Intervju: Mr Branislav Pomori�ki

Centralna ruka Srbije

Prvi put u na�oj finansijskoj istoriji posle Drugog svetskog rata na prihodnoj strani propisa o prikupljanju sredstava za bud�et Srbije izbrisana je Vojvodina

Mr Branislav Pomori�ki �lan Izvr�nog odbora Novog Sada i direktor SPENS-a, zadu�en je za finansije u gradskoj vlasti, koju kontroli�e koalicija stranaka koje ne u�estvuju u centralnoj vlasti u Srbiji. Ovaj ekonomista svakodnevno ima pred o�ima finansijske tokove, ne samo kao gradski funkcioner nego i kao direktor jednog velikog poslovno-sportskog centra, a javnost ga je posebno zapazila kao jednog od tri republi�ka poslanika koji su po�etkom decembra pro�le godine isklju�eni iz Skup�tine Srbije (po�to je Dragan Veselinov isklju�io sve ostale stranke iz Koalicije Vojvodina) - ba� uo�i rasprave o bud�etu i drugim finansijskim zakonima. Razgovor sa gospodinom Pomori�kim zapo�eli smo pitanjem na koji na�in se u Srbiji koncentri�e i centralizuje mo� odlu�ivanja �ak i o privatizaciji, o �emu je on u vi�e navrata javno govorio?

POMORI�KI: Kad je re� o koncentraciji i centralizaciji mo�i odlu�ivanja o nacionalnom kapitalu najjednostavnije je i�i putem primera, a najo�igledniji su primeri uzeti iz zakonskih tekstova koje Vlada Srbije u poslednjih nekoliko meseci glatko protura kroz Skup�tinu Srbije.

Evo, mo�da, najdrasti�nijeg slu�aja kada je u pitanju privatizacija, slu�aja �ija je su�tina nekako ostala van vidokruga javnosti. Re� je o Zakonu o prometu nepokretnosti. Ja ne�u sada analizirati sve njegove dvosmislenosti, ali �u prvo spomenuti da on u po�etnom stavu isti�e da su svi oblici svojine ravnopravni, �to bi istovremeno trebalo da zna�i i da je svaka svojina svakome dostupna na na�in prirodan svakoj od oblika svojine. Me�utim, u �lanu 15 spomenutog zakona zapisano je da individualni poljoprivrednici ne mogu kupiti dru�tveno poljoprivredno zemlji�te u procesu njegove transformacije.

Svakome je jasno da je tu re� o klasi�nom ru�enju jednog od osnovnih principa republi�kog ustava Srbije, kao i da je re� o elementarnoj protivre�nosti ugra�enoj u sam zakon. Postavlja se, naravno, pitanje za�to je taj �lan 15 tu tako ogoljeno zapisan, kao da je zalutao iz vremena tvrdog socijalizma. Kome se mo�e objasniti da na�i seljaci navodno nisu zaslu�ili da kupe dru�tveno poljoprivredno zemlji�te, da je to zemlji�te tobo�e stvorio neko drugi (to jest, kao da ono nije od tih seljaka oduzeto) ili, mo�da, da neka fantomska ekonomska doktrina ima valjane dokaze da dru�tvena poljoprivredna dobra treba sa�uvati (po Lenjinovom obrascu "ukrupnjavanja" zemlji�nog poseda).

Nemogu�e je sada i ovde braniti tezu da su se ta na�a dobra pokazala kao ekonomski uspe�na, s obzirom na jednostavnu �injenicu da su ona ekonomski propala jo� u ono za dru�tvenu svojinu povoljnije sistemsko okru�enje. Re�im dru�tvene svojine se i u poljoprivredi pokazao neodbranjiv. Kako je i sam pojam te svojine postao paradoksalan, spomenuta za�tita njiva od onih koji bi mogli da ih obra�uju ne mo�e se racionalno objasniti generalnim ekonomskim argumentima. Otuda zaklju�ak nu�no ide ka sferi parcijalnih interesa. Jednostavno, name�e se kao zaklju�ak hipoteza da neko �uva monopol na zemlji�te da bi sam kontrolisao i u�estvovao u privatizaciji mo�da na�eg najvrednijeg resursa. Po�to je najvi�e zemlje u dru�tvenoj svojini na teritoriji Vojvodine, name�u se i drugi zaklju�ci.

"VREME": Dr�avna centralna finansijska vlast je, naravno, dominantna u sferi javnih finansija. Vi smatrate da i u toj sferi, �ak, ima vi�ka voluntarnog disponiranja?

Vidite, prvi put u na�oj finansijskoj istoriji posle Drugog svetskog rata na prihodnoj strani propisa o prikupljanju sredstava za bud�et Srbije, da tako ka�em, izbrisana je Vojvodina, ona tu ne postoji kao neki subjekt. Prvi put Autonomna Pokrajina Vojvodina nema ni jednog jedinog dinara svog izvornog prihoda. Naravno, njena teritorija nije teritorija sa koje se ne uzimaju prihodi, naprotiv - ali je bez ikakvog uticaja na bilo koji dinar koji se u njoj sakuplja. Na rashodnoj strani odobren je bud�et takozvanoj pokrajinskoj vladi, to jest Izvr�nom ve�u Skup�tine APV, ali po veli�ini takav da nekolicina ovda�njih funkcionera mo�e da pla�a sekretarice, da ima fikuse u kabinetu i da se, tolika su to sredstva, jednom ili dva puta prskaju komarci, ali ne na celoj teritoriji Novog Sada. Bud�et Vojvodine je, na primer, �est puta manji od bud�eta grada Novog Sada, koji ni sam nije dovoljan.

Mnogi smatraju da je bar sam Bud�et Srbije navodno tehni�ki dobro sproveden. Delite li takvo mi�ljenje?

Nije tu stvar u tehnici, ali ni ona nije racionalna. Glavni nosioc prihoda trebalo bi da bude porez na dobit preduze�a, kad se tobo�e siva ekonomija vrati u legalne tokove. Kome uop�te treba obja�njavati da dobiti u privredi nije bilo ni pro�le, a ne�e je biti ni ove godine. Preciznije re�eno, tamo gde je ima, ona ne�e biti iskazana.

Postavlja se onda pitanje na kojoj bazi �e porasti bud�et za tih 34,6 odsto. Pora��e na bazi zahvatanja inflatornih prihoda, onih prihoda koje �e naduvati inflacija. To su, pre svega, porezi na dohotke i porez na promet. Naravno, mogao bi se o�ekivati realan porast tih prihoda, kad bi se mogao o�ekivati realan rast dru�tvenog proizvoda - a u to ne veruje ba� mnogo stru�njaka.

Ipak, bitno je pogledati kako je komponovana rashodna strana bud�eta, a posebno kako se projektuje potro�nja nominalnog porasta bud�eta. Odmah se vidi da je polovina porasta predvi�ena za policiju, a druga polovina je namenjena takozvanim rezidualnim stavkama. To su one stavke "ostalo", "i druge namene", "prema potrebi", "rezerve" itd., sve po odlukama vlade. Evo samo jedan primer, kod sredstava za visoko obrazovanje u stavci "za podr�ku talentima" imate dva miliona dinara, a "za ostale namene" je predvi�eno 167 miliona dinara. O �emu tu dalje da se pri�a?

Posle usvajanja finansijskog paketa za ovu godinu najo�trije ste kritikovali zakon o socijalnom fondu. Ponovite za na�e �itaoce svoje argumente...

Mislim da je onaj zakon o privilegijama, koji je digao toliko pra�inu pre nego �to je povu�en, samo bio maska za ovaj propis koji spominjete. Tim zakonom o takozvanom socijalnom fondu, kao �to je poznato, predvi�eno je zahvatanje milijardu maraka (�est milijardi dinara).

Prvi problem sa ovim zakonom jeste to �to je on u suprotnosti sa Ustavom Srbije i u direktnoj suprotnosti sa svim sistemskim zakonima koji defini�u prihodnu stranu bud�eta. �lan 68 Ustava Srbije nedvosmisleno ka�e da svi prihodi dr�ave moraju biti bud�etirani. Zna�i, ne "mogu", "treba" ili nekako kondicionalno druga�ije - ve� moraju biti bud�etirani. Zakon o javnim prihodima i rashodima ka�e �ta "mo�e" biti bud�etirano - zahvatanja iz rudarske rente, biljna bogatstva itd. Zna�i tu gde samo "mo�e" ne spominju se cigarete, alkohol i sve ono �to je sada predmet kvazi oporezivanja, navodno u korist socijalnog programa. U obrazlo�enju tog zakona spominju se, istina, penzije i de�ji dodaci, ali u samom zakonu tako ne�to ne pi�e. Ispada da se zakon i obrazlo�enje ne odnose jedno na drugo. I da ka�em jo� i to, ja ne znam da je dr�ava ovde usvojila neki socijalni program za �ije ostvarenje se sada udara namet na vilajet. Uostalom, ve� i �injenica da �e sa tog "prolaznog ra�una", na koji �e stizati taj novac, pare deliti po svojoj volji ministar finansija, upu�uje na smisao celog zakona, pa i na pravac utro�ka tih para. Mogao bih �ak pretpostaviti da to nije zakon za socijalni program, ve� zakon za formiranje privatizacionog fonda u korist jedne uske kaste finansijskog plemstva Srbije. A ka�u da privatizacija kasni zato �to nemamo logistiku. Evo jednog logisti�kog zakona za privatizaciju javnih dobara.

D.B.