Politika falsifikata

Virtuelna stvarnost

Laganje se u politici smatra za relativno normalnu i legitimnu stvar - do izvesne granice. Granica je tamo gde ih u laganju uhvate, a posledice su po pravilu te�ke. Tako je svuda, osim u nas: za la� ne odgovara niko

Pravila su poznata odavno: �to je la� ve�a i bezobraznija i �to se �e��e ponavlja, bolje �e se primiti. Dobri dr Gebels samo je rezimirao ono �to je vekovima bilo poznato. Na�e doba, me�utim, donelo je zanimljive inovacije na tom planu: naime, ranije se jako vodilo ra�una o tome da la� bude uverljiva i dobro "pokrivena", sa osiguranim izlazima za slu�aj da bude raskrinkana i tako dalje. Laganje je ve�tina kao i svaka druga, pa je tako i negovana i usavr�avana, jer se nekada smatralo da nije lepo lagati i da laganje srozava moralni lik la�ova kad ga uhvate. Izgleda da i danas postoje dr�ave u kojima jo� postoje rudimenti takvog sistema vrednosti i poimanja morala i gde preziru la�ove - naro�ito ako su politi�ari, a jo� vi�e kada su na vlasti. Tako Amerikanci tvrde da svom predsedniku Klintonu - kao i Niksonu pre njega - ne zameraju �to je zgre�io, nego �to se vadio laganjem. Novinarima se laganje lak�e opra�ta, osim kada nekoga oklevetaju, mada su i tu sudovi skloni bla�em tretmanu: u istoriju je u�la jedna presuda Vrhovnog suda Crne Gore, kojom se odbija tu�ba za klevetu jer sporna informacija "nije imala namjeru da bude istinita, ve� zabavna". Treba sugerisati na�im politi�arima na vlasti da se dr�e ovog obrazlo�enja kada idu�i put budu proizvodili neve�te falsifikate.

GUBITAK NEVINOSTI: Srozavanje ve�tine laganja u nas traje desetak godina i trend je vidljiv golim okom. Jedna je stvar kad je Lazar Mojsov u Skup�tini SFRJ sredinom osamdesetih mahao "�tapskim dokumentom kontrarevolucije na Kosovu", koji nije delio okolo i �iji sadr�aj je ostao tajna (ako nekog zanima, re� je bila o aktivnostima smenjenog pokrajinskog rukovodstva iz 1981). Druga je stvar ono �to se desilo na pres-konferenciji trojice doktora onog utorka.

Nije da je biv�a dr�ava bila uzor po�tenja i istinoljubivosti, ali se slobodno mo�e re�i da je skandal "Vojko i Savle" bio gubljenje nevinosti i po�etak srozavanja koje nas je do ovde dovelo. Ta bezo�na pa�kvila ne bi bila mogla da se pojavi u "Politici" da Milo�evi�eva kadrovska politika nije na vlast dovela ljude kojima su bezo�ne pa�kvile na�in �ivota i uobi�ajeni, redovni modus operandi. Kada se ispostavilo o �emu je re� - a ispostavilo se odmah - poreklo te pa�kvile i identiteti po�inilaca spretno su sakriveni i za�ti�eni sa najvi�eg mesta. Barem su se potrudili da sakriju i za�tite po�inioce, �to je bio znak da je nekoga ipak i uprkos svemu bilo pomalo sramota; valjda i zato �to je to ipak bilo pre Osme sednice...

Do 1991. histerija re�imskih medija bila je svakodnevna i - o�ekivano - osetljivost na la� bila je otupela od puke koli�ine lagarija. Izmi�ljalo se sve, do tvrdnji kako je savezni premijer Ante Markovi� "krao �unke" i kako Stipe Mesi� nosi bradu da mu se ne vidi tetovirano slovo "U" na licu. La� je bila pravilo, ali falsifikata nije bilo.

Jedna od va�nijih epizoda iz 1991. bio je "tajni zapisnik sa radnog dogovora u Gradskom odboru SPS Beograda" povodom dopunskih izbora u Rakovici za jedno mesto u Skup�tini Srbije. Ovaj "strogo poverljivi" papir - ina�e uverljivog sadr�aja i dosta dobro sa�injen - pu�ten je u javni opticaj pred izbore. U njemu se tvrdilo kako su se socijalisti zaverili da dr Vojislava �e�elja po svaku cenu uguraju u parlament. To im je i uspelo jer su ponudili neubedljivog i slabog kandidata; sam "dokument", razvla�en preko "Balkan ekspresa", te�ko da je doprineo pobedi dr �e�elja; valjda zato �to je imao poverljivi broj 313, �to je broj na tablicama automobila Paje Patka. Taj falsifikat ostao je upam�en po veoma ve�to sklopljenom sadr�aju: po�inilac je zapravo tu naveo sve �to su socijalisti mislili, nisu smeli da ka�u, ali su zato mogli da demantuju. Dva lista - "Balkan ekspres" i "Vreme" - bila su tu�ena za klevetu zbog preno�enja faksimila i sadr�aja tog falsifikata, ali je tu�ilac, SPS, odustao od tu�be.

BORBA ZA LE�EVE: Zamah i eskalacija rata sa Hrvatskom doneo je prate�u eskalaciju la�i i izmi�ljotina. Po�elo je odmah, u martu 1991, o�ajni�kim poku�ajima da se pakra�ki incident od 2. marta proglasi za "pokolj Srba i genocid". "Ve�ernje novosti" su tada u�le u istoriju sa vanrednim brojem i "ve��u" od "40 mrtvih u Pakracu"; u tom broju parafrazirano na jednoj strani pi�e da je pakra�ki paroh Savo Bosanac "zaklan", na drugoj da je "te�ko ranjen", a na tre�oj je njegova izjava. U Pakracu 2. marta 1991 - slava Bogu! - niko nije bio ni ubijen, ni ranjen. U panici posle 9. marta dr Dragutin Zelenovi�, tada�nji premijer Srbije, obznanjuje kako "usta�e upravo napadaju Stolac"; novinarska provera svih sedam lokaliteta pod tim imenom u SFRJ pokazala je da prvi ministar la�e.

Tokom rata sasvim bezo�ni falsifikati javljaju se na televiziji, jer se re�imska �tampana propaganda zadovoljavala obi�nim laganjem. Tako smo videli borbu oko le�eva civila: HTV tvdi da su Hrvati, RTS tvrdi da su Srbi, a re� je o istim le�evima. Videli smo kako na RTS pokazuju vre�ice sa onim kristalima za za�titu elektronskih ure�aja od vlage na kojima lepo pi�e "Silica Gel. Do not eat" i obja�njavaju kako je to "droga kojom se usta�e drogiraju"; videli smo kako pokazuju listove iz bele�nice na �ijoj pole�ini je faksimil nov�anice od 500 DM i tvrde da "eto time usta�e pla�aju svoje pla�enike". Jedan od lep�ih slu�ajeva bio je i �uveni "Kum", koji na televiziji zove Milana Brezaka, portparola MUP-a Hrvatske, na "tajni broj" koji su tada svi novinari imali i poku�ava da mu se predstavi kao njegov "agent". Uz to su i�le slike eksplozivnih naprava za koje se ispostavilo da su - u stvari - bile zaplenjene jo� po�etkom osamdesetih od usta�kih terorista infiltriranih na jadransku obalu. Izmi�ljotina koja je ostavila najdublji trag bila je ona o "40 zaklanih beba iz Vukovara"; uprkos svim mogu�im demantijima, uklju�uju�i i one iz JNA, jo� ima ljudi koji u to veruju. Tako je materijalna istina postala relativna stvar: �in vere postao je najva�niji; ko je odabrao da veruje u ono �to bi najvi�e voleo da �uje, postao je nedostupan razlogu i dokazima. Od 1992. svi propovedaju ve� obra�enima, �to nu�no smanjuje potrebu za kvalitetnijim laganjem: za�to bi se trudili kad im ionako veruju sve?

Rat u Bosni i Hercegovini i prate�i politi�ki doga�aji u SR Jugoslaviji oterali su taj trend jo� dalje. Paradigmati�an je slu�aj "banjolu�kih beba" iz juna 1992: za "smrt 13 beba u banjolu�koj bolnici zbog nedostatka kiseonika" optu�ena je me�unarodna zajednica i njene sankcije. To �to je ceo slu�aj bio izmi�ljen (kako lepo obja�njava dr Borisav Jovi�, jedan od aktera, u svojim memoarima), to �to su u neposrednoj blizini Banjaluke postojala dva aktivna postrojenja za proizvodnju medicinskog kiseonika - nije pomoglo; vera u "nebesku misiju" i "zaveru protiv Srba" bila je ja�a.

Jo� ve�i efekat postigle su pri�e o tome kako bosanski Muslimani ubijaju sami svoje civile, samo da bi mogli da optu�e Srbe. To je dovelo dotle da kad bilo koji na� politi�ar pomene "Markale", svi se odmah ohlade i pomisle "�ta smo opet zabrljali?!".

SIRO�AD: La�, kao i svaki porok, ima svoj zalet i ubrzanje: kad jednom krene slobodno i bez odgovornosti, kraja joj nema. A ako "borci za nacionalnu stvar" jo� i objave kako za Srpstvo treba i lagati - mo�e se o�ekivati doslovno sve. Kada je juna 1993. smenjivan Dobrica �osi� sa mesta predsednika savezne dr�ave, Zoran Lili� je mahao "stenogramom" sa nekakvog sastanka �taba vrhovne komande u Dobanovcima, u kome je trebalo da bude �uvena re�enica "Dobrice, ima� vojsku...". �osi� je to ubedljivo osporavao, ali mu nije pomoglo. Treba ipak priznati da taj "stenogram" nije iza�ao u javnost; jo� se vodilo ra�una o ugledu Vojske i saveznih institucija. O svemu ostalom se nije vodilo ra�una: "Ve�ernje novosti" oti�le su 1994. toliko daleko da su objavile sliku Uro�a Predi�a "Siro�e na maj�inom grobu" (Narodni muzej u Beogradu), kao sliku "siro�eta iz Isto�ne Bosne kome su Muslimani ubili roditelje, ali je zbrinuto i sada je pitomac srednje vojne �kole". Koliko je poznato, posledica u redakciji "Ve�ernjih novosti" nije bilo i po�to je falsifikat bio urnebesno raskrinkan u javnosti. Ako nema Boga, sve je dozvoljeno, �to re�e onomad Dostojevski...

U takvom kontekstu nije nikakvo �udo �to se u jesen 1994. Ha�kom tribunalu javio izvesni �edomir Mihajlovi�, ina�e TV kamerman, mun�os, konjokradica, dou�nik vi�e slu�bi i uop�te slobodni umetnik op�te nadle�nosti, sa predlogom da im preda "strogo poverljiva dokumenta" dr�avne bezbednosti, iz kojih se "vidi da je Slobodan Milo�evi� odgovoran za ratne zlo�ine u Bosni". Tribunal je prvo naseo, ali je kasnije - posle ekspertize papira - odbio Mihaijlovi�a. Holandska slu�ba bezbednosti petljala se s njim neko vreme i odbila ga; CIA isto tako. Na kraju, aprila 1995, na �edu je naseo njujor�ki "Tajms" i obrukao se. �eda Mihajlovi� nestao je u pravcu zalaska sunca, ali mu treba priznati da se barem potrudio oko izgleda i sadr�aja papira; kao slobodni umetnik morao je da ispadne uverljiv, barem dok se Vlaji ne avizaju; oni na vlasti misle da ne moraju.

PRAVILA IGRE: Vrhunac o�ljarenja i bezobrazluka u laganju i falsifikovanju nastupio je sa eskalacijom krize na Kosovu i sa "vladom narodnog jedinstva" SPS, JUL i SRS. Za razliku od SPS-a, u kojem je ipak o�uvano neko ose�anje stida (kakvo-takvo, iz inercije i du�eg politi�kog iskustva valjda), nove snage iz JUL-a i SRS-a uletele su svom snagom i punim poetskim nadahnu�em u poslove dezinformacija i specijalnog rata. Posle produ�ene galame, u akciju su stupili na veliko u oktobru 1998, sa �uvenom Uredbom Vlade Srbije o zabrani novina i plenidbi njihove imovine, a sve pod izgovorom "ratne opasnosti", koja nije bila progla�ena i koju je sam predsednik SRJ Slobodan Milo�evi� proglasio nepostoje�om. Tu vi�e nije bila re� o obi�nom laganju, jer je nastupila ve�a materijalna i politi�ka �teta. Onda su smislili Zakon o informisanju Srbije i na brzaka ga progurali kroz skup�tinu, za koju �e se ubrzo ispostaviti da joj je svejedno za �ta glasa. Dono�enje tog zakona bilo je pra�eno nespretnim opravdavanjima ministra Aleksandra Vu�i�a, a njegova primena u slu�aju "Evropljanin" retroaktivnim dejstvom, �to se ne pamti u istoriji na�eg pravosu�a.

Arogancija i bezobrazluk tako su postali pravilo igre jednog re�ima u kome isti parlament prvo jednoglasno donese, a onda - tri nedelje kasnije - jednoglasno ukine isti zakon. Da vi�e nema nikakvog pravila igre, odgovornosti i javnog morala pokazala su tri doktora i potpredsednika Vlade Srbije, obznanjuju�i "tajni dokument CIA" koji je neko o�igledno kod ku�e napravio makazama, lepkom i ma�inom za fotokopiranje; deca bi za ru�ni rad uradila bolji falsifikat. Cela epizoda delovala bi fantasti�no u nekoj normalnoj sredini, u kojoj je o�uvano se�anje na devetu Bo�ju zapovest; u takvoj sredini, uostalom, ta trojica u �ivotu ne bi u�li ni u kakvu vladu, a pogotovo ne bi u njoj ostali posle takve svinjarije. Ali, po�to u nas vi�e ne postoji stvarnost, ve� virtuelna predstava "takozvane stvarnosti" u kojoj sve "mo�' da bidne, al' ne mora da zna�i". U takvom dru�tvu biti la�ov je stvar normalna, govoriti jedno, misliti drugo i �initi tre�e jo� normalnija, a pri tom ne ose�ati nikakav stid i sram stvar po�eljna. Istina je ukinuta, po�tenje i odgovornost tako�e, a bestidnost i bezobrazluk postali su vrhunske politi�ke vrednosti.