Pop vlada svetom

Revolucijama je, izgleda, definitivno odzvonilo: nema�ka "nacionalna revolucija" iz tridesetih i �etrdesetih - kao i brojne njojzi sli�ne i epigonske "osloboditeljsko-ujediniteljske" histerije manjih evropskih nacija - neslavno je propala jo� pre pedesetak godina; tekovine Oktobarske revolucije obe��a��ene su bezbroj puta, a kona�no one jeseni 1989. kada su Isto�ni Nemci ra��eki�ali Zid i "u koli�inama" pobegli iz Carstva Prinudne Sre�e, ozna�avaju�i tako njegov definitivni sumrak; ostala je, tako, jo� samo Islamska revolucija u Iranu, poslednji zna�ajniji pre�iveli projekat otpora globalnom kapitalizmu ili-kako-se-ve�-zove ono �to dubokoumni kolumnisti "crvene Borbe" i ostali velikani duha i pera nazivaju Novi Svetski Poredak.

U ovoj (vrlo)bliskoisto�noj zemlji nedavno je, kako javlja AFP, organizovan prvi koncert pop-muzike u poslednjih dvadeset godina, tj. otkako je �ah Reza Pahlavi spakovao svoje skromno perje i krenuo u izgnanstvo, a Iran veselo ogrezao u vladavinu fanatizovanih mula. Nova revolucionarna vlast odmah je, jakako, zabranila emitovanje i javno izvo�enje - a valjda i slu�anje - pop muzike, tog trova�kog ideolo�ko-propagandnog oru�a imperijalisti�kog Zapada. Znamo �ta se sve posle de�avalo u toj velikoj zemlji na polju, hm, specifi�nog shvatanja kulture i slobode, zaklju�no s Homeinijevom fatwom upu�enom sirotom Salmanu Ru�diju. Poznato je i kako su iranske vlasti (odnosno njihov konzervativni deo) progonile posednike satelitskih antena - od njih je, valjda, i mu�eni Vojislav "Alergi�an sam na Francusku" �e�elj pokupio tu ekscentri�nu ideju - kako su se provodile devojke koje se nisu dosledno dr�ale obavezne mode za sve sezone itd. Sada se i tome, izgleda, bli�i kraj: prvo je Salman Ru�di ako ne ba� pomilovan onda bar milostivo pu�ten da �ivi svoj jadni bezverni�ki �ivot, a sada im se, bogami, vra�aju i pop-koncerti!

Da li to zna�i da su to u Teheranu nastupili "Rolingstounsi" i da se sprema raskala�ni letnji festival na kojem �e nastupiti The Prodigy, Hole, Sepultura i Marylin Manson? Ma, taman posla: AFP pi�e da su nastupile samo iranske grupe koje su "izvodile uglavnom tipi�no iranske melodije, ali �iji je ritam odavao o�igledan uticaj Zapada". O, da, tako to uvek po�inje - setite se kako je bilo kod nas: prvo je onaj neverovatni �obi (uop�te, te sedamdesete u Jugoslaviji bile su globalno neprevazi�eni lahkoglazbeni freak-show...) meketao "nosim dugu kosu al' sam dobar �ak" (idi?!), pa su rani monstrumi-�upavci pravoverno klicali "Ivo Lola", "Zemljo moja", "Dru�e Tito mi ti se kunemo" i sli�ne socijalisti�ke mantre (a sve to na perfidno podmetnutoj psihodeli�noj muzi�koj Kornelije-Bata-Kova� osnovi), i tako sve do - Buldo�era i Pankrta... A onda je ve� za sve bilo kasno. Anarhija, dekadencija, porok, nihilizam i, uop�te, Novi Svetski Poredak porobili su du�e miliona.

Ima kod Jozefa �kvoreckog - u Kukavicama, Bas-saksofonu i nekim drugim knjigama - sjajnih opisa cenzure koju su, prvo nacisti�ke okupacione vlasti, a potom i azijatski bolj�evi�ki usre�itelji, sprovodile prvo nad d�ezom, a potom i nad rokenrolom: mo�e ova sinkopa, ne mo�e ona, mo�e fokstrot, ne mo�e tvist, mo�e tvist, ne mo�e bugi, i sve u tom stilu... D�aba. Lavina se nije mogla zaustaviti. Zato su Hitler i Staljin odavno u paklu a njihovi idejni naslednici u novinskim rubrikama tipa Greatest shits, dok onaj D�eger jo� uvek �ipa po sceni. Iz nekih razloga, ta "nedu�na omladinska zabava" zvana pop music (u naj�irem smislu re�i) oduvek je nosila neki neverovatan subverzivni naboj: �ak i kada bi zalizani peva�i umilno cvrkutali o pti�icama i ranojesenjem lisju, svaki malo pametniji i idejno potkovaniji �uvar Tekovina Revolucije ose�ao bi da tu ne�to nikako nije u redu. Zato su, dakako, svi njeni branitelji u onim vremenima bili licemeri u nu�noj samoodbrani kada su tvrdili da - zaboga, drugovi! - u svemu tome nema ni�ega kontrarevolucionarnog. Ta i'te molim vas! Znate li ko je, recimo, sru�io komunizam u Sloveniji? Punk pokret i kasnije Laibach, bez zezanja. Stranke i dosadni "desno-rodoljubni intelektualci" do�li su na gotovo.

Su�tina duha pop-muzike i pop-kulture uop�te hedonisti�ka je, (anarho)individualisti�ka, globalisti�ka i protivna svakom Mesijanskom Naporu. Utoliko je sve to oduvek bilo i te kako autenti�na kontrarevolucionarna rabota. Zato je savr�eno svejedno da li svi ti "gitaro�i" i "bubnjaro�i" deluju u ambijentu komunisti�ke, naci(onali)sti�ke ili verske revolucije: njihova misija, koje oni uop�te ne moraju biti svesni, jeste u podrivanju samih temelja Utopije. Ne radi se tu, naravno, o nekakvoj zaveri: pop je u totalitarizmu subverzivan upravo zbog svoje su�tinske nedu�nosti, zbog svoje ba�mebriga�ke prirode �armantnog blente, i tu se ne mo�e u�initi ni�ta. Dakle, ako �elite da uni�tite duh i (s)misao popa, nema vam druge nego da izgradite liberalno-demokratsko-gra�ansko-tr�i�no dru�tvo: dobi�ete gomilu imbecilnih klo(v)nova koji klopo�u besmislice, tresu kukovima i, uop�te, drndaju vunu po vasceli dan. Bez represije, pop-kultura je samo jo� jedan benigni vid zabave miliona.

Kako, onda, na tom planu stoje stvari s dana�njom Srbijom? Morbidno. Posle poba�aja bolj�evi�ke revolucije, dobili smo nacionalnu ("antibirokratsku") revoluciju, a njena deca su stvorila mutant-pop industriju "densa", "turbo-folka" i sli�nih strahota koje, efikasnim �irenjem kretenizma, podmuklo cementiraju Sistem. Pa �ta da se radi? Da ih izvozimo u Iran, nema nam druge. Svaki kulturni produkt mo�e da bude emancipatorski, samo ako ga postavite u pravi vremensko-prostorni kontekst.