Mediji i etika

Uma��eni ministar

Novinarski priru�nik "Eti�ki kodeksi"; izdava� NUNS, januar 1998. Priredili: Julija Bogoeva, Dragutin Rokvi� i �ura Vojnovi�

Prikaz ovog novinarskog priru�nika mo�e da zapo�ne podse�anjem na jednu anegdotsku izjavu republi�kog ministra za informisanje iz oktobra pro�le godine, u vreme usvajanja novog zakona o informisanju. Tuma�e�i odredbu tog zakona prema kojoj je neophodno dobiti odobrenje pre emitovanja pisanog zapisa, zapisa lika ili glasa li�ne prirode, ministar Aleksandar Vu�i� je rekao i ovo: "Mo�ete me bez mog odobrenja slikati na konferenciji za �tampu ili nekom javnom skupu, ali ne kako �etam ulicom, jedem burek i sli�no." Naglasio je da Zakon "predstavlja pravu meru izme�u slobode i odgovornosti javnog informisanja".

Da li je ba� tako? Ako ministar prelista ovu knjigu, u kojoj su objavljeni nacionalni eti�ki kodeksi ili pojedine odredbe kodeksa iz 13 evropskih zemalja i SAD, sazna�e da nipo�to ne sme da �eta ulicom ako mu nije do slikanja i da u tom slu�aju pogotovo nije preporu�ljivo da jede burek. Jer, ministri "uma��eni" na javnom mestu idealna su meta fotoreportera i kamermana svuda u svetu gde novinari slobodno rade svoj posao, a mo�da �ak i u Srbiji - gde se vlast usavr�ava u ga�enju medija.

I u drugim stvarima priru�nik "Eti�ki kodeksi" druk�ije od srpskog ministra predo�ava "pravu meru" novinarske slobode i odgovornosti. Razlika je u tome �to, prema kodeksima, ovu meru odre�uje pre svega interes javnosti da bude podrobno informisana o stvarima od op�teg zna�aja, pa i o pona�anju politi�ara koje mo�e uticati na izborno opredeljenje gra�ana. S druge strane, u Evropi se samim medijima i novinarima prepu�ta delikatno povla�enje eti�ki dopu�tenih granica u procesu informisanja; dakle, priznaje se kao legitiman princip medijske samoregulacije i dobrovoljnog novinarskog samoograni�avanja, a ne princip dr�avne kontrole ili �ak ogoljene vlastodr�a�ke samovolje. Tamo dr�ava ne preti enormnim nov�anim kaznama za "nepo�eljnu" kritiku vlasti; sudije za prekr�aje ne plene imovinu tzv. senzacionalisti�kih listova, niti se u strahu od finansijskog uni�tenja dnevnici �tampaju "preko granice"; pogotovo su nezamislive dr�avne kampanje protiv "nepatriotskih" ili "petokolona�kih" medija i novinara.

Osim za�tite nekih vitalnih dr�avnih interesa u slu�aju rata i prirodnih katastrofa, interesa precizno definisanih ustavom, u Evropi se jo� ponegde zakonski reguli�e pravo na ispravku i pravo na odgovor, dok je sfera povreda li�nih prava obuhva�ena uobi�ajenim krivi�nim i gra�anskim zakonima. Pri tome je u novinarskim kodeksima tzv. obi�ni gra�anin po pravilu vi�e za�ti�en od javnih ili poznatih li�nosti, naro�ito onih iz sfere politike, budu�i da im ni javne odgovornosti nisu jednake i da ne u�ivaju u istoj meri plodove publiciteta.

Prema tome, konstatacija da u oblasti medija "ni na Zapadu stanje nije idealno", iako nesumnjivo ta�na, �esto je samo propagandna po�tapalica radi prikrivanja �injenice da kod nas jo� nema ni osnovnih pretpostavki za pravo medijsko tr�i�te i slobodno novinarstvo. I jedno i drugo u Srbiji se, svih ovih godina, s te�kom mukom odr�ava kao mogu�i model za budu�nost �as u �irem, �as u u�em getu - a poslednjih meseci, sa retkim cinizmom zvani�nih patriota, i pod teretom ove nasilni�ke "etike" odozgo.

KORIST: Nastojali smo da ovaj priru�nik poslu�i korisno pre svega mladim novinarima. Odabrali smo uglavnom kodekse, ili izvode iz kodeksa, koji izra�avaju najva�nije vrednosti aktuelnog evropskog novinarstva. Neke od tih kodeksa usvojili su novinari (ili novinari i vlasnici medija zajedno) zemalja sa dugom i proverenom tradicijom slobodnog �urnalizma; drugi poti�u iz zemalja �ija �asna novinarska tradicija mo�da nema veliki me�unarodni presti�, ali koji sadr�e originalne/potpunije/preciznije - ponekad upravo nama neophodne - formulacije pojedinih eti�kih pravila; tre�i su iz postkomunisti�kih dru�tava i normiraju neke situacije karakteristi�ne i za na�u novinarsku praksu.

Dakle, trudili smo se da sa�inimo jedan relativno zaokru�en ali i pragmati�no usmeren izbor normi i projekcija. Pri tome smo imali u vidu sve ono �to ovda�nje medije jo� mo�e da zadesi. (Represivni Zakon o informisanju samo je jedan od na�ina njihovog gu�enja.) Tragali smo zbog toga i za onim formulacijama koje najpeciznije defini�u pravo na slobodno i nezavisno novinarstvo, koje mogu da podstaknu na profesionalni aktivizam i osloba�anje, a ne samo da aktiviraju eti�ke ko�nice. Jer u na�em novinarstvu, pritisnutom od autoritarne vlasti, propagiranje etike samokontrole bez etike akcije mo�e biti i obi�na racionalizacija nemo�i da se javnost informi�e o zna�ajnim doga�anjima, kao i sredstvo manipulacije onih �to se slobodnih medija i novinarskog profesionalizma pla�e.

U stvarima profesije, kako odre�uju kodeksi, odlu�uje re� samih novinara - tu ne mo�e biti vi�eg arbitra. To pogotovo ne sme da bude dr�ava, aktuelna vlast, ideologija ili neka privilegovana grupacija. Postoje samo principi na kojima novinarstvo po�iva i te�nja novinara da ih ostvare.

Sa�et pregled evropskih iskustava u ovoj oblasti dao je profesor Miroljub Radojkovi� odgovaraju�i na neka osnovna pitanja: Ko donosi eti�ke kodekse i �ta oni reguli�u?; kakve su sankcije za njihovo nepo�tovanje i kako se u praksi primenjuju?; kako funkcioni�u mehanizmi poput saveta za �tampu i ombudsmana?

Objavili smo Deklaraciju o pravima i obavezama novinara Evropske zajednice, poznatu i pod imenom Minhenska deklaracija (1971) - izvorni dokument koji pokazuje ono �to je zajedni�ko razvijenim zemljama Evrope i �iji se autoritet me�u novinarima ni poslednjih godina ne smanjuje. Temeljan je, pored drugih, u njoj izra�en stav da je "odgovornost novinara prema javnosti pre�a od svake druge odgovornosti, posebno one prema poslodavcima i javnim vlastima". Minhenska deklaracija podsti�e novinare da tragaju za informacijama, a ne da ih samo prenose. Ona to �ini govore�i i o pravima i o du�nostima novinara - ne tra�e�i za njih same nijednu privilegiju.

ISKUSTVA: Kodeks nema�kog Saveta za �tampu, inoviran 1996. godine, najobuhvatniji je i najrazra�eniji kodeks te vrste; osim na�elnih stavova, sadr�i "smernice" sa detaljnim uputstvima za redakcijski rad i razja�njenja konkretnih situacija. Veliku pa�nju posve�uje nezavisnosti profesije, za�titi li�nih prava gra�ana i odredbama protiv senzacionalizma.

U britanskom Kodeksu prakse iz 1990. do kraja jasno je formulisana jedna od naj�e��e pominjanih normi u evropskim kodeksima: "Iako su slobodne da podr�avaju neku stranku, osobu ili ideju, novine treba da prave jasnu razliku izme�u komentara, naga�anja i �injenica". (Jednako �esto navodi se u kodeksima da se ne smeju prikrivati informacije bitne za javnost.)

Kodeks pona�anja britanskog nacionalnog udru�enja novinara iz 1994. precizira, na primer, da se �injenice ne smeju falsifikovati "iskrivljavanjem, izborom i pogre�nim predstavljanjem". Ovde se defini�e konkretnije nego u drugim kodeksima da novinar ne�e li�no reklamirati komercijalne proizvode i usluge. Posebno bri�ljivo obra�ena je odredba protiv diskriminacije i predrasuda.

Belgijski kodeks se odlikuje jezgrovitim formulacijama, poput: "Novine i novinari ne smeju podle�i spoljnim pritiscima." Sli�ne su i one o temeljnom pravu gra�ana na slobodnu �tampu, ili o tajnosti javnih i privatnih poduhvata koja "ne mo�e spre�iti slobodu �tampe".

Kodeks norve�kih novinara iz 1994. sadr�i mo�da najpotpuniju eksplikaciju uloge �tampe u demokratskom dru�tvu. Izme�u ostalog, u njemu se nagla�ava "posebna odgovornost �tampe da omogu�i izra�avanje razli�itih mi�ljenja". Tu je i poziv da se ne odstupa pred onima koji �ele da spre�e "slobodan protok informacija i otvorenu debatu o svakom pitanju koje je va�no za dru�tvo u celini". Pravo je �tampe, dodaje se, "da otkriva i objavljuje one doga�aje i pitanja koji treba da budu tema kritike." Insistira se na novinarskom aktivizmu i za�titi pojedinaca i grupa "od nepravde i zanemarivanja za koje su odgovorne javne institucije i javne slu�be, privatne firme i drugi".

Danski kodeks naro�ito nagla�ava pravo na privatnost i za�titu dostojanstva li�nosti; daje detaljna uputstva o sudskom izve�tavanju i u tom pogledu upotpunjuje nema�ki kodeks. U ovom dokumentu, usvojenom u danskom parlamentu, podvla�i se: "Novinar ne treba da obavlja zadatke koji se kose sa njegovom save��u ili ube�enjima."

Kodeks islandskih novinara isti�e, ubedljivije nego drugi kodeksi, eti�nost same novinarske profesije i li�nu odgovornost svakog novinara. U litvanskom kodeksu ose�a se povremeno atmosfera postkomunisti�kog okru�enja, i po tome je on blizak na�oj situaciji. Recimo: "Ni pojedini novinari, ni redakcije ne�e se prepucavati preko mas-medija zbog starih ra�una", ili: "Novinar ne�e ometati svoje kolege u prikupljanju informacija, ne�e ih namerno pogre�no uputiti, niti �e ih prijavljivati vlastima." Tu su i drugi kodeksi, ili izdvojene odredbe pojedinih kodeksa - �ijoj smo re�itosti dali najvi�e mesta u ovom priru�niku, oslobo�enom suvi�nih teorijskih uop�tavanja.

U zasebna poglavlja izdvojena su dva kodeksa sastavljena posebno za televizijske programe (Programski kodeks britanske Nezavisne komisije za televiziju, sa posebnim kodeksom o nepristrasnosti, i Kodeks emitovanja ameri�ke mre�e NBC, posve�en op�tim standardima za zabavni program), kao i kodeksi Nezavisnog udru�enja novinara Srbije, Udru�enja profesionalnih novinara Crne Gore i Saveza novinara Jugoslavije. Ova tri poslednja radi potpunije informacije i lak�eg pore�enja, kako me�usobno tako i u kontekstu evropskih kodeksa.

Svaki kodeks donosi barem poneku originalnu odredbu ili napomenu, a ponekad i korisna pro�irenja uobi�ajenih novinarskih pravila.