Istraživanja

TV simuliranje

Za RTS - vlast je uvek uspešna i o svim njenim aktivnostima govori se afirmativno, a medijsku okosnicu celokupnog političkog života čini jedinstven partijsko-privredno-državni blok. Vladajuća partija je tako integrisana u državnu strukturu kao njen prirodni, a ne politički deo

Ako je demokratija od početka devedesetih sve do sada morala da čeka rešavanje nacionalnog pitanja, sada će morati da se strpi pred državnim problemom - očuvanjem Kosova, integriteta i suvereniteta zemlje. Na taj zaključak upućuju rezultati istraživanja koje su za Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) obavili Snježana Milivojević (analiza RTS-a), Jovanka Matić (analiza Radio Beograda) i Mirjana Todorović (analiza Politike i Borbe). Postizborna slika političkog života u Srbiji - kako glasi naziv projekta - obuhvata period od formiranja republičke vlade, 24. marta prošle godine, do zaključenja sporazuma Holbruk-Milošević, 13. oktobra, kao najvažnijeg političkog događaja u tom periodu. Ukratko, rezultati istraživanja pokazuju da je reč o precizno definisanoj strategiji vlasti da pripremi javnost da proguta gorku kosovsku pilulu a ne ugrozi njene nosioce. I ovoga puta televizija ima primat, a ostali državni mediji (štampani i elektronski) slede smernice sa ekrana, nijansirajući ih.

NEPOTREBNE RAZLIKE: Centralno mesto u pomenutoj strategiji pripalo je formiranju Vlade nacionalnog jedinstva, što je označilo i početak simboličke izgradnje nacionalnog konsenzusa, "svenarodnog dogovora o temeljima zajednice". Po mišljenju Snježane Milivojević, afirmacija tog poteza postala prvorazredni medijski zadatak.

Prva sednica Vlade, na kojoj je usvojena Deklaracija o narodnom jedinstvu, u udarnoj informativnoj emisiji RTS-a, Dnevniku 2, posvećeno je 26 minuta. Apsolutno najduži TV prilog u ovom periodu, izveštaj sa sednice Skupštine (11 minuta), imao je i najduže obraćanje jednog političara - uživo, ekstenzivni izvod iz ekspozea Mirka Marjanovića u trajanju od 6,33 minuta.

Posle izbora Vlade, Gorica Gajević (SPS) je rekla : "Srbiji je potrebno jedinstvo. Za ovu vladu i deklaracju glasalo je četiri petine poslanika", a Milovan Bojić (JUL) istom prilikom dodaje da deklaracija "sadrži jedan konsenzus svih pitanja i stvari države".

Kao objašnjenje zašto SPO nije postigao sporazum o ulasku u Vladu navedeni su "preterano neopravdani" zahtevi SPO-a za velikim brojem ministarskih mesta, "koji se nisu mogli prihvatiti". Izvan koalicione vlade ostali su, dakle, oni koji ne osporavaju uspostavljeni konsenzus nego ne mogu da se uzdignu iznad "sebičnih", uskostranačkih i pojedinačnih interesa. "A pošto je svaki interes različit od interesa vladajuće koalicije takav, on nije samo suprotstavljen vladajućem partijskom, nego i opštenacionalnom i državnom interesu. Upravo zbog simulacije tog višeg interesa, partije koalicije su i uspele da prevaziđu često isticane ideološke razlike", kaže Snježana Milivojević, i dodaje da je istog dana uspostavljen i obrazac izveštavanja. Iz javnog govora je sasvim izostala ona agresivna retorika osporavanja i nipodapštavanja, karakteristična za sve krizne periode od početaka pluralizma na ovom prostoru, a opozicione stranke dobijaju mesto na RTS-u samo kad treba da podrže poteze vlasti, sve ostalo se ignoriše.

Ovo isključivanje istraživači ocenjuju kao simulaciju društva bez konflikata, jer je Vlada nacionalnog jedinstva navodno obezbedila opštu saglasnost o svim ključnim temama, pa se različita stanovišta ne osporavaju, jer ona ni ne postoje. Po tom obrascu, suprotstavljanje je rezervisano samo za sukobe izvan zajednice: sa okruženjem, koje predstavlja međunarodna zajednica, i sa nelegitimnim akterima izvan nacionalnog konsenzusa, a to su - "šiptarski teroristi i separatisti".

U televizijskoj slici stvarnosti razlike se ne spominju, a zajedničko stanovište se predstavlja kao jedino i promoviše u "opšte", kaže gđa Milivojević, i to ocenjuje kao novinu u TV praksi posle formiranja Vlade nacionalnog jedinstva. Za RTS - vlast je uvek uspešna i o svim njenim aktivnostima govori se afirmativno, a medijsku okosnicu celokupnog političkog života čini jedinstven partijsko-privredno-državni blok. Vladajuća partija je tako integrisana u državnu strukturu kao njen prirodni, a ne politički deo.

Istovremeno, vlast se naglašeno depolitizuje, insistiranjem na rutinskim aktivnostima, u koje spadaju slike državnih zvaničnika u svakodnevnim delatnostima. To su uglavnom posete, zatim sednice sa ekonomskim temama. Čak 35 odsto ukupnog vremena na TV-u posvećeno je radu državnih organa, koji su uvek pozitivni - privreda uspešna, a planovi ohrabrujući. Koordinator za ekonomska pitanja i potpredsednik Vlade Dragan Tomić funkcioner je koji se najčešće pojavljuje i najduže obraća uživo. Tako su republički organi predstavljeni kao institucije koje brinu o svakodnevnom životu, ekonomskim i socijalnim temama, mada se o njima vrlo malo izveštava.

KONAČAN RASPLET: U toku osmomesečnog istraživanja programa Radio Beograda, na emisiji "Novosti dana", kao uzorku, nije bilo predstavljeno nijedno alternativno mišljenje. Takva interpretacija sadrži poruku da je novi odnos političkih snaga nakon izbora 1997. godine doneo Srbiji konačan rasplet unutrašnjih političkih sukoba koji su je potresali od samog početka pluralističkog razdoblja.

Osnovnu karakteristiku političkog života u novoj etapi označenoj formiranjem socijalističko-julsko-radikalske vlade, u ovom tumačenju, čini jedinstvo političke volje građana Srbije u odbrani državnih i nacionalnih interesa. Svi delovi društva isto gledaju na uzroke kosovske krize, a taj izraz masovne homogenosti znači masovnu podršku vlasti, koja kompetentno upravlja zemljom u složenim okolnostima i sa međunarodnom zajednicom nenaklonjenoj Srbima.

"Postavkom programskih prioriteta na nacionalnu ugroženost formirana je osnova za nacionalnu homogenizacju i eliminisanje alternative", kaže Jovanka Matić. U novom obrascu vlasti, državni interes izričito je pretpostavljen svakom pojedinačnom i stranačkom. Potpredsednik republičke Vlade Milovan Bojić: "Odgovornost za ostvarenje vitalnih nacionalnih i državnih interesa, sadašnjost i budućnost Srbije nameću obavezu narodnog jedinstva oko temeljnih potreba države i naroda" (Emisija "Novosti dana", 24. marta 98).

Na toj formuli ugroženosti kolektiva od etnički homogenizovanog neprijatelja - Albanaca, ali i od prema Srbima tradicionalno neprijateljski nastrojene međunarodne zajednice, Radio Beograd je mobilisao patriotska i nacionalna osećanja, a preko njih i podršku akcijama vlasti.

Novinarske interpretacije kosovske krize, njenog uzroka i rešenja, koje su dominirale na talasima Radio Beograda, formulisale su oficijelnu, populističku perspektivu konflikta, kaže Jovanka Matić, i dodaje da su u obema terorizam albanskih separatista vidi kao oblik kriminala "klasičnog nasilja" definisan kao svetski fenomen, van konteksta socijalnih i političkih okolnosti koje su ga proizvele. Ova tumačenja u osnovi su platforma za rešenje kosovske krize - prvo slom terorista, pa onda pregovori, bez stranog mešanja - dakle prvo država pa demokratja.

PREKRŠENE OBAVEZE: Alternativna viđenja kosovskog terorizma, koje su zastupale neke opozicione stranke i nevladine organizacije, nikada nisu predstavljene. Ona su dovodila u pitanje celokupnu državnu strategiju, insistirajući na političkim promenama i institucionalnom rešavanju problema terorizma.

Istraživanja pokazuju da ni drugoj strani u sukobu nije data mogućnost da izloži svoje argumente i poglede na uzroke i rešavanja krze. Celokupan albanski nacionalni pokret poistovećen je sa terorizmom, što je delegitimizovalo sve njegove lidere. Jedini prilog Radio Beograda o drugoj, albanskoj strani, (49 sekundi) - izveštaj sa konferencije za štampu na kojoj je Ibrahim Rugova objavio sastav tima za pregovore - propraćen je pitanjem da li je to "istinski miroljubiv korak ili propagandni trik". Jovanka Matić ocenjuje da je Radio Beograd u predstavljanju partija prekršio obavezu vanstranačke uređivačke orijentacije javne radio-stanice, a favorizovanjem vladajućih partija i eliminacijom svih drugih interese režima promovisao kao opšteprihvaćene i tako stimulisao kolektivnu integraciju oko državne platforme. Time je delegitimisao instituciju opozicije u političkom životu. Ignorisanjem opozicione kritike akcija - referendum, usvajanje Zakona o univerzitetu, pregovori sa nereprezentativnim predstavnicima etničkih zajednica na Kosovu, zaoštravanje odnosa sa međunarodnom zajednicom i njenih predloga drugačije državne strategije - obesmišljeno je pravo opozicionih stranaka da vrednuju poteze vlasti i javnosti sugerišu drugačije programske orijentacije koje zastupaju društvene interese. Ovakvom praksom je Radio Beograd delegitimizovao koncept javnog medija, jer je kao javni interes predstavio samo državnu definiciju tog interesa.

Svakako najzanimljiviji podatak do kojeg je došla Mirjana Todorović analiziranjem "Politike" i "Borbe" jeste da prilozi koji obuhvataju četvrtinu prostora oba lista nemaju izvor. Kao najčešće korišćeni izvor navedena je agencija Tanjug, na drugom mestu su prilozi potpisani punim imenom i prezimenom ili samo inicijalima.

Kao i u elektronskim medijima, i u pisanim je Kosovo dominantna tema. Podsticanjem nacionalnog jedinstva i pozivanjem na jedinstveno mišljenje sa parolama "Svi smo isto", "Stav naroda je naša pregovaračka pozicija", (Dušan Matković) ili čuvena izjava Vuka Draškovića "Država i nacija nemaju opoziciju", (Borba 18-19. jul), najbolje izražavaju odnos vladajuće elite prema pluralizmu.

Apsolutna dominacija priloga o strankama vladajuće koalicije u ova dva lista ista je kao i u elektronskm medijima, s tim što u "Borbi" primat ima JUL. Zato Mirjana Todorović, poredeći podatke o zastupljenosti levice (SPS-JUL) sa podacima koji se odnose na ulogu predsednka SRJ u sistemu vlasti, izvodi zaključak da se "postepeno uspostavlja populistička diktatura" u SRJ. U tome nalazi objašnjenje zbog čega je tako malo priloga sa socijalnim i ekonomskim temama, međustranačkim ili drugim konfliktima.

Harizma odsustva

Državni organi su glavna tema TV priloga, ali su koalicionim dogovorom tri partije SPS-JUL-SRS kao celine, postale drugi po značaju politički faktor. Raspodela TV vremena među njima obavlja u proporciji 3:2:1. Iako se RTS finansira iz obavezne pretplate gledalaca, sve vreme je rezervisano za artikulaciju interesa vlasti i koalicionih partnera. Dnevnk 2 48,8 odsto vremena poklanja državnim organima, 24,7 odsto vladajućim strankama, ostalo se raspoređuje na strane subjekte, građane i novinarske priloge, koji opet afirmišu vlast. Simulirani nacionalni konsenzus o Kosovu glavna je tema TV Dnevnika 2, i uglavnom je razlog za dobijanje prostora u njemu. Državni organi i institucije u polovini svojih nastupa razmatraju situaciju na Kosovu. Vladajuća koalicija, uključujući i priloge o SNP-u, ima oko 90 odsto partijskog vremena, a ostalih 10 odsto su izveštaji o svim partijama koje su zaslužile da budu spomenute - to su SPO i ND. Partijski, pa i politički život izvan parlamenta za TV ne postoji. Naznačajniji tretman među koalicionim partijama ima SPS, i po obimu i po vrsti predstavljanja dobija oko 55,5 odsto vremena sa raznovrsnim prilozima. Cilj te prezentacije je stvaranje imidža respektibilne, umerene partije koja predstavlja "narod", a ne svoju političku poziciju. Ona je neideološka, sa snažnim patriotsko-nacionalnim nabojem. Oslonac partijske popularnosti gradi se na ličnosti predsednika Miloševića, čiji se medijski identitet bazira na "harizmi odsustva". Potezi te partije se uvek podržavaju jer su "racionalni" i na "nivou svetskih rešenja".

Jugoslovenska levica je, prema ovom istraživanju, najpovlašćenija stranka u medijskom prostoru RTS-a. Pripada joj skoro četvrtina ukupnog koalicionog vremena, mnogo više nego što ima SRS, iako to nije u skladu s izbornim rezultatima. JUL je jedina partija čije se interne partijske teme smatraju za značajan društveni događaj - prvi kongres partije, delovanje univerzitetske levice, poseta predsednice Kini. JUL samo 24,5 odsto svog vremena posvećuje Kosovu, upola manje aktivnostima vlasti, a čak 64,5 odsto afirmaciji svoje stranke. To su uvek samoafirmativni iskazi o velikim uspesima i političkom angažmanu, kojima partija gradi pozitivnu sliku o sebi. Dr Mirjana Marković je istovremeno partijski lider kome je posvećeno najviše vremena.

Afirmacija SRS-a podređena je afirmaciji vlasti na samo dve teme: afirmaciji postupaka vlasti (43 odsto) i kosovskoj krizi (57 odsto). Njeno pojavljivanje je nesamostalno, jer se izveštava isključivo sa konferencija za štampu ili emituju saopštenja. Njihov predstavnik brani Zakon o univerzitetu, kritikuje nezavisne medije i opoziciju, drugim rečima - obrazlaže najnepopularnije poteze vlasti. Sva medijska pažnja SRS-a u ovom periodu vezana je za Vojislava Šešelja. Razlike u predstavljanju koalicionih partnera, naročito JUL-a i SRS-a, imaju simbolički značaj. Predstavnici SRS-a, tačnije Vojislav Šešelj - i kada nastupa kao potpredsednk vlade u nju unosi ono što je odlika imidža SRS-a: odlučnost, isključvost i bahatost. Verbalna arogantnost stvara utisak ubojitosti administracije u koju se iz SRS-a "prenosi" energija i osobine za koje se veruje da ih građani Srbije odobravaju, smatra Snježana Milivojević. Tako se u vlast integrišu pojedine odlike SRS-a, a ne SRS kao politička partija.

Nezamenljivi neprijatelji

Istraživanje programa Radio Beograda pokazuje da su akcije međunarodne zajednice prikazane u okviru redovnog, nedramatičnog događaja van konteksta organizovanog međunarodnog tretmana balkanske krize, uz primenu rigorozne selekcije. Sva prikazana inostrana mišljenja (30 odsto priloga) posvećena su kosovskoj krizi - pozitivno intonirana prema vlasti. Nijednom nije neki potez vlasti kritikovan nego se njeni potezi kvalifikuju kao: "značajni", "pozitivan, konkretan korak", "ohrabrenje, znak smirivanja situacije". A sva dramatična reagovanja međunarodne zajednice koja su osuđivala postupke vlasti su ignorisana, dok su pozitivna u 47 odsto slučajeva prenošena, ne iz političkih institucija već iz medija, posebno ruskih i kineskih - trećina priloga Jovanka Matić ističe da je odsustvo suprotnih političkih mišljenja na dvostruki način afirmisalo oficijelnu politiku. Ignorišući rad opozicionih stranaka, kao nosilaca alternativnih rešenja, stranke na vlasti su se pojavile kao jedino kompetentne. A osudama opozionog delovanja kao podrivačkog, neprijateljskog i nerodoljubivog, na koje ove stranke nisu mogle da odgovore, mobilisana je podrška državnoj politici.

Opozicione stranke su se pojavile kao predmet ovakvih osporavanja u 11 odsto politički relevantnih priloga. Pojedine partije, ili opozicija u celini, najčešće su kvalifikovane kao nepatriotske i nenarodne, u službi neprijateljskih interesa.

Dnevnik bez medalje

Institut za istraživanje medija "Strategic marketing" kontinuirano istražuje i objavljuje rezultate istraživanja o popularnosti televizijskih i radijskih programa i čitanosti štampe. Istraživanja se obavljaju svakog meseca, traju nedelju dana, tokom kojih ispitanici vode dnevnik i beleže koje su medije i u kojoj meri pratili.