisak' u Knja�evcu u tira�u od 250 primeraka", da bi je onda "preuzeo iz �tamparije i dana 18. 12. 1998. godine u Domu kulture u Knja�evcu na promociji javno objavio, rasturao i prodao preko 100 primeraka knjige". �ta fali knjizi? To �to je, kako pi�e tu�ilac, napisao: "Samo Sloba Srbiju spasava - svojom ostavkom"; "Jedva �ekam da zagrlim vo�u - kakva bi to �panska kragna bila"; "U zemlji nenormalnih ljudi, sasvim je normalno da vlada najnenormalniji"...
Ovo je, razume se, izbor okru�nog javnog tu�ioca, mada se "Vremenu" vi�e svi�a pomalo proro�ki aforizam s po�etka teksta, ili onaj: "Pi�em protiv vo�e sva�ta, mada znam da taj ne pra�ta", al','ajd', nema veze. Obrazlo�enje za 30 dana pritvora glasi: "Iz okolnosti slu�aja proizilazi da bi okrivljeni, ukoliko bi se nalazio na slobodi, ometao pravilan tok istrage uticanjem na svedoke koje treba saslu�ati". Beogradski advokat Nikola Barovi�, me�utim, isti�e da �ovek ne negira da je napisao inkriminisanu knjigu, oceniv�i da nije re� o uticaju na svedoke, ve� naprosto o represiji. Ina�e, kako javlja dnevna �tampa, knjiga "Srbijo, majko, pla�i" katalogizirana je u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu jo� 1997. godine.
Valja se nadati da nesre�ni pesnik-aforisti�ar, kad pro�e sve, ne�e poslu�ati kolegu Viba koji je onomad pripretio: "Zamerate mi �to se igram re�ima. Ugleda�u se na vas, igra�u se ljudima."
Uro� Komlenovi�
|
Brankova�ka Kako je okretni mladi preduzima� dao ulici u kojoj ima ku�u sopstveno ime Neko je nekada u neko vreme, valjda prilikom neke energetske krize ili iz neke druge mode, u vikend naselju nedaleko od Sremske Kamenice, podno Popovice, ne�to �to je li�ilo na novu uli�icu kraj poljskog puta nazvao - Solarnom ulicom. A neko drugi je to isto u�inio za nekoliko ku�a pokraj drugog poljskog puta ne�to bli�e Novom Sadu. Kad je novosadska op�tina pre nekoliko godina pro�irila svoju gradsku granicu dublje prema Fru�koj Gori, na novom zemlji�tu prime�en je izvestan nered u imenima uli�ica, a glavno je da je prona�eno da postoje dve "solarne ulice". Tada su aktivisti mesne zajednice Sremska Kamenica pokrenuli inicijativu da se u tu divljinu uvede red, pa su proletos, gotovo demokratski, zatra�ili od desetak vlasnika ku�a kraj one druge, dalje Solarne ulice, da daju predlog novog naziva. Kako je kom�ija Branko izgradio ku�u kraj samog glavnog druma, njemu je, prvom na svakom udaru, i prenet taj zahtev. Ovaj okretni mladi preduzima�, ve�ito zauzet, a i retko u toj ku�i u koju je smestio neke izbeglice iz Krajine, valjda ro�ake ili prijatelje (ili podstanare) iz starog kraja, razglasio je da se tra�i novo ime ulice, ali niko, pa ni on sam, nije se prihvatio nezgodne du�nosti organizatora takvog sastanka. Kad su kroz neko vreme do�li iz mesne zajednice da pitaju kakva je odluka, on je procenio da je pametnije da ka�e da je odluka pala nego da obja�njava za�to demokratsko pravo nije konzumirano. No, u brzini, ni�ta mu drugo nije palo na pamet nego da ka�e da je re�eno da se ulica nazove Brankova�ka, to jest da joj skromno podari svoje ime. Predlog je zapisan i prosle�en Komisiji za imenovanje ulica Gradske skup�tine Novog Sada. Komisija je u skladu sa na�elom sabornosti koje vlada u Republici Srbiji, taj predlog prosledilo na saglasnost Ministarstvu za urbanizam i gra�evine Vlade Srbije (prema �lanu 8. Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije i lokalnoj samoupravi, 47/91), a tamo su se ljubazno odazvali �elji naroda i dali saglasnost da Gradska skup�tina Novog Sada promeni naziv Solarne ulice u Brankova�ku - �to je i u�injeno bez ijednog glasa protiv. Zatim je nadle�no komunalno preduze�e poru�ilo tablu za ulicu. Problem je izbio kada je trebalo platiti 50 dinara po ognji�tu za novu tablu i direk na kome �e ona biti istaknuta. Neki zadrti stanovnici te ulice tek tada su pitali otkud da je ulica nazvana po Branku, kada su oni tu daleko stariji starosedeoci. Predstavnik mesne zajednice je objasnio da to vi�e nije po Branku nego po Vladi Srbije, koja je po�ela da uvodi red i u ovaj deo fru�kogorske divljine. Taj argument nije lepo prihva�en od nekih upornih vojvo�anskih autonoma�a u�an�enih u nekoliko vikendica ve� trideset godina, i mada su tablu platili, nikako da je istaknu. Tako se u pojedinim krajevima Vojvodine i dalje ometaju napori Vlade Srbije da uvede red na celoj svojoj nedeljivoj teritoriji. D.B. |
