Ruska (o)pozicija i Jugoslavija

Vru� parol i - ni�ta

Zvani�an stav ruske dr�ave prema Jugoslaviji i, u novije vreme, re�enju kosovskog konflikta, stalno je pod pritiskom ne samo njenih zapadnih partnera, ve� i - jo� vi�e - doma�ih opozicionara, patriota i nacionalista

Specijalno za VREME iz Moskve

Poslednji vikend-izlet Kontakt-grupe u Rambuje, tokom kojeg su pregovori predstavnika vlasti u Beogradu i grupacija kosovskih Albanaca "pokrenuti s mrtve ta�ke", u Moskvi je protuma�en kao jo� jedan primer permanentnog raskoraka izme�u pozicije ruske diplomatije i stavova njenih zapadnih partnera. Za �udo, niko zbog toga niti hvali niti kritikuje ministra inostranih poslova Igora Ivanova, a nisu se oglasili ni stalni oponenti Kremlja i vlade, kojima ina�e nikada nije dosta povoda da napadnu zvani�nu politiku �to te razlike na relaciji Rusija-Zapad nikako da prerastu u otvorenu konfrontaciju.

U su�tini, taj rat, uglavnom verbalni, iako se ne sti�ava, omogu�ava da svako ide svojim putem: zvani�na diplomatija se u svemu sagla�ava sa Zapadom, izuzev u jednom - da se u smirivanju Kosova, i re�ima predsednika SRJ Slobodana Milo�evi�a pribegne sili. U interpretaciji njenih doma�ih protivnika, to zvu�i kao "sviranje po notama Zapada" i izdaja "slovenske bra�e i pravoslavlja". Oni, sa svoje strane, ne idu dalje od gromoglasne za�tite tih "stubova zajedni�tva" pravoslavnog sveta slovenskog bratstva od bezo�ne invazije stranih interesa i penetracije tu�ih uticaja, u koje se trpa sve �to do�e pod ruku - od �irenja NATO-a na Istok i pretnji vode�ih zapadnih dr�ava, oli�enih u toj istoj alijansi, da �e bombardovati Jugoslaviju, do doma�ih nevernika na platnom spisku Zapada i Jehovinih svedoka.

Sve je dozvoljeno, jer niko ne odgovara - niti zato �to (od vlade i diplomatije) zahteva nemogu�e, niti �to (Srbima, direktno i indirektno) obe�ava nerealno, a najmanje - �to ta obe�anja ne mo�e, niti namerava, da ispuni!

KOMUNISTI GLASNI I - UMERENI: S obzirom na to da su �lanovi tog hora uglavnom sporedni i bez ikakvog uticaja, glavni horovo�a je Komunisti�ka partija Ruske Federacije, s liderom Genadijem Zjuganovom, koji komponuje, diriguje i dr�i prvi glas, naj�e��e u Dr�avnoj dumi, u kojoj je frakcija njegove partije najbrojnija. Njegov najnoviji prilog u seriji raznih gestova podr�ke Jugoslaviji i "za�tite Srba" bila je deklaracija donjeg doma parlamenta, kojom se od predsednika Borisa Jeljcina tra�i da donese odluku o istupanju Rusije iz re�ima sankcija protiv Jugoslavije i da - u slu�aju vojne intervencije NATO-a - predvidi pru�anje vojne pomo�i.

Zjuganov je progurao ovaj papir kroz Dumu neposredno po povratku iz posete Beogradu, gde je razgovarao sa pribli�nim istomi�ljenicima, bilo da je re� o pozicijama, bilo o stilu njihove interpretacije.

Njegov poziv, da se zvani�na Moskva solidari�e s Beogradom i okrene le�a Va�ingtonu i njemu bliskim evropskim metropolama, Kremlj nije direktno odbio, ali je reagovao tako da se svodi na isto. Predstavnik za �tampu Kremlja je u neformalnoj izjavi ocenio da je inicijativa Dume "ishitrena i preuranjena", jer su u tom trenutku tek predstojali pregovori u Rambujeu. Treba sa�ekati da se vidi �ta �e oni doneti - rekao je neimenovani �lan Jeljcinovog �taba.

A �to se konkretnog odustajanja od primene embarga na isporuke oru�ja Jugoslaviji ti�e, Kremlj je bio potpuno jasan - da jednostrane mere nikuda ne vode i obi�no bivaju kontraproduktivne. Indirektno, to se odnosilo i na preporuku da se Rusija pripremi da obnovi snabdevanje Vojske Jugoslavije novom ratnom tehnikom.

BOMBARDOVANJE KREMLJA: Uistinu, ni sam Zjuganov, ni njegovi partijski drugovi i ostali istomi�ljenici u parlamentu nisu o�ekivali da �e iz njihove deklaracije ispasti ne�to konkretno. Bombardovanje Kremlja sli�nim predlozima, zahtevima, preporukama, deklaracijama, rezolucijama i peticijama traje koliko i krizna situacija na tlu biv�e, a potom i nove Jugoslavije. Na vrhuncu bosanskog rata, jo� u vreme poslednjeg Vrhovnog sovjeta, rasturenog tenkovskim granatama oktobra 1993, a posle njega prethodne Dume, komunisti su svoj rat protiv Jeljcina vodili preko le�a Republike Srpske - na jednoj strani podr�avaju�i na svaki na�in Radovana Karad�i�a, a na drugoj, ne biraju�i sredstva i izraze, "razgoli�uju�i ameri�kog poslu�nika", tada�njeg �efa ruske diplomatije Andreja Kozirjeva.

Njima je na ruku i�ao Kozirjevljev kolega u vladi, ministar odbrane Pavel Gra�ov, koji se nije ustezao da Palama obe�ava �ak i najsavremeniji antiraketni sistem S-300, iako je on, bolje nego iko drugi, znao da je to �arena la�a.

Tragom generala armije Gra�ova sada ide drugi visoki vojni funkcioner, na�elnik Glavne uprave za me�unarodnu vojnu saradnju Ministarstva odbrane general-pukovnik Lenid Iva�ov, koji istim re�nikom obe�ava svesrdnu vojnu pomo� Jugoslaviji - samo neka se NATO usudi da je napadne.

Glavni argument svih tih intervencija u prilog odbrane Jugoslavije, ili zalaganja da se na�a zemlja naoru�a za pru�anje dostojnog otpora zapadnim agresorima, uvek je jedan isti - da Rusija, brane�i nas, �titi sebe, od onog �to sledi posle "raspar�avanja" i nove Jugoslavije.

�AMAR "DEMOKRATSKIM LIDERIMA": Izuzev tog argumenta, koji se na�iroko koristi u analizama "su�tine i pozadine novog svetskog poretka", posebno u listovima pod kontrolom radikalne leve i nacionalpatriotske opozicije, sve ostalo nema nikakav odjek u ovda�njim medijima. Nijedan televizijski informativni blok, nijedan od iole uticajnijih listova nije, na primer, ni registrovao Zjuganovljev boravak u Beogradu, a kamoli njegove susrete i razgovore, kao �to niko nije uo�io, a kamoli komentarisao ili podr�ao, bilo deklaraciju Dume, bilo prakti�no odbojni stav Kremlja.

S vremena na vreme, u listovima orijentacije "Sovjetske Rosije" i "Pravde", lansiraju se ankete o privr�enosti gra�ana Rusije interesima "slovenskog bratstva", to jest istorijskoj obavezi Moskve da �titi bra�u na Balkanu. Na osnovu odgovora u tim ispitivanjima javnog mnjenja (koja po pravilu ne obuhvataju vi�e od hiljadu-dve ljudi, bez navo�enja njihove strukture), obavezno se izvla�i op�ti zaklju�ak da "izazovno pona�anje NATO-a, u stvari, mogu�e samo zbog toga �to Rusija vi�e nije takva supersila kakva je bila":

"To je, tako�e, demonstracija �ta �eka Rusiju: danas �e zapadne zemlje bombardovati Srbe, zato �to im se oni ne svi�aju, a sutra, mogu�no je, i ruske gradove koji im se tako�e zbog ne�ega ne�e dopadati!"

Da bi se dobili odgovori koji �e odgovarati takvom zaklju�ku, u anketi se postavljaju "prava pitanja", tipa: "Zar (takve) namere NATO-a ne zna�e veliki �amar Zapada 'demokratskim liderima' Rusije, zar to ne pokazuje koliko se oni nisko kotiraju i koliko ih svet malo ceni?"

PRIJATELJSTVO PRIJATELJA: Na tom frontu ima mnogo heroja, koji su u svoje vreme bili vrlo bu�ni, a sada su se uti�ali - od lidera ruskih tzv.

liberal-demokrata Vladimira �irinovskog, preko �efa Nacional-bolj�evi�ke partije Eduarda Limonova, do gostovanja na�ih zvani�nika u aran�manu predstavnika patriotskih zdravih snaga, pa i raznih udru�enja i asocijacija prijatelja Jugoslavije u Rusiji.

Mada, istine radi, ovi poslednji stvarno iskreno veruju da li�ni motivi i uspomene, tradicija i svetle stranice zajedni�ke istorije ne�to vrede u politici. U svojoj iskrenosti i naivnosti svojih uverenja oni su spremni da potpisuju i naru�ene izjave, da protestuju i osu�uju, nekriti�ki se solidari�u�i sa stavovima na�e zvani�ne politike - �ak i kad je ona u raskoraku sa pozicijom zvani�ne politike njihove sopstvene zemlje.

Kao svojevremeno borbeni pokli�i �irinovskog - kao gosta �e�eljevih radikala, ili fotografije Edi�ke Limonova - kako sa Pala ni�ani na Sarajevo - tako danas izjave podr�ke Jugoslaviji i o�tre osude NATO-a levi�arskih politi�ara mnogo vi�e slu�e za Jugoslovensku doma�u upotrebu (u verziji koju prenose zvani�na, dr�avna javna glasila) nego �to su namenjena ovda�njoj javnosti.

Tipi�an primer takvog obra�anja jeste nedavni poziv predsednika Dr�avne dume i �lana naju�eg rukovodstva Zjuganovljeve KP - Genadija Seleznjova "parlamentarcima i javnosti sveta"! U svojstvu predsedavaju�eg Parlamentarne skup�tine Savez Belorusije i Rusije, Seleznjov - ponukan velikom li�nom zabrinuto��u zbog pove�ane napetosti oko Savezne Republike Jugoslavije, konkretno na Kosovu, koja je, kako on ka�e, nastala zbog podr�ke nekih zapadnih zemalja teroristi�koj aktivnosti albanskih separatista - poziva svetsku javnost da se "aktivno uklju�i u proces mirnog re�avanja kosovske krize".

Apel zaklju�uje upozorenjem da "svi mi zajedno mo�emo da predupredimo opasne militaristi�ke eksperimente u regionu, iz kojeg je ve� buknuo plamen jednog svetskog rata"!

Vru�a parola. Ali, to je jezik koji ne obavezuje. Dovoljno je da ostavi utisak. Pitanje je na koga.