Intervju sa �or�em Buri�em, savetnikom u NIS-u

Logika intendature

"NIS je sto odsto dr�avni, sto odsto u rukama vladaju�e politike. I na iluziji da NIS mo�e opstati i razvijati se na tom konceptu vodi se i borba za njegovu kontrolu, pa i za privatizaciju"

Naftna industrija Srbije ovih dana slavi pet decenija postojanja. Kao javno preduze�e u dr�avnoj svojini, a sa dominantnim vo�stvom Jugoslovenske levice u Upravnom odboru, ova kompanija je povodom jubileja predsedniku SRJ Slobodanu Milo�evi�u dodelila "Zlatni nafta�ki toranj", te javnosti iznela niz prigodnih podataka o pola veka rada. Tokom tih pet decenija proizvedeno je oko 36 miliona tona nafte i oko 26 milijardi kubika gasa, �ija vrednost je navodno bila oko 8 milijardi dolara. Povodom jubileja razgovor sa savetnikom kompanije �or�em Buri�em, koga mnogi nazivaju "poslednjom legendom Naftagasa", po�injemo pitanjem �ta se tokom pola veka razvoja naftne privrede u Srbiji pokazalo ispravnim, a �ta nije?

�OR�E BURI�: Prvo da ka�em da je bilo ispravno razvijati naftnu privredu u Vojvodini. Ja sam nafta�, da tako ka�em, od malih nogu. Po�eo sam karijeru u Brodu, ali sam u Novi Sad do�ao pre 30 godina. Na istoku Jugoslavije nije u naftnoj privredi bilo nikakve tradicije, ali na zapadu zemlje jeste. Rije�ka rafinerija je osnovana 1892. godine, ona u Brodu 1896, u Sisku 1922. godine. Zna�i u Srbiji se dosta kasnilo, naro�ito u preradi. Prva rafinerija Naftagasa pu�tena je u rad 1968. godine. No, na �ta sam li�no veoma ponosan, mi smo ve� negde polovinom sedamdesetih bili po tehnologiji i zna�aju pristigli na�u stariju nafta�ku bra�u na zapadu nekada�nje Jugoslavije.

Prvo, me�u onim stvarima koje smo dobro uradili bilo je da smo u Srbiji stvorili dobar nafta�ki kadar, koga ranije uop�te nije bilo. Uzmite samo kadar za proizvodnju ulja, koji ni danas nema niko drugi u Srednjoj Evropi. Zatim, nismo poku�avali da otkrijemo rupu na saksiji, pa smo kupovali uglavnom najmodernije tehnologije (naravno, kad kupuje� modernu tehnologiju, to je uz normalnih pet godina zaka�njenja za tehnolo�kim �picom). Sre�na je okolnost, naspram, na primer Rusije, �ija je prerada sada u katastrofalnom stanju, �to je prema nama veoma rano skinut zapadni embargo na moderne tehnologije.

Ono �to je na prvi pogled manje dobro je to �to smo sa kapacitetom rafinerijske prerade od preko 8 miliona tona sirove nafte godi�nje dosta nadma�ili teku�u potro�nju (manju od 4 miliona tona). To je istovremeno poja�alo zavisnost od svetskog tr�i�ta. No, problem bi bio manji da je kompanija bila samostalnija i da joj je bilo dozvoljeno da bar jednim delom sama povede brigu o uvozu sirovina i inostranom plasmanu svojih proizvoda. To su uvek, na�alost, bila dr�avna pitanja, uvek je neko pravio dr�avni energetski bilans - te je zajedno sa brigama kompanije �vrsto odr�avao i vlast nad naftnim kompleksom.

Re�ju, smatram da sama firma nije na�inila nijedan od onih proma�aja koji sistem obaraju na le�a. No, onda su do�le devedesete godine, raspad zemlje, svetske sankcije i dr�ava je sve uzela pod svoje.

"VREME": Mo�ete li dati generalnu procenu o tome koliko se moralo investirati za tih navodno 8 milijardi dolara vrednosti nafta�ke proizvodnje?

Bitno manje. Manje od dve milijarde dolara. No, ovu cifru morate uzeti uslovno, budu�i da je tokom pola veka prakti�no nemogu�e izra�unati sve kurseve valuta, pa i realno kretanje njihove kupovne mo�i. Naravno, mi nismo pla�ali realan "rojaliti" (dr�avnu rentu na rudno blago). Ponekad smo po bagatelnim kreditima dobijali neku opremu, ali smo na drugoj strani ponekad pla�ali neke druge dr�avne ra�une ili odu�ivali dug socijalnoj politici.

Da pri�emo neposrednoj pro�losti. Sada se u sve�arskim govorima isti�e da je NIS ostao na nogama uprkos sankcijama i dr�avnoj krizi. Kako gledate na te ocene?

Ja sam jo� 1992. godine, kada je do�la svetska izolacija, javno pisao da �e posledice sankcija biti katastrofalne, i to se i pokazalo poslednjih godina. Nije to te�ko bilo predvideti.

Prvo da se razjasnimo. Ako se gleda sa stanovi�ta filozofije pre�ivljavanja, onda je ta�no da je to malo nafte kojom smo raspolagali bilo dragoceno i da smo pre�iveli uz te�ke improvizacije. No, ako se stvari procenjuju ozbiljno, sa gledi�ta prirodnog normalnog poslovanja i razvoja, onda je politika koja je vo�ena generalno, a i prema nafti - bila katastrofalna. Nama je po�etkom devedestih, na primer, stalo preko 30 razvojnih projekata. I �to je jo� gore, pogubljene su prakti�no sve veze sa svetskim firmama, a naftna privreda je me�u onim bran�ama koje su najvi�e globalizovane. Odse�enost od sveta punu deceniju, to je gotovo neotklonjiva posledica za jednu modernu visokoprofitabilnu bran�u. Uzmite samo da �itava jedna generacija in�enjera, sada u punoj snazi, ni�ta u svojoj karijeri nije izgradila - to je skupa nesre�a koja �e jo� dugo emitovati lo�e posledice.

Kakva je sada ekonomska kondicija Naftne industrije, posle godina "r�anja"?

Prvo da budemo na�isto, tokom pola veka mi nikad nismo imali �isto tr�i�nu situaciju za kompaniju, a sada imamo skoro bukvalnu "telefonsku ekonomsku politiku" vlade. Mi smo se, zapravo, vratili na vreme kada je stvaran naftni sistem unutar dr�avne ekonomije. Vi ni danas ovde ne mo�ete mnogima da objasnite ni da je jedna ruska naftna privreda, sa nekada 680 miliona tona sopstvene nafte godi�nje, propala zbog "gosplanskog sistema", te da ne mo�e na tom sistemu opstati jedan naftni kompleks koji u sirovini 80 odsto zavisi od uvoza, a u opremi i 100 odsto.

Jo� da ka�em da nijedan od na�ih razvojnih projekata nije lak�i od stotinak miliona dolara i da nema teorije da NIS obezbedi ta sredstva iz sopstvenog poslovanja. Mo�e li onda biti katatsrofalnije posledice sankcija i da li smo ih doista "pre�iveli". Kad se jedna petrolejska kompanije dovede na nivo intendantskog servisa dr�ave, onda tu kompaniju nije uop�te mogu�e ekonomski proceniti. Jednostavno, nijedan bilans vam ne vredi ni�ta, jer oni ni�ta ne pokazuju - sem da firma ne mo�e ni�ta, bilo �ta u njima pisalo. Mi danas uop�te ne znamo kakve gubitka kapitala smo imali, jer nijedan zavr�ni ra�un nije napravljen po tr�i�nim kriterijumima. Tim pre �to je Jugoslavija ostala jedina dr�ava u Evropi na �ijem tr�i�tu energije i derivata nema konkurencije iz inostranstva, pa ni nemate s kim da se upore�ujete. A nemate ni jednog jedinog privatnog vlasnika koji bi, da ima samo jedan dolar vlasni�tva u NIS-u, imao prava da tra�i izradu bilansa po me�unarodnim standardima i koji bi imao prava da se u slu�aju "name�taljki" obrati me�unarodnoj arbitra�i.

Zar doma�e privatne benzinske pumpe nisu neki orijentir?

Ma to su pumpe koje dr�ava dr�i na svom lancu. Prvo, one bi po uredbama trebalo da se snabdevaju preko NIS-a, �to odmah redukuje kompeticiju. Zatim, vlada preko uvoznih dozvola i kvota me�u tim privatnim firmama pravi svoju "po�eljnu selekciju". Koliko je re� u sprezi nekih zasebnih interesa vidi se i po tome �to se ne dozvoljava slobodan uvoz derivata i nafte iako bi to bitno rasteretilo devizni bilans dr�ave. Ovako, neka firma u vlasni�tvu radikala je pro�le godine bila najve�i uvoznik derivata. Ili, me�u tim uvoznicima pojavio se neki "Partizan trejd" (valjda zato �to je nadle�ni ministar funkcioner tog sportskog dru�tva), itd. To je u su�tini jedna vrsta "dogovorne ekonomije".

�ta je sa privatizacijom NIS-a. Pri�a se da je ona do�la na dnevni red i da je zbog toga JUL i zaseo na upravlja�ku poziciju?

Prvo da ka�em da smo mi odavno poku�ali da krenemo putem privatizacije. Jo� krajem osamdesetih godina, pre Markovi�evog zakona o radni�kom akcionarstvu, mi smo "simulirali" akcionarsko dru�tvo, pa se na nivou holdinga odlu�ivalo ne po paritetnom delegatskom sistemu, ve� po veli�ini dru�tvenog kapitala firmi �lanica. Zatim smo negde 1991. godine, kada je generalni direktor bio Stanko Radmilovi�, napravili u saradnji sa stranim konsultantima (a po modelu "Briti� petruleuma") projekat svojinske transformacije. Kad je taj projekat trebalo "nostrificirati", prilagoditi na�im uslovima, anga�ovan je dr Oskar Kova� i on ga je zaustavio po politi�koj naredbi. Nije bio samo problem s njegovim politi�kim mentorima i opsesijom dru�tvene svojine, ve� su stopiranju privatizacije kumovale i doma�e banke - jer se ispostavilo da jedan naftni sistem nije mogu� bez sopstvene banke i sopstvenog osiguravaju�eg dru�tva. Beogradske banke koje su imale politi�ki uticaj to su spre�ile u korenu, jer bi povla�anje na�ih sredstava sa njihovih ra�una za njih zna�ilo zatvaranje radnje.

Ja sam ina�e i za radni�ke deonice, mada one ne donose sve� kapital. U na�em rovitom dru�tvu preko radnika delimi�nih vlasnika stvorila bi se jedna unutra�nja kontrolna struktura, kontrolna prema politi�kom i drugom spoljnom me�etarenju tokom privatizacije. Pa i BP deli radnicima deonice. No, ne treba im podeliti majoritet.

Sada mislim da je najbolje po�eti dokapitalizacijom, naro�ito u vezi sa razvojnim projektima. Naravno, s tim projektima mi moramo iza�i na me�unarodno tr�i�te projekata.

Kako komentari�ete glasine da se i unutar levih vladaju�ih politi�kih centara pojavila konkurencija oko kontrole nafte i njene eventualne privatizacije?

NIS je sto odsto dr�avni, sto odsto u rukama vladaju�e politike. I na iluziji da NIS mo�e opstati i razvijati se na tom konceptu vodi se i borba za njegovu kontrolu, pa i za privatizaciju. Uostalom, od deset �lanova Upravnog odbora NIS-a, osam su �lanovi JUL-a. Ne radi se, me�utim, o "levi�arima koji se nisu ohladili", �to bih ja po�tovao. To su uglavnom sitni �pekulanti koji ne�to sitno ho�e da drpe. Oni su tu kao deo partijskog mehanizma.

Te�ko mi je da ka�em da je tu ne�ija ideja da se vrednost kompanije obori, pa da neko po ni�oj ceni njom zavlada. Ovde je re� o skupim stvarima. �ta �e nekom vlasni�tvo nad dugovima jedne rafinerije, nad nenapla�enim potra�ivanjima, sa dve tri hiljade radnika (tamo gde ih je dovoljno dve tri stotine), sa nula obrtnog kapitala i mnogo starog gvo��a?

NIS je obavezan da sprovodi poznate me�udr�avne bartere sa Rusijom i Kinom. Je li mo�da i to put njegove privatizacije, privatizacije u korist dr�avnih strate�kih partnera?

Zna se da je barter ekonomska nu�da slabih, jedan anahronizam zgodan za manipulacije s cenama. Naro�ito sam protiv me�udr�avnih bartera. Barter izme�u firmi mogu da prihvatim, ali izme�u dr�ava - on je ekonomski neracionalan. Istina, kad je ugovarana neka cena od preko 23-24 dolara po barelu, niko nije mogao biti genijalan da predvidi slom cena nafte koji je sada na delu. I nije tu glavni problem oko cene, �to je podlo�no korekciji, ve� zbog toga �to barter nije me�ukompanijski.

Ja, ina�e, nemam ni�ta protiv da se, na primer, i ruske dobre naftne firme pojave u procesu privatizacije NIS-a. "Gasprom" ili "Lukojl" mogli bi postati suvlasnici NIS-a i konverzijom na�ih dugova u vlasni�ki udeo. To su uveliko internacionalizovane kompanije, mislim da "Lukojl" ve� ima vi�e svetskog kapitala nego ruskog.