DRUŠTVO |
Vreme br. 434, 13. februar 1999. |
Sudbine bez komentara "Razočaraću Vas, moj sin je živ" Kako bezdušna administracija vređa ljudska osećanja i čime odgovara na zakonski zasnovan zahtev građana da se invalidu obezbedi pravo naknade za tuđu negu i pomoć REPUBLIKA SRBIJA Primio sam Vaš dopis i u potpunosti razumeo Vašu poruku, kao i svesne i nesvesne motive slanja istog. Poštujući Vaš rok po istom predmetu na ovaj način Vas javno izveštavam o sledećem: Nigde u zakonu ne stoji da korisnik naknade za tuđu negu i pomoć ili njegov punomoćnik mora dostavljati uverenje da je živ, odnosno da nije zaveden u matične knjige umrlih. Traženo uverenje da mi sin Zdravko nije mrtav, neću Vam dostaviti. Bude li radi nedostavljanja uverenja ukinuta isplata naknade koja je u skladu sa važećim zakonom, svoja, odnosno prava mog invalidnog sina ću ostvariti sudskim putem. Razumem i osećam, kao korisnik, finansijske probleme Fonda penzijsko invalidskog osiguranja, koji je pokraden od moćnika i vaših prethodnika "komunista", uz napomenu da je svuda u svetu taj fond bio i ostao neprikosnovena svetinja, koju ni okupacione sile nisu dirale i stalno se uvećavao. Načelniče, da sam na Vašem mestu, po cenu gubitka zaposlenja i života bez obzira na to ko da mi naredi, ne bih bio potpisnik takvog nemoralnog dopisa. Do obraza se drži. Pristajući da budete potpisnik tog bestijalnog akta Vi ste bez ostatka pokazali i dokazali da ste nekrofil (u Fromovom smislu značenja), dok priželjkujete smrt korisnika Fonda gde ste načelnik odelenja. Da niste moralno i intelektualno osiromašeni, bilo bi Vam jasno da ste me kao roditelja povredili, naneli duševni bol, za koji bi mogli snositi posledice i odgovornost. Nerad Vas i Vaših službenika, odnosno nekoordiniranje sa potrebnim odelenjima, službama u opštinama, bestijalno prebacujete na nas roditelje i ako ste za taj posao plaćeni. Kako bi se osećali, načelniče, da imate sina invalida I kategorije i da zbog tuđeg nerada, nekoordiniranja, dobijete poziv za sinovljevu regrutaciju od vojnog odseka ili ovakav dopis gde se priželjkuje smrt, radi rasterećenja Fonda. Načelniče, razočaraću vas! Moj sin ima samo 16 godina, lepo ga negujemo, a ima i starijeg brata koji ga voli, koji će o njemu brinuti kada skončamo ja i moja supruga i po zakonu verovatnoće vas će nadživeti, jer je znatno mlađi. Iako sam sudbinski otac invalida, ne ropćem niti kukam nad svojom sudbinom i sa suprugom hrabro nosim svoj krst. Zbog toga nikom ne dozvoljavam da vređa osećanja moje porodice i ne pristajem na poniženja. Iz tih razloga nisam hteo da iskoristim novčane bonove za električnu energiju koje ste umesto novca poslali. Kilovati ne mogu biti zamena za novčanu naknadu za tuđu negu i pomoć. Zakonom smo u obavezi da punimo fondove, koji su kosmičke crne rupe, koje sve proždiru, jer istim manipulišu duhovno obrezani "komunisti" i neokomunisti na političkim funkcijama i funkcijama unutar Fonda, kojima ništa nije sveto. Da zaključim, takvo ponašanje, kod mene ne prolazi sa istim se ne mirim i pružaću OTPOR! ĐURO MIHAILA ŽARIĆ |
prethodni sadržaj naredni |