Čistilište

Zvono za Šešelja

Poslanički imunitet ne može spasiti potpredsednika vlade Srbije od crkvenog suda ili će mu, na kraju krajeva, Bog suditi

Radikalni ekspert za većinu zamislivih i jedan deo nezamislivih područja znanja - u rasponu od teorije i prakse opštenarodne odbrane do provaljivanja tajnih dokumenata CIA-e - Vojislav Šešelj, dakle, nagazio je na žulj Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema objašnjenju Dimitrija Kalezića, profesora Bogoslovskog fakulteta u Beogradu, neke uvrede upućene episkopu raško-prizrenskom Artemiju od strane potpredsednika vlade Srbije mogle bi se protumačiti i kao uvreda upućena Hristu i "svima koji su posvećeni Crkvi".

Poslednji povod ovako teškoj kvalifikaciji Vojislav Šešelj dao je na Badnji dan, nazivajući episkopa Artemija "ludim vladikom" koji se već godinama "držao izdajnički" (vidi: "Ljudi i vreme", str. 32-33). Citirane kvalifikacije čine deo Šešeljevog generalnog odbacivanja mogućnosti da kosovski Srbi - koje zastupaju Momčilo Trajković ("politikant") i episkop Artemije - učestvuju u predstojećem srpsko-albanskom dijalogu. Što se toga tiče, Šešelj je uobičajeno veran Miloševićevoj politici po kojoj u ime kosovskih Srba - kao i kosovskih Roma, Turaka, Egipćana i lojalnih Albanaca - mogu da govore samo oni koje država odredi.

PASTIRSKI ZLOČIN: Episkop Artemije (Radosavljević) nikako ne pripada vlastima bliskoj vrsti Srba, već i po tome što uporno pokušava - i uspeva, kao prošle godine u američkom Kongresu - da svetu ponudi i sliku Kosova različitu od one crno-bele koju tako brižljivo neguju i Milošević i svet. U prošlonedeljnom intervjuu za "Nezavisnu Svetlost", episkop Artemije samo ponavlja svoje uverenje da ono što se danas na Kosovu događa "nije došlo ni sa snegom ni sa kišom, već je to jedna politika koja je pripremala takav razvoj događaja. To je politika koja je inscenirala te događaje, isto onako kao što je to bilo sa Srpskom krajinom oko Knina, sa Slavonijom, sa delovima Bosne...". I, preciznije, na Kosovu "razvoj događaja ne obećava da će zavladati mir dok je god na vlasti ovaj režim u Beogradu i predsednik Milošević na čelu ove države". Jednostavno govoreći, episkop Artemije uzroke kosovske krize nalazi u sukobu "albanskih separatista" kojima se suprotstavlja "beogradski nedemokratski, autokratski režim koji je pokušao da pitanje Kosova i Metohije reši silom".

Episkopovo uverenje da "državna vlast i državni rukovodioci nisu ništa učinili u proteklih deset godina da narod zaista ostane na ovim prostorima, niti danas bilo šta čine u tom pogledu" moglo je - kao i bilo koja druga izjava - da izazove doktora Vojislava Šešelja na postavljanje dijagnoze "ludi vladika". Na njegovo žaljenje "što u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ima i takvih ljudi", odazvalo se bratstvo manastira Visoki Dečani i pravoslavno sveštenstvo raško-prizrenske eparhije. Zgražajući se nad "bezobzirnim i pre svega nečovečnim" istupom Vojislava Šešelja, pomenuti kažu da su "ovi napadi, plasirani i potencirani poslednjih dana u štampi i na režimskoj, nedemokratskoj Radio-televiziji Srbije, posebno na TV Prištini, uneli mnogo nemira u ionako nemirne živote Srba na Kosovu i Metohiji". U nastavku, bratstvo ističe da su "srpskoj javnosti već duže vreme poznate izjave Šešelja protiv patrijarha srpskog Pavla i pojedinih arhijereja Srpske pravoslavne crkve" i kako je "žalosno da jedan anacionalni i iznad svega nedemokratski i totalitarni režim, čija je marioneta Šešelj, optužuje srpske arhijereje za plaćeništvo i izdaju".

JAHAČ I LICE: "Šešelj je pokazao svoje pravo lice tokom rata u Bosni i Hercegovini, a počeo je i ovde da ga pokazuje", ističe se u saopštenju. "Kojom god se srpskom zemljom prošetao ostavljao je pustoš za sobom, poput apokaliptičnog jahača. Svojom spoljnom politikom navlači gnev celog sveta na nas. Prepustimo ga sudu Boga i istorije." Profesor Bogoslovskog fakulteta Dimitrije Kalezić, međutim, drži da bi Vojislava Šešešlja mogao osuditi i crkveni sud. Inicijativu za to može pokrenuti jedan od postojećih eparhijskih sudova, a u drugom stepenu odluku donosi Veliki crkveni sud.

Kaznene mere obuhvataju opomenu, uskraćivanje svetih tajni na neki rok i, kao najtežu, anatemu i izopštenje iz Srpske pravoslavne crkve. "Svete tajne" prvenstveno se tiču uskraćivanja pričesti kao vrhunskog bogoslužbenog života, kažu dobri poznavaoci liturgistike SPC-a, ističući da to - istovremeno - znači i uskraćivanje svih verskih obreda, od krštenja do pogreba. "To nije materijalna, niti fizička, ali je velika moralna diskreditacija", ističe Dimitrije Kalezić, jer "svaki član koji je navršio 18 godina ima moralnu odgovornost, dok se u ovom slučaju radi još i o lideru jedne političke partije i potpredsedniku vlade Srbije."

E, sad. Članstvo u nekoj organizaciji nikada nije preterano - a moralno posebno - obavezivalo Vojislava Šešelja. Jednako uspešno bio je komunista, komunista-disident, četnik i četnički vojvoda, rojalista u korist loze Karđorđevića i Dolgorukov-Nemanjića, preuzimač Srpske radikalne stranke i omiljeni opozicionar Slobodana Miloševića, član udruženja pisaca i sociologa, profesor univerziteta i, odnedavno, član fakultetskih upravnih odbora i "saradnik" državne bezbednosti, sektor CIA-e... Inkvizitor - u obliku isterivača veštice (crvene, sa Dedinja) - takođe. Hrvat, po svedočenju kuma mu Vuka Draškovića, isto tako. Ukratko, nema razloga za verovanje da bi ga izopštenje iz bilo koje zajednice moglo uzdrmati. Iz hrišćanske takođe: novokomponovanih pravoslavaca ovde i bez Šešelja ima više nego dovoljno za višemilenijumski rad čistilišta.