�udo u Valjevskoj Kamenici

Sveta cepanica

Detetu Sa�i ukazao se lik svetitelja na cerovom drvetu. Da je u pitanju srpski svetac na srpskom panju, presudili "original podo�njaci" Vasilija Ostro�kog

Kad je onomad, sredinom decembra pro�le godine, srpski premijer Mirko Marjanovi� sve�ano, radno, bez �lema i strate�ki probio srpski Trifkovi�a tunel na pruzi Valjevo - Loznica (koji je uspe�no probijan sedam godina), samo su optimisti mogli pretpostaviti da �e se sa �udima nastaviti. Ali, bi novo �udo. Ovog puta bo�ije. Na Tucindan, 5. januara, pred Bo�i�, dete Sa�a, kao svako srpsko dete uze da nacepa drva. Jedan cerov panj se ba� nije dao, dete Sa�a stade da ga razgleda i na preseku polovine panja, da ka�emo ove�oj cepanici, ugleda lik svetitelja.

Kasnijom ekspertizom bi utvr�eno da se prikazao srpski svetitelj Vasilije Ostro�ki, poznat kao �uvar pravoslavlja, �udotvorac i iscelitelj. Po�to je osve�tena, sveta cepanica se za�titi i izlo�i u crkvi u Donjoj Kamenici. Narod dolazi, klanja se i prila�e. I tuma�i da su vremena odista gadna, �im se srpski svetac prikazao na cerovom drvetu, koje je autohtono srpsko. Treba li re�i da se dalja �uda tek o�ekuju.

KNJIGA UTISAKA: Gornja Kamenica ba� kod tunela Trifkovi�. Levo od regionalnog puta Valjevo - Loznica, stotinak metara uzbrdo, crkva svetog Nikole. Nedelja pre podne. U porti i crkvi mno�tvo naroda, ima ih od Beograda, Kikinde, U�ica... U crkvi, do ikonostasa, omanji sto zastrt �ar�afom sa vo�nim motivima. Na njemu staklena posuda u obliku kvadra, otvorena odozgo. U njoj ove�a cerova cepanica na koju je naslonjena ikonica Vasilija Ostro�kog, cerov list, prilozi u novcu. �u�kasto �elo cepanice bledi prema kori. U srcu drveta krugovi godova prese�eni belinom, centrimetar sa dva, koja se mo�e "pro�itati" kao lik. Narod stao u red, prilo�i, klekne, pomoli se.

Sve�tenik �eda Simi� ka�e da nema broja koliko je ljudi bilo, nema broja... Dolazili i iz Berlina da snimaju na kasetu. "Iz bilo kog ugla da posmatrate, u vas gleda, a to su odlike svetitelja", obja�njava. Pop �eda odlazi da obu�e mantiju, zbog slikanja, crkvenjaci kupe pare sa cepanice i upisuju u svesku.

Sve�tenik pri�a da je na Tucindan dete Sa�a cepalo drva, jedno nije htelo da se precepi, pojavile se varnice, svetlost, Sa�a je ugledao lik, u�inio mu se ve�i, upla�io se, zvali ga telefonom, rekao da ga unesu u ku�u, sutradan video �to i uku�ani, uputio da sa�ekaju da pro�u Hristovi praznici pa �e oti�i vladici Lavrentiju u �abac.

U �abac oti�li pred Srpsku novu godinu, on, Milosavljevi�i, kod kojih se svetitelj prikazao, i televizija. Vladika, pod lupom, gled'o, posmatr'o, i doslovce rek'o: "Ako je dar prirode, a i priroda je Bogom dana, mogu�e je da i��ezne, ako je od Boga, sigurno �e se uskoro prikazati nekim �udom, izle�enjem, i tako te stvari". To je bio njegov sud i naju�i komentar, ka�e pop �eda, i dodaje da je vladika ocenio da je to ipak lik svetog Vasilija. Dodaje i da je vladika to malo povezao i sa crkvom u Staparu, gde su drva pose�ena, crkva je nezavr�ena jo� od Drugog rata, pa je to bo�ja promisao da se zavr�i. "Toliko", ka�e sve�tenik, "ja vi�e ne smem ni�ta da dodajem". Dodaje da je vladika naredio da se drvo sa litijom prenese u crkvu, da je otada crkva otvorena svakog dana, da �e nabaviti knjigu utisaka, da narod mo�e da prilazi, ako je prikazanje od Boga, do�i �e do nekog isceljenja, jer je sveti Vasilije poznat po isceljenjima... Misli da �e biti pose�eno.

Starija �ena, u crnini, izlazi iz crkve, ka�e, lika ima, vidi se, da li je to neko predskazanje... Dve starine u uglu porte, me�tani. Obojica u belim, staja�im (sve�anim) ko�uljama. "Bo�ja volja, ne�to �e biti, valjda �e Bog dati bolje", vi�i �e. Ni�i govori otresito, da Ovo zna�i da narod treba da se vrati crkvi, vi�i ozgo treba da donesu �ta je Ovo, mo�da je dobro, mo�da stradanje, bolje neka bude dobro, "vidi se da je neka prokaza", mo�da �e Ovo doprineti da budemo verni jedan drugom, da jedan drugog volimo, sve se otpadilo, ako je od boga, mora se jo� ne�to prikazati...

NEMA SUMNJE, ON JE: Ku�a Milosavljevi�a, gde se sveti Vasilije prikazao, tri kilometra dalje, u Gornjoj Kamenici. Do puta-ulice prodavnica "Srbija", na plavoj tabli beli "radikalski" orao. Iza ku�e gomila cerovih panjeva, sve naslagani jedan na drugi. Cela porodica na okupu. Doma�in Slavko ka�e da je, za sedam dana, koliko je drvo bilo kod njih, 500 ljudi pro�lo kroz ku�u, i to sa svih strana, nikakav teret nisu osetili, 500 ljudi, kaljavo, a tepih nigde nije isprljan. Cepanica stajala na vitrini, ko god u�e bez komentara, pomoli se i ka�e: "�udo bo�ije". Kad je cepanica osve�tena premeste je kod ikona.

Po�inje iz po�etka, prvo su mislili da je sveti Nikola, po�to ga slave, ali on ima malo okruglu bradu, a sveti Vasilije izdu�enu, podeljenu na dva dela, to je toliko savr�enstvo da ga ni Uspenski ne bi bolje naslikao. Tako rek'o vladika, a posmatrao pod lupom. Posmatrao mu vladika podo�njake i rekao - "Podo�njaci su original svetog Vasilija Ostro�kog". Podo�njaci, a vladika zna.

Drva odsek'o u Staparu, ljudi pri�aju da se u toj �umi uvek ne�to pojavljivalo. �ume nema mnogo, 20 ari, ali kad god ode u nju nase�e puna kola i greje se celu zimu. A mala �uma. Kad je sek'o drva, kod ku�e, sve re�'o uvis panj na panj, ko nikad, tako mu do�lo. Na Tucindan, po�alje Sa�u da iscepa drva, oni sede, piju kafu, kad upade dete, sa vrata, "ljudi, vidite ovo �udo", pogleda cepanicu, pa u svetog Nikolu, "ako,nije on", skopa cepanicu i pravo kod kom�inice koja veruje i vi�e nego �to treba, �ita mnogo knjiga i sve �ivo. Kom�inica izvadi ikonicu svetog Vasilija i ka�e: "On je". Posle i ostali ka�u: "On je". Sutradan do�e pop �eda, prekrsti se, celiva panj, i on ka�e: "Nema sumnje", al' ne sme da da sudi, vladika �e.

Slavko je u po�etku im'o neki strah od sve�evog lika, nije mala stvar, svetac u ku�i, ali pomisli, svetac je, ne�e biti zlo, pro�e jedna no�, druga, sve fino, vidi svi odmorniji i opu�teniji. Odu kod vladike, vladika uze lupu, cepanicu dr�'o namesnik Mihailo iz Ose�ine, ka�e vladika: "Vidi se". Kaz'o i da je te�ko dati sud, tako ne�to u �ivotu nije video, i ocenio da stoji u crkvi. Eno, stoji kako stoji, ne menja se, lik se nije ni�ta promenio, bio je malo sjajniji, brada mu bila crnja, zbog vlage.

I dete Sa�a (21 godina) po�inje ispo�etka. Uzeo panj da precepi, sekira se odbila, nije sumnj'o, udari ja�e, ne�e, uzme da pogleda, ugleda lik, izgled'o mu ve�i. Ni da se�e, ni da ne se�e, vi�e lika se ocrtav'o krst, poljubi lik, prekrsti se i unese ga u ku�u, obavesti popa �edu "koji je preuzeo dalju intervenciju".

Pro�lo vreme, ohladile se glave, Slavko trezvenije razmi�lja, mo�da ovo nije dobro samo za njegovu ku�u, nego za ceo narod, do�ao je dan izmirenja, mir i sloga su potrebni svima, problema ima, i na Kosovu, i sa Crnom Gorom, bilo bi mu drago da svetiteljev lik pomogne svima, eno crkva puna, narod �e dolaziti.

Slavko imao jo� straha, koji je iza�ao na dobro. Kad su izneli cepanicu iz ku�e, kad su po�li kod vladike, svi uku�ani su plakali, bilo im �ao, sa�iveli se sa likom svetitelja, a kad je lik vra�en opet su bili sre�ni, ako nije u ku�i, u crkvi je, i crkva je ku�a.