Porezi na plate
Logika apetita
"Da bi troškove radne snage održao na istom nivou, poslodavac mora ili da smanjuje plate, ili da odjavljuje zaposlene"
"Još malo pa
će nam uvesti porez na vazduh", masovno su građani gunđali krajem prošle godine,
kada je u Skupštini Srbije izglasan paket poreskih zakona, kojim zaista samo još disanje
nije opterećeno nekakvom taksom. Ostalo je, međutim, gotovo nezapaženo da je
"Vlada narodnog jedinstva" otišla i korak dalje, patentirajući oporezivanje
nečega što praktično ne postoji. Porezi i doprinosi na zarade zaposlenih od početka
ove godine ne obračunavaju se na osnovu zvanično prijavljene zarade, već u skladu s
iznosom za koji vlada smatra da je "pravičan".
Ocenjujući da veliki broj poslodavaca zaposlenima prijavljuje minimalne zarade, pri čemu im na ruke isplaćuje "velike pare", vlada je na svoju ruku propisala iznose na osnovu kojih će se naplaćivati porezi i doprinosi. Po vladinoj lestvici, porezi i doprinosi na platu nekvalifikovanog radnika moraju se obračunavati po osnovici od 470 dinara, osnovica za kvalifikovanog radnika iznosi 800, a za zaposlenog s četvrtim stepenom stručne spreme 950 dinara. U skladu s istom skalom, podrazumeva se da zaposleni s višom školom primaju 1300 dinara, oni s fakultetom 1700 dinara, magistri 1900, a doktori nauka 2300 dinara.
NA ŠTETU RADNIKA: Ovakva vladina računica, tvrdi dr Milena Jovičić, profesor Ekonomskog fakulteta, ide isključivo na štetu radnika. "Da bi troškove radne snage održao na istom nivou, poslodavac mora ili da smanjuje plate, ili da odjavljuje zaposlene. Istovremeno, pogoršan je položaj zaposlenih s nižim primanjima, posebno kad je reč o radnicima s većom školskom spremom. Zato se može očekivati da poslodavci za radna mesta predvide najniže moguće kvalifikacije i time smanje troškove. Drugo, država ovim samo umanjuje plate koje su niže od propisanih, umesto da radi obrnuto", navodi dr Jovičić.
Dr Jovan Ranković ima još sumorniji komentar. Prema njegovim rečima, zbog povećanih apetita države, u ovoj godini prestaće da radi 5000 firmi, sa nekoliko desetina hiljada zaposlenih. Ovakav račun zasnovan je na podacima da je prošle godine ugašeno 3000 kompanija, čime je 60.000 ljudi ostalo bez posla. Povrh toga, proračuni našeg sagovornika pokazuju da bi naša privreda imala godišnje gubitke od pet milijardi dinara, čak i kada bi se svi zaposleni odrekli svojih plata.
Dr Jovičić je u celoj priči uočila nelogičnost - što niža plata, to veći porezi i doprinosi. Ukoliko zaposleni prima platu jednaku ili veću od propisane, poreski troškovi se smanjuju. Ako je, međutim, plata koju radnik primi upola niža od propisane, porezi i doprinosi skaču za više od 70 odsto. "Pošto većina firmi neće moći da se nosi s ovako visokim nametima, siva ekonomija samo može da buja, a ne da se gasi, što je, prema vladinim tvrdnjama, bio jedan od osnovnih razloga za ovakav zakon", komentariše dr Jovičić.
POGREŠNA PROCENA: Prema njenim rečima, država je omašila i u prognozi da će ovakvi propisi ubrzati punjenje socijalnih fondova. "Ljudi sve više postaju svesni da im uplaćivanje penzijskog osiguranja ne garantuje da će u starosti zaista i primati nekakvu penziju. U takvim uslovima, logično je da će gro zaposlenih pristati da radi bez prijavljivanja, da će tražiti da svoje plate prima na ruke i samostalno organizuje finansiranje svoje penzije", kaže naša sagovornica. Ona tvrdi da nije tačno da su socijalni fondovi trenutno prazni zato što poslodavci ne uplaćuju doprinose. "I po dosadašnjim zakonima, zarade nisu mogle da se isplate ukoliko nisu izmirene obaveze na ime poreza i doprinosa. Problem je u tome što su pare namenjene fondovima odlazile na drugu stranu."
Kao posebno zanimljiv detalj, naša sagovornica ističe mogućnost koju je vlada sebi dala - da, shodno "opravdanim potrebama", pojedina preduzeća oslobodi poštovanja ovakvih propisa. "Logično je da će država prvo sebe osloboditi visokih nameta", zaključuje dr Jovičić. Vlada je, naime, pomenutu lestvicu zarada napravila tako da nije usklađena s iznosima plata koje dobijaju državni činovnici ili oni koji zarade dobijaju iz budžeta. Teško je, naime, dokazati da svi fakultetski obrazovani prosvetari primaju 1700 dinara, budući da ovu cifru ne dostižu ni dugogodišnji gimnazijski profesori.
Kabinet premijera Mirka Marjanovića očekuje, međutim, da ovakve propuste i eventualno nenaplaćene poreze i doprinose nadomesti zahvatanjem od onih koji su fingirali stvarne iznose plata, što dr Jovičić smatra "pokušajem dubljeg zavlačenja ruke u džep privatnika". "To je baš u skladu s reformskim kursom o kome toliko slušamo", zaključuje naša sagovonica.
Vladimir Milovanović
