Intervju: Milan Beko, predsednik Zastave

Tržište - naš miraz

"Pregovaračka pozicija Zastave sa stranim partnerima jeste da domaće tržište može u narednih 5-6 godina da potroši na automobile 6 milijardi maraka, ali i da mi imamo fabrike i radnike koje treba uposliti"

"Crveni barjak" ponovo u Kragujevcu, gradu koji je poslednjih godina bio sinonim radničkih buntova i sedište potencijalne socijalne zaraze, čija je pretnja stalno ulivala strah vladajućem režimu u Srbiji. Kongres nekadašnjih samoupravljača doskoro je bio nezamisliv, a sada je oživeo u šumadijskoj varoši za koju se verovalo da je ekonomski mrtva.

Čim je Zastava malo živnula, eto opet i "Crvenog barjaka". Posrnuli automobilski gigant počeo je "da se puši", i da se sprema za "udaju": menadžeri Fiata i Pežoa često odsedaju u kragujevačkim hotelima, a visoki državni činovnici sada imaju hrabrosti da prošetaju fabričkim halama Zastave. Do prošlog leta gladni i ljuti metalci marširali su na Beograd, razbijali glave policajcima i pozivali svoje kolege iz drugih gradova na rušenje vlasti u Srbiji. Ove zime ti isti radnici aplaudiraju premijeru Marjanoviću i bez roptanja rade u fabričkim halama na temperaturi ispod nule.

Zasluge za disciplinovanje buntovnih kragujevačkih metalaca mnogi su spremni da pripišu Milanu Beku, od prošlog leta predsedniku Upravnog odbora Zastave, koji je za par meseci uspeo da finansijsku pomoć države ne potroši na plate već uloži u pokretanje proizvodnih linija. Tako je Zastava od 250 automobila prodatih u septembru sada stigla na 1250 prodatih vozila, vraća državi 4 dinara na dinar uzetih kredita, popravlja kvalitet i servis, uvodi nove oblike prodaje sa popustima i kreditiranjem, ratuje s uvoznicima stranih automobila i nagoveštava skori brak sa nekim od svetskih strateških auto partnera.

"Mi bismo sutra mogli da potpišemo sa stranim partnerom ugovor o montaži jednog njegovog modela u Kragujevcu, ali nećemo jer bi to bio promašaj sa stanovišta nacionalne ekonomije", kaže Milan Beko. "Zastava je danas udavača koja strateškom partneru iz inostranstva nudi miraz od 6 milijardi maraka za narednih 5-6 godina. Taj miraz je - tržište. Naše polazno stanovište je da svaka nacionalna ekonomija ima, između ostalog, za cilj i da podstiče domaću industriju uopšte, pa tako i autoindustriju, i u tom cilju da merama ekonomske politike objedini tri potencijala - proizvodne kapacitete, zaposlene i tržište. Zašto bismo strancima prepustili samo tržište, a sebi ostavili radnike i fabrike? Naša pregovaračka pozicija sa stranim partnerima polazi od toga da domaće tržište može u narednih 5-6 godina da potroši na automobile 6 milijardi maraka, ali da mi imamo i fabrike i radnike koji mogu da proizvode delove za sve modele automobila izabranog stranog partnera, ma gde se oni proizvodili. Ako neki svetski proizvođač želi da širi prodaju na Centralnu i Istočnu Evropu, ne mora da gradi novu fabriku delova, koja vredi između 300 i 400 miliona maraka, može da investira 70 miliona maraka u nekog od naših kooperanata, i jeftinije dobije isti kvalitet. Dakle, naši interesi se mogu ostvariti a da to ne bude ekonomski neprihvatljivo za našeg partnera, naprotiv.

Mi, znači, u ovom trenutku možemo da potpišemo ugovor o montaži koji bi bio dobar samo za deo Zastave. Na tom poslu bi radilo 2000-3000 radnika, a šta sa ostalim radnicima u Zastavi i kod još 180 kooperanata? Zastava je lider tog strateškog tehnološkog lanca i sada moramo da gledamo interes svih njih. Ako to ne uradimo, postajemo žrtva sopstvene zablude."

MILAN BEKO: Tražimo pozitivan bilans naše uposlenosti, da naša saradnja drži prag rentabilnosti ne samo modela stranog vozila koji će se proizvoditi u Kragujevcu, već na svim modelima stranog partnera na svim svetskim tržištima. Mi hoćemo da budemo deo njihove familije van granica naše zemlje, deo njihove strateške i proizvodne misije.

Kakva je reakcija Pežoa na takvu ponudu?

U ovom trenutku ne mogu da govorim ni o jednom pojedinačnom partneru, ali mogu reći da smo poslednjih par meseci znatno popravili svoju pregovaračku poziciju. Stranci vas najbolje razumeju kad im pokažete levu i desnu stranu bilansa, ulaz i izlaz, troškove i zaradu, mogućnost tržišta... Nama su u Zastavu već stigla dva modela jednog svetskog proizvođača, mi smo rasklopili te automobile i sa našim kooperantima gledamo šta možemo odmah da osvojimo u proizvodnji, a za ono što trenutno ne možemo - koliko para treba za investicije u opremu koja bi to omogućila.

Ali zar ne postoji spoljni zid sankcija i zabrana investiranja u Jugoslaviju?

Spremni smo u ovom trenutku da potpišemo i samo ugovor o komercijalnoj saradnji. U tom slučaju naš strani partner biće isporučilac CKD setova - delova za automobil, i od njih mi pravimo kompletno vozilo. Kao svoje učešće unosimo deo sklopova i delova i ne zahtevamo od stranog partnera da investira ili kupi Zastavu. Nudimo poslovnu saradnju pod određenim uslovima: da nam se dodeli deo inostranog tržišta, da dobijemo određeni stepen nacionalizacije modela automobila koji će se raditi u Kragujevcu i uposlenost domaće autoindustrije na izvozu delova za ostale modele vozila našeg partnera koji se prodaju na svetskom tržištu. Dakle, bilans naše nacionalne ekonomije mora da bude pozitivan, i to je naša platforma budućeg ugovora u kome je centralno pitanje za stranog partnera: "Koliko ste spremni da uložite za deo tržišta koje vredi 6 milijardi maraka u narednih 5 godina?"

Mi strateškog partnera možemo da dovedemo da pokrene naše fabrike samo preko tržišta, a savezna vlada svojim merama može tom strancu da obezbedi kvalitetnu ulaznicu na naše tržište. Put do strateškog partnera Zastave ide preko ekonomske politike savezne vlade i obrnuto: ako savezna vlada ne zaštiti tržište kao nacionalni resurs, neće biti ni strateškog partnera Zastave.

Da li u te nove mere savezne vlade spadaju i propisi oko uvoza automobila zbog kojih uvoznici dižu veliku prašinu i traže da taj zakon ne stupi na snagu 1. aprila?

Da, oni traže da ostane režim kontingenata a da se ukine sistem dozvola. Koliko vidim, njima ne nedostaju automobili nego kupci. U poslednjih pet godina postoji ogroman pad kupovne moći i ključno je kako rehabilitovati kupovnu moć stanovništva. Moj odgovor je - jedino oživljavanjem proizvodnih pogona i upošljavanjem radnika. Našim građanima nije toliko potrebno pravo da imaju izbor od 28 stranih automobila, nego pravo da rade i zarade na svom radnom mestu. To pravo je starije od prava na potrošnju. Uostalom, totalni liberalizam ne odgovara trenutnom stanju naše ekonomije. Mislim da je bolje imati 5 do 10 uvoznika stranih automobila, ako oni mogu da se uključe u izvoz naše autoindustrije. Zastava se ne zalaže za ukidanje uvoza automobila, naprotiv mi kažemo neka se uvozi isti broj kao i do sada, ali država spoljnotrgovinskim stimulacijama treba da nagradi one uvoznike koji se angažuju na izvozu proizvoda naše autoindustrije. Tako bi se mogao rešiti problem za čije postojanje realno nema razloga - deficit u platnom bilansu autoindustrije koji iznosi čak 160 miliona dolara.

Ko je u svetu zainteresovan da kupuje auto delove koje mi proizvodimo? Nije li Opel prekinuo saradnju sa Livnicom iz Kikinde?

To je poslovno opredeljenje Opela. Ali pogledajte firmu Jucit, ti momci više izvoze nego što uvoze. Oživeli su mitrovačku Fabriku ventila, izvoze Sintelonove podne obloge za automobile... Njih treba stimulisati na ovom tržištu. Naša politika je konkurencija na tržištu i stimulacija uvoznika da angažuju naše auto fabrike i da tako stvaramo uslove za globalne tehnološke integracije.

Da li je Zastava državna utopija kojom se uljuljkujemo u tehnološke snove da smo deo automobilskog sveta?

Potpuno sam danas uveren da Zastava nije utopija. Ona simbolizuje jedan prevaziđen ekonomski poredak i verovatno su građani bili u pravu kad su je doživljavali kao tamničara srpskog auto tržišta. Ali Zastava je, pre svega, žrtva vremena. Ona je bila najpoželjnija udavača svetske autoindustrije u Centralnoj i Istočnoj Evropi i prva na listi strateškog partnerstva pre 10 godina. A onda su došle sankcije i sve to zaustavile. Oko Zastave je okupljen znatan nacionalni resurs preduzeća autoindustrije, u koji je uloženo više milijardi maraka. Samo u opremu naše Kovačnice uloženo je 750 miliona maraka, i ona je sposobna da radi za mnoge zapadne kompanije. Zastava se, pred uvođenje sankcija, zadužila 400 miliona maraka u cilju uvoza opreme i tehnologija koje bi obezbedile proizvodnju u skladu sa svetskim trendovima. Zastava će taj dug vratiti, a mi sasvim realno očekujemo da to vraćanje vršimo kroz isporuke delova sklopova zapadnim partnerima. Uz pomoć države pokrenuli smo proizvodnju, ona jeste na prvi pogled skupa ali je višestruko isplativa. Na dinar kredita srpske vlade mi smo 4 dinara vratili u budžet i državne fondove. Od prodaje vozila mesečno ostavljamo u zemlji 7,5 miliona maraka, koje nisu otišle u inostranstvo za kupovinu polovnih automobila. Proizvodimo rezervne delove i izvozom vozila pokrivamo sve svoje uvozne potrebe.

Naša realnost kaže da će program "Jugo" i "Florida" živeti još 10-12 godina pošto će tržište tražiti automobil od 6000 maraka i porodično vozilo sa petora vrata od 8000-9000 maraka. Taj segment tržišta neće ugroziti ni novi domaći automobil našeg strateškog partnera, ni drugi uvozni automobili jer niko nema model sa tom cenom. To je za mene tržišna ekonomija i Zastava se uklapa u taj kompromis cene i kvaliteta. A trudićemo se i da popravimo imidž. Zato ulazimo u projekat redizajniranja "juga". Razgovaramo sa jednom uglednom firmom iz Pariza, koja radi i sa Mercedesom, da nam uradi redizajniranje prema ukusu mlađih kupaca, i konačnu odluku o ulasku u ovaj projekat donećemo pred početak beogradskog Sajma automobila.

Vaši dalji planovi?

Kada se sve ovo o čemu smo pričali završi, onda odoh.

Štednjom do kredita

Počela je i gromoglasno najavljivana akcija kreditiranja prodaje automobila. Kakvo je to kreditiranje, kad kupci zapravo kreditiraju banku i Zastavu?

Mi smo lepo rekli - štednjom do kredita. Dakle, prvo kupac štedi kod naše banke, a onda dobije kredit da kupi auto.

Zašto se samo 1000 vozila prodaje na ovakav način?