Porezi na plate
Logika apetita
"Da bi tro�kove radne snage odr�ao na istom nivou, poslodavac mora ili da smanjuje plate, ili da odjavljuje zaposlene"
"Jo� malo pa
�e nam uvesti porez na vazduh", masovno su gra�ani gun�ali krajem pro�le godine,
kada je u Skup�tini Srbije izglasan paket poreskih zakona, kojim zaista samo jo� disanje
nije optere�eno nekakvom taksom. Ostalo je, me�utim, gotovo nezapa�eno da je
"Vlada narodnog jedinstva" oti�la i korak dalje, patentiraju�i oporezivanje
ne�ega �to prakti�no ne postoji. Porezi i doprinosi na zarade zaposlenih od po�etka
ove godine ne obra�unavaju se na osnovu zvani�no prijavljene zarade, ve� u skladu s
iznosom za koji vlada smatra da je "pravi�an".
Ocenjuju�i da veliki broj poslodavaca zaposlenima prijavljuje minimalne zarade, pri �emu im na ruke ispla�uje "velike pare", vlada je na svoju ruku propisala iznose na osnovu kojih �e se napla�ivati porezi i doprinosi. Po vladinoj lestvici, porezi i doprinosi na platu nekvalifikovanog radnika moraju se obra�unavati po osnovici od 470 dinara, osnovica za kvalifikovanog radnika iznosi 800, a za zaposlenog s �etvrtim stepenom stru�ne spreme 950 dinara. U skladu s istom skalom, podrazumeva se da zaposleni s vi�om �kolom primaju 1300 dinara, oni s fakultetom 1700 dinara, magistri 1900, a doktori nauka 2300 dinara.
NA �TETU RADNIKA: Ovakva vladina ra�unica, tvrdi dr Milena Jovi�i�, profesor Ekonomskog fakulteta, ide isklju�ivo na �tetu radnika. "Da bi tro�kove radne snage odr�ao na istom nivou, poslodavac mora ili da smanjuje plate, ili da odjavljuje zaposlene. Istovremeno, pogor�an je polo�aj zaposlenih s ni�im primanjima, posebno kad je re� o radnicima s ve�om �kolskom spremom. Zato se mo�e o�ekivati da poslodavci za radna mesta predvide najni�e mogu�e kvalifikacije i time smanje tro�kove. Drugo, dr�ava ovim samo umanjuje plate koje su ni�e od propisanih, umesto da radi obrnuto", navodi dr Jovi�i�.
Dr Jovan Rankovi� ima jo� sumorniji komentar. Prema njegovim re�ima, zbog pove�anih apetita dr�ave, u ovoj godini presta�e da radi 5000 firmi, sa nekoliko desetina hiljada zaposlenih. Ovakav ra�un zasnovan je na podacima da je pro�le godine uga�eno 3000 kompanija, �ime je 60.000 ljudi ostalo bez posla. Povrh toga, prora�uni na�eg sagovornika pokazuju da bi na�a privreda imala godi�nje gubitke od pet milijardi dinara, �ak i kada bi se svi zaposleni odrekli svojih plata.
Dr Jovi�i� je u celoj pri�i uo�ila nelogi�nost - �to ni�a plata, to ve�i porezi i doprinosi. Ukoliko zaposleni prima platu jednaku ili ve�u od propisane, poreski tro�kovi se smanjuju. Ako je, me�utim, plata koju radnik primi upola ni�a od propisane, porezi i doprinosi ska�u za vi�e od 70 odsto. "Po�to ve�ina firmi ne�e mo�i da se nosi s ovako visokim nametima, siva ekonomija samo mo�e da buja, a ne da se gasi, �to je, prema vladinim tvrdnjama, bio jedan od osnovnih razloga za ovakav zakon", komentari�e dr Jovi�i�.
POGRE�NA PROCENA: Prema njenim re�ima, dr�ava je oma�ila i u prognozi da �e ovakvi propisi ubrzati punjenje socijalnih fondova. "Ljudi sve vi�e postaju svesni da im upla�ivanje penzijskog osiguranja ne garantuje da �e u starosti zaista i primati nekakvu penziju. U takvim uslovima, logi�no je da �e gro zaposlenih pristati da radi bez prijavljivanja, da �e tra�iti da svoje plate prima na ruke i samostalno organizuje finansiranje svoje penzije", ka�e na�a sagovornica. Ona tvrdi da nije ta�no da su socijalni fondovi trenutno prazni zato �to poslodavci ne upla�uju doprinose. "I po dosada�njim zakonima, zarade nisu mogle da se isplate ukoliko nisu izmirene obaveze na ime poreza i doprinosa. Problem je u tome �to su pare namenjene fondovima odlazile na drugu stranu."
Kao posebno zanimljiv detalj, na�a sagovornica isti�e mogu�nost koju je vlada sebi dala - da, shodno "opravdanim potrebama", pojedina preduze�a oslobodi po�tovanja ovakvih propisa. "Logi�no je da �e dr�ava prvo sebe osloboditi visokih nameta", zaklju�uje dr Jovi�i�. Vlada je, naime, pomenutu lestvicu zarada napravila tako da nije uskla�ena s iznosima plata koje dobijaju dr�avni �inovnici ili oni koji zarade dobijaju iz bud�eta. Te�ko je, naime, dokazati da svi fakultetski obrazovani prosvetari primaju 1700 dinara, budu�i da ovu cifru ne dosti�u ni dugogodi�nji gimnazijski profesori.
Kabinet premijera Mirka Marjanovi�a o�ekuje, me�utim, da ovakve propuste i eventualno nenapla�ene poreze i doprinose nadomesti zahvatanjem od onih koji su fingirali stvarne iznose plata, �to dr Jovi�i� smatra "poku�ajem dubljeg zavla�enja ruke u d�ep privatnika". "To je ba� u skladu s reformskim kursom o kome toliko slu�amo", zaklju�uje na�a sagovonica.
Vladimir Milovanovi�
