O gra�anskoj neposlu�nosti

Poni�avaju�i kondukter

Ili kako vlast mo�e da padne zbog markica u gradskom saobra�aju

Koncept gra�anske neposlu�nosti jedno je od velikih dostignu�a savremene civilizacije. U novijoj istoriji njegova pojava vezuje se za 60-te godine i sve alternativne pokrete koji su tada nastajali u Zapadnoj Evropi i Sjedinjenim Dr�avama (studentski pokret, pokret protiv Vijetnamskog rata, feministi�ki pokret, pokreti protiv rasne diskriminacije...). Rezultat tih kretanja je reafirmacija koncepta civilnog dru�tva kao kulturno-politi�ke alternative i opozicije politi�kom establi�mentu vladaju�ih elita (koje, pored ostalih, �ine pripadnici vladaju�ih, ali naj�e��e i opozicionih pitanja). U politi�koj i pravnoj teoriji, do kraja 60-ih godina vladaju�i pozitivizam (po kome nije mogu� nikakav otpor zakonu) potisnut je novim liberalnim teorijama koje su morale i umele da inkorporiraju rezultate novih dru�tvenih kretanja i novonastale kompleksnosti dru�tvene dinamike u kojoj su ne samo osnovni pojmovi dobro ure�enog dru�tva poput pravde i slobode ve� i svi postulati, a naro�ito metodi vladavine, izlo�eni kako kritici javnog mnjenja tako i drugim radikalnijim oblicima osporavanja - sve do gra�anske neposlu�nosti. Stoga nije �udo �to dve teorije u �ijem su centru ljudska prava - Rolsowa izlo�ena u Teoriji pravde i Dworkinova u Shvatati prava ozbiljno - kada dolaze do obja�njenja njihove prakti�ne primene i odbrane podi�e u prave spomenike ljudskom dostojanstvu ekspliciraju�i koncept gra�anske neposlu�nosti.

Ovaj koncept svoju vrednost poprima u vremenima kada su neka osnovna merila i shvatanja slobode, pravde, morala, konstitucionalizma ozbiljno nagri�ena usled neadekvatne vladavine u jednoj zemlji (odnosno kada raste ose�aj da su zakoni i uredbe nepravedni). Kako Dworkin isti�e, pojedinac nema samo du�nosti prema dr�avi, ve� i prema moralu, �asti, sopstvenoj savesti, drugim licima i institucijama. On (pojedinac ili grupa, pokret) je du�an da sledi zakone svoje dr�ave sve do trenutka kada ozbiljno po�inje da sumnja u njihovu pravednost, legitimnost i validnost. Tada zapo�inje da pru�a razne oblike gra�anske neposlu�nosti, pri �emu osnovno �to treba ista�i jeste da on to radi ne da bi se suprotstavljao istinskom konstitucionalnom ure�enju svoje dr�ave ve� upravo da bi ga reafirmisao, odnosno da bi naterao vlast koja je isko�ila iz koloseka da se vrati u granice zakonitosti, ustavnosti i morala. Gra�anski i studentski protest 96/97. bio je tipi�an primer gra�anske neposlu�nosti.

Otada su se mnoge stvari izde�avale na na�oj politi�koj sceni i analiti�ari smatraju da su svi ti negativni procesi doveli do stanja apatije i razo�aranosti me�u gra�anstvom i ose�aja ni�im ograni�ene neUSTAVljene mo�i kod vladaju�eg establi�menta (u kojoj sada i formalno participira politi�ka grupacija koja je doskoro izigravala parlamentarnu opoziciju). Odnosno da ovi drugi mogu da rade onima prvima �ta god ho�e. Da li je to ba� tako? Na� stav je da nije. Gra�anska neposlu�nost ne podrazumeva stotine hiljada ljudi na ulicama. Bitnije je da pojedinci i grupe na svojim pre svega interesnim poljima ne odstupaju od za�tite svojih individualnih i grupnih prava. A protekla godina pokazala je da je ta svest o neotu�ivosti sopstvenih prava znatno narasla u pojedinim sferama i pored nemogu�ih unutra�njih i spoljnih uslova delanja; navedimo OTPOR studenata i profesora na Filolo�kom i Elektrotehni�kom fakultetu u Beogradu, burne reakcije na Zakon o privilegijama, sve akcije koje je ANEM pokrenuo sa ciljem za�tite svojih �lanova i naro�ito na�ine na koje su recimo �a�ani znali da odbrane svoju lokalnu televiziju. Ovde bih se ipak osvrnuo na jedan noviji slu�aj.

Naime, od pre par dana u Beogradu su na snagu stupili novi propisi o gradskom saobra�aju. Sa ciljem da se gra�anima otme i poslednji dinar, dosad postoje�i jedinstveni sistem naplate za GSP, Lastu i Beovoz je ukinut. No GSP (�itaj gradska vlada, odnosno SPO, odnosno, prema re�ima gospo�e Kajgani�, gospo�a Danica Dra�kovi�) obradovao nas je i drugim novinama. Osim �to je domen zona smanjen (te je recimo Banjica u 2. zoni), posebno zanimljiva re�enja vezana su za vreme va�enja pretplatni�ke markice. Dakle, radnicima je dozvoljeno da se voze samo od ponedeljka do petka, odnosno kada idu da rade. Tokom vikenda i tokom praznika imaju da sede kod ku�e (a i �ta �e napolju kad kod ku�e imaju venecuelanske serije od jutra do mraka), ili da koriste usluge privatnih prevoznika, kojih je dodu�e sve vi�e, ali je u radnika para sve manje. Dakle, po novim shvatanjima, gra�anima ovoga grada simboli�ki su uskra�eni bioskopi, pozori�ta, izleti, izlasci, bavljenje sportom, posete porodici i prijateljima i sva ostala zadovoljstva te vrste koje �ovek obi�no praktikuje tokom vikenda i praznika, ili su, bolje re�eno, postali luksuz za koji treba platiti.

Studenti i omladina, me�utim, mogu da se voze vikendom (oni valjda mogu da koriste gore navedena zadovoljstva), ali samo do pono�i. Od pono�i do �etiri ujutro (dakle u vreme kada se omladina koja je "iza�la" obi�no vra�a ku�i) ne mogu; ili mogu, ali po ceni od svega pet dinara. Ove mere su vi�e nego opasne i mogu dovesti do krajnje ne�eljenih posledica, pre svega po konduktere. Narod je ionako besan na sve �to mu se doga�a, a Beogra�ani su posebno pogo�eni laganim umiranjem dosada�njeg gradskog prevoza, odnosno njegovom ubraznom privatizacijom (podsetimo - gradski prevoz se do nedavno tretirao u narodu kao ne�to �to je potpuno d�abe, a jednom ste�enih pogodnosti se ljudi te�ko odri�u). Kada se taj bes spoji sa, recimo, alkoholom ili ne�im drugim, mo�e se sva�ta o�ekivati. Zbog svega ovoga apelujemo na gradsku vladu da preispita svoje odluke i da ih uskladi sa na�inom �ivota gra�ana ovoga grada da ne bi izazvala nove lavine nezadovoljstva.

Pro�le no�i vratio sam se ku�i autobusom GSP-a. Veliku ve�inu putnika �inili su ljudi mla�i od dvadeset pet godina, i svi su se pozivali na svoje u�eni�ke i studentske markice smatraju�i da imaju legitimno pravo da se voze i no�u. Ono �to je bilo fascinantno bio je ose�aj jedinstva i uverenosti u pravednost svog postupka kod te spontano nastale grupe ljudi. �ini mi se da kondukter nije uspeo ni pet karata da naplati. Za pametnu vladu ovo bi bilo sasvim dovoljno da ukine ove neracionalne i poni�avaju�e propise.