Danilo Nikoli�: Ninova nagrada za roman godine

Humor i sanduk

Ova jesen i zima su vreme iskupljivanja jednog duga i premda se tom radu unazad uvek treba protiviti, to se u ovom slu�aju �ini kao neka mala, tiha, zaslu�ena pravda kojoj se ovde ipak ne�e prigovarati, naprotiv. Andri�eva nagrada za najbolju pri�u, a sada i NIN-ova nagrada za roman godine stigle su u ruke vedrog i pomalo vreme�nog gospodina Danila Nikoli�a, prva za knjigu Ulazak u svet, druga za roman Fajront u Grgetegu

Nije NIN-ova nagrada za roman godine ta koja romanima odre�uje vrednost i daje veliku va�nost, nego su romani i interes za njih ono �to ovu nagradu �ini zna�ajnom. Nagrada je dobra da na delo skrene pa�nju javnosti, naro�ito povremenih �italaca i obrazovanijeg sveta koji ipak �eli da se upozna sa novim delima svoje nacionalne knji�evnosti. �iriji se �esto menjaju, ali me�u njima su i oni koji nisu nagradili remek-dela kakva su Andri�eva Prokleta avlija, Desni�ina Prolje�a Ivana Galeba i Druga knjiga Seoba Milo�a Crnjanskog, i oni koji su umesto toga sru�ili po jedan tovar nagrada na Dobricu �osi�a i Oskara Davi�a. I poslednjih godina je bilo takvih previ�anja, na primer, Gorana Petrovi�a i Basare, ili nagra�ivanja �ivojina Pavlovi�a i Milovana Danojli�a. Albahari je, recimo, morao da sa�eka "popravni ispit", ali se ponekad sa takvim ispravkama stigne, takav je slu�aj, na primer, sa Crnjanskim, koji je naradu ipak dobio za Roman o Londonu, ili sa Ki�om i Peki�em nagra�enim za naredne romane, Pe��anik i Hodo�a��e Arsenija Njegovana. Serije "pogodaka" i "proma�aja" se smenjuju, a smetaju zapravo samo one namerne "gre�ke" koje se mogu predvideti. Tako je to sa nagradama. Za utehu, stvari ne stoje mnogo bolje ni sa Nobelovom nagradom, koja treba da objedini ono najbolje �to �itav svet �ita, pa gde da se sa tim meri nagrada koju dodeljuju na�i �iriji �iji �lanovi �esto skoro ni�ta ne pro�itaju.

VREME ISKUPLJIVANJA: Ova jesen i zima su vreme iskupljivanja jednog duga i premda se tom radu unazad uvek treba protiviti, to se u ovom slu�aju �ini kao neka mala, tiha, zaslu�ena pravda kojoj se ovde ipak ne�e prigovarati, naprotiv. Andri�eva nagrada za najbolju pri�u, a sada i NIN-ova nagrada za roman godine stigle su u ruke vedrog i pomalo vreme�nog gospodina Danila Nikoli�a, prva za knjigu Ulazak u svet, druga za roman Fajront u Grgetegu. Reklo bi se da je �ika Danilo grabe�i kroz osmu deceniju �ivota u�ao u doba najve�eg napona stvarala�ke snage, ili stare, �esto nepriznavane zasluge sada polako daju pozne, a ipak slatke plodove. Tako je u zemlji Srbiji, ako se ne gura� na politi�kom bunji�tu i hvata� u kolo sa svakim nesojem koji je ovde vladao, onda �esto mora� dobro da po�eka�. Recimo, deset godina od Vlasnika biv�e sre�e (1989), romana na kojem je ovaj dug nastao, odnosno punih �etvrt veka, od zbirke pri�a Povratak u Metohiju (1973) i naro�ito pri�e "Dvadeset dana", otkako Danilo Nikoli� razvija svoj osoben na�in pripovedanja. Zato �ika Danilo ima divnu spisateljsku starost i mo�e da posmatra biv�e veli�ine koje iz godine u godinu jedino mogu da prate kako odumire ono �to su pisali i za �ta su nagra�ivani, la�ne o�eve nacije, pokrovitelje rata i stradanja, dr�avne pisce, od kojih su mnogi ostali partijska kamarila, izbledele ratnike, roditelje novih siled�ija i mafija�a, poslugu Belog dvora, jo� uvek ponizne skutono�e, tobo�nje opozicionare, u stvari �eljne da se strmoglave u kakvu god vladu, romansijere i pesnike srpstva i Kosova, kojima je do tazbine, ku�ice na brda�cu ili stan�i�a u centru Beograda, i sve one koje proteklih decenija krasi lik srpskog Salijerija. Da su nam pisci i knji�evne starine nalik na ovog finog i beskrajno dragog gospodina pripoveda�a, svakad odmerenog i osmehnutog, sa vedrinom u o�ima koja se ne gasi, �oveka bez zlobe na srcu i re�ima, koliko bi bilo lep�e dru�enje sa srpskom knji�evno��u.

Sve se to ne bi moralo re�i, bile bi dovoljne i pohvale njegovoj prozi, da sam Danilo Nikoli� nije ve� naslovom romana, a jo� vi�e duhovitom i cini�nom, autoironi�nom pri�om, svemu dao neku neobi�nu, fajrontsku, kraju okrenutu perspektivu. "I najbolji �ivot �oveku dodija", govorio je njegov junak na po�etku zbirke pripovedaka Spisak gre�aka (1976). U prologu romana Vlasnici biv�e sre�e setno je kazivao pripoveda� "raste drvo i za mene". Bi�e, veli, za deset godina spremno da se istesteri�e, a mo�da je "ve� pose�eno, razrezano, daske ugla�ane", ho�e li "daske za kov�eg" biti premazane crnilom za deset godina ili sanduk ve� �eka na one koji �e ga odabrati? Ali nikada se to ne zna, eto sada novih knjiga i lepih nagrada, ali spasenja niotkud. Te�ak je sanduk sakovan za sve nas, sanduk po meri Srba i srpstva, jeziv, spreman da u njega svi odjednom legnemo, sanduk u koji se u srpskoj Krajini, pa u Bosni, a sada na Kosovu ve� zakucavaju klinci, oni �to se nikada vi�e ne mogu i��upati.

VREME, SUDBINE I LJUDI: Danilo Nikoli� je jedan od retkih srpskih pisaca koji su svojom prozom premre�ili srpski jug i sever, obe �ivotorodne srpske ravnice, i Beograd, nejaku a glomaznu urbanu kop�u koja ih jedva spaja. Tako je i u ovom romanu imenom fru�kogorskog manastira Grgeteg nazvao zdanje pored Strare Varo�i u kojem treba da se odr�i velika proslava. Pri�a Fajronta u Grgetegu ispresecana je vicevima, pismima, ise�cima iz �tampe, karikaturama i vizuelnim atrakcijama, dakle istim postupkom "monta�e atrakcija" kao i prethodna dva romana, Vlasnici biv�e sre�e i Kraljica zabave. Roman , to je monta�a, mogao bi po uzoru na Ejzen�tajnovo odre�enje filma da ka�e Nikoli�. Zato je njegov roman sav na�injen od malih pripoveda�kih celina organizovanih oko proslave dodeljivanja odlikovanja drugu Firangi, mo�niku socijalisti�kog re�ima. Veliki "rijunion", sastanak u Grgetegu, me�utim, nailazi na niz prepreka i pozvani, jedan za drugim, otkazuju dolazak, pa proslava na kraju ne li�i na ono �to je zami�ljeno, a nema na njoj ni slavljenika, koji je u me�uvremeno do�iveo mo�dani udar. Sve je to prilika da se duhovito, onako usput, ispri�a pri�a o jednom vremenu i sudbinama ljudi u njemu. I jedno i drugo je dobro poznato, op�te mesto socijalizma i partijskog dru�tva, pa bi bilo dosadno da autor nije prona�ao nebi�an i komi�an ugao prikazivanja, a naro�ito izvrnutu perspektivu koja od stvari tragi�nih i tu�nih pravi neki humorni kalambur. Ljudi umiru, sudbine se uru�avaju i propadaju, a roman je i dalje igriv i �aljiv, kao �to to u najboljoj tradiciji �aljivog romana i treba da bude. Ovo nasle�e komi�nog romana u srpskoj knji�evnosti, ni kada je re� o Steriji ili Sremcu, nije bilo dovoljno cenjeno, pa je i sa stanovi�ta istorije srpske literature dobar �as da se ono obnovi i da srpski �italac nau�i da roman mo�e biti dobar i vredan i kada ne govori o sudbini naciona, kada ne re�ava politi�ke dileme i istorijske probleme na Balkanu.

PROLAZNOST SMISLA: Istina, za moj ukus mogao je Danilo Nikoli� da bude i malo vi�e jedak i o�tar, a pre svega je u ovom sudaru knji�evnog postupka kojim dominiraju romaneskne "makaze" i te�ke podloge na koju se ise�ci lepe, saznanja da se umire, bedno, mogao da otvori i dve va�ne dimenzije koje bi romanu dale neku vrstu dubine koje, ovako, bojim se da nema. Jedan je upravo vremenska perspektiva, u kojoj se ga�enje vremena pro�log, odumiranje va�nosti koja je nekada odlu�ivala o �ivotu, mo�e bolje oslikati. Re� je o jednom dubljem zakonu prolaznosti, onom koji ka�e da je svako zlo za vremena, ali dodaje i to da �e sve pro�i i da u tome nikakve utehe nema, jer �e pro�i i dobro i zlo, sve �e pro�i. A to je misao nad kojom su se susretala dela Andri�a, Crnjanskog i Selimovi�a, u razli�itim oblicima, da bi dublju spoznaju metafizi�ke napu�tenosti i tragedije vremena predo�ile ne samo kao sudbinu �oveka, ve� i kao spoznajni horizont romana. Kada junak Fajronta u Grgetegu u jednom trenutku sagovornici ka�e "ispri�ao sam sve svoje pri�e", onda duhovita upotreba ovog toposa savremene knji�evnosti vi�e govori o tom junaku nego o sudbini knji�evne imaginacije na kraju veka. Nije re� samo o prolaznosti �ivota i �oveka, ve� o prolaznosti smisla sveta. Humorni odnos prema svetu je zavodljiv i ubedljiv, ali tek onda kada roman dostigne veli�inu parabole, kada smeh u njemu odjekuje kao u onom sanduku od crnih dasaka koji stoji spreman za nas, tek tada se svet romana javlja u svom nu�nom i neodoljivom obli�ju.

Druga dimenzija je razumevanje �ovekove prirode, koja se ne menja samo zato �to se sa godinama mnoge strasti gase ili same po sebi otkrivaju kao zablude, ve� i tako �to bolje poznavanje �ivota ostavlja na njemu neku posebnu patinu, senku milosti. Sve u �ivotu razumeti ne zna�i samo biti spreman i da svetu sve oprosti�, ve� i to da je blagost mo�, ve�a od prezrenja �to se nudi kao nihilisti�ki izbor. Ta blagost i milostivost �oveka koji poznaje �ivot, koja se ose�a na stranicama ovog roman, mogla je biti i predmet tog romana, a ne samo humorni trag u njemu.

PRI�E O LJUBAVI: No, ono �to je u romanu najbolje, to su male, velemajstorske pri�e o ljubavi. Kako se neodoljivo poigrava i �ali Danilo Nikoli� u ovim odeljcima. Kakvo je bogatstvo svaki od ovih lepih, komi�nih, �aljivih ljubavnih pasa�a, sa sna�nim zapletom i neo�ekivanim obrtima. Valjda nema duhovitijeg prikazivanja osuje�enog ljubavnog truda ili �armantnijeg poigravanja zavodni�kim uspesima u savremenoj srpskoj prozi od onih na stranicama ovoga romana. Izneverena ljubavna o�ekivanja, zavo�enja i erotski susreti koji se pretvaraju u sme�ne ljubavi, to je kao rukom Kundere ili �kvoreckog pisano.

Jo� malo pa deset hiljada slovnih znakova, ka�e "vord kaunt", i dok njegova poruka treperi u jednom kvadratu na ekranu, moja bezimena kompjuterska ljubavnica opominje na fajront u tekstu.Vreme je za jo� jedan pozdrav. �ika Danilo je vr�njak mog oca, pa zaboravljaju�i na sedine koje sada ve� i na meni rastu, hteo bih da mu mahnem kroz fajront ovoga veka i velim da za ovim stolom savremene srpske knji�evnosti homo poetikusi, smem li da ka�em i homo kritikusi, naru�uju jednu turu njemu u �ast, a ako je dru�tvo dobro, i ako mu je po volji, ono se ne napu�ta. Nikada zora nije izgledala dalja, ako �e ikada svanuti, jo� su samo knjige pretekle, ni�ega nema vi�e, pa se nemamo ra�ta od tog stola ni dizati.