Statistika kao "mozak eliminator"

Propiranje inflacije

Jugoslavija je na pragu epohalnog otkri�a - rast nov�ane mase ne izaziva inflaciju

Da li se za pranje novca, tako omiljeni posao mafije i svetskih me�etara, koristi - deterd�ent? Pitanje �e, naravno, izazvati prezir ozbiljnih ekonomista i podsmeh laika iz prostog razloga jer je besmisleno.

Da li je mogu�e da u jednoj zemlji nema inflacije, a da se novac stalno �tampa i nov�ana masa uve�ava? Za studente ekonomije, a da ne govorimo o njihovim profesorima, ovo pitanje nije ni�ta manje �aljivo i besmisleno od prethodnog. S laicima, me�utim, stvar stoji ne�to druga�ije - oni su skoro spremni da progutaju ovoliko silovanje ekonomske teorije i poveruju u ne�to druga�ijem kontekstu da bi prljavi novac ipak mogao da se opere "arielom" ili "meriksom".

Ulogu "mozak eliminatora" za neupu�eno gra�anstvo preuzela je nesebi�no na sebe zvani�na statistika, �iji je jedini zadatak da opere sve mrlje dr�avne ekonomske politike i doka�e fenomen vredan Nobelove nagrade - da novac �to ga vi�e ima vi�e vredi i ne izaziva rast cena ostalih roba na tr�i�tu. Ako bi to bilo ta�no, onda je Jugoslavija na pragu epohalnog otkri�a da neumereni rast nov�ane mase uop�te ne izaziva inflaciju.

KRUNSKI DOKAZ: Statistika je, uz jo� poneku, omiljena nauka socijalista za eksperimentisanje s protivprirodnim bludom, bez prevelike opasnosti da bilo ko od aktera bude optu�en za u�injeno nedelo. Poznata floskula o sarmi kao proseku u kome jedni jedu meso a drugi klopaju samo kiseli kupus naivna je de�ja igra u pore�enju sa dokazivanjem kako dr�ava mo�e do besvesti �tampati dinare, a da se to uop�te (ili sasvim malo) ne odrazi na rast cena.

Iz meseca u mesec, negde od septembra pro�le godine, zvani�na statisti�ka slu�ba uredno i trijumfalno ube�uje ovda�nje gra�anstvo da cene (uglavnom) miruju, skoro da puze izme� u jedan i �etiri procenta, i da nema te robe �ije bi poskupljenje naru�ilo ekonomsku idilu ove zemlje. To bi ujedno trebalo da bude krunski dokaz uspe�nosti i mukotrpnog reformskog kursa na�eg rukovodstva i partije. Istini za volju, ba� tu negde zvani�na statistika i vlast imaju malih problema sa patentiranim "mozak eliminatorom": obi�an gra�anin kada pravi bud�etski saldo svog doma�instva vidi da tu ne�to ipak ne �tima. Postoji, naime, velika rupa izme� u prihoda i rashoda, po�to ovi drugi stalno rastu. Ne tako davno za (onu poznatu) potro�a�ku korpu bila je dovoljna jedna plata, a sada ne mogu mese�no da je napune ni dve plate.

Laik vidi da tu ne�to ne �tima - statistika ka�e "cene miruju", a njemu treba sve vi�e para da kupi istu koli�inu i vrstu robe koje uvek pazari. Slu�ivanju gra�ana do�e kraj tek onda kad se nekoliko brojki ukrsti i objasni jednostavnim ekonomskim pravilima. Evo kako to izgleda. U drugoj polovini pro�le godine nov�ana masa porasla je 27,3 odsto (u tome depozitni novac bele�i rast od �ak 39 odsto), crni kurs marke sko�io je 34 odsto, a rast cena prema zvani�noj statistici bio je samo 19,6 odsto. Ili jo� drasti�niji primer iz novembra i decembra pro�le godine - nov�ana masa pove�ana je 9 odsto, �iralni kurs porastao je 18 odsto, a zvani�na statistika objavila da je inflacija samo 3,8 odsto.

Teorija koju svaki student ekonomije mora da nau�i glasi otprilike ovako: cene (inflacija) proporcionalno br�e rastu od rasta nov�ane mase. Da li u Jugoslaviji va�e ekonomski zakoni? Trebalo bi da va�e, osim ako dr�avna statistika ne ka�e druga�ije. Uostalom, ekonomski zakoni su neumitnost koja se potpuno jasno vidi u prodavnicama (cene) i kod uli�nih dilera (kurs), ali je vlastima u ovoj zemlji stalo da njene gra�ane natera da progutaju la� kao istinu.

AUTOMATIZAM: Prema ekonomskoj teoriji, u uslovima u kojima radi jugoslovenska privreda - izolacija, nesta�ica stranog kapitala, slaba iskori��enost kapaciteta, niska efikasnost, visoka nezaposlenost, dugovi - inflacija bi neminovno rasla i bez �tampanja novca bez pokri�a, to jest bez rasta nov�ane mase. Dakle, uz postoje�e uslove rast nov�ane mase (�to je kod nas slu�aj i �to je guverner centralne banke priznao) po automatizmu proizvodi inflaciju, bez obzira na optimizam politi�ara i la�no pokri�e statisti�ara.

Da je druga�ije, Top�ider bi radio danono�no, svi bi nosili d�akove para i svako bi s tim d�akom mogao da isprazni samouslugu "C marketa" na Cvetnom trgu. Ali, na�alost ili na sre�u, nije tako i zato guverner ne prestaje da preti restriktivnom monetarnom politikom i obuzdavanjem nov�ane mase.

Ako je tako bilo lane, �ta nas �eka u ovoj godini? U pretencioznim planovima savezna administracija planirala je godi�nju inflaciju od svega 6,2 odsto i nov�anu masu na nivou od 12 milijardi dinara. Da podsetimo, lanjska inflacija (prema zvani�noj statistici) bila je 29,8 odsto, a nov�ana masa krajem decembra kretala se ne�to ispod 11 milijardi dinara. Zna�i, nov�ana masa u 1999. godini trebalo bi da poraste 10 odsto ako sve bude legalno i pod uslovom da se socijalisti�ka vlast uzdr�i od monetarnih udara, �to je te�ko zamislivo. Ali, uzmimo planiranu stavku od 10 odsto rasta nov�ane mase. I zatim je stavimo u odnos sa tako�e planiranom inflacijom - 6,2 odsto. Onda uzmemo ekonomski kuvar, prona�emo odgovaraju�i recept i... �ta vidimo - da inflacija mora da bude ve�a od rasta nov�ane mase. Zna�i, preko 10 odsto, a savezna vlada planirala inflaciju od 6,2 odsto.

Za�to nam to rade ? Da li zato �to veruju da se prljavi novac pere deterd�entom, ili zato �to �ele nas u to da ubede?