Intervju: Milan Beko, predsednik Zastave
Tr�i�te - na� miraz
"Pregovara�ka pozicija Zastave sa stranim partnerima jeste da doma�e tr�i�te mo�e u narednih 5-6 godina da potro�i na automobile 6 milijardi maraka, ali i da mi imamo fabrike i radnike koje treba uposliti"
"Crveni barjak" ponovo u Kragujevcu, gradu koji je poslednjih godina
bio sinonim radni�kih buntova i sedi�te potencijalne socijalne zaraze, �ija je pretnja
stalno ulivala strah vladaju�em re�imu u Srbiji. Kongres nekada�njih samoupravlja�a
doskoro je bio nezamisliv, a sada je o�iveo u �umadijskoj varo�i za koju se verovalo da
je ekonomski mrtva.
�im je Zastava malo �ivnula, eto opet i "Crvenog barjaka". Posrnuli automobilski gigant po�eo je "da se pu�i", i da se sprema za "udaju": menad�eri Fiata i Pe�oa �esto odsedaju u kragujeva�kim hotelima, a visoki dr�avni �inovnici sada imaju hrabrosti da pro�etaju fabri�kim halama Zastave. Do pro�log leta gladni i ljuti metalci mar�irali su na Beograd, razbijali glave policajcima i pozivali svoje kolege iz drugih gradova na ru�enje vlasti u Srbiji. Ove zime ti isti radnici aplaudiraju premijeru Marjanovi�u i bez roptanja rade u fabri�kim halama na temperaturi ispod nule.
Zasluge za disciplinovanje buntovnih kragujeva�kih metalaca mnogi su spremni da pripi�u Milanu Beku, od pro�log leta predsedniku Upravnog odbora Zastave, koji je za par meseci uspeo da finansijsku pomo� dr�ave ne potro�i na plate ve� ulo�i u pokretanje proizvodnih linija. Tako je Zastava od 250 automobila prodatih u septembru sada stigla na 1250 prodatih vozila, vra�a dr�avi 4 dinara na dinar uzetih kredita, popravlja kvalitet i servis, uvodi nove oblike prodaje sa popustima i kreditiranjem, ratuje s uvoznicima stranih automobila i nagove�tava skori brak sa nekim od svetskih strate�kih auto partnera.
"Mi bismo sutra mogli da potpi�emo sa stranim partnerom ugovor o monta�i jednog njegovog modela u Kragujevcu, ali ne�emo jer bi to bio proma�aj sa stanovi�ta nacionalne ekonomije", ka�e Milan Beko. "Zastava je danas udava�a koja strate�kom partneru iz inostranstva nudi miraz od 6 milijardi maraka za narednih 5-6 godina. Taj miraz je - tr�i�te. Na�e polazno stanovi�te je da svaka nacionalna ekonomija ima, izme�u ostalog, za cilj i da podsti�e doma�u industriju uop�te, pa tako i autoindustriju, i u tom cilju da merama ekonomske politike objedini tri potencijala - proizvodne kapacitete, zaposlene i tr�i�te. Za�to bismo strancima prepustili samo tr�i�te, a sebi ostavili radnike i fabrike? Na�a pregovara�ka pozicija sa stranim partnerima polazi od toga da doma�e tr�i�te mo�e u narednih 5-6 godina da potro�i na automobile 6 milijardi maraka, ali da mi imamo i fabrike i radnike koji mogu da proizvode delove za sve modele automobila izabranog stranog partnera, ma gde se oni proizvodili. Ako neki svetski proizvo�a� �eli da �iri prodaju na Centralnu i Isto�nu Evropu, ne mora da gradi novu fabriku delova, koja vredi izme�u 300 i 400 miliona maraka, mo�e da investira 70 miliona maraka u nekog od na�ih kooperanata, i jeftinije dobije isti kvalitet. Dakle, na�i interesi se mogu ostvariti a da to ne bude ekonomski neprihvatljivo za na�eg partnera, naprotiv.
Mi, zna�i, u ovom trenutku mo�emo da potpi�emo ugovor o monta�i koji bi bio dobar samo za deo Zastave. Na tom poslu bi radilo 2000-3000 radnika, a �ta sa ostalim radnicima u Zastavi i kod jo� 180 kooperanata? Zastava je lider tog strate�kog tehnolo�kog lanca i sada moramo da gledamo interes svih njih. Ako to ne uradimo, postajemo �rtva sopstvene zablude."
"VREME": �ta Zastava tra�i od stranog partnera?
MILAN BEKO: Tra�imo pozitivan bilans na�e uposlenosti, da na�a saradnja dr�i prag rentabilnosti ne samo modela stranog vozila koji �e se proizvoditi u Kragujevcu, ve� na svim modelima stranog partnera na svim svetskim tr�i�tima. Mi ho�emo da budemo deo njihove familije van granica na�e zemlje, deo njihove strate�ke i proizvodne misije.
Kakva je reakcija Pe�oa na takvu ponudu?
U ovom trenutku ne mogu da govorim ni o jednom pojedina�nom partneru, ali mogu re�i da smo poslednjih par meseci znatno popravili svoju pregovara�ku poziciju. Stranci vas najbolje razumeju kad im poka�ete levu i desnu stranu bilansa, ulaz i izlaz, tro�kove i zaradu, mogu�nost tr�i�ta... Nama su u Zastavu ve� stigla dva modela jednog svetskog proizvo�a�a, mi smo rasklopili te automobile i sa na�im kooperantima gledamo �ta mo�emo odmah da osvojimo u proizvodnji, a za ono �to trenutno ne mo�emo - koliko para treba za investicije u opremu koja bi to omogu�ila.
Ali zar ne postoji spoljni zid sankcija i zabrana investiranja u Jugoslaviju?
Spremni smo u ovom trenutku da potpi�emo i samo ugovor o komercijalnoj saradnji. U tom slu�aju na� strani partner bi�e isporu�ilac CKD setova - delova za automobil, i od njih mi pravimo kompletno vozilo. Kao svoje u�e��e unosimo deo sklopova i delova i ne zahtevamo od stranog partnera da investira ili kupi Zastavu. Nudimo poslovnu saradnju pod odre�enim uslovima: da nam se dodeli deo inostranog tr�i�ta, da dobijemo odre�eni stepen nacionalizacije modela automobila koji �e se raditi u Kragujevcu i uposlenost doma�e autoindustrije na izvozu delova za ostale modele vozila na�eg partnera koji se prodaju na svetskom tr�i�tu. Dakle, bilans na�e nacionalne ekonomije mora da bude pozitivan, i to je na�a platforma budu�eg ugovora u kome je centralno pitanje za stranog partnera: "Koliko ste spremni da ulo�ite za deo tr�i�ta koje vredi 6 milijardi maraka u narednih 5 godina?"
Mi strate�kog partnera mo�emo da dovedemo da pokrene na�e fabrike samo preko tr�i�ta, a savezna vlada svojim merama mo�e tom strancu da obezbedi kvalitetnu ulaznicu na na�e tr�i�te. Put do strate�kog partnera Zastave ide preko ekonomske politike savezne vlade i obrnuto: ako savezna vlada ne za�titi tr�i�te kao nacionalni resurs, ne�e biti ni strate�kog partnera Zastave.
Da li u te nove mere savezne vlade spadaju i propisi oko uvoza automobila zbog kojih uvoznici di�u veliku pra�inu i tra�e da taj zakon ne stupi na snagu 1. aprila?
Da, oni tra�e da ostane re�im kontingenata a da se ukine sistem dozvola. Koliko vidim, njima ne nedostaju automobili nego kupci. U poslednjih pet godina postoji ogroman pad kupovne mo�i i klju�no je kako rehabilitovati kupovnu mo� stanovni�tva. Moj odgovor je - jedino o�ivljavanjem proizvodnih pogona i upo�ljavanjem radnika. Na�im gra�anima nije toliko potrebno pravo da imaju izbor od 28 stranih automobila, nego pravo da rade i zarade na svom radnom mestu. To pravo je starije od prava na potro�nju. Uostalom, totalni liberalizam ne odgovara trenutnom stanju na�e ekonomije. Mislim da je bolje imati 5 do 10 uvoznika stranih automobila, ako oni mogu da se uklju�e u izvoz na�e autoindustrije. Zastava se ne zala�e za ukidanje uvoza automobila, naprotiv mi ka�emo neka se uvozi isti broj kao i do sada, ali dr�ava spoljnotrgovinskim stimulacijama treba da nagradi one uvoznike koji se anga�uju na izvozu proizvoda na�e autoindustrije. Tako bi se mogao re�iti problem za �ije postojanje realno nema razloga - deficit u platnom bilansu autoindustrije koji iznosi �ak 160 miliona dolara.
Ko je u svetu zainteresovan da kupuje auto delove koje mi proizvodimo? Nije li Opel prekinuo saradnju sa Livnicom iz Kikinde?
To je poslovno opredeljenje Opela. Ali pogledajte firmu Jucit, ti momci vi�e izvoze nego �to uvoze. O�iveli su mitrova�ku Fabriku ventila, izvoze Sintelonove podne obloge za automobile... Njih treba stimulisati na ovom tr�i�tu. Na�a politika je konkurencija na tr�i�tu i stimulacija uvoznika da anga�uju na�e auto fabrike i da tako stvaramo uslove za globalne tehnolo�ke integracije.
Da li je Zastava
dr�avna utopija kojom se uljuljkujemo u tehnolo�ke snove da smo deo automobilskog sveta?
Potpuno sam danas uveren da Zastava nije utopija. Ona simbolizuje jedan prevazi�en ekonomski poredak i verovatno su gra�ani bili u pravu kad su je do�ivljavali kao tamni�ara srpskog auto tr�i�ta. Ali Zastava je, pre svega, �rtva vremena. Ona je bila najpo�eljnija udava�a svetske autoindustrije u Centralnoj i Isto�noj Evropi i prva na listi strate�kog partnerstva pre 10 godina. A onda su do�le sankcije i sve to zaustavile. Oko Zastave je okupljen znatan nacionalni resurs preduze�a autoindustrije, u koji je ulo�eno vi�e milijardi maraka. Samo u opremu na�e Kova�nice ulo�eno je 750 miliona maraka, i ona je sposobna da radi za mnoge zapadne kompanije. Zastava se, pred uvo�enje sankcija, zadu�ila 400 miliona maraka u cilju uvoza opreme i tehnologija koje bi obezbedile proizvodnju u skladu sa svetskim trendovima. Zastava �e taj dug vratiti, a mi sasvim realno o�ekujemo da to vra�anje vr�imo kroz isporuke delova sklopova zapadnim partnerima. Uz pomo� dr�ave pokrenuli smo proizvodnju, ona jeste na prvi pogled skupa ali je vi�estruko isplativa. Na dinar kredita srpske vlade mi smo 4 dinara vratili u bud�et i dr�avne fondove. Od prodaje vozila mese�no ostavljamo u zemlji 7,5 miliona maraka, koje nisu oti�le u inostranstvo za kupovinu polovnih automobila. Proizvodimo rezervne delove i izvozom vozila pokrivamo sve svoje uvozne potrebe.
Na�a realnost ka�e da �e program "Jugo" i "Florida" �iveti jo� 10-12 godina po�to �e tr�i�te tra�iti automobil od 6000 maraka i porodi�no vozilo sa petora vrata od 8000-9000 maraka. Taj segment tr�i�ta ne�e ugroziti ni novi doma�i automobil na�eg strate�kog partnera, ni drugi uvozni automobili jer niko nema model sa tom cenom. To je za mene tr�i�na ekonomija i Zastava se uklapa u taj kompromis cene i kvaliteta. A trudi�emo se i da popravimo imid�. Zato ulazimo u projekat redizajniranja "juga". Razgovaramo sa jednom uglednom firmom iz Pariza, koja radi i sa Mercedesom, da nam uradi redizajniranje prema ukusu mla�ih kupaca, i kona�nu odluku o ulasku u ovaj projekat done�emo pred po�etak beogradskog Sajma automobila.
Va�i dalji planovi?
Kada se sve ovo o �emu smo pri�ali zavr�i, onda odoh.
Mi�a Brki�
Po�ela je
i gromoglasno najavljivana akcija kreditiranja prodaje automobila. Kakvo je to
kreditiranje, kad kupci zapravo kreditiraju banku i Zastavu?