Istra�ivanja

TV simuliranje

Za RTS - vlast je uvek uspe�na i o svim njenim aktivnostima govori se afirmativno, a medijsku okosnicu celokupnog politi�kog �ivota �ini jedinstven partijsko-privredno-dr�avni blok. Vladaju�a partija je tako integrisana u dr�avnu strukturu kao njen prirodni, a ne politi�ki deo

Ako je demokratija od po�etka devedesetih sve do sada morala da �eka re�avanje nacionalnog pitanja, sada �e morati da se strpi pred dr�avnim problemom - o�uvanjem Kosova, integriteta i suvereniteta zemlje. Na taj zaklju�ak upu�uju rezultati istra�ivanja koje su za Centar za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) obavili Snje�ana Milivojevi� (analiza RTS-a), Jovanka Mati� (analiza Radio Beograda) i Mirjana Todorovi� (analiza Politike i Borbe). Postizborna slika politi�kog �ivota u Srbiji - kako glasi naziv projekta - obuhvata period od formiranja republi�ke vlade, 24. marta pro�le godine, do zaklju�enja sporazuma Holbruk-Milo�evi�, 13. oktobra, kao najva�nijeg politi�kog doga�aja u tom periodu. Ukratko, rezultati istra�ivanja pokazuju da je re� o precizno definisanoj strategiji vlasti da pripremi javnost da proguta gorku kosovsku pilulu a ne ugrozi njene nosioce. I ovoga puta televizija ima primat, a ostali dr�avni mediji (�tampani i elektronski) slede smernice sa ekrana, nijansiraju�i ih.

NEPOTREBNE RAZLIKE: Centralno mesto u pomenutoj strategiji pripalo je formiranju Vlade nacionalnog jedinstva, �to je ozna�ilo i po�etak simboli�ke izgradnje nacionalnog konsenzusa, "svenarodnog dogovora o temeljima zajednice". Po mi�ljenju Snje�ane Milivojevi�, afirmacija tog poteza postala prvorazredni medijski zadatak.

Prva sednica Vlade, na kojoj je usvojena Deklaracija o narodnom jedinstvu, u udarnoj informativnoj emisiji RTS-a, Dnevniku 2, posve�eno je 26 minuta. Apsolutno najdu�i TV prilog u ovom periodu, izve�taj sa sednice Skup�tine (11 minuta), imao je i najdu�e obra�anje jednog politi�ara - u�ivo, ekstenzivni izvod iz ekspozea Mirka Marjanovi�a u trajanju od 6,33 minuta.

Posle izbora Vlade, Gorica Gajevi� (SPS) je rekla : "Srbiji je potrebno jedinstvo. Za ovu vladu i deklaracju glasalo je �etiri petine poslanika", a Milovan Boji� (JUL) istom prilikom dodaje da deklaracija "sadr�i jedan konsenzus svih pitanja i stvari dr�ave".

Kao obja�njenje za�to SPO nije postigao sporazum o ulasku u Vladu navedeni su "preterano neopravdani" zahtevi SPO-a za velikim brojem ministarskih mesta, "koji se nisu mogli prihvatiti". Izvan koalicione vlade ostali su, dakle, oni koji ne osporavaju uspostavljeni konsenzus nego ne mogu da se uzdignu iznad "sebi�nih", uskostrana�kih i pojedina�nih interesa. "A po�to je svaki interes razli�it od interesa vladaju�e koalicije takav, on nije samo suprotstavljen vladaju�em partijskom, nego i op�tenacionalnom i dr�avnom interesu. Upravo zbog simulacije tog vi�eg interesa, partije koalicije su i uspele da prevazi�u �esto isticane ideolo�ke razlike", ka�e Snje�ana Milivojevi�, i dodaje da je istog dana uspostavljen i obrazac izve�tavanja. Iz javnog govora je sasvim izostala ona agresivna retorika osporavanja i nipodap�tavanja, karakteristi�na za sve krizne periode od po�etaka pluralizma na ovom prostoru, a opozicione stranke dobijaju mesto na RTS-u samo kad treba da podr�e poteze vlasti, sve ostalo se ignori�e.

Ovo isklju�ivanje istra�iva�i ocenjuju kao simulaciju dru�tva bez konflikata, jer je Vlada nacionalnog jedinstva navodno obezbedila op�tu saglasnost o svim klju�nim temama, pa se razli�ita stanovi�ta ne osporavaju, jer ona ni ne postoje. Po tom obrascu, suprotstavljanje je rezervisano samo za sukobe izvan zajednice: sa okru�enjem, koje predstavlja me�unarodna zajednica, i sa nelegitimnim akterima izvan nacionalnog konsenzusa, a to su - "�iptarski teroristi i separatisti".

U televizijskoj slici stvarnosti razlike se ne spominju, a zajedni�ko stanovi�te se predstavlja kao jedino i promovi�e u "op�te", ka�e g�a Milivojevi�, i to ocenjuje kao novinu u TV praksi posle formiranja Vlade nacionalnog jedinstva. Za RTS - vlast je uvek uspe�na i o svim njenim aktivnostima govori se afirmativno, a medijsku okosnicu celokupnog politi�kog �ivota �ini jedinstven partijsko-privredno-dr�avni blok. Vladaju�a partija je tako integrisana u dr�avnu strukturu kao njen prirodni, a ne politi�ki deo.

Istovremeno, vlast se nagla�eno depolitizuje, insistiranjem na rutinskim aktivnostima, u koje spadaju slike dr�avnih zvani�nika u svakodnevnim delatnostima. To su uglavnom posete, zatim sednice sa ekonomskim temama. �ak 35 odsto ukupnog vremena na TV-u posve�eno je radu dr�avnih organa, koji su uvek pozitivni - privreda uspe�na, a planovi ohrabruju�i. Koordinator za ekonomska pitanja i potpredsednik Vlade Dragan Tomi� funkcioner je koji se naj�e��e pojavljuje i najdu�e obra�a u�ivo. Tako su republi�ki organi predstavljeni kao institucije koje brinu o svakodnevnom �ivotu, ekonomskim i socijalnim temama, mada se o njima vrlo malo izve�tava.

KONA�AN RASPLET: U toku osmomese�nog istra�ivanja programa Radio Beograda, na emisiji "Novosti dana", kao uzorku, nije bilo predstavljeno nijedno alternativno mi�ljenje. Takva interpretacija sadr�i poruku da je novi odnos politi�kih snaga nakon izbora 1997. godine doneo Srbiji kona�an rasplet unutra�njih politi�kih sukoba koji su je potresali od samog po�etka pluralisti�kog razdoblja.

Osnovnu karakteristiku politi�kog �ivota u novoj etapi ozna�enoj formiranjem socijalisti�ko-julsko-radikalske vlade, u ovom tuma�enju, �ini jedinstvo politi�ke volje gra�ana Srbije u odbrani dr�avnih i nacionalnih interesa. Svi delovi dru�tva isto gledaju na uzroke kosovske krize, a taj izraz masovne homogenosti zna�i masovnu podr�ku vlasti, koja kompetentno upravlja zemljom u slo�enim okolnostima i sa me�unarodnom zajednicom nenaklonjenoj Srbima.

"Postavkom programskih prioriteta na nacionalnu ugro�enost formirana je osnova za nacionalnu homogenizacju i eliminisanje alternative", ka�e Jovanka Mati�. U novom obrascu vlasti, dr�avni interes izri�ito je pretpostavljen svakom pojedina�nom i strana�kom. Potpredsednik republi�ke Vlade Milovan Boji�: "Odgovornost za ostvarenje vitalnih nacionalnih i dr�avnih interesa, sada�njost i budu�nost Srbije name�u obavezu narodnog jedinstva oko temeljnih potreba dr�ave i naroda" (Emisija "Novosti dana", 24. marta 98).

Na toj formuli ugro�enosti kolektiva od etni�ki homogenizovanog neprijatelja - Albanaca, ali i od prema Srbima tradicionalno neprijateljski nastrojene me�unarodne zajednice, Radio Beograd je mobilisao patriotska i nacionalna ose�anja, a preko njih i podr�ku akcijama vlasti.

Novinarske interpretacije kosovske krize, njenog uzroka i re�enja, koje su dominirale na talasima Radio Beograda, formulisale su oficijelnu, populisti�ku perspektivu konflikta, ka�e Jovanka Mati�, i dodaje da su u obema terorizam albanskih separatista vidi kao oblik kriminala "klasi�nog nasilja" definisan kao svetski fenomen, van konteksta socijalnih i politi�kih okolnosti koje su ga proizvele. Ova tuma�enja u osnovi su platforma za re�enje kosovske krize - prvo slom terorista, pa onda pregovori, bez stranog me�anja - dakle prvo dr�ava pa demokratja.

PREKR�ENE OBAVEZE: Alternativna vi�enja kosovskog terorizma, koje su zastupale neke opozicione stranke i nevladine organizacije, nikada nisu predstavljene. Ona su dovodila u pitanje celokupnu dr�avnu strategiju, insistiraju�i na politi�kim promenama i institucionalnom re�avanju problema terorizma.

Istra�ivanja pokazuju da ni drugoj strani u sukobu nije data mogu�nost da izlo�i svoje argumente i poglede na uzroke i re�avanja krze. Celokupan albanski nacionalni pokret poistove�en je sa terorizmom, �to je delegitimizovalo sve njegove lidere. Jedini prilog Radio Beograda o drugoj, albanskoj strani, (49 sekundi) - izve�taj sa konferencije za �tampu na kojoj je Ibrahim Rugova objavio sastav tima za pregovore - propra�en je pitanjem da li je to "istinski miroljubiv korak ili propagandni trik". Jovanka Mati� ocenjuje da je Radio Beograd u predstavljanju partija prekr�io obavezu vanstrana�ke ure�iva�ke orijentacije javne radio-stanice, a favorizovanjem vladaju�ih partija i eliminacijom svih drugih interese re�ima promovisao kao op�teprihva�ene i tako stimulisao kolektivnu integraciju oko dr�avne platforme. Time je delegitimisao instituciju opozicije u politi�kom �ivotu. Ignorisanjem opozicione kritike akcija - referendum, usvajanje Zakona o univerzitetu, pregovori sa nereprezentativnim predstavnicima etni�kih zajednica na Kosovu, zao�travanje odnosa sa me�unarodnom zajednicom i njenih predloga druga�ije dr�avne strategije - obesmi�ljeno je pravo opozicionih stranaka da vrednuju poteze vlasti i javnosti sugeri�u druga�ije programske orijentacije koje zastupaju dru�tvene interese. Ovakvom praksom je Radio Beograd delegitimizovao koncept javnog medija, jer je kao javni interes predstavio samo dr�avnu definiciju tog interesa.

Svakako najzanimljiviji podatak do kojeg je do�la Mirjana Todorovi� analiziranjem "Politike" i "Borbe" jeste da prilozi koji obuhvataju �etvrtinu prostora oba lista nemaju izvor. Kao naj�e��e kori��eni izvor navedena je agencija Tanjug, na drugom mestu su prilozi potpisani punim imenom i prezimenom ili samo inicijalima.

Kao i u elektronskim medijima, i u pisanim je Kosovo dominantna tema. Podsticanjem nacionalnog jedinstva i pozivanjem na jedinstveno mi�ljenje sa parolama "Svi smo isto", "Stav naroda je na�a pregovara�ka pozicija", (Du�an Matkovi�) ili �uvena izjava Vuka Dra�kovi�a "Dr�ava i nacija nemaju opoziciju", (Borba 18-19. jul), najbolje izra�avaju odnos vladaju�e elite prema pluralizmu.

Apsolutna dominacija priloga o strankama vladaju�e koalicije u ova dva lista ista je kao i u elektronskm medijima, s tim �to u "Borbi" primat ima JUL. Zato Mirjana Todorovi�, porede�i podatke o zastupljenosti levice (SPS-JUL) sa podacima koji se odnose na ulogu predsednka SRJ u sistemu vlasti, izvodi zaklju�ak da se "postepeno uspostavlja populisti�ka diktatura" u SRJ. U tome nalazi obja�njenje zbog �ega je tako malo priloga sa socijalnim i ekonomskim temama, me�ustrana�kim ili drugim konfliktima.

Harizma odsustva

Dr�avni organi su glavna tema TV priloga, ali su koalicionim dogovorom tri partije SPS-JUL-SRS kao celine, postale drugi po zna�aju politi�ki faktor. Raspodela TV vremena me�u njima obavlja u proporciji 3:2:1. Iako se RTS finansira iz obavezne pretplate gledalaca, sve vreme je rezervisano za artikulaciju interesa vlasti i koalicionih partnera. Dnevnk 2 48,8 odsto vremena poklanja dr�avnim organima, 24,7 odsto vladaju�im strankama, ostalo se raspore�uje na strane subjekte, gra�ane i novinarske priloge, koji opet afirmi�u vlast. Simulirani nacionalni konsenzus o Kosovu glavna je tema TV Dnevnika 2, i uglavnom je razlog za dobijanje prostora u njemu. Dr�avni organi i institucije u polovini svojih nastupa razmatraju situaciju na Kosovu. Vladaju�a koalicija, uklju�uju�i i priloge o SNP-u, ima oko 90 odsto partijskog vremena, a ostalih 10 odsto su izve�taji o svim partijama koje su zaslu�ile da budu spomenute - to su SPO i ND. Partijski, pa i politi�ki �ivot izvan parlamenta za TV ne postoji. Nazna�ajniji tretman me�u koalicionim partijama ima SPS, i po obimu i po vrsti predstavljanja dobija oko 55,5 odsto vremena sa raznovrsnim prilozima. Cilj te prezentacije je stvaranje imid�a respektibilne, umerene partije koja predstavlja "narod", a ne svoju politi�ku poziciju. Ona je neideolo�ka, sa sna�nim patriotsko-nacionalnim nabojem. Oslonac partijske popularnosti gradi se na li�nosti predsednika Milo�evi�a, �iji se medijski identitet bazira na "harizmi odsustva". Potezi te partije se uvek podr�avaju jer su "racionalni" i na "nivou svetskih re�enja".

Jugoslovenska levica je, prema ovom istra�ivanju, najpovla��enija stranka u medijskom prostoru RTS-a. Pripada joj skoro �etvrtina ukupnog koalicionog vremena, mnogo vi�e nego �to ima SRS, iako to nije u skladu s izbornim rezultatima. JUL je jedina partija �ije se interne partijske teme smatraju za zna�ajan dru�tveni doga�aj - prvi kongres partije, delovanje univerzitetske levice, poseta predsednice Kini. JUL samo 24,5 odsto svog vremena posve�uje Kosovu, upola manje aktivnostima vlasti, a �ak 64,5 odsto afirmaciji svoje stranke. To su uvek samoafirmativni iskazi o velikim uspesima i politi�kom anga�manu, kojima partija gradi pozitivnu sliku o sebi. Dr Mirjana Markovi� je istovremeno partijski lider kome je posve�eno najvi�e vremena.

Afirmacija SRS-a podre�ena je afirmaciji vlasti na samo dve teme: afirmaciji postupaka vlasti (43 odsto) i kosovskoj krizi (57 odsto). Njeno pojavljivanje je nesamostalno, jer se izve�tava isklju�ivo sa konferencija za �tampu ili emituju saop�tenja. Njihov predstavnik brani Zakon o univerzitetu, kritikuje nezavisne medije i opoziciju, drugim re�ima - obrazla�e najnepopularnije poteze vlasti. Sva medijska pa�nja SRS-a u ovom periodu vezana je za Vojislava �e�elja. Razlike u predstavljanju koalicionih partnera, naro�ito JUL-a i SRS-a, imaju simboli�ki zna�aj. Predstavnici SRS-a, ta�nije Vojislav �e�elj - i kada nastupa kao potpredsednk vlade u nju unosi ono �to je odlika imid�a SRS-a: odlu�nost, isklju�vost i bahatost. Verbalna arogantnost stvara utisak ubojitosti administracije u koju se iz SRS-a "prenosi" energija i osobine za koje se veruje da ih gra�ani Srbije odobravaju, smatra Snje�ana Milivojevi�. Tako se u vlast integri�u pojedine odlike SRS-a, a ne SRS kao politi�ka partija.

Nezamenljivi neprijatelji

Istra�ivanje programa Radio Beograda pokazuje da su akcije me�unarodne zajednice prikazane u okviru redovnog, nedramati�nog doga�aja van konteksta organizovanog me�unarodnog tretmana balkanske krize, uz primenu rigorozne selekcije. Sva prikazana inostrana mi�ljenja (30 odsto priloga) posve�ena su kosovskoj krizi - pozitivno intonirana prema vlasti. Nijednom nije neki potez vlasti kritikovan nego se njeni potezi kvalifikuju kao: "zna�ajni", "pozitivan, konkretan korak", "ohrabrenje, znak smirivanja situacije". A sva dramati�na reagovanja me�unarodne zajednice koja su osu�ivala postupke vlasti su ignorisana, dok su pozitivna u 47 odsto slu�ajeva preno�ena, ne iz politi�kih institucija ve� iz medija, posebno ruskih i kineskih - tre�ina priloga Jovanka Mati� isti�e da je odsustvo suprotnih politi�kih mi�ljenja na dvostruki na�in afirmisalo oficijelnu politiku. Ignori�u�i rad opozicionih stranaka, kao nosilaca alternativnih re�enja, stranke na vlasti su se pojavile kao jedino kompetentne. A osudama opozionog delovanja kao podriva�kog, neprijateljskog i nerodoljubivog, na koje ove stranke nisu mogle da odgovore, mobilisana je podr�ka dr�avnoj politici.

Opozicione stranke su se pojavile kao predmet ovakvih osporavanja u 11 odsto politi�ki relevantnih priloga. Pojedine partije, ili opozicija u celini, naj�e��e su kvalifikovane kao nepatriotske i nenarodne, u slu�bi neprijateljskih interesa.

Dnevnik bez medalje

Institut za istra�ivanje medija "Strategic marketing" kontinuirano istra�uje i objavljuje rezultate istra�ivanja o popularnosti televizijskih i radijskih programa i �itanosti �tampe. Istra�ivanja se obavljaju svakog meseca, traju nedelju dana, tokom kojih ispitanici vode dnevnik i bele�e koje su medije i u kojoj meri pratili.