Ekonomski rat sa RS
Carina na Drini
Da bi uvela dinare, RS je svojevremeno NBJ uplatila devizni depozit u protivvrednosti preuzetih dinara. Sada �eli da definitivno pre�e na KM, pa je NBJ ponudila da vrati dinare a povu�e svojevremeno deponovane devize. NBJ, naravno, ne �eli to da u�ini
"Se�e u�i da
bi zakrpila zadnjicu." Ovom narodnom jedan ekonomista opisuje odluku jugoslovenske
vlade da prekine redovan dinarski platni promet s Republikom Srpskom, a robnu razmenu
pretvori u klasi�nu spoljnu trgovinu, onu s carinama i kontingentima. Saradnik Instituta
za istra�ivanja tr�i�ta Slobodan Milosavljevi� ovo prevodi na ekonomski jezik i ka�e:
"Da bi na kratak rok obezbedila efikasnije punjenje bud�eta, Vlada Jugoslavije
zate�e odnose s jednim od najve�ih partnera. Istovremeno, Bosna i Hercegovina je gotovo
jedina zemlja kojoj mi uspevamo da vi�e robe prodamo nego �to od nje kupimo. Sav vi�ak,
naravno, nastaje saradnjom s preduze�ima iz srpskog entiteta, odnosno RS."
Vrednost razmene izme�u SRJ i BiH (�itaj RS) u pro�loj godini iznosila je 819 miliona dolara, pri �emu je jugoslovenska strana uknji�ila suficit od nepunih 200 miliona. Po ukupnoj razmeni, RS se nalazi na tre�em mestu na listi na�ih spoljnotrgovinskih partnera, iza Nema�ke i Italije, s kojima imamo deficit od 253, odnosno 355 miliona dolara.
Iako je savezna vlada pomenutu odluku donela jo� 1. februara, a u me�uvremenu u nekoliko navrata razgovarala s delegacijama Vlade RS, ona jos nije objavljena u Slu�benom listu SRJ. Po oceni Milosavljevi�a, radi se o tome da ni Vlada ni Narodna banka Jugoslavije jo� ne znaju kako da operacionalizuju pomenutu meru.
VRA�ANJE DINARA: Kako se od dono�enja ove mere niko od zvani�nika savezne vlade nije oglasio tim povodom, javnosti je ostalo da naga�a �ta su razlozi za ekonomski rat protiv RS. Spekulacije na ovu temu kre�u se u rasponu od mogu�nosti da Jugoslavija ka�njava RS zato �to je svojevremeno devalvirala na�u nacionalnu valutu na 7,5 dinara za jednu nema�ku, odnosno konvertibilnu marku (KM, zvani�no sredstvo pla�anja u RS), nakon �ega je usledila nova devalvacija na 8,5 dinara za marku, pa do toga da Slobodan Milo�evi� na ovaj na�in pokazuje da se protivi nameri aktuelnog premijera RS Milorada Dodika da se ponovo kandiduje za istu funkciju.
Koordinator Grupe 17 Mla�an Dinki� ima vrlo racionalno ekonomsko obja�njenje za ovakav potez Vlade SRJ. "U RS je doskoro funkcionisao dvovalutni sistem - u opticaju su bili dinari i nema�ke marke, a odnedavno trovalutni - po�to je u promet pu�tena i KM. Da bi uvela dinare, RS je svojevremeno NBJ uplatila devizni depozit u protivvrednosti preuzetih dinara. Sada �eli da definitivno pre�e na KM, pa je NBJ ponudila da vrati dinare a povu�e svojevremeno deponovane devize. NBJ, naravno, ne �eli to da u�ini", ka�e Dinki�. "Ne samo da ne �eli", dodaje Milosavljevi�, "nego je pitanje da li je u stanju da to u�ini, po�to su operativne devizne rezerve jugoslovenske centralne banke na nivou od oko 200 miliona dolara."
Za razliku od RS, Centralna banka BiH se na vreme ogradila od jugoslovenskog dinara, zabraniv�i njihovu direktnu zamenu za KM. Takva mera je i logi�na, budu�i da emisija dinara nije pod kontrolom Banke BiH, a zbog toga je RS neophodna �vrsta valuta da bi trebovala KM.
NEDOVOLJNO ZA HAOS: Dinki� smatra da je RS u celoj pri�i bila fer igra�. Po�to NBJ ne pristaje na fer-plej, logi�no je o�ekivati da �e se RS na drugi na�in osloboditi ne�eljenih dinara. "Uostalom, ko ih �eli", komentari�e Dinki� i dodaje da je logi�no �to RS �eli da pre�e na �vrstu valutu. Zbog svega toga, upozorava Dinki�, u narednom periodu ne treba isklju�iti mogu�nost manjih potresa na crnom deviznom tr�i�tu u Srbiji jer �e se RS, ako je re�ila da se otarasi dinara, a ne mo�e legalno, to u�initi sivim kanalima. Dodu�e, prekodrinska bra�a raspola�u sumom od 400 do 600 miliona dinara, pri �emu je 100 do 200 miliona u gotovini a ostatak u depozitima. Sve u svemu, to nije dovoljno za izazivanje haosa na crnom deviznom tr�i�tu, za �ta je potpredsednik srpske vlade svojevremeno, optu�io direktno Dodika.
Milosavljevi� smatra da, s obzirom na pogubnost posledica, razlozi za poslednje poteze Savezne vlade nisu ni bitni.
"Republika Srpska ima prolaz ka me�unarodnim finansijskim institucijama, a po Dejtonskom sporazumu je dobila povlastice u me�unarodnoj trgovini. Kako je Evropska unija Jugoslaviju kaznila ukidanjem trgovinskih preferencijala, mnoga na�a preduze�a koristila su kontingente za izvoz u EU, koji su odobreni firmama iz RS", obja�njava Milosavljevi�. Na� sagovornik dodaje da su ovda�nje firme preko RS dobijale kreditne garancije stranih banaka, koje su obezbe�ivale i filijale na�ih banaka u RS. Firmama koje sara�uju s RS poslovanje �e ote�ati i obimno administriranje u oblasti spoljne trgovine, a o tome da �e morati da se po�tuju me�unarodni standardi prilikom prebacivanja robe preko granice da i ne govorimo.
EKONOMSKA �TETA: Kako �e se stvari odvijati u praksi, za Milosavljevi�a je pre svega pitanje pona�anja Crne Gore. Ukoliko ta republika odlu�i da ne po�tuje ni ovu odluku savezne vlade, promet preko granice izme�u Crne Gore i Hercegovine mogao bi da se odvija kao i do sada. Uostalom, prema re�ima crnogorskog ministra industrije Vojina �ukanovi�a, Crna Gora ne primenjuje ni odluku federalnih vlasti o uvo�enju takse za slovena�ke kamione koji prevoze robu kroz SRJ, u iznosu od 60.000 dinara po kamionu. Ista mera pogodila je i makedonske prevoznike, po�to pomenuta taksa ka�i i njih ukoliko prevoze robu iz Slovenije i ka njoj.
Zvani�nici crnogorske vlade ne ogla�avaju se ovim povodom, ali je poznat njihov stav da Crna Gora, u meri u kojoj to mo�e samostalno, treba da pobolj�a ekonomske odnose sa svim republikama biv�e SFRJ, zbog �ega je nedavno otvoren grani�ni prelaz izme�u Crne Gore i Hrvatske, na Debelom bregu.
�lan Grupe 17 iz Podgorice Neboj�a Medojevi� navodi da je Crna Gora trpela znatnu ekonomsku �tetu zato �to je granica s Hrvatskom bila zatvorena. Prema njegovim re�ima, razmena Crne Gore s Hrvatskom iznosila je, 1989. godine, 290 miliona dolara, a oko 100.000 stranih turista godi�nje stizalo je na crnogorsko primorje preko aerodroma "�ilipi" u Dubrovniku. Samo po toj osnovi, ka�e Medojevi�eva ra�unica, Crna Gora je ostvarivala godi�nji devizni priliv od 50 miliona dolara.
"Sasvim je logi�no da zemlje koje su nekada �inile jednu dr�avu imaju �vrste ekonomske veze i da treba raditi na njihovom obnavljanju", ka�e za "Vreme" dr Marta Bazler-Mad�ar, saradnica Ekonomskog instituta iz Beograda. Intenzitet nekada�nje me�urepubli�ke razmene, koja se odvijala u terminima isporuke (izvoz), odnosno nabavke (uvoz) bio je, prema re�ima na�e sagovornice, jak i ve�i od razmene sa svetom. Njena ra�unica pokazuje da je za vreme biv�e SFRJ obim me�urepubli�ke razmene bio 2,4 puta ve�i od spoljnotrgovinske.
OBNAVLJANJE SARADNJE: S obzirom na pomenuti podatak, dr Bazler-Mad�ar nije za�u�ena ogromnim padom proizvodnje i dru�tvenog proizvoda u svim zemljama biv�e SFRJ nakon raspada nekada zajedni�ke dr�ave. Kako je izra�unala na�a sagovornica, prekid saradnje sa ostalim republikama biv�e Jugoslavije Srbiji je doneo pad proizvodnje od oko 18 odsto, Hrvatskoj oko 27 odsto, a Sloveniji za vi�e od tre�ine. Kada se ura�unaju i indirektni efekti, pad proizvodne aktivnosti se pove�ava i kre�e se od �etrdesetak procenata za Srbiju, do �itavih 80 odsto za Sloveniju.
Ove podatke, napominje na�a sagovornica, treba pa�ljivo tuma�iti. Pad proizvodnje je, prema njenom modelu ra�unanja, najve�i u Sloveniji zato �to se radi o republici koja je najvi�e izvozila ostalima. "To je, me�utim, i dokaz vitalnosti slovena�ke privrede, �ime se mo�e tuma�iti �injenica da je Slovenija najbr�e i najbezbolnije prebrodila gubitak starog tr�i�ta. Ve�i izvoznici su lak�e prona�li alternativna tr�i�ta", komentari�e dr Bazler-Mad�ar.
S druge strane, nagla�ava ovaj stru�njak, to ne zna�i da Slovenija nije zainteresovana za obnavljanje ekonomske saradnje s republikama biv�e SFRJ. Dokaz za to je i podatak da se na listi njenih dana�njih najve�ih partnera, odmah iza zapadnoevropskih partnera, nalazi Hrvatska.
Ako se ovim podacima dodaju stare veze i poznanstva, poznavanje jezika i ukusa potro�a�a, niski tro�kovi transporta i sli�no, navodi dr Bazler-Mad�ar, jasno je da bi obnavljanje saradnje bilo korisno. Prema njenim re�ima, ona ne mo�e, a ni ne treba, da se obnovi u nekada�njim razmerama. Naime, kada se matemati�ki prora�una po�eljni nivo razmene, u uslovima tr�i�ne privrede, dolazi se do podatka da bi nekada�nju razmenu trebalo smanjiti dva i po puta.
Vladimir Milovanovi�
