Veljko �urovi�: Press! Don't Shoot!; Radio B92; Beograd, 1999

Prisustvo duha i - na�alost - tela

Svi, naravno, znamo da je "u ratu istina prva �rtva" i to je ve� banalna floskula; istorija nas, me�utim, u�i da to nije uvek tako, da uvek ima ljudi koji �e istinu spasti i ponuditi javnosti

�ta tera ratne izve�ta�e da rizikuju svoje guzice po raznim vukojebinama, da "idu metak da popiju u Irsku i Etiopiju", kako ka�e Bora �or�evi� u pesmici posve�enoj Veljku �urovi�u i Draganu Havzijevi�u? Odgovor na to pitanje te�ko se mo�e na�i u novinarskim memoarima ili priru�nicima - �to je i logi�no: pravi i dobri novinari jesu sujetni do neba, ali ih je sramota da se hvali�u. Odgovor valja tra�iti izme�u redova, a jedna od boljih knjiga izme�u �ijih redova taj odgovor le�i jeste i "�tampa! Ne pucaj!" Veljka �urovi�a.

Veljko �urovi� je onaj simpati�ni i smireni TV-snimatelj sa markantnim nosem koga vidite svuda gde se radi neka radnja. Trenutno radi za britansku agenciju WTN, ali je godine proveo sa UNHCR-om i raznim televizijama, uklju�uju�i i na�e. Diplomirao je kameru na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti 1981. i od tada radi po terenima: Nikaragva, Kambod�a, Liban, Iran, Irak, Salvador, Honduras, Severna Irska, Sudan, Somalija, Etiopija, Ruanda; na kraju su ga sna�li i Balkanski ratovi, Slovenija, Hrvatska, Bosna i Kosovo. Video je sva�ta i nau�io onih nekoliko osnovnih stvari koje pristojan �ovek u tom poslu nau�i: da �ovek nije odgovoran samo za ono �to je u�inio nego i za ono �to je video; da sa prvim ratom postaje� drugi �ovek; da je uvek bolje odsustvo tela od prisustva duha, ali da - na�alost - u tom poslu moraju da budu prisutni oboje; da je mnogo bolje za posao biti �iv nego mrtav, to jest da je biti proma�en �ovek po�eljno u toj profesiji; da je strah veoma korisna pojava; da izve�ta� izve�tava a ne navija; da su svi ljudi isti i - kona�no - da uvek ima onaj jedan le� previ�e, mada to nije napisao u knjizi, ali svi znamo.

�ovek je ono �to pi�e, pa je i ova knjiga dobro�udna, pametna, informativna i duhovita. Veljko �urovi� je u taj posao u�ao svestan da ne zna ni�ta, voljan da u�i i re�en da ne la�e; kao svaki majstor svog posla on se ne stidi to da prizna. Kad neko sa kamerom u ruci protr�i i propuzi rati�ta na �etiri kontinenta, dok ga pri tom maltretiraju birokrati, konzuli, naoru�ana i\ili uniformisana lica, predstavnici za �tampu, priglupe kolege, akrepi, zmije i komarci - taj je nau�io �itav niz korisnih stvari, pre svega iz svakodnevnog �ivota. Ta bi se knjiga mogla zvati i "Kroz pustinju, pra�umu, birokratiju i vojsku" i od srca se preporu�uje ljubiteljima avanturisti�ke proze, mada nema herojskih pustolovina i podviga. Naime, podvig je sam po sebi raditi to �to Veljko �urovi� i njemu sli�ni rade, ali oni, jadni, toga nisu svesni; oni to rade jer im je to posao i �ta sad? Kad ve� neko treba to da radi, bolje da rade pametni i smireni ljudi, nego napaljene budale, �eljne slave. A takvih, kao �to mi ovde najbolje znamo, ima koliko ho�ete i podjednako su nepodno�ljivi.

Svi, naravno, znamo da je "u ratu istina prva �rtva" i to je ve� banalna floskula; istorija nas, me�utim, u�i da to nije uvek tako, da uvek ima ljudi koji �e istinu spasti i ponuditi javnosti, pa makar to bio i onaj �uveni reporter u doba krize u Kongu 1961, koji je u�ao me�u izbeglice-Evropljane i pitao: "Ima li ovde nekoga ko je bio silovan i govori engleski?". Taj postupak nije bio ba� najtakti�niji, ali je bio efikasan koliko se u toj situaciji moglo. �ovek mora da pribegava raznim pristupima u tom poslu, da pristojno razgovara sa raznim dripcima, suzbijaju�i pri tom veoma nehri��anske misli i �elje, da pije pi�e sa ratnim zlo�incima, da u�tivo slu�a razne pomahnitale fanatike i u tom pravcu. A sve to radi istinite, blagovremene i potpune informacije za svoju publiku... Sve je to Veljko �urovi� probao i zna o �emu govori.

Ova knjiga je - osim �to je zanimljiva kao takva - neophodno �tivo za mladog novinara ili kandidata za taj posao. Pre svega zbog demistifikovanja cele te mitologije: Veljko lepo ka�e da ne treba slu�ati matore lisce kao �to je on, jer "pravila su samo za nema�tovite ljude" - i tu je u pravu. Matori novinari su isti kao i svi drugi veterani: cvile nad starim dobrim vremenima ne zato �to su bila bolja nego zato �to su oni tada bili mladi i puni odu�evljenja. Ali - �togod Veljko pri�ao - ovu knjigu bi trebalo da pro�ita svako ko ho�e u novinare i svako ko se zbog medija nervira.